Deveto poglavlje

Veliki učitelj nam jasnije pokazuje Stvoritelja

NAROD u Palestini u prvome veku „beše u iščekivanju“. Koga? „Hrista“, to jest „Mesije“, kog su Božji proroci vekovima unapred prorekli. Ovi ljudi su bili sigurni da je Biblija napisana pod Božjim vođstvom, i da sadrži odbleske budućnosti. Jedno takvo proročanstvo, u knjizi Danila, ukazivalo je na dolazak Mesije početkom veka u kojem su oni živeli (Luka 3:15; Danilo 9:24-26).

Međutim, trebalo je da budu oprezni, jer će se pojaviti i samozvane mesije (Matej 24:5). Jevrejski istoričar Josif pominje neke: Tevdu, koji je svoje sledbenike odveo do Jordana govoreći da će se njegove vode razdvojiti; čoveka iz Egipta koji je ljude odveo na Maslinsku goru, tvrdeći da će se na njegovu zapovest zidovi Jerusalima srušiti; i varalicu iz vremena upravitelja Festa koji je obećavao slobodu od nevolja. (Uporedite s Delima apostolskim 5:36; 21:38.)

Nasuprot takvim zavedenim sledbenicima, grupa ljudi koja je kasnije nazvana „hrišćanima“ prepoznala je da je Isus iz Nazareta veliki učitelj i pravi Mesija (Dela apostolska 11:26; Marko 10:47). Isus nije bio neki mesija prevarant; on je imao valjane dokaze o sebi, i za to postoji obimna potvrda u četiri istorijske knjige zvane Jevanđelja.a Recimo, Jevreji su znali da će Mesija biti rođen u Vitlejemu, da će poteći iz Davidove loze, i da će izvršavati čudesna dela. Na Isusu se sve to obistinilo, o čemu čak svedoče njegovi protivnici. Da, Isus je udovoljio uslovima za biblijskog Mesiju (Matej 2:3-6; 22:41-45; Jovan 7:31, 42).

Mase ljudi koje su srele Isusa posmatrale su njegova izvanredna dela, čule njegove jedinstvene reči mudrosti, i videle njegovu sposobnost predviđanja, i na taj način su se uverile da on jeste Mesija. Tokom službe koju je vršio (29-33. n. e.), dokazi u prilog njegovom mesijanstvu su se množili. U stvari, on se pokazao da je i više od Mesije. Jedan učenik, upoznat s činjenicama, zaključio je „da Isus jeste Hristos, sin Božji“b (Jovan 20:31).

Zbog toga što je Isus imao tako blizak odnos s Bogom, on je mogao objasniti i otkriti kakav je naš Stvoritelj (Luka 10:22; Jovan 1:18). Isus je rekao da je njegova bliskost s Ocem započela na nebu, gde je zajedno s Bogom radio na stvaranju svih drugih stvari, živih i neživih (Jovan 3:13; 6:38; 8:23, 42; 13:3; Kološanima 1:15, 16).

Biblija izveštava da je ovaj Sin premešten iz duhovnog carstva i da je „postao sličan ljudima“ (Filipljanima 2:5-8, Ča). Takvo nešto nije uobičajeno, ali da li je moguće? Naučnici potvrđuju da se jedan prirodni element, na primer uran, može pretvoriti u drugi; oni čak izračunavaju rezultate kada se masa pretvara u energiju (E=mc⁠²). Zašto bismo onda sumnjali u to kada Biblija kaže da je jedno duhovno stvorenje pretvoreno tako da može živeti kao čovek?

Da bismo to ilustrovali na drugi način, razmislite o onome što neki lekari postižu veštačkom oplodnjom. Život koji počinje u „epruveti“ premešta se u ženu i kasnije se rađa beba. U Isusovom slučaju, Biblija nam zasigurava da je „sila Najvišega“ prenela njegov život u devicu Mariju. Ona je bila iz Davidove loze, pa je Isus mogao biti trajni naslednik Mesijanskog Kraljevstva obećanog Davidu (Luka 1:26-38; 3:23-38; Matej 1:23).

Na temelju svog bliskog odnosa sa Stvoriteljem, i svoje sličnosti s njim, Isus je rekao: „Ko vide mene, vide oca“ (Jovan 14:9). Takođe je kazao: „Niko ne zna ko je... Otac osim Sina, i ako hoće Sin kome objaviti“ (Luka 10:22). Dakle, dok saznajemo o čemu je Isus poučavao i šta je radio na zemlji, mi možemo jasnije sagledati Stvoriteljev karakter. Osmotrimo to, koristeći iskustva ljudi i žena koji su bili u kontaktu s Isusom.

