Bog nije pristran
„Bog nije pristrasan, nego... mu se dopada iz svakog naroda čovek, koji ga se boji i pravedno postupa“ (Dela apostolska 10:34, 35, NS).
1. Koje je značajne reči izjavio Pavle u pogledu naroda i rasa u staroj Atini?
BOG koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on, koji je gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim hramovima. ... On je učinio da svi ljudi („sve ljudske rase“, Filips), koji su svi od jedne krvi izišli, žive po svemu licu zemaljskome“ (Dela apostolska 17:24-26, BA). Od koga potiču ove reči? Od hrišćanskog apostola Pavla, i to iz poznatog govora koji je održao na brdu Aresa ili Areopagu u Atini.
2. Čime život postaje raznovrsniji i interesantniji, i šta je impresioniralo jednog Japanca kad je posetio Južnu Afriku?
2 Pavlova izjava nas nehotično podseća na divnu raznolikost u stvaranju. Jehova Bog je stvorio različite vrste ljudi, kopnenih životinja, ptica, insekata i biljaka. Kako bi samo bio monoton život, kad bi svi bili isti! Njihova raznovrsnost čini život raznovrsnim i interesantnim. Na primer, jedan posetilac iz Japana koji je prisustvovao kongresu Jehovinih svedoka u Južnoj Africi, bio je impresioniran raznim rasama i bojama kože koje je tamo video. To je u Japanu sasvim drukčije, rekao je, jer pretežno većina stanovništva pripada istoj rasi.
3. Kako su neki nastrojeni prema ljudima sa drugom bojom kože, i šta s tim nastaje?
3 Međutim, često dolazi do ozbiljnih problema zbog različitih rasa. Neki smatraju da su ljudi druge boje kože niže vrednosti. Tako nastaje netrpeljivost, rasne predrasude pa čak i mržnja. Da li je to nameravao naš Stvoritelj? Da li su neke rase bolje od drugih u njegovim očima? Da li je Jehova pristrasan?
Da li je naš Stvoritelj pristrasan?
4-6. a) Šta je rekao car Josafat u vezi pristrasnosti? b) Kako Josafatovu izjavu Mojsije i Pavle potvrđuju? v) Šta se neki možda pitaju?
4 Kratkim pogledom u istoriju možemo sebi da stvorimo predstavu o tome kako je naš Stvoritelj nastrojen prema svim ljudima. Car Josafat koji je vladao u Judi od 936. do 911. pre n. e., uveo je mnoga poboljšanja i pobrinuo se da ispravno funkcioniše sudstvo zasnovano na Božjem zakonu. On je sudijama dao ovaj izvanredan savet: „Gledajte šta radite, jer ne sudite za čoveka, nego za Jehovu ... Budite pažljivi i postupajte, jer u Jehove, Boga našega, nema nepravde, ni pristrasnosti“ (2. Dnevnika 19:6, 7).
5 Stotine godina ranije Mojsije je izjavio izraelskim plemenima: „Jehova, vaš Bog ni sa kim ne postupa pristrasno“ (5. Mojsijeva 10:17, NS). I Pavle je u svom pismu Rimljanima pisao: „Nevolja, i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a prvo Jevrejina i Grka. ... Jer Bog ne gleda ko je ko“ (Rimljanima 2:9-11).
6 Ipak neki se možda pitaju: Kako je sa Izraelcima? Zar oni nisu bili Božji izabrani narod? Zar on u njihovom slučaju nije bio pristrasan? Nije li Mojsije celom Izraelu rekao: „Tebe je izabrao Jehova Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji“ (5. Mojsijeva 7:6).
7. a) Kakva je bila posledica što su Judejci odbacili Mesiju? b) Ko se danas može radovati divnim blagoslovima od Boga, i to pod kojim uslovom?
7 Ne, Bog nije bio pristrasan kada je Izraelce upotrebio u posebnu svrhu. Pri izboru jednog naroda, iz kojeg treba da proizađe Mesija, istina Jehova se odlučio za potomstvo vernih jevrejskih patrijarha, ali kada su Judejci odbacili i pogubili Mesiju, Isusa Hrista, izgubili su Božju milost. I danas ljudi svih rasa ili nacionalnosti mogu da se raduju divnim blagoslovima i da imaju izgled za večni život ako veruju u Isusa (Jovan 3:16; 17:3). Sigurno, to je dokaz da kod Boga nema pristrasnosti. Štaviše, Jehova je zapovedio Izraelcima da ’vole nastanjenog stranca’ i da ’s njim ne postupaju loše’, bez obzira na njegovu rasu ili nacionalnost (5. Mojsijeva 10:19; 3. Mojsijeva 19:33, 34). Dakle, naš ljubazni Otac na nebu stvarno nije pristrasan.
8. a) Šta dokazuje da Jehova nije favorizovao Izraelce? b) Za šta je Jehova upotrebio izraelski narod?
8 Tačno je da su Izraelci uživali u posebnim prednostima. Ali oni su imali i jednu veliku odgovornost. Za njih je bilo obavezno da drže Jehovine zakone, i kada ih se nisu pridržavali navlačili su prokletstvo na sebe (5. Mojsijeva 27:26). Zaista, Izraelci su morali više puta da budu kažnjeni zbog svoje neposlušnosti prema Božjem zakonu. Dakle, Jehova im nije priredio povlašćeno uživanje, nego je upotrebio izraelski narod, da stvori proročanske predslike i da se pobrine za upozoravajuće primere. I na sreću, Bog je preko Izraela izveo otkupitelja, Isusa Hrista, što je za blagoslov celom čovečanstvu (Galatima 3:14; uporedi 1. Mojsijevu 22:15-18).
Da li je Isus bio pristrasan?
9. a) U kom pogledu su slični Jehova i Isus? b) Koja pitanja nastaju u vezi Isusa?
9 Ako u Jehove nema pristrasnosti, da li bi onda Isus mogao da bude pristrasan? Pa, razmotrimo to: Isus je jednom rekao: „Ne tražim volje svoje nego volju oca koji me je poslao“ (Jovan 5:30). Između Jehove i njegovog voljenog Sina postoji savršeno jedinstvo, i Isus vrši volju svoga Oca u svakom pogledu. Da, što se tiče njihovog stava i njihovih namera, oni toliko liče jedan na drugoga, da je Isus mogao da kaže: „Koji vidje mene, vidje oca“ (Jovan 14:9). Isus je doživeo više od 33 godine, živeći kao čovek ovde na Zemlji, a Biblija objašnjava kako je on postupao sa svojim bližnjima. Kakav je stav imao prema drugim rasama? Da li je imao predrasude prema drugima ili bio pristrasan? Da li je Isus bio rasista?
10. a) Šta je Isus odgovorio na molitvu jedne feničanske žene za pomoć? b) Da li je Isus imao predrasude kada je pagane nazvao „psićima“? v) Kako je žena prešla preko primedbe, i kakav je bio rezultat?
10 Isus je skoro sve vreme svog zemaljskog života proveo sa Judejcima. Ali jednog dana mu je prišla jedna feničanska žena, paganka, sa molbom da joj izleči kćerku. Isus joj je odgovorio: „Nisam poslan nikome drugome do izgubljenim ovcama doma Izraelova.“ Ali žena ga je preklinjala: „Gospode, pomozi mi!“ Na to je on rekao: „Nije pravo da se uzme hleb od dece i da se baci psićima.“ Psi su za Judejce bili nečiste životinje. Da li je Isus imao predrasude kada je pagane označio „psićima“? Ne; jer je upravo spomenuo svoj specijalni zadatak od Boga, da se brine za ