Večni život na zemlji — hrišćanska nada?
„[Bog] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti“ (OTKR. 21:4)
1, 2. Kako znamo da su u prvom veku mnogi Jevreji gajili nadu u večni život na zemlji?
JEDAN bogat i ugledan mladić dotrčao je do Isusa, pao pred njim na kolena i pitao ga: „Učitelju dobri, šta moram da radim da nasledim večni život?“ (Mar. 10:17). Taj mladić je želeo da nasledi večni život — ali gde? Kao što smo videli u prethodnom članku, Bog je vekovima ranije pružio Jevrejima nadu u uskrsenje i večni život na zemlji. U prvom veku su mnogi Jevreji gajili tu istu nadu.
2 Kada je Lazareva sestra Marta rekla Isusu: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“, očigledno je mislila da će njen brat biti vraćen u život na zemlji (Jov. 11:24). Doduše, sadukeji su u to vreme govorili da nema uskrsenja (Mar. 12:18). Međutim, jedan izučavalac je zapazio: „Spisi... iz drugog i prvog veka pre nove ere pružaju potvrdu da su mnogi verovali da će tokom istorije čovečanstva doći vreme kada će umrli biti vraćeni u život na zemlji“ (Judaism in the First Centuries of the Christian Era, Džordž Fut Mur). Bogati mladić koji je prišao Isusu želeo je da večno živi na zemlji.
3. Koja će pitanja biti osmotrena u ovom članku?
3 U naše vreme, mnogi izučavaoci religije i Biblije tvrde da nada u večni život na zemlji nije hrišćansko učenje. Većina ljudi veruje da će posle smrti živeti u duhovnom području. Zbog toga, kad u grčkom delu Svetog pisma naiđu na izraz „večni život“, mnogi misle da se to uvek odnosi na život na nebu. Da li je tako? Na šta je Isus mislio kada je govorio o večnom životu? U šta su verovali njegovi učenici? Da li grčki deo Svetog pisma pruža temelj za nadu u večni život na zemlji?
Večni život „prilikom ponovnog stvaranja“
4. Šta će se odigrati „prilikom ponovnog stvaranja“?
4 Biblija naučava da će pomazani hrišćani uskrsnuti da bi s neba vladali nad zemljom (Luka 12:32; Otkr. 5:9, 10; 14:1-3). Međutim, kada je govorio o večnom životu, Isus nije uvek ukazivao na tu grupu. Osmotrimo šta je rekao svojim učenicima nakon što je bogati mladić otišao žalostan jer ga je Hrist pozvao da ostavi sav svoj imetak i postane njegov sledbenik. (Pročitati Mateja 19:28, 29.) Isus je rekao apostolima da će biti ubrojani među one koji će na nebu vladati kao kraljevi i suditi „nad dvanaest Izraelovih plemena“, to jest nad ljudima koji će živeti na zemlji (1. Kor. 6:2). Takođe je rekao da će svi koji ga slede biti nagrađeni tako što će ’naslediti večni život‘. To će se odigrati „prilikom ponovnog stvaranja“.
5. Kako bi objasnio šta je ’ponovno stvaranje‘?
5 Na šta je Isus mislio kada je govorio o ’ponovnom stvaranju‘? Taj izraz u nekim prevodima Biblije glasi: „u novom svetu“ (Savremeni srpski prevod), „o preporodu“ (Jeruzalemska Biblija) i „u obnovljenju svih stvari“ (Bakotić). Pošto Isus nije objasnio značenje tih reči, očigledno je da se radi o nadi koju su Jevreji već vekovima imali. Oni su očekivali ponovno stvaranje, to jest obnovu uslova koji su na zemlji postojali u edenskom vrtu pre nego što su Adam i Eva zgrešili. Prilikom ponovnog stvaranja obistiniće se Božje obećanje o ’stvaranju novih nebesa i nove zemlje‘ (Isa. 65:17).
6. Šta nam poređenje o ovcama i jarcima otkriva o nadi u večni život?
6 Isus je spomenuo večni život i kada je govorio o svršetku ovog poretka (Mat. 24:1-3). „Kad Sin čovečji stigne u svojoj slavi i svi anđeli s njim“, rekao je on, „tada će sesti na svoj slavni presto. I svi će se narodi skupiti pred njim, i on će odvojiti ljude jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca.“ Oni koji su zaslužili nepovoljnu presudu će „otići u večnu smrt, a pravednici u večni život“. „Pravednici“ koje čeka večni život su oni koji verno podupiru Hristovu duhom pomazanu „braću“ (Mat. 25:31-34, 40, 41, 45, 46). Pošto su pomazanici izabrani da budu vladari u nebeskom Kraljevstvu, „pravednici“ su bez sumnje zemaljski podanici tog Kraljevstva. Biblija je prorekla: „[Jehovin Kralj] će podanike imati od mora do mora, i od Reke do krajeva zemaljskih“ (Ps. 72:8). Ti podanici će večno živeti na zemlji.