Samarjanka

„Da nije to Hristos?“ pitala se jedna Samarjanka nakon što je nekoliko trenutaka razgovarala s Isusom (Jovan 4:29). Čak je terala druge, iz obližnjeg gradića Sihara, da se vide sa Isusom. Šta ju je pokrenulo da prihvati Isusa kao Mesiju?

Ova žena se srela sa Isusom dok se on odmarao od celojutarnjeg pešačenja prašnjavim drumovima po brdima Samarije. Iako umoran, Isus je zapodenuo razgovor s njom. Primetivši njen snažan interes za duhovne stvari, Isus joj je kazao duboke istine usredsredivši se na potrebu da treba „obožavati Oca duhom i istinom“. Kasnije, otkrio joj je da on zaista jeste Hrist, a to do tada nikada nije u javnosti rekao (Jovan 4:3-26).

Za Samarjanku je susret sa Isusom bio veoma značajan. Njene ranije religiozne aktivnosti okretale su se oko obožavanja na gori Garizim i temeljile su se na samo prvih pet knjiga Biblije. Jevreji su izbegavali Samarjane, od kojih su mnogi potekli iz mešanja desetoplemenskog Izraela s drugim narodima. Kako je Isus samo bio drugačiji! On je spremno poučio ovu Samarjanku, iako je bio poslat „samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva“ (Matej 15:24). Isus je tu odražavao Jehovinu spremnost da prihvati iskrene ljude iz svih naroda (1. Kraljevima 8:41-43). Da, i Isus i Jehova su iznad onog uskogrudog religioznog neprijateljstva koje prožima svet današnjice. Kad to znamo, to nas privlači Stvoritelju i njegovom Sinu.

Ima još jedna pouka koju možemo izvući iz Isusove spremnosti da pouči ovu ženu. Ona je tada živela s čovekom koji nije bio njen muž (Jovan 4:16-19). Ipak, Isus nije dozvolio da ga to spreči da razgovara s njom. Razumljivo je da je ona cenila što se prema njoj ophodio s dostojanstvom. A njeno iskustvo nije bilo usamljen primer. Kad su izvesne jevrejske vođe (fariseji) kritikovali Isusa što jede zajedno s pokajničkim grešnicima, on je rekao: „Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Idite, i naučite se što to znači: ’milosrđu se radujem, a ne žrtvama.‘ Jer sam ja došao da zovem grešnike na pokajanje, a ne pravednike“ (Matej 9:10-13). Isus je pomagao ljudima koji stenju pod teretom svojih greha — svojih povreda Božjih zakona to jest merila. Kako je ohrabrujuće znati da će Bog i njegov Sin pomoći onima koji imaju probleme kao posledicu svog ranijeg ponašanja! (Matej 11:28-30).c

Nemojmo prevideti ni to da je Isus, tom prilikom u Samariji, ljubazno i sa stavom pomaganja razgovarao s jednom ženom. Zašto je to značajno? U to vreme jevrejski muškarci su bili poučavani da na ulici treba da izbegavaju razgovor sa ženama, čak i sa svojim sopstvenim. Jevrejski rabini su smatrali da žene nisu sposobne da usvoje dublje duhovne pouke, i da su „plitkog uma“. Neki su govorili: „Bolje je spaliti reči zakona nego ih kazati ženama.“ Isusovi učenici su odrasli u takvoj sredini; zato kad su se vratili „začudiše [se] što on govoraše sa ženom“ (Jovan 4:27). Ovaj izveštaj — kao jedan od mnogih — pokazuje da je Isus bio obličje svog Oca, koji je stvorio muškarca i ženu, i dodelio čast kako muškarcu tako i ženi (Postanje 2:18).

Kasnije, Samarjanka je nagovorila svoje sugrađane da saslušaju Isusa. Mnogi su ispitali činjenice i postali vernici, rekavši: „Poznasmo da je ovaj zaista Spasitelj sveta“ (Jovan 4:39-42). Pošto smo mi deo „sveta“ čovečanstva, Isus je isto važan i za našu budućnost.

Gledište jednog ribara

Osmotrimo sada Isusa očima dvojice njegovih bliskih prijatelja — Petra, a zatim i Jovana. Ovi obični ribari bili su među njegovim prvim sledbenicima (Matej 4:13-22; Jovan 1:35-42). Fariseji su ih smatrali ’neškolovanima i prostima‘, delom naroda zemlje (amhaarec), koje su prezirali jer nisu bili školovani kao rabini (Dela apostolska 4:13; Jovan 7:49). Mnogi takvi ljudi, ’koji se trude i koji su opterećeni‘ pod jarmom religioznih tradicionalista, žudeli su za duhovnim prosvetljenjem. Profesor Čarls Ginibert sa Sorbone komentarisao je da su „njihova srca cela pripadala Jahvi [Jehovi]“. Isus nije takvim neznatnim ljudima okrenuo leđa zarad bogatih ili uticajnih. Umesto toga, on im je kroz svoja učenja i postupke otkrio Oca (Matej 11:25-28).

Petar je iz prve ruke iskusio Isusov brižni stav. Ubrzo nakon što se pridružio Isusu u službi, njegova tašta je dobila groznicu. Došavši u Petrovu kuću, Isus ju je uzeo za ruku, i groznice je nestalo! Možda nam nije poznat tačan proces ovog lečenja, baš kao što današnji lekari ne mogu u potpunosti objasniti kako se neka izlečenja dešavaju, ali groznica je pustila ovu ženu. Ono što je važnije razumeti od metoda isceljenja jeste to da je lečenjem bolesnih i nevoljnih, Isus pružio dokaz da mu je bilo žao tih ljudi. On je istinski želeo da pomogne ljudima, a to isto želi i njegov Otac (Marko 1:29-31, 40-43; 6:34). Iz svog iskustva sa Isusom, Petar je mogao uvideti da Stvoritelj svaku osobu smatra dostojnom staranja (1. Petrova 5:7).

U jednoj kasnijoj prilici, Isus se nalazio u Predvorju za žene u Jerusalimskom hramu. Tu je posmatrao kako ljudi stavljaju priloge u kutiju. Bogati ljudi su ubacili puno novčića. Obraćajući punu pažnju, Isus je video jednu siromašnu udovicu kako ubacuje dva novčića veoma male vrednosti. Petru, Jovanu i drugima, Isus je rekao: „U istinu vam kažem, ova siromašna udovica metnu više od sviju koji metnuše u kasicu; jer oni metnuše od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu sve što je imala“ (Marko 12:41-44).

Nesumnjivo uviđate da je Isus tražio ono što je dobro u ljudima i da je cenio napore svakog pojedinca. Šta mislite kako je to delovalo na Petra i druge apostole? Shvativši iz Isusovog primera kakav je Jehova, Petar je kasnije citirao jedan psalam: „Oči Gospodnje [su] nad pravednicima, i uši njegove paze na molitve njihove“ (1. Petrova 3:12; Psalam 34:16, 17). Ne privlače li vas Stvoritelj i njegov Sin koji žele da nađu dobro u vama i voljni su da čuju vaše molbe?

Nakon otprilike dve godine druženja sa Isusom, Petar je bio siguran da je Isus Mesija. Jednom je Isus pitao učenike: „Šta kažu ljudi, ko sam ja?“ Dobio je različite odgovore. Zatim ih je upitao: „A za koga me vi držite?“ Petar je s pouzdanjem uzvratio: „Ti si Hristos.“ Možda će vam izgledati čudno ono što je Isus uradio kao sledeće. On im „zapreti... da nikome ne govore“ o tome (Marko 8:27-30; 9:30, Ča; Matej 12:16). Zašto je to rekao? Isus je bio tu lično prisutan te stoga nije želeo da ljudi izvode zaključke temeljene samo na rekla-kazala. I to je logično, zar ne? (Jovan 10:24-26). Bitna stvar je da i naš Stvoritelj isto tako želi da o njemu saznamo putem ličnog ispitivanja valjanih dokaza. On očekuje da se naša uverenja zasnivaju na činjenicama (Dela apostolska 17:27).

Kao što možete i pretpostaviti, Isusa neki njegovi zemljaci nisu prihvatili, uprkos mnoštvu dokaza da ima Stvoriteljevu podršku. Mnogima, i suviše zaokupiranim svojim položajem, ili političkim ciljevima, ovaj iskreni i ponizni Mesija nije bio po volji. Dok se njegova služba bližila svom kraju, Isus je rekao: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su poslani k tebi, koliko puta htedoh da skupim čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, a vi ne hteste! Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša!“ (Matej 23:37, 38). Ta izmenjena situacija ovog naroda obeležila je jedan značajan korak u ostvarenju Božje namere da blagoslovi sve narode.

