Da li se Biblija protivreči?

BIBLIJA kaže: „Bogu nije moguće lagati“ (Jevrejima 6:18, NS). Kako bi se dakle jedna knjiga mogla nazvati Reč Božja, ako očigledno ne sledi jasan pravac i ako je u suštini puna protivrečnosti? To bi bilo nemoguće. „Radi čega su ta neslaganja?“, možda se pitate.

Nije isključena mogućnost, da u jednoj knjizi koja je stotinama godina ručno marljivo kopirana i prevođena u narodni jezik ondašnjeg vremena, nastanu izvesna odstupanja. Ali ova nemaju takav obim ili takvu težinu da bi bilo opravdano posumnjati u inspiraciju i autoritet Biblije u celini. Brižljivim ispitivanjem se može spoznati da i za prividne protivrečnosti postoji jednostavno rešenje. Često, ljudi koji tvrde da se Biblija protivreči nisu je čak temeljno ni ispitivali, nego su samo preuzeli stav od ljudi koji ne veruju u Bibliju niti žele njeno vođstvo. „Ko odgovara pre nego čuje, to mu je ludost i sramota“, upozorava Biblija u Pričama Solomunovim 18:13.

Ponekad se stavlja primedba da biblijski pisci izgleda nisu uvek bili složni u pogledu brojeva, redosleda događaja, navođenja doslovnog teksta itd. Ali razmislimo o tome: Ako bi zamolili više očevidaca jednog događaja da nam napišu šta su videli, da li će tada svi izveštaji biti potpuno saglasni u reči i detalju? Ako bi to bio slučaj, zar ne bi sumnjali u dogovor pisaca? Ovako je i biblijskim piscima od Boga bilo dozvoljeno da zadrže svoj lični stil i svoj način izražavanja, dok je on pazio da njegove misli i važne činjenice budu tačno posredovane.

Iz ranijih spisa preuzeti citati su možda lako izmenjeni da bi poslužili potrebama i svrsi novog pisca, pri čemu je prvobitna misao i namera i dalje zadržana. To bi se isto moglo kazati za redosled događaja. Jedan pisac je možda strožije pazio na redosled hronoloških događaja, dok je drugi naveo događaje kao što su stajali u vezi sa određenom namerom. Izostavljanja se mogu na sličan način svoditi na gledište pisca i na to kako je sastavio izveštaj. Tako na primer Matej govori da je Isus izlečio dva slepa, dok Marko i Luka spominju samo jednog (Matej 20:29-34; Marko 10:46; Luka 18:35). Matejev izveštaj nije ni u kom slučaju protivrečan. Matej je samo tačniji što se tiče broja; Marko i Luka se koncentrišu na čoveka sa kojim je Isus razgovarao.

Takođe su postojale različite metode računanja vremena. Jevrejski narod je upotrebljavao dva kalendara — religiozni i (osnovni ili poljoprivredni kalendar — koji su počinjali u različito vreme godine. Dakle, ako se kod pisaca koji su opisivali jedan isti događaj nađu razlike u odnosu na dane i mesece to bi mogli biti samo zato što su upotrebljavali različite kalendare. Orijentalni pisci su retko navodili delove godine već su ih brojali kao cele godine. Oni su ih zaokruživali na sledeći puni broj. To se na nrimer može spoznati iz izveštaja rodoslavlja iz 1. Mojsijeve 5. poglavlja.

Razjašnjenje „protivrečnosti“

Ali ne postoje li u Bibliji tekstovi koji baš suprotno govore od onoga što u drugim tekstovima stoji? Pa osmotrimo malo neke od tih tekstova koje biblijski kritičari navode.

Prema Jovanu 3:22 piše da je Isus „krštavao“, dok se malo kasnije prema Jovanu 4:2 izveštava da „Isus pak sam ne kršćavaše“. U istom tekstu se svakako pokazuje da su u stvarnosti Isusovi učenici sprovodili krštenje u njegovo ime i pod njegovim vođstvom. To je isti slučaj kao što poslovođa a i njegova sekretarica mogu tvrditi da su napisali jedno određeno pismo.

