Upoznaj Jehovu kroz njegovu Reč
’Život večni je u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista‘ (JOVAN 17:3).
1, 2. (a) Koje je značenje reči „znati“ i „saznanje“ kako su upotrebljene u Pismima? (b) Koji primeri razjašnjavaju to značenje?
UPOZNATI nekoga samo kao poznanika ili imati saznanje o nečemu na površan način ne ispunjava značenje reči „znati“ i „saznanje“ kako su upotrebljene u Pismima. To u Bibliji uključuje „čin saznavanja kroz iskustvo“, saznanje koje izražava „odnos pouzdanja između osoba“ (The New International Dictionary of New Testament Theology). To uključuje upoznati Jehovu kroz uzimanje u obzir nekih njegovih specifičnih postupaka, kao što su mnogi slučajevi u knjizi Ezekjela gde je Bog izvršio presude protiv prestupnika, objavljujući: ’I moraćete znati da sam ja Jehova‘ (Jezekiel 38:23, NW).
2 Raznolikost načina na koje se može upotrebiti „znati“ i „saznanje“ može se razjasniti sa nekoliko primera. Mnogima koji su tvrdili da nastupaju u njegovo ime, Isus je rekao: „Nikada vas nisam znao“; on je mislio da nikada nije imao ništa s njima (Matej 7:23). Druga Korinćanima 5:21 kaže da Hrist ’ne znadijaše greha‘. To ne znači da on nije bio svestan greha već da, umesto toga, nije lično bio uključen u njega. Slično tome, kad je Isus rekao: ’Život večni je u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista‘, bilo je uključeno više nego da se samo nešto zna o Bogu i Hristu. (Uporedi Matej 7:21.)
3. Šta dokazuje da Jehova ispoljava jedan identifikujući znak pravog Boga?
3 Mnoge Jehovine osobine mogu se upoznati kroz njegovu Reč, Bibliju. Jedna od njih je njegova sposobnost da tačno proriče. To je znak pravog Boga: „Neka dođu i neka nam objave šta će biti. Koja su proroštva što pre učiniste? Kažite nam, da o njima razmislimo, i poznamo ispunjenje njihovo, il’ nam kazujte budućnost. Kažite nam šta će posle biti da poznamo jeste li bogovi“ (Isaija 41:22, 23). U svojoj Reči, Jehova govori prve stvari s obzirom na stvaranje Zemlje i života na njoj. On je daleko unapred govorio o stvarima što je trebalo da se dogode kasnije i što su se obistinile. A čak i danas on ’kaže šta će posle biti‘, posebno stvari koje treba da se dogode u ovim ’poslednjim danima‘ (2. Timoteju 3:1-5, 13; Postanje 1:1-30; Isaija 53:1-12; Danijel 8:3-12, 20-25; Matej 24:3-21; Otkrivenje 6:1-8; 11:18).
4. Kako je Jehova koristio svoju osobinu moći, i kako će je još koristiti?
4 Još jedna Jehovina osobina je moć. Ona je očigledna na nebesima gde zvezde koje funkcionišu kao velike fuzione peći oslobađaju svetlo i toplotu. Kad buntovni anđeli ili ljudi izazivaju Jehovinu suverenost, on koristi svoju moć kao „veliki ratnik“, braneći svoje dobro ime i pravedna načela. U takvim prilikama on ne okleva da razorno oslobodi moć, kao što je bilo u potopu Nojevog vremena, u uništenju Sodome i Gomore i u izbavljenju Izraela kroz Crveno more (Izlazak 15:3-7; Postanje 7:11, 12, 24; 19:24, 25). Uskoro će Bog upotrebiti svoju moć da ’satre sotonu pod noge vaše‘ (Rimljanima 16:20).
5. Zajedno sa svojom moći, koju osobinu Jehova takođe poseduje?
5 Ipak, i pored sve te neograničene moći, tu je poniznost. Psalam 18:36, 37 [18:35, 36, DK] kaže: „Velikim [me] milost [„poniznost“, NW] tvoja čini. Ti širiš put pod koracima mojim.“ Božja poniznost mu omogućuje da „pogled svoj spušta na nebo i na zemlju. On iz praha ubogog podiže, ništega iz blata uzvisuje“ (Psalam 113:6, 7).
6. Koja Jehovina osobina spasava život?
6 Jehovino milosrđe u postupanju s ljudima spasava živote. Kakvo je samo milosrđe pokazano prema Manasiji kad mu je bilo oprošteno, iako je počinio užasne svireposti! Jehova kaže: „Kada rečem bezdušniku: Poginućeš! —, ako se on obrati od greha svoga i postane ispravan i pravedan, Svi gresi njegovi biće zaboravljeni; postao je ispravan i pravedan; živeće“ (Ezekjel 33:14, 16; 2. Letopisa 33:1-6, 10-13). Isus je reflektovao Jehovu kad je podsticao na opraštanje 77 puta, čak 7 puta u jednom danu! (Psalam 103:8-14; Matej 18:21, 22; Luka 17:4).