Ubrzo nakon toga, Petar i još tri apostola slušali su Isusa kako pruža jedno detaljno proročanstvo o ’svršetku sveta‘.d Ono što je Isus prorekao imalo je svoje prvo ispunjenje za vreme napada Rimljana i opustošenja Jerusalima od 66. do 70. n. e. Istorija svedoči da se ono što je Isus prorekao i dogodilo. Petar je svedočio o mnogim, baš onim istim stvarima koje je Isus prorekao, i to se može videti u knjigama 1. i 2. Petrova, dvema knjigama koje je Petar napisao (1. Petrova 1:13; 4:7; 5:7, 8; 2. Petrova 3:1-3, 11, 12).

Tokom svoje službe, Isus je strpljivo pokazivao ljubaznost prema Jevrejima koji su bili oko njega. Ali on se nije ustezao da osudi zloću. To je pomoglo Petru, a treba i nama, da imamo bolje razumevanje o našem Stvoritelju. Kad je video i druge stvari koje ispunjavaju Isusovo proročanstvo, Petar je napisao da hrišćani treba da ’čvrsto drže u mislima prisutnost Jehovinog dana‘ (NW). Takođe je napisao: „Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego vas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje.“ Petar je zatim pružio reči ohrabrenja o ’novom nebu i novoj zemlji u kojoj će pravda nastavati‘ (2. Petrova 3:3-13). Cenimo li i mi, kao Petar, Božje osobine preslikane u Isusu, i pokazujemo li poverenje u njegova obećanja o budućnosti?

Zašto je Isus umro?

Zadnje večeri sa apostolima, Isus je imao poseban obrok s njima. Na takvom obroku, domaćin Jevrejin bi svojim gostima koji su u sandalama pešačili prašnjavim putevima pokazao gostoljubivost time što bi im oprao noge. Međutim, niko se nije ponudio da to uradi za Isusa. Zato je on ponizno ustao, uzeo peškir i lavor, i počeo apostolima prati noge. Kada je red došao na Petra, on se stideo da od Isusa prihvati ovakvo služenje. Rekao je: „Nikad ti nećeš meni noge prati.“ „Ako te ne operem“, uzvratio je Isus, „nemaš udela sa mnom.“ Znao je da će uskoro umreti, pa je dodao: „Kad dakle ja vama oprah noge, Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedan drugome noge prati. Jer vam ja dadoh primer, da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13:5-17).

Decenijama kasnije, Petar je podsticao hrišćane da oponašaju Isusa, ne u ritualu pranja nogu, već u poniznom služenju drugima, i ne ’kao da vladaju‘ nad njima. Petar je takođe razumeo da je Isusov primer dokazao da se ’Bog suprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat‘. Kakva pouka o Stvoritelju! (1. Petrova 5:1-5, Ča; Psalam 18:35, NW). Ipak, Petar je naučio još nešto.

Nakon tog poslednjeg obroka, Juda Iskariotski, apostol koji je postao lopov, doveo je rulju naoružanih ljudi da uhapse Isusa. Dok su oni to činili, Petar je reagovao. Izvukao je mač i ranio jednog čoveka iz rulje. Isus je ispravio Petra: „Vrati mač svoj na mesto njegovo, jer svi koji se za mač maše, od mača će poginuti.“ Zatim je, pred Petrovim očima, dotakao čoveka, iscelivši ga (Matej 26:47-52; Luka 22:49-51). Očigledno, Isus je živeo u skladu sa svojim učenjem da ’ljubi neprijatelje svoje‘, oponašajući svog Oca koji „čini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima, i pušta kišu i na pravednike i na nepravednike“ (Matej 5:44, 45).

Tokom te stresne noći, jevrejski vrhovni sud je na brzinu saslušao Isusa. Lažno je bio optužen za hulu, odveden rimskom upravitelju, a zatim nepravedno predat da se pogubi. Jevreji i Rimljani su mu se rugali. Bio je brutalno zlostavljan i na kraju razapet. Veliki deo tog maltretiranja ispunjavao je proročanstva koja su bila zapisana vekovima ranije. Čak su i vojnici koji su posmatrali Isusa na mučeničkom stubu priznali: „Ovo je zaista bio Sin Božji!“ (Matej 26:57–27:54; Jovan 18:12–19:37).

Ovakvi razvoji događaja mora da su naveli Petra i druge da se pitaju: ’Zašto je Hrist morao umreti?‘ Tek kasnije su to razumeli. Ali jedna stvar je sigurna, ovi događaji su ispunili proročanstvo iz 53. poglavlja Isaije, koje je ukazivalo na to da će Hrist doneti oslobođenje ne samo Jevrejima već čitavom čovečanstvu. „On je na svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da živimo za pravednost“ napisao je Petar. I „njegovim ranama ste isceljeni“ (1. Petrova 2:21-25, Ča). Petar je shvatio smisao istine koju je Isus objavio: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge“ (Matej 20:28). Da, Isus je morao položiti svoje pravo na život kao savršeni čovek da bi čovečanstvo otkupio od grešnog stanja nasleđenog od Adama. To je jedno osnovno učenje Biblije — otkupnina.

Šta otkupnina uključuje? Možda razmišljate ovako: recimo da imate kompjuter, ali jedan njegov fajl ima grešku (ili virus) koju je neko ubacio u inače savršeni program. To ilustruje efekat onoga što je Adam učinio kada je namerno bio neposlušan Bogu, to jest kad je zgrešio. Nastavimo s ilustracijom. Sve kopije ovog fajla takođe bi imale grešku. Međutim, ne mora sve biti izgubljeno. Sa specijalnim programom možete otkriti i izbrisati tu grešku iz svojih fajlova i kompjutera. Slično tome, čovečanstvo je od Adama i Eve dobilo jedan „virus“, greh, i potrebna nam je pomoć sa strane da bismo ga izbrisali (Rimljanima 5:12). Po Bibliji, Bog je ovo čišćenje omogućio kroz Hristovu smrt. To je priprema puna ljubavi, od koje i mi možemo imati koristi (1. Korinćanima 15:22).

Cenjenje prema onome što je Isus uradio pokrenulo je Petra „da vreme koje mu još ostaje da živi u puti ne provede više po žudnjama čovečjim, nego po volji Božjoj“. Za Petra je to podrazumevalo izbegavanje pokvarenih navika i nemoralnog načina života, a to treba da znači i za nas. Drugi mogu pokušavati da prave probleme pojedincu koji nastoji da vrši „Božju volju“. Ipak, on će ustanoviti da njegov život postaje bogatiji, smisaoniji (1. Petrova 4:1-3, 7-10, 15, 16). Tako je bilo s Petrom, a može biti i s nama kad ’predamo duše, to jest život svoj, vernom Stvoritelju, dok činimo dobra dela‘ (1. Petrova 4:19).

Učenik koji je prepoznao ljubav

Apostol Jovan je bio još jedan učenik koji se blisko družio sa Isusom i koji nam, prema tome, može pomoći da imamo bolje razumevanje o Stvoritelju. Jovan je napisao Jevanđelje i takođe tri poslanice (1, 2, i 3. Jovanova). U jednom pismu pružio je sledeći uvid: „Znamo da sin Božij dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga istinoga, i da budemo u istinome sinu njegovom Isusu Hristu. Ovo je istini Bog i život vječni“ (1. Jovanova 5:20, DK).

Jovanovo sticanje poznanja o „istinome“ iziskivalo je korišćenje „razuma“. Šta je Jovan razabrao u vezi sa Stvoriteljevim osobinama? „Bog je ljubav“, napisao je, „i ko ostaje u ljubavi u Bogu ostaje.“ Zašto je Jovan mogao biti siguran u to? „U tome je ljubav, ne kao da mi ljubismo Boga, nego da je on nas ljubio i poslao Sina svoga“ kao otkupnu žrtvu za nas (1. Jovanova 4:10, 16, Ča). Kao i Petra, i Jovana je duboko dirnula Božja ljubav, izražena time što je poslao svog Sina da umre u našu korist.

Jovan, pošto je bio veoma blizak s njim, mogao je razumeti Isusove emocije. Jedan događaj u Vitaniji, blizu Jerusalima, ostavio je dubok utisak na Jovana. Primivši poruku da je njegov prijatelj Lazar teško bolestan, Isus je krenuo u Vitaniju. Dok su on i njegovi apostoli stigli, Lazar je već najmanje četiri dana bio mrtav. Jovan je znao da Stvoritelj, Izvor ljudskog života, pomaže Isusu. Da li će Isus moći da uskrsne Lazara? (Luka 7:11-17; 8:41, 42, 49-56). Isus je Lazarevoj sestri Marti rekao: „Brat će tvoj uskrsnuti“ (Jovan 11:1-23).

Zatim je Jovan video drugu Lazarevu sestru, Mariju, kako izlazi Isusu u susret. Kako je Isus reagovao? „Ustrese se u duhu i rastuži se.“ Opisujući Isusovu reakciju, Jovan je upotrebio grčku reč (na srpski prevedenu sa „ustrese“) koja ima smisao dubokih emocija koje su se otele iz srca. Jovan je video da se Isus „rastuži“, to jest da je iznutra bio uznemiren, duboko ožalošćen. Isus nije bio ravnodušan niti rezervisan. „Navreše suze Isusu“ (Jovan 11:30-37). Očigledno, Isus je imao duboka i nežna osećanja koja su Jovanu pomogla da razume Stvoriteljeva osećanja. Slično, i nama treba u tome da pomognu.

Jovan je znao da su Isusove emocije povezane s pozitivnim delima jer je čuo kako je Isus viknuo: „Lazare, iziđi van!“ I to se i desilo. Lazar se vratio u život i izišao iz grobnice. Kakvu je to samo radost pričinilo njegovim sestrama i drugim posmatračima! Mnogi od njih su poverovali u Isusa. Njegovi neprijatelji nisu mogli osporiti da je izvršio ovo uskrsenje, ali kad su se vesti o tome proširile, oni „rešiše da se [pored Isusa] i Lazar ubije“ (Jovan 11:43; 12:9-11).

Biblija Isusa opisuje kao ’odraz Stvoriteljevog bića‘ (Jevrejima 1:3, Ča). Isusova služba dakle pruža obilan dokaz o njegovoj ličnoj snažnoj želji i o želji njegovog Oca da neutrališu pustošenja bolesti i smrti. I to ide i dalje od tih nekoliko uskrsenja zabeleženih u Bibliji. U stvari, Jovan je bio prisutan i čuo je Isusa kada je rekao: „Dolazi čas kad će svi u spomen-grobovima čuti [Sinov] glas i izići“ (Jovan 5:28, 29, NW). Zapazite da je umesto obične reči za grob, Jovan ovde upotrebio reč prevedenu sa „spomen-grobovi“. Zašto?

Tu je uključeno i Božje pamćenje. Bez sumnje Stvoritelj ogromnog svemira se može setiti i najmanjeg detalja svakog našeg voljenog umrlog, uključujući i karakterne crte, kako nasledne tako i stečene. (Uporedite sa Isaijom 40:26.) I to, da se on može setiti, nije sve. I on, i njegov Sin, žele to da učine. S obzirom na divan izgled uskrsenja, verni Jov je o Bogu rekao sledeće: „Kad umre čovjek, hoće li oživjeti? Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe promjena. Zazvaćeš, i ja ću ti se odazvati; djelo ruku svojih poželjećeš“ (Jov 14:14, 15, DK; Marko 1:40-42, kurziv naš). Kakvog divnog Stvoritelja imamo, dostojnog našeg obožavanja!

Uskrsnuli Isus — ključ za smisaon život

Voljeni učenik Jovan gledao je na Isusa izbliza, sve do Njegove smrti. Osim toga, Jovan je zabeležio najveće uskrsenje koje se ikada desilo, događaj koji polaže čvrstu osnovu za to da imamo trajan i smisaon život.

Isusa su pogubili njegovi neprijatelji, prikovavši ga za stub kao običnog kriminalca. Posmatrači — uključujući i religiozne vođe — rugali su mu se dok je satima patio. Uprkos tome što je bio u agoniji na stubu, Isus je video svoju majku, i rekao joj za Jovana: „Ženo, eno ti sina!“ Do tog vremena, Marija mora da je bila udovica, a njena druga deca još nisu postala učenici.e Stoga je Isus brigu oko ostarele majke poverio svom učeniku Jovanu. Ponovo, to je odražavalo razmišljanje Stvoritelja, koji ohrabruje na staranje oko udovica i siročadi (Jovan 7:5; 19:12-30; Marko 15:16-39; Jakov 1:27).

Ali, kao mrtav, kako bi Isus mogao odigrati svoju ulogu kao „seme“ kroz koje će se „blagosloviti svi narodi zemlje“? (Postanje 22:18). Svojom smrću, tog aprilskog popodneva 33. n. e., Isus je položio svoj život kao temelj za otkupninu. Njegovog osetljivog Oca mora da je bolela ta agonija kroz koju je njegov nedužni Sin prošao. Ipak, na taj način pripremljena je otkupnina potrebna da čovečanstvo oslobodi od ropstva greha i smrti (Jovan 3:16; 1. Jovanova 1:7). Pozornica je bila spremna za veliko finale.

Zbog toga što Isus Hrist igra centralnu ulogu u ostvarivanju Božjih namera, on se morao vratiti u život. To je ono što se i dogodilo, i Jovan je bio svedok toga. Rano ujutru, trećeg dana nakon Isusove smrti i sahrane, neki učenici su otišli do groba. Bio je prazan. To ih je smelo, sve dok se Isus nije pojavio različitim osobama. Marija Magdalena je izvestila: ’Videla sam Gospoda!‘ Učenici nisu prihvatili njeno svedočanstvo. Kasnije su se učenici okupili u jednoj zaključanoj sobi, i Isus se ponovo pojavio, i čak razgovarao s njima. Za nekoliko dana, preko 500 ljudi i žena bili su očevici toga da je Isus zaista živ. Ljudi tog vremena koji su bili skeptični mogli su pitati ove verodostojne svedoke i proveriti njihovo svedočanstvo. Hrišćani su mogli biti sigurni da je Isus uskrsnuo i da je živ kao duhovno stvorenje, kao što je to Stvoritelj. Bilo je tako puno pouzdanih dokaza o tome da su se mnogi radije suočili sa smrću nego da poreknu da je Isus uskrsnuo (Jovan 20:1-29; Luka 24:46-48; 1. Korinćanima 15:3-8).f

Apostol Jovan je takođe trpeo progonstva zbog svedočenja o Isusovom uskrsenju (Otkrivenje 1:9). Ali dok je bio u kažnjeničkom izgnanstvu dobio je neočekivanu nagradu. Isus mu je dao niz vizija koje nam još bolje pokazuju Stvoritelja, i otkrivaju šta će doneti budućnost. Njih ćete pronaći u knjizi pod nazivom Otkrivenje, u kojoj ima puno simbolike. Isus Hrist je tu oslikan kao pobednički Kralj koji će uskoro dovršiti svoju pobedu nad neprijateljima. U neprijatelje spadaju smrt (koja je neprijatelj svih nas) i pokvareno duhovno stvorenje, Sotona (Otkrivenje 6:1, 2; 12:7-9; 19:19–20:3, 13, 14).

Pred kraj svoje apokaliptične poruke, Jovan je imao viziju o vremenu kada će zemlja postati raj. Jedan glas opisao je uslove koji će tada vladati: „Sâm Bog biće s [ljudima]. On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:3, 4). U ostvarenju Božje namere, obećanje koje je Bog dao Avramu biće ispunjeno (Postanje 12:3; 18:18).

Tada će život biti „pravi život“, sličan onom koji je ležao pred Adamom kad je bio stvoren (1. Timoteju 6:19). Ljudi više neće tumarati tražeći svog Stvoritelja i tražeći da razumeju svoj odnos s njim. Međutim, možda se pitate: ’Kada će to biti? I zašto je naš Stvoritelj pun ljubavi dozvolio postojanje zla i patnje sve do našeg vremena?‘ Osmotrimo kao sledeće ta pitanja.

[Fusnote]

[Okvir na 150. strani]

Možda biste rado uporedili paralelne izveštaje o Isusovom isceljenju Petrove tašte (Matej 8:14-17; Marko 1:29-31; Luka 4:38, 39, Ča). Lekar Luka je pripojio i taj medicinski detalj da je ona imala ’veliku groznicu‘. Šta je Isusu omogućilo da isceli nju i druge? Luka je priznao da je Isus „lečio silom Gospodnjom“ (Luka 5:17; 6:19; 9:43, Ča).

[Okvir na 152. strani]

Najveća propoved ikad održana

Hinduistički vođa Mohandas Gandi citiran je kako je rekao da bismo sleđenjem njenih učenja „rešili probleme... čitavog sveta“. Uvaženi antropolog Ašli Montagju napisao je da su savremena otkrića o psihološkom značaju ljubavi samo „potvrda“ ove propovedi.

Ovi ljudi su ukazivali na Isusovu Besedu na gori. Gandi je takođe rekao da je „učenje ove Besede namenjeno za svakoga od nas“. Profesor Hans Diter Bec nedavno je primetio: „Uticaji Besede na gori, generalno gledano, u velikoj meri dopiru izvan granica judaizma i hrišćanstva, ili čak kulture Zapada.“ Dodao je da ova beseda ima „osobito univerzalnu privlačnost“.

Zašto ne biste pročitali ovaj relativno kratak ali fascinantan govor? Naći ćete ga u Mateju, od 5. do 7. poglavlja, i u Luki 6:20-49. Evo nekoliko istaknutih misli koje možemo pokupiti iz ove najveće propovedi:

Kako biti srećan (Matej 5:3-12; Luka 6:20-23).

Kako očuvati samopoštovanje (Matej 5:14-16, 37; 6:2-4, 16-18; Luka 6:43-45).

Kako poboljšati odnose s drugima (Matej 5:22-26, 38-48; 7:1-5, 12; Luka 6:27-38, 41, 42).