Onda je tu tekst iz 1. Mojsijeve 2:2 gde stoji da je Bog „od svih dela svojih“ počinuo. Suprotno tome Isus je rekao prema Jovanu 5:17 da Bog „radi neprestano sve do sada“. Kao što i proizlazi iz povezanosti izveštaj iz 1. Mojsijeve odnosi se posebno na Božje materijalno stvarstvo; suprotno tome Isus je govorio o delima koja su se odnosila na božansko poučavanje kao i na njegovu brigu za čovečanstvo.

U jednu daljnju prividnu protivrečnost mogli bi posumnjati u poređenju 2. Mojsijeve 34:7 sa Jezekiljom 18:20. U prvom tekstu piše da Bog „za grehe otačke kažnjava sinove i unuke“, dok je u drugom tekstu rečeno da ’sin neće nositi krivicu radi očevog greha’. Zašto oni tekstovi izgledaju da su protivrečni? Jer su istrgnuti iz konteksta. Istraživanjem materijala i okolnosti koje su sa time povezane postaje jasno da je Bog govorio o kazni, ne samo za očeve nego takođe za sinove i unuke, o kazni koju će dobiti Izraelci kao nacija ako bi zgrešili protiv njega i bili odvedeni u zarobljeništvo. Suprotno tome kada je spomenuo da sin nije odgovoran za grehe svoga oca, govorio je o ličnoj odgovornosti.

Ima još i drugih odstupanja, kao na primer u izveštajima o Isusovom rođenju koji su zapisani u Mateju 1:18-25 i Luki 1:26-38. A da li su to stvarno protivrečnosti?

Dali si nekad čitao dve biografije o istoj prominentnoj ličnosti i utvrdio je da se one razlikuju jedna od druge, iako se bezuslovno ne protivreče. Takve razlike su često u ličnom utisku pisca ili su zasnovane na izvorima koje je upotrebio. Odlučujuće je i to šta autor smatra da je važno da spomene u svom delu, aspekt koji će naglasiti imajući u vidu i čitaoce za koje radi. Tako se izveštaji napisani za poganske čitače mogu razlikovati od onih koji su namenjeni za jevrejske čitače, koji su neke činjenice već razumeli i akceptirali ih.

To su samo neki primeri iz biblijskih odlomaka koji se prividno protivreče, tako dugo dok se podrobno ne analiziraju. Ali ako se brižljivo ispitaju i pri tome ima na umu stanovište pisca i kontekst tada ni u kom slučaju ne predstavljaju protivrečnosti, nego samo mesta koja zahtevaju dodatno istraživanje. Svakako većina ljudi propušta da uloži taj potreban trud, jer je mnogo lakše jednostavno kazati da se Biblija protivreči.

Ona zaslužuje naše poverenje

Božji sveti duh je biblijskim piscima pri zapisivanju njihovih izveštaja omogućio veliku slobodu delovanja (Dela apostolska 3:21). Tako su mogli mnogobojnu i živu predstavu stvoriti od onoga što su imali da kažu. I upravo njihova odlučnost potvrđuje njihovo verno dostojanstvo i ljubav za istinom, jer se ne mogu optužiti za varanje i lažni dogovor (2. Petrova 1:16-21). Istina, pisci se razlikuju po načinu svog izlaganja, ali svi su ukazivali na isti pravac i sledili isti cilj: da nam pokažu, šta će Jehova učiniti da usreći čovečanstvo, a šta opet ljudi treba da čine da bi postigli Božju milost (Priče Solomonove 2:3-6, 9).

Biblija je knjiga koja apeluje na našu moć razmišljanja. Ona u sebi čini potpuno jedinstvo i ne protivreči se. Svih 66 knjiga (1189 poglavlja ili 31173 stavaka prema Prevodu King Džems zaslužuju naše potpuno poverenje. Da, Bibliji možemo verovati.

[Okvir na 16. strani]

Ako u Bibliji nađeš „protivrečnost“ da li bi moglo biti...

◆ da ti nisu poznate određene istorijske činjenice ili običaji starog doba?

◆ da si zaboravio da uzmeš u obzir kontekst?

◆ da si stanovište pisca ispustio iz vida?

◆ da pokušavaš da sjediniš krive religiozne zamisli sa onim što Biblija stvarno govori?

◆ da upotrebljavaš jedan netačan ili zastareo biblijski prevod?