Krst

ŠTA LJUDI KAŽU

Rimljani su Isusa razapeli na krst, koji je bio načinjen od dve ukrštene grede.

ŠTA BIBLIJA KAŽE

Isus je bio obešen „na drvo“ (Dela apostolska 5:30, Daničić–Karadžić). Biblijski pisci su koristili dva izraza za sredstvo Isusovog pogubljenja i oba ukazuju na jednu gredu, a ne na dve. Prema jednoj knjizi o istorijatu raspeća, grčka reč stavros označava „stub u najširem smislu te reči i nije ekvivalent za ’krst‘“ (Crucifixion in Antiquity). U jednom biblijskom rečniku stoji da reč ksilon u Delima apostolskim 5:30 označava „uspravan kolac ili stub na koji su Rimljani pribijali“ zločince osuđene na smrt (A Critical Lexicon and Concordance).

Isus je pogubljen na isti način na koji su bili pogubljeni i mnogi zločinci u drevnom Izraelu. Jedna odredba u Mojsijevom zakonu je glasila: „Ako neko učini greh zbog kog je zaslužio smrtnu kaznu pa bude pogubljen i obešen na stub [...] proklet [je] pred Bogom“ (Ponovljeni zakoni 21:22, 23). Aludirajući na taj zakon, apostol Pavle je napisao da je Isus umesto nas postao „prokletstvo, jer je napisano: ’Proklet je svako ko je obešen na stub [ksilon]‘“ (Galatima 3:13). Pavle je time rekao da je Isus umro na stubu — dakle, na jednoj uspravnoj gredi.

„Oni su ga ubili obesivši ga o drvo.“ (Dela apostolska 10:39, Savremeni srpski prevod)

ŠTA BIBLIJA KAŽE

Nigde u Bibliji se ne kaže da su prvi hrišćani krst smatrali simbolom svoje vere. Njega su zapravo koristili Rimljani u obožavanju svojih bogova. Ali onda, otprilike 300 godina nakon Isusove smrti, rimski car Konstantin je uzeo krst kao simbol svoje vojske i od tada se krst povezuje s hrišćanstvom.

S obzirom da su pagani koristili krst u obožavanju svojih bogova, da li je logično da su Isusovi učenici koristili isti simbol u obožavanju pravog Boga? Osim toga, oni su znali da Bog ne odobrava korišćenje „bilo kakvog idola“ i da se moraju kloniti idolopoklonstva (Ponovljeni zakoni 4:15-19; 1. Korinćanima 10:14). „Bog je Duh“, što znači da je nevidljiv za ljudske oči. Zato prvi hrišćani nisu smatrali prikladnim da koriste bilo kakav predmet ili simbol da bi imali osećaj da su bliži Bogu. Oni su ga obožavali upravo onako kako je on to tražio — „duhom i istinom“ (Jovan 4:24). „Duhom“ jer su dozvolili Bogu da ih vodi svojim nevidljivim svetim duhom, a „istinom“ jer su živeli u skladu sa istinom iz Svetog pisma.

„Pravi obožavaoci [će] obožavati Oca duhom i istinom.“ (Jovan 4:23)

ŠTA LJUDI KAŽU

„Nekako je prirodno i logično da sredstvo spasenja postane predmet poštovanja [...] Onaj ko slici svete ličnosti daje odgovarajuću čast, odaje čast i ličnosti koju ona predstavlja“ (New Catholic Encyclopedia).

ŠTA BIBLIJA KAŽE

Hrišćani mnogo toga duguju Isusu jer im zahvaljujući njegovoj smrti mogu biti oprošteni gresi, mogu obnoviti svoj odnos s Bogom i dobiti večni život (Jovan 3:16; Jevrejima 10:19-22). Ne mogu mu se odužiti jednostavno tako što će koristiti krst ili govoriti da veruju u Isusa. Biblija kaže da je vera mrtva ako nema dela (Jakovljeva 2:17). Dakle, neophodno je da svojim delima pokažemo veru u Isusa. Kako to možemo uraditi?

U Bibliji stoji: „Hristova ljubav nas pokreće, jer smo zaključili ovo: jedan čovek je umro za sve [...] da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro za njih i bio uskrsnut“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Ljubav koju je Isus pokazao prema čovečanstvu pokreće hrišćane da se ugledaju na njega. Tako na neuporedivo bolji način pokazuju da ga poštuju.

„Volja mog Oca [je] da svako ko vidi Sina i iskazuje veru u njega ima večni život.“ (Jovan 6:40)