Šta saznajemo iz Jevanđelja po Jovanu?
7, 8. O koje dve nade je Isus govorio Nikodimu?
7 Kao što pokazuju jevanđelja po Mateju, Marku i Luki, Isus je u prethodno pomenutim prilikama koristio izraz „večni život“. Jovan je u svom jevanđelju na 17 mesta citirao Isusove reči o večnom životu. Osmotrimo šta je u nekim od tih prilika Isus rekao o nadi u večni život na zemlji.
8 Prema Jevanđelju po Jovanu, Isus je prvi put pomenuo večni život u razgovoru s Nikodimom, koji je bio farisej. Rekao mu je: „Ako se neko ne rodi od vode i duha, ne može ući u Božje kraljevstvo.“ Oni koji ulaze u nebesko Kraljevstvo moraju biti ’ponovo rođeni‘ (Jov. 3:3-5). Ali Isus nije govorio samo o tome već i o nadi koju mogu imati svi ljudi. (Pročitati Jovana 3:16.) Ukazao je da će njegovi pomazani sledbenici dobiti večni život na nebu, dok će ostali ljudi večno živeti na zemlji.
9. O kojoj nadi je Isus razgovarao sa Samarićankom?
9 Nakon razgovora s Nikodimom, Isus se iz Jerusalima zaputio na sever, u Galileju. Kod Jakovljevog izvora u blizini samarijskog grada Sihara sreo je jednu ženu. Tom prilikom joj je rekao: „Ko bude pio od vode koju ću mu ja dati, nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja donosi večni život“ (Jov. 4:5, 6, 14). Ta voda predstavlja sve ono što Bog čini kako bi vratio večni život svim ljudima, pa i onima koji će živeti na zemlji. U knjizi Otkrivenje, Bog je rekao: „Onome ko je žedan daću da besplatno pije s izvora vode života“ (Otkr. 21:5, 6; 22:17). Prema tome, Isus je sa Samarićankom razgovarao o nadi u večni život. Pri tom nije mislio samo na pomazane naslednike Kraljevstva koji će dobiti večni život na nebu, već i na ostale verne ljude koji imaju nadu u večni život na zemlji.
10. Nakon izlečenja kod jezerceta Vitzata, šta je Isus rekao svojim protivnicima o večnom životu?
10 Naredne godine, Isus je ponovo došao u Jerusalim. Tada je kod jezerceta Vitzata izlečio jednog bolesnog čoveka, zbog čega su ga neki Jevreji kritikovali. Isus im je na to odgovorio: „Sin ne može ništa da učini sam od sebe, nego samo ono što vidi da Otac čini.“ Nakon što im je otkrio da je Otac „sav sud poverio Sinu“, rekao je: „Ko čuje moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život.“ Takođe je dodao: „Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas [Sina čovečjeg] i izaći će — oni koji su činili dobro u uskrsenje života, a oni koji su činili zlo u uskrsenje osude“ (Jov. 5:1-9, 19, 22, 24-29). Jevrejima koji su mu se protivili Isus je rekao da je od Boga dobio opunomoćenje da ispuni nadu jevrejskog naroda u večni život na zemlji i da će to učiniti tako što će uskrsnuti umrle.
11. Kako znamo da Isusove reči iz Jovana 6:48-51 ukazuju i na nadu u večni život na zemlji?
11 U Galileji su hiljade ljudi pošle za Isusom u želji da dobiju hleb koji je on čudom obezbedio. On im je govorio o drugoj vrsti hleba — o ’hlebu života‘. (Pročitati Jovana 6:40, 48-51.) „Hleb koji ću ja dati moje je telo“, rekao je on. Isus je dao svoj život ne samo za one koji će vladati s njim u nebeskom Kraljevstvu već i „za život sveta“, to jest ljudi koje je moguće otkupiti. „Ako neko jede od ovog hleba“ tako što iskazuje veru u otkupnu moć Isusove žrtve, imaće nadu u večni život. Jasno je da ukazivanje na „večni život“ obuhvata i vekovnu jevrejsku nadu u večni život na zemlji tokom Mesijine vladavine.
12. Na koju je nadu Isus mislio kada je svojim protivnicima rekao da će ’svojim ovcama dati večni život‘?
12 Kasnije, na Prazniku posvećenja u Jerusalimu, Isus je rekao svojim protivnicima: „Vi ne verujete, jer niste od mojih ovaca. Moje ovce slušaju moj glas, ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem večni život“ (Jov. 10:26-28). Da li je Isus pri tom mislio samo na nebeski život ili je mislio i na večni život u raju na zemlji? Kratko pre toga, on je svoje sledbenike utešio sledećim rečima: „Ne boj se, malo stado, jer je volja vašeg Oca da vam da kraljevstvo“ (Luka 12:32). Međutim, u vreme tog istog Praznika posvećenja, Isus je rekao: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora. Moram i njih dovesti“ (Jov. 10:16). Prema tome, kada se obraćao svojim protivnicima, on je govorio i o nadi u večni život na nebu koju ima „malo stado“, i o nadi u večni život na zemlji koji će dobiti milioni ’drugih ovaca‘.