Kako smanjiti probleme u braku (Matej 5:27-32).

Kako izaći na kraj s brigama (Matej 6:25-34).

Kako prepoznati religioznu obmanu (Matej 6:5-8, 16-18; 7:15-23).

Kako pronaći smisao života (Matej 6:9-13, 19-24, 33; 7:7-11, 13, 14, 24-27; Luka 6:46-49).

[Okvir na 159. strani]

Čovek od akcije

Isus Hrist nije bio neki pasivni pustinjak. On je bio odlučan čovek, čovek od akcije. Putovao je ’po okolnim selima i poučavao‘, pomažući ljudima koji su bili ’klonuli i smeteni, kao ovce koje nemaju pastira‘ (Marko 6:6; Matej 9:36; Luka 8:1). Za razliku od mnogih današnjih bogatih religioznih vođa, Isus nije gomilao bogatstvo; on nije imao „gde glavu nasloniti“ (Matej 8:20).

Iako je svoje napore usredsređivao na duhovno isceljivanje i hranjenje, on nije ignorisao fizičke potrebe ljudi. On je lečio bolesne, invalide i opsednute demonima (Marko 1:32-34). U dva navrata, nahranio je hiljade željnih slušalaca, jer se sažalio na njih (Marko 6:35-44; 8:1-8). Njegov motiv za činjenje čuda bio je briga za ljude (Marko 1:40-42).

Isus je odlučno postupao kada je očistio hram od pohlepnih trgovaca. Oni koji su ga posmatrali, prisetili su se reči psalmiste: „Revnost za tvoj dom izede me“ (Jovan 2:14-17). Nije štedeo reči kada je osuđivao licemerne religiozne vođe (Matej 23:1-39). Niti je popustio pod pritiskom politički uticajnih ljudi (Matej 26:59-64; Jovan 18:33-37).

Bićete oduševljeni dok čitate o Isusovoj dinamičnoj službi. Mnogi koji to čine prvi put počinju od Markovog kratkog, ali živog izveštaja o ovom čoveku od akcije.

[Okvir na 164. strani]

Isus ih je pokrenuo na postupanje

U knjizi pod nazivom Dela apostolska nalazimo jedan istorijski izveštaj o tome kako su Petar, Jovan i drugi svedočili o Isusovom uskrsenju. Veliki deo ove knjige priča o događajima koji uključuju jednog inteligentnog izučavaoca zakona po imenu Savle, to jest Pavle, koji se žestoko protivio hrišćanstvu. Uskrsnuli Isus se javio i njemu (Dela apostolska 9:1-16). Nakon što je dobio neoboriv dokaz da je Isus živ na nebu, Pavle je revnosno propovedao o tome Jevrejima i nejevrejima, uključujući i filozofe i vladare. Zadivljujuće je pročitati šta je on rekao tim obrazovanim, uticajnim ljudima (Dela apostolska 17:1-3, 16-34; 26:1-29).

U razdoblju od nekoliko decenija, Pavle je napisao mnoge knjige takozvanog Novog zaveta, to jest Hrišćanskih grčkih spisa. Većina Biblija ima sadržaj, ili popis svih knjiga. Pavle je napisao njih 14, od knjige Rimljanima, pa do knjige Jevrejima. One su obezbeđivale duboke istine i mudro vođstvo za tadašnje hrišćane. One su od još veće vrednosti za nas, koji nemamo direktan pristup apostolima i drugim svedocima Isusovih učenja, dela i njegovog uskrsenja. Utvrdićete da vam Pavlovi zapisi mogu pomoći u vašem porodičnom životu, u vašem ophođenju s kolegama na poslu i komšijama, i u upravljanju vašim životom da bi on imao pravi smisao i da bi vam donosio zadovoljstvo.

[Slika na 146. strani]

Naučnici vrše veštačku oplodnju. Stvoritelj je preneo život svog Sina kako bi on postao čovek

[Slika na 148. strani]

Mnogi koji su čuli Isusa i videli ga kako se ophodi prema ljudima bolje su upoznali njegovog Oca

[Slika na 154. strani]

Isus je apostolima oprao noge, postavivši tako obrazac poniznosti koji Stvoritelj visoko ceni

[Slika na 157. strani]

Kompjuterska greška (ili virus) može se obrisati iz sistema; čovečanstvu je potreban Isusov otkup da bi se oslobodilo nasleđene nesavršenosti

[Slika na 163. strani]

Očevici su videli da je Isus bio položen u grob (poput ovoga) i da je trećeg dana bio podignut u život