’Bog je nas toliko ljubio‘
„Kad je Bog toliko nas ljubio, dužni smo i mi ljubiti jedan drugoga“ (1. JOVANOVA 4:11).
1. Zašto će se 23. marta posle zalaska sunca, milioni ljudi okupiti u Dvoranama Kraljevstva i na drugim mestima sastajanja širom planete?
U NEDELJU, 23. marta 1997, posle zalaska sunca, bez sumnje će se širom sveta preko 13 000 000 ljudi okupiti u Dvoranama Kraljevstva i na drugim mestima sastajanja koja koriste Jehovini svedoci. Zašto? Zato što je njihova srca dirnuo najveći izraz Božje ljubavi prema čovečanstvu. Isus Hrist je skrenuo pažnju na taj veličanstveni dokaz Božje ljubavi, rekavši: „Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (Jovan 3:16).
2. Koja bi pitanja bilo korisno da svi sebi postavimo u pogledu našeg odazivanja na Božju ljubav?
2 Dok razmatramo ljubav koju je Bog pokazao, dobro činimo ako se upitamo: ’Da li istinski cenim ono što je Bog učinio? Da li način na koji koristim svoj život pruža dokaz o tom cenjenju?‘
’Bog je ljubav‘
3. (a) Zašto ispoljavanje ljubavi nije neuobičajeno za Boga? (b) Kako se moć i mudrost ogledaju u njegovim delima stvaranja?
3 Pokazivanje ljubavi samo po sebi nije nešto neuobičajeno za Boga, jer ’Bog je ljubav‘ (1. Jovanova 4:8). Ljubav je njegova dominantna karakteristika. Kada je pripremao zemlju da ljudi na njoj žive, njegovo podizanje planina i skupljanje voda u jezera i okeane bilo je ispoljavanje moći koje oduzima dah (Postanje 1:9, 10). Kad je Bog pokrenuo kružni tok vode i kružni tok kiseonika, kad je osmislio da bezbrojni mikroorganizmi i raznolika vegetacija pretvaraju hemijske elemente zemlje u oblik koji bi ljudi mogli asimilovati kako bi podržavali svoj život, kad je podesio naše biološke časovnike da odgovaraju dužini dana i meseci na planeti Zemlji, to je odražavalo veliku mudrost (Psalam 104:24; Jeremija 10:12). Pa ipak, još istaknutiji u fizičkom stvaralaštvu jeste dokaz o Božjoj ljubavi.
4. Koji dokaz Božje ljubavi u fizičkom stvaralaštvu svi mi treba da vidimo i cenimo?
4 Naše nepce govori nam o Božjoj ljubavi dok zagrizamo sočno, zrelo voće koje je očigledno stvoreno ne samo da nas održava na životu već i da nam donese zadovoljstvo. Naše oči vide nepogrešiv dokaz te ljubavi u zalascima sunca od kojih zastaje dah, u nebesima prekrivenim zvezdama u vedroj noći, u različitim oblicima i živim bojama cveća, ludorijama mladunaca i u srdačnim osmesima prijatelja. Naš nos čini nas svesnim nje dok udišemo sladak miris prolećnog cveća. Naše uši je opažaju kad slušamo zvuk vodopada, pesmu ptica i glasove nama dragih osoba. Osećamo je kad nas voljena osoba srdačno zagrli. Nekim životinjama su podarene sposobnosti da vide, čuju ili namirišu neke stvari koje ljudi ne mogu. Ali čovečanstvo, stvoreno po Božjem obličju, ima sposobnost da Božju ljubav oseti na takav način kako to nijedna životinja ne može (Postanje 1:27).
5. Kako je Jehova pokazao obilnu ljubav prema Adamu i Evi?
5 Kad je Jehova Bog stvorio prve ljude, Adama i Evu, on ih je okružio dokazima svoje ljubavi. Zasadio je jedan vrt, jedan raj, i učinio da u njemu raste raznorazno drveće. Obezbedio je jednu reku koja ga je navodnjavala i napunio ga fascinantnim pticama i životinjama. Sve je to dao Adamu i Evi kao njihov dom (Postanje 2:8-10, 19). Jehova je s njima postupao kao sa svojom decom, delom svoje univerzalne porodice (Luka 3:38). Pruživši Eden kao obrazac, nebeski Otac ovog prvog ljudskog para postavio je pred njih zadovoljavajući zadatak proširivanja Raja dok ne prekrije zemaljsku kuglu. Trebalo je da cela zemlja bude nastanjena njihovim potomstvom (Postanje 1:28).
6. (a) Šta ti misliš o buntovnom postupanju Adama i Eve? (b) Šta bi moglo ukazivati na to da smo nešto naučili iz onoga što se odigralo u Edenu i da smo izvukli korist iz tog spoznanja?
