Poglavlje 124

Predan i odveden

KAD Pilat, podstaknut njegovim mirnim dostojanstvom, ponovo pokuša da pusti izmučenog Isusa, glavari sveštenički postaju još gnevniji. Odlučni su da ne dopuste da išta omete njihovu zlu nameru. Zato ponovo uzvikuju: „Na stub s njim! Na stub s njim!“

„Uzmite ga sami i pribijte na stub“, odgovara Pilat s gnušanjem. (Suprotno njihovim ranijim tvrdnjama, Jevreji mogu imati vlast da pogube zločince zbog dovoljno teških religioznih prestupa.) Zatim, bar po peti put, Pilat proglašava Isusa nedužnim, rekavši: „Ne nalazim na njemu nikakvu krivicu.“

Pošto njihove političke optužbe nisu donele rezultat, Jevreji se ponovo vraćaju religioznoj optužbi za bogohulstvo, koju su upotrebili satima ranije na Isusovom suđenju pred sanhedrinom. „Mi imamo zakon“, kažu oni, „i prema tom zakonu on mora umreti, jer je sebe učinio Božjim sinom.“

Ova optužba je za Pilata nova, i zbog nje postaje još neodlučniji. Sada shvata da Isus nije običan čovek, kao što to pokazuje san njegove žene i Isusova izvanredna snaga ličnosti. Ali, zar ’Božji sin‘? Pilat zna da je Isus iz Galileje. Ipak, da li je on možda već pre živeo? Dovevši ga opet natrag na dvor, Pilat pita: „Odakle si?“

Isus ćuti. Ranije je već rekao Pilatu da je kralj, ali da njegovo Kraljevstvo nije deo ovoga sveta. Nikakvo daljnje objašnjenje sada ne bi poslužilo korisnoj svrsi. Međutim, Pilatov ponos je povređen odbijanjem da mu se odgovori i on plane na Isusa rečima: „Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast da te pustim i imam vlast da te pribijem na stub?“

„Ne bi uopšte imao vlast protiv mene da ti nije dano odozgo“, odgovara Isus s poštovanjem. Ukazuje na ovlašćenje koje je Bog dodelio ljudskim vladarima da bi upravljali zemaljskim stvarima. Isus dodaje: „Zato čovek koji me je predao tebi ima veći greh.“ Zaista, prvosveštenik Kajafa i njegovi sukrivci, i Juda Iskariotski, svi nose težu odgovornost od Pilata zbog nepravednog postupanja s Isusom.

Još više zadivljen Isusom i bojeći se da bi on mogao biti božanskog porekla, Pilat ponovo pokušava da ga pusti. Jevreji, međutim, sprečavaju Pilata. Ponavljaju svoju političku optužbu, lukavo preteći: „Ako pustiš ovoga čoveka, nisi prijatelj cezaru. Svaki čovek koji sebe čini kraljem govori protiv cezara.“

Uprkos svim teškim posledicama toga, Pilat ponovo još jedanput izvodi Isusa. Još jedanput traži sažaljenje i kaže: „Evo vašeg kralja!“

„Odvedi ga! Odvedi ga! Na stub s njim!“ glasi odgovor.

„Vašeg kralja da pribijem na stub?“ pita Pilat u očajanju.

Jevreji su razjareni pod vlašću Rimljana. Oni zaista preziru rimsku dominaciju! Ali, glavari sveštenički licemerno kažu: „Mi nemamo kralja osim cezara.“

Bojeći se za svoj politički položaj i glas, Pilat konačno popušta pred jevrejskim nemilosrdnim, pretećim zahtevima. Predaje Isusa vojnicima, koji s njega skidaju grimizni ogrtač i oblače ga u njegove gornje haljine. Dok ga odvode da ga pribiju, prisiljavaju ga da nosi svoj mučenički stub.

Prepodne je, petak, 14. nisan; verovatno se približava podne. Isus je na nogama od četvrtka rano ujutro, proživljavajući jedno teško iskustvo za drugim. Razumljivo je da mu snaga popušta pod težinom stuba. Zato se jedan prolaznik, neki Simon iz Kirene u Africi, oseća podstaknut da mu pomogne i ponese stub umesto njega. Dok idu, prati ih veliki broj ljudi, uključujući i žene koje se udaraju u boli i nariču nad Isusom.

Okrenuvši se ženama, Isus kaže: „Kćeri jerusalimske, prestanite plakati nada mnom. Naprotiv, plačite nad sobom i svojom decom, jer gle! dolaze dani kad će ljudi reći: ’Srećne su nerotkinje, i materice koje nisu rađale i dojke koje nisu dojile!‘... Jer ako ovo rade dok je drvo vlažno, šta će se dogoditi kad usahne?“

Isus misli na drvo jevrejske nacije, koje još ima nešto životne vlažnosti u sebi zbog Isusovog prisustva i prisustva preostalih koji veruju u njega. Ali kad se oni uzmu iz nacije, ostaće samo duhovno mrtvo drvo, da, usahnula nacionalna organizacija. O, kakav će to samo biti povod naricanju kad rimske vojske, koje će poslužiti kao Božji izvršilac osude, opustoše jevrejsku naciju! Jovan 19:6-17; 18:31; Luka 23:24-31; Matej 27:31, 32; Marko 15:20, 21.

▪ Koju optužbu izriču religiozne vođe protiv Isusa onda kad njihove političke optužbe ne donose rezultate?

▪ Zašto Pilat verovatno postaje još neodlučniji?

▪ Ko nosi veći greh zbog onoga što se događa Isusu?

▪ Kako sveštenici nagovaraju Pilata da preda Isusa na pogubljenje?

▪ Šta Isus govori ženama koje nariču nad njim, i šta misli kad govori o drvetu koje je „vlažno“ a zatim „usahne“?