Poglavlje 17

Isus poučava Nikodima

ZA VREME prisustvovanja Pashi, 30. n. e., Isus čini posebne znakove, ili čuda. Zato mnogi ljudi polažu veru u njega. Nikodim, član sanhedrina, jevrejskog vrhovnog suda, impresioniran je i želi da dozna više. Zato posećuje Isusa u kasno doba noći, verovatno iz straha da ne izgubi ugled koji uživa među drugim jevrejskim vođama, ako ga vide.

„Rabi“, kaže on, „znamo da si kao učitelj od Boga došao; jer niko ne može činiti ove znakove koje ti činiš ako Bog nije s njim.“ U odgovoru, Isus kaže Nikodimu da se čovek mora ’ponovo roditi‘ ako želi doći u Božje Kraljevstvo.

Ali, kako neko može biti ’ponovo rođen‘? „Zar može po drugi put ući u majčinu matericu i roditi se?“, pita Nikodim.

Ne, to nije značenje ponovnog rođenja. „Ako se neko ne rodi iz vode i duha“, objašnjava Isus, „ne može ući u kraljevstvo Božje.“ Kad je Isus kršten i kad je duh Božji sišao na njega, bio je ’rođen iz vode i duha‘. Tada je Bog s neba objavio: „Ovo je moj Sin koga sam priznao“, čime je Bog obznanio da se rodio duhovni sin s nadom da će ući u nebesko Kraljevstvo. Kasnije, na Pentekost 33. n. e., druge krštene osobe primiće sveti duh i na taj način će takođe biti ponovo rođeni kao duhovni sinovi Božji.

Ali, uloga Božjeg posebnog ljudskog Sina je presudna. „I kao što je Mojsije podigao zmiju u pustoši“, kaže Isus Nikodimu, „tako mora biti podignut Sin čovečiji, da svaki koji u njega veruje ima večni život.“ Da, kao što su Izraelci ujedeni od otrovnih zmija morali gledati bakrenu zmiju da bi se spasli, tako i svi ljudi danas treba da pokazuju veru u Božjeg Sina, da bi bili spaseni iz stanja umiranja.

Ističući u tome Jehovinu ulogu punu ljubavi, Isus nadalje kaže Nikodimu: „Jer je Bog tako ljubio svet da je svoga jedinorođenog Sina dao da nijedan koji pokazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima život večni.“ Tako je Isus ovde u Jerusalimu, šest meseci posle početka svoje službe, objasnio da je on Jehovino sredstvo za spasenje čovečanstva.

Isus dalje objašnjava Nikodimu: „Bog nije poslao svog Sina na svet da on sudi svetu“, to znači da ga ne osudi ili odbaci, time što bi ljudski rod osudio na uništenje. Umesto toga, kako Isus kaže, on je poslan „da svet bude kroz njega spasen“.

Nikodim je iz straha u zaštiti mraka došao k Isusu. Zato je interesantno što je Isus njemu rekao završavajući razgovor: „A ovo je temelj za suđenje: da je svetlo [koje je Isus u svom životu i svom učenju personifikovao] došlo na svet, ali ljudi su više voleli tamu nego svetlo, jer su im dela zla. Jer ko čini podle stvari, mrzi na svetlo i ne dolazi na svetlo, da njegova dela ne budu pokarana. Ali ko vrši ono što je istinito, dolazi na svetlost, da bi se njegova dela pokazala, jer su izvršena u skladu s Bogom.“ Jovan 2:23–3:21; Matej 3:16, 17; Dela 2:1-4; 4. Mojsijeva 21:9.

▪ Šta navodi Nikodima da poseti Isusa, i zašto dolazi noću?

▪ Šta znači biti ’ponovo rođen‘?

▪ Kako Isus prikazuje svoju ulogu u našem spasenju?

▪ Šta znači da Isus nije došao da sudi svetu?