Bog koji ima osećanja
7. Kako se Jehova razlikuje od grčkih bogova, i koja nam je dragocena prednost otvorena?
7 Grčki filozofi, kao što su epikurejci, verovali su u bogove ali su na njih gledali kao da su previše udaljene od Zemlje da bi imali bilo kakvog interesa za čoveka ili da bi na njih uticala njegova osećanja. Kako je samo različit odnos između Jehove i njegovih vernih Svedoka! „Jer je mio Gospodu narod njegov“ (Psalam 149:4). Zli ljudi pre potopa naveli su ga da oseća tugu i da mu bude „žao u srcu“. Izrael je svojom nevernošću naneo Jehovi bol i žalost. Hrišćani svojom neposlušnošću mogu žalostiti Jehovin duh; međutim, svojom vernošću oni mu mogu doneti radost. Kako je samo zadivljujuće pomisliti da mali čovek na Zemlji može navesti Stvoritelja svemira da oseća žalost ili radost! S obzirom na sve što on čini za nas, kako je samo divno što imamo dragocenu prednost da mu pružamo zadovoljstvo! (Postanje 6:6; Psalam 78:40, 41; Poslovice 27:11; Isaija 63:10; Efescima 4:30).
8. Kako je Avraham koristio svoju slobodu govora s Jehovom?
8 Božja reč pokazuje da nam Jehovina ljubav dozvoljava veliku „slobodu govora“ (1. Jovanova 4:17, NW). Zapazi Avrahamov slučaj kad je Jehova došao da uništi Sodomu. Avraham je rekao Jehovi: „Hoćeš li ti učiniti da pogine i pravednik s nepravednim? Može biti da ima pedeset pravednika u gradu. Hoćeš li učiniti da i oni poginu i nećeš li oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?... Nemoj tako, nemoj! Neće li sudija cele zemlje pravo suditi?“ Kakve reči upućene Bogu! Ipak, Jehova se složio da spase Sodomu da je u njoj bilo 50 pravednika. Avraham je nastavio i smanjio taj broj sa 50 na 20. Shvatio je da je možda previše zahtevao. Rekao je: „Da se ne naljuti Gospod zbog onoga što ću još smo jedanput govoriti. Može biti da će se naći deset pravednih.“ Jehova ponovo dopušta: „Neću ga uništiti radi tih deset pravednika“ (Postanje 18:23-33).
9. Zašto je Jehova dozvolio Avrahamu da govori na taj način, i šta mi možemo naučiti iz toga?
9 Zašto je Jehova Avrahamu dozvolio takvu slobodu govora, da govori na taj način? Pre svega, Jehova je bio svestan Avrahamovih teskobnih osećanja. On je znao da je Avrahamov nećak Lot živeo u Sodomi, a Avraham je bio zabrinut za njegovu sigurnost. Isto tako, Avraham je bio Božji prijatelj (Jakov 2:23). Kad nam neko govori grubo, da li pokušavamo razabrati osećanja iza njegovih reči i uzeti u obzir olakšavajuće okolnosti, posebno ako je on prijatelj koji se nalazi pod nekim emocionalnim pritiskom? Zar nije utešno videti da će Jehova biti pun razumevanja za našu upotrebu slobode govora, kao što je bio s Avrahamom?
10. Kako nam sloboda govora pomaže u molitvi?
10 Posebno onda kad ga tražimo kao Onoga koji ’sluša molitve‘ mi čeznemo za tom slobodom govora da mu izlijemo svoju dušu, kad smo u teškoj teskobi i emocionalno uzrujani (Psalam 51:19 [51:17, DK]; 65:3, 4 [65:2, 3, DK]). Čak i u trenucima kad nas reči možda izdaju, „Duh posreduje za nas uzdisanjem neiskazivim“, a Jehova sluša. On može znati naše misli: „Ti znaš moje misli iz daleka. Još ne dođe reč na jezik moj, a ti je, Gospode, već svu znaš.“ Pa ipak, mi treba da nastavimo moliti, tražiti i kucati (Rimljanima 8:26; Psalam 139:2, 4; Matej 7:7, 8).
11. Kako se pokazuje da Jehova zaista brine za nas?
11 Jehova se brine. On vodi računa o životu koji je stvorio. ’Svačije su oči k tebi upravljene, i svakome na vreme hranu daješ. Otvaraš ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima‘ (Psalam 145:15, 16). Pozvani smo da vidimo kako on hrani ptice u grmlju. Vidi ljiljane u polju, kako ih divno oblači. Isus je dodao da će Bog učiniti toliko i još više za nas nego što čini za njih. Zašto onda treba da budemo zabrinuti? (Deuteronom 32:10; Matej 6:26-32; 10:29-31). Prva Petrova 5:7 poziva te da ’sve svoje brige metneš na njega, jer se on brine za tebe‘.
„Slika obličja njegova“
12, 13. Osim što Jehovu možemo videti kroz njegovo stvaranje i njegova dela zapisana u Bibliji, kako ga još možemo videti i čuti?
12 Jehovu Boga možemo videti kroz njegovo stvaranje; možemo ga videti čitajući o njegovim delima u Bibliji; takođe ga možemo videti pomoću reči i dela koja su zapisana s obzirom na Isusa Hrista. To kaže sam Isus, u Jovanu 12:45: „Ko vidi mene, vidi onoga koji me posla.“ I ponovo, u Jovanu 14:9: „Ko vide mene, vide Oca.“ Kološanima 1:15 navodi: ’[Isus] je obličje Boga nevidljivoga.‘ Jevrejima 1:3 objavljuje: „[Isus je] odsjaj slave [Božje] i slika obličja njegova.“
13 Jehova je poslao svog Sina ne samo da obezbedi otkupninu već i da pruži primer koji treba kopirati, kako u reči tako i u delu. Isus je govorio Božje reči. On je rekao u Jovanu 12:50: „Ono što govorim, onako govorim kao što mi Otac reče.“ On nije radio svoje, već je radio ono što mu je Bog rekao da radi. On je u Jovanu 5:30 rekao: „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe“ (Jovan 6:38).
14. (a) Koji su prizori naveli Isusa da bude podstaknut sažaljenjem? (b) Zašto je Isusov način govora naveo ljude da se sakupljaju da ga čuju?
14 Isus je video ljude koji su bili gubavi, sakati, gluvi, slepi i demonizirani i one koji su oplakivali svoje mrtve. Podstaknut sažaljenjem on je lečio bolesne i podizao mrtve. Video je mnoštva ogoljena i izubijana u duhovnom pogledu i počeo ih je poučavati mnogim stvarima. Poučavao je ne samo ispravnim rečima već i privlačnim rečima iz svog srca koje su išle direktno u srca drugih, koje su ih privukle k njemu, koje su ih rano dovele u hram da ga čuju, koje su ih podstakle da ustraju sledeći ga, da ga slušaju sa uživanjem. Sakupljali su se da ga čuju, objavljujući da ’nikad čovek nije tako govorio kao taj čovek‘. Bili su zapanjeni njegovim načinom poučavanja (Jovan 7:46; Matej 7:28, 29; Marko 11:18; 12:37; Luka 4:22; 19:48; 21:38). A kad su njegovi neprijatelji tražili da ga pitanjima uhvate u zamku, on je potpuno okrenuo situaciju, ućutkujući ih (Matej 22:41-46; Marko 12:34; Luka 20:40).
15. Koja je bila centralna tema Isusovog propovedanja, i do koje je mere uključio druge u širenje tog propovedanja?
15 On je objavljivao da se ’približilo kraljevstvo nebesko‘ i podsticao je slušaoce da nastave da se ’staraju najpre za kraljevstvo‘. Poslao je druge da propovedaju da je ’blizu kraljevstvo nebesko‘, da ’nauče sve narode‘, da budu Hristovi svedoci „sve do kraja zemlje“. Danas skoro četiri i po miliona Svedoka Jehove hoda njegovim stopama, radeći te stvari (Matej 4:17; 6:33; 10:7; 28:19; Dela apostola 1:8).
16. Kako je Jehovina osobina ljubavi stavljena na težak ispit, ali šta je time postignuto za čovečanstvo?
16 „Bog [je] ljubav“, rečeno nam je u 1. Jovanovoj 4:8. Ta njegova izvanredna osobina stavljena je na najbolniji zamislivi ispit kad je poslao svog jedinorođenog Sina na Zemlju da umre. Agonija koju je podnosio taj ljubljeni Sin i preklinjanja koja je izgovarao svom nebeskom Ocu prouzrokovali su Jehovi mnogo bola i žalosti, iako je Isus dokazao da je lažan Satanin izazov da Jehova na Zemlji ne može imati ljude koji bi se čvrsto držali svoje besprekornosti prema Njemu pod teškim ispitom. Takođe treba da cenimo veličinu Isusove žrtve, jer ga je Bog poslao ovde da umre za nas (Jovan 3:16). To nije bila laka, brza smrt. Da bismo uvideli koju je to cenu imalo i za Boga i Isusa i da bismo time shvatili veličinu njihove žrtve za nas, istražimo biblijski izveštaj o tim događajima.