Nada koja je bila dobro poznata
13. Na šta je Isus mislio kada je rekao zločincu: „Bićeš sa mnom u raju“?
13 Tokom patnje na mučeničkom stubu, Isus je nepobitno potvrdio kakva će biti budućnost čovečanstva. Zločinac koji je bio raspet na stubu pored njega zamolio ga je: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje kraljevstvo.“ Isus mu je obećao: „Zaista, kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju“ (Luka 23:42, 43). Pošto je taj čovek očigledno bio Jevrejin, nije mu bilo potrebno objašnjenje tog obećanja o raju. Znao je da će se u budućnosti obistiniti nada u večni život na zemlji.
14. (a) Šta pokazuje da apostoli nisu odmah razumeli ukazivanje na nebesku nadu? (b) Kada su Isusovi sledbenici jasno razumeli šta znači nebeska nada?
14 Međutim, ono što je Isus govorio o nebeskoj nadi nije bilo poznato njegovim učenicima. Kada je rekao da će otići na nebo da im pripremi mesto, oni nisu razumeli na šta misli. (Pročitati Jovana 14:2-5.) Kasnije im je rekao: „Još imam mnogo toga da vam kažem, ali sada to ne možete nositi. Ali kad dođe on, duh istine, uputiće vas u svu istinu“ (Jov. 16:12, 13). Tek posle Pedesetnice 33. n. e., kada su bili pomazani Božjim duhom kao budući kraljevi, Isusovi sledbenici su razumeli da će vladati s neba (1. Kor. 15:49; Kol. 1:5; 1. Petr. 1:3, 4). Nada u nebesko nasledstvo je za njih bila nešto sasvim novo i postala je glavna tema nadahnutih poslanica u grčkom delu Svetog pisma. Da li u tim poslanicama nalazimo i potvrdu da će ljudi jednog dana večno živeti na zemlji?
Šta kažu nadahnute poslanice?
15, 16. Kako nadahnute reči iz poslanice Jevrejima i Petrove poslanice ukazuju na nadu u večni život na zemlji?
15 U svom pismu Jevrejima, apostol Pavle se suvernicima obratio sa „braćo sveta, učesnici u nebeskom pozivu“. Takođe je rekao da je Bog podložio Isusu „budući svet“ (Jevr. 2:3, 5; 3:1). U grčkom delu Svetog pisma, izvorna reč za „budući svet“ uvek se odnosi na zemlju nastanjenu ljudima. (Videti fusnotu za Jevrejima 2:5.) Prema tome, „budući svet“ je budući poredak pod vlašću Isusa Hrista. Isus će tada ispuniti Božje obećanje: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti“ (Ps. 37:29).
16 Apostol Petar je takođe pod nadahnućem govorio o budućnosti čovečanstva. On je napisao: „Sadašnja nebesa i zemlja sačuvani su za vatru i čuvaju se do dana suda i uništenja bezbožnika“ (2. Petr. 3:7). Šta će zameniti ta nebesa i zemlju, to jest sadašnje ljudske vlasti i zlo ljudsko društvo? (Pročitati 2. Petrovu 3:13.) Zameniće ih „nova nebesa“ — Božje Mesijansko Kraljevstvo — i ’nova zemlja‘ — pravedno ljudsko društvo koje čine prave Božje sluge.
17. Kako je nada čovečanstva opisana u Otkrivenju 21:1-4?
17 U poslednjoj biblijskoj knjizi nalazimo dirljiv opis čovečanstva koje je uzdignuto do savršenstva. (Pročitati Otkrivenje 21:1-4.) To je nada koju su verni ljudi imali još otkako je u edenskom vrtu prvi čovek izgubio savršenstvo. Pravedni ljudi će večno živeti u raju na zemlji i neće stariti. Čvrst temelj za tu nadu nalazimo i u hebrejskom i u grčkom delu Svetog pisma. Ona još uvek uliva snagu vernim Jehovinim slugama (Otkr. 22:1, 2).
Možeš li objasniti?
• Na šta je Isus mislio kada je govorio o ’ponovnom stvaranju‘?
• O čemu je Isus razgovarao s Nikodimom?
• Šta je Isus obećao zločincu koji je bio raspet pored njega?
• Kako nadahnute reči iz poslanice Jevrejima i Petrove poslanice potvrđuju da će ljudi večno živeti na zemlji?
[Slika na 8. strani]
Ponizni ljudi će večno živeti na zemlji
[Slike na 10. strani]
Isus je govorio drugima o večnom životu