6 Međutim, ubrzo su se Adam i Eva suočili s jednim ispitom poslušnosti, ispitom lojalnosti. Najpre je jedna osoba, a zatim i druga propustila da pokaže cenjenje za ljubav koja im je bila darovana. Ono što su uradili bilo je šokantno. Neoprostivo! Posledica toga bila je da su izgubili svoj odnos s Bogom, bili izbačeni iz njegove porodice, i isterani iz Edena. Danas, mi još uvek osećamo posledice njihovog greha (Postanje 2:16, 17; 3:1-6, 16-19, 24; Rimljanima 5:12). Ali, jesmo li naučili nešto iz onoga što se desilo? Kako se mi odazivamo na Božju ljubav? Da li odluke koje svakog dana donosimo pokazuju da cenimo njegovu ljubav? (1. Jovanova 5:3).
7. Uprkos onome što su Adam i Eva uradili, kako je Jehova pokazao ljubav prema njihovom potomstvu?
7 Čak ni veliki nedostatak cenjenja koji su naši ljudski praroditelji pokazali za sve ono što je Bog učinio za njih, nije ugušio Božju sopstvenu ljubav. Iz saosećanja prema ljudima koji tada nisu bili rođeni — uključujući i nas koji danas živimo — Bog je dozvolio Adamu i Evi da podignu porodicu pre nego što umru (Postanje 5:1-5; Matej 5:44, 45). Da to nije uradio, niko od nas se ne bi rodio. Putem progresivnog otkrivanja svoje volje, Jehova je takođe pružio temelj za nadu svim onima iz Adamovog potomstva koji će pokazati veru. (Postanje 3:15; 22:18; Isaija 9:6, 7). Njegova priprema je uključivala sredstvo pomoću kojeg bi ljudi iz svih naroda mogli ponovo steći ono što je Adam izgubio, naime, savršen život kao priznati članovi Božje univerzalne porodice. On je to učinio postaravši se za otkup.
Zašto otkup?
8. Zašto Bog nije jednostavno mogao dosuditi da, iako Adam i Eva moraju umreti, niko od njihovog poslušnog potomstva neće morati da umre?
8 Da li je stvarno bilo neophodno da se plati otkupna cena u obliku jednog ljudskog života? Nije li Bog jednostavno mogao dosuditi da, iako Adam i Eva moraju umreti zbog svoje pobune, sve njihovo potomstvo koje bi slušalo Boga može živeti zauvek? S ljudskog kratkovidog gledišta to bi moglo zvučati razumno. Međutim, Jehova je ’ljubitelj pravde i čestitosti‘ (Psalam 33:5). Adam i Eva su imali decu tek nakon što su postali grešnici; dakle nijedno od te dece nije bilo rođeno kao savršeno (Psalam 51:7). Svi oni imali su kao nasleđe greh, a kazna za greh je smrt. Da je Jehova ovo ignorisao, kakav bi primer dao članovima svoje univerzalne porodice? On nije mogao ignorisati svoja sopstvena pravedna merila. Poštovao je zahteve pravde. Niko nikada ne može pravovaljano iznaći pogrešku u načinu na koji se Bog pozabavio spornim pitanjima koja su u to bila uključena (Rimljanima 3:21-23).
9. Prema božanskom merilu pravde, kakva je vrsta otkupa bila potrebna?
9 Onda, kako bi se mogao obezbediti prikladan temelj za izbavljenje onih Adamovih potomaka koji će prema Jehovi pokazati poslušnost punu ljubavi? Ako bi neki savršeni čovek umro žrtvenom smrću, pravda bi dozvolila da vrednost tog savršenog života pruži pokriće za grehe onih koji će s verom prihvatiti taj otkup. Pošto je greh jednog čoveka, Adama, bio odgovoran za to što su svi iz ljudske porodice postali grešnici, prolivena krv jednog drugog savršenog čoveka, budući da je odgovarajuće vrednosti, mogla bi terazije pravde dovesti u ravnotežu (1. Timoteju 2:5, 6). Ali gde bi se mogla pronaći takva osoba?
Koliko je bila visoka ova cena?
10. Zašto Adamovo potomstvo nije bilo u stanju da obezbedi potreban otkup?
10 Među potomstvom grešnika Adama, nije bilo nijednoga ko bi mogao dati ono što je bilo potrebno da bi se ponovo iskupili izgledi na život koje je Adam proigrao. „Ne može čovek iskupiti čoveka, niti Bogu za nj otkupa dati. Velika je cena otkup duše njihove, i nikada neće dostajati; neće oni doveka živeti, neće oni jamu da ne vide“ (Psalam 49:8-10). Namesto da ostavi čovečanstvo bez izlaza, Jehova je lično milostivo izvršio jednu pripremu.
11. Pomoću kojeg sredstva je Jehova obezbedio savršen ljudski život koji je bio potreban za prikladan otkup?
11 Jehova nije poslao nekog anđela na zemlju da odglumi da je umro, polažući inkarnirano telo dok bi u stvari i dalje živeo kao duh. Umesto toga, izvevši čudo koje bi jedino Bog, Stvoritelj, mogao smisliti, on je preneo životnu silu i obrazac ličnosti jednog nebeskog sina u matericu žene, Marije, Ilijine kćerke, iz Judinog plemena. Božja aktivna sila, njegov sveti duh, štitio je razvoj deteta u materici njegove majke, i ono je bilo rođeno kao savršen čovek (Luka 1:35; 1. Petrova 2:22). Ova osoba je sada imala u svojim rukama cenu potrebnu da se obezbedi otkup koji bi potpuno udovoljio zahtevima božanske pravde (Jevrejima 10:5).
12. (a) U kom smislu je Isus Božji ’Sin jedinorođeni‘? (b) Kako to što je Bog poslao njega da dâ otkup naglašava Njegovu ljubav prema nama?
12 Kojem je od mirijada svojih nebeskih sinova Jehova dao ovaj zadatak? Onom koji je u Pismu opisan kao ’Sin jedinorođeni‘ (1. Jovanova 4:9). Ovaj izraz je upotrebljen da bi se opisalo, ne ono što je postao kada se rodio kao čovek, već šta je bio pre toga na nebesima. On je jedini koga je Jehova stvorio direktno, bez saradnje bilo kog drugog. On je Prvorođeni u čitavom stvarstvu. On je taj koga je Bog upotrebio da dovede u postojanje sva druga stvorenja. Anđeli su sinovi Božji, kao što je Adam bio sin Božji. Ali Isus je opisan kako ima „slavu kao što je slava jedinorođenoga Sina koji od Oca dođe“. Za njega se kaže da boravi „u naručju Očevom“ (Jovan 1:14, 18). Njegov odnos s Ocem je prisan, poverljiv, nežan. On deli Očevu ljubav prema čovečanstvu. Poslovice 8:30, 31 izražavaju šta njegov Otac misli o ovom Sinu i šta Sin oseća prema čovečanstvu: „Ja [Isus, Jehovin Majstor, personifikacija mudrosti] mu [Jehovi] bejah radost svakidanja, i svagda se veseljah pred njime... uživajući među sinovima ljudi.“ Bog je ovog najdragocenijeg Sina poslao na zemlju da dâ otkup. Kako je zato puna smisla Isusova izjava: „Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao“! (Jovan 3:16).
13, 14. Šta treba da nam biblijski izveštaj o Avramovom pokušaju da Isaka prinese na žrtvu pomogne da shvatimo o onome što je Jehova učinio? (1. Jovanova 4:10)
13 Da bi nam pomogao da u izvesnoj meri shvatimo šta to znači, davno pre nego što je Isus došao na zemlju, pre otprilike 3 890 godina, Bog je uputio Avrama: „Uzmi sad sina svoga, jedinca svoga, onog kog ti voliš, Isaka i idi u zemlju Moriju i prinesi ga tamo na žrtvu na brdu koje ću ti kazati“ (Postanje 22:1, 2). S verom, Avram je poslušao. Stavi se u njegovu kožu. Šta da je to bio tvoj sin, tvoj jedinac, kojeg jako voliš? Kakve bi osećaje imao dok bi cepao drva za žrtvu paljenicu, putovao nekoliko dana do zemlje Morije i dok bi stavljao svog sina na oltar?
14 Zašto saosećajan roditelj ima takva osećanja? Postanje 1:27 kaže da je Bog stvorio čoveka po Svom obličju. Naša osećanja ljubavi i saosećanja na vrlo ograničen način odražavaju samu Jehovinu ljubav i saosećanje. U Avramovom slučaju, Bog je intervenisao, tako da Isak nije stvarno bio žrtvovan (Postanje 22:12, 13; Jevrejima 11:17-19). Međutim, u svom ličnom slučaju, Jehova nije u zadnjem momentu propustio da obezbedi otkupninu, iako je to bilo učinjeno uz visoku cenu i za njega lično i za njegovog Sina. Ono što je bilo učinjeno desilo se, ne zbog ikakve obaveze s Božje strane, već, umesto toga, kao izraz izuzetne nezaslužene dobrohotnosti. Cenimo li to u potpunosti? (Jevrejima 2:9).
Šta ona omogućava?
15. Kako otkup utiče na život čak i u ovom sadašnjem sistemu stvari?
15 Ova priprema puna ljubavi koju je Bog izvršio ima dubok uticaj na život onih koji je s verom prihvataju. Oni su ranije bili otuđeni od Boga, što je bila posledica greha. Bili su, kako kaže njegova Reč, ’neprijatelji jer su njihove misli bile na delima koja su zla‘ (Kološanima 1:21-23, NW). Ali su „pomireni s Bogom smrću Sina njegova“ (Rimljanima 5:8-10). Zato što su promenili pravac svog života i prihvatili oproštenje koje Bog omogućuje onima koji pokazuju veru u Hristovu žrtvu, oni uživaju prednost čiste savesti (Jevrejima 9:14; 1. Petrova 3:21).
16. Kakvi su blagoslovi darovani malom stadu zbog njegove vere u otkup?
16 Jehova je ograničenom broju takvih osoba, malom stadu, dao nezasluženu prednost da budu sjedinjeni s njegovim Sinom u nebeskom Kraljevstvu, s izgledom da sprovedu Božju prvobitnu nameru za zemlju (Luka 12:32). Oni su uzeti ’iz svakog plemena i jezika i puka i naroda, da budu kraljevstvo i sveštenici našem Bogu i oni će vladati kao kraljevi nad zemljom.‘ (Otkrivenje 5:9, 10, NW). Njima, apostol Pavle je napisao: „[Vi] primiste duha posinjenja, kojim kličemo: Ava!, Oče! Ovaj isti Duh sam svedoči duhu našemu da smo deca Božja, a ako smo deca i naslednici smo; naslednici dakle Božji, a sunaslednici Hristovi“ (Rimljanima 8:15-17). Time što ih je Bog usvojio kao svoje sinove, njima je darovan onaj dragoceni odnos koji je Adam izgubio; ali ovim sinovima će biti darovane i dodatne prednosti nebeske službe — nešto što Adam nikada nije imao. Nije čudo što je apostol Jovan rekao: „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božja nazovemo“ (1. Jovanova 3:1). Prema takvim osobama Bog izražava ne samo načelnu ljubav (agape) već i nežnu naklonost (filiju), koja je karakteristična za vezu koja postoji među pravim prijateljima (Jovan 16:27).
17. (a) Kakva je prilika pružena svim onima koji pokazuju veru u otkup? (b) Šta će za njih značiti ’sloboda slave dece Božje‘?
17 Isto tako i za druge — za sve one koji pokazuju veru u Božju velikodušnu pripremu za život preko Isusa Hrista — Jehova otvara mogućnost da steknu taj dragoceni odnos koji je Adam izgubio. Apostol Pavle je objasnio: „Stvorenja [ljudi koji su potekli od Adama] stalno čeznu za otkrivenjem sinova Božjih [to jest, oni iščekuju vreme kad će postati jasno i očigledno da sinovi Božji koji su s Hristom naslednici nebeskog Kraljevstva preduzimaju pozitivnu akciju u korist čovečanstva]; jer su stvorenja podložena taštini [rođeni su u grehu s izgledom na smrt, i nije postojao nikakav način na koji bi se mogli osloboditi], (ne po svojoj volji nego po volji onoga koji ih podloži) s nadom [datom od Boga] da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje“ (Rimljanima 8:19-21). Šta će ta sloboda značiti? Da su oslobođeni od okova greha i smrti. Posedovaće savršenost uma i tela, Raj kao svoj dom i večni život u kojem mogu uživati u svojoj savršenosti i izraziti svoje cenjenje Jehovi, jedinom istinitom Bogu. A kako je sve to omogućeno? Kroz otkupnu žrtvu Božjeg jedinorođenog Sina.
18. Šta ćemo mi raditi 23. marta posle zalaska sunca, i zašto?
18 Dana 14. nisana 33. n. e., u jednoj gornjoj sobi u Jerusalimu, Isus je uspostavio Memorijal svoje smrti. Godišnja proslava uspomene na njegovu smrt postala je značajan događaj u životu svih pravih hrišćana. Sam Isus je zapovedio: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19). U 1997, Memorijal će se održati posle zalaska sunca 23. marta (kada počinje 14. nisan). Toga dana, ništa ne može biti važnije od toga da smo prisutni na ovoj proslavi Memorijala.
Kako bi odgovorio?
◻ Na koje je načine Bog pokazao obilnu ljubav prema čovečanstvu?
◻ Zašto je bio potreban savršen ljudski život za otkup Adamovog potomstva?
◻ Uz koju je visoku cenu Jehova pribavio otkup?
◻ Šta otkup omogućava?
[Slika na 10. strani]
Bog je dao svog jedinorođenog Sina