17-19. Kako je Isus opisao tešku kušnju koja ga je čekala?
17 Isus je svojim apostolima bar četiri puta opisao šta treba da se dogodi. Samo nekoliko dana pre nego što se to desilo, on je rekao: „Evo se penjemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se prvosveštenicima i knjižnicima, i oni će ga osuditi na smrt, i predaće ga pagancima, koji će mu se narugati, popljuvaće ga, biće ga bičevima i ubiće ga“ (Marko 10:33, 34).
18 Isus je osećao pritisak onoga što je bilo pred njim, razumevši užase rimskog bičevanja. Kožni kaiši biča koji se koristio za šibanje imali su metalne vrhove i umetnute kosti od ovce; tako dok se šibanje nastavljalo, leđa i noge su postajali trake krvarećeg mesa. Mesecima ranije, Isus je ukazao na emocionalni stres koji mu je stvarala teška kušnja koja ga je čekala, govoreći, kao što čitamo u Luki 12:50: „Postoji krštenje kojim ja treba da se krstim, i kako s mukom čekam da se ono svrši!“
19 Pritisak je rastao kako se to vreme približavalo. On je o tome govorio svom nebeskom Ocu: „Sad je duša moja žalosna, i šta da kažem?... Oče! sačuvaj me od ovoga časa!... ali za to dođoh na ovaj čas“ (Jovan 12:27). Kako je na Jehovu moralo da deluje ovo preklinjanje njegovog jedinorođenog Sina! U Getsemanskom vrtu, samo nekoliko sati pre svoje smrti, Isus je postao krajnje zabrinut i rekao je Petru, Jakovu i Jovanu: „Žalosna je duša moja do smrti.“ Nekoliko minuta nakon toga on je Jehovi izgovorio svoju završnu molitvu na tu temu: „Oče! kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, nego tvoja da bude! I budući na smrtnoj muci vruće se moljaše. A znoj njegov beše kao graške krvi koje kapljahu na zemlju“ (Matej 26:38; Luka 22:42, 44). To je možda ono što je medicinski poznato kao hematidroza. To je retko ali se može dogoditi u jako emocionalnim stanjima.
20. Šta je pomoglo Isusu da prođe kroz svoju tešku kušnju?
20 S obzirom na to vreme u Getsemanskom vrtu, Jevrejima 5:7 kaže: „On je taj koji je u dane pȕti svoje vapajem silnim i suzama prinosio molbe i molitve k onome koji ga je mogao izbaviti od smrti, i budući uslišen radi svoje pobožnosti.“ Pošto ga ’onaj koji ga je mogao izbaviti od smrti‘ nije spasao od toga, na koji je način njegova molitva povoljno uslišena? Luka 22:43 odgovara: „I javi mu se anđeo s neba i krepi ga.“ Molitva je uslišena tako što je anđeo koga je Bog poslao ojačao Isusa da izdrži pod tom teškom kušnjom.
21. (a) Šta pokazuje da je Isus trijumfalno prošao kroz tešku kušnju? (b) Kad se naše kušnje pojačaju, kako ćemo želeti da smo u stanju da govorimo?
21 To je bilo očigledno iz ishoda. Kad se njegova unutrašnja borba završila, Isus je ustao, vratio se do Petra, Jakova i Jovana i rekao: „Ustanite, idimo!“ (Marko 14:42). On je u stvari govorio: ’Idem da budem izdan pomoću poljupca, da budem uhapšen od strane svetine, da mi se nelegalno sudi, da budem nepravedno osuđen. Idem da me ismejavaju, pljuju, bičuju i prikuju na mučenički stub.‘ Tamo je visio šest sati, u teškom bolovima, izdržavši do kraja. Dok je umirao, trijumfalno je uzviknuo: ’Svrši se!‘ (Jovan 19:30). Ostao je postojan i dokazao je svoju besprekornost u podupiranju Jehovine suverenosti. Izvršio je sve za što ga je Jehova poslao na Zemlju da uradi. Kad umiremo ili kad provali Harmagedon, da li ćemo biti u stanju da kažemo s obzirom na naše opunomoćenje od Jehove: „Svrši se“?
22. Šta pokazuje obim širenja saznanja o Jehovi?
22 U svakom slučaju, možemo biti sigurni da će u Jehovino pravo vreme koje brzo dolazi sva „zemlja biti puna poznanja [Jehove] kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva“ (Isaija 11:9).
Da li se sećaš?
◻ Šta znači znati i imati saznanje?
◻ Kako nam je Jehovino milosrđe i opraštanje pokazano u njegovoj Reči?
◻ Kako je Avraham upotrebio slobodu govora s Jehovom?
◻ Zašto možemo gledati Isusa i u njemu videti Jehovine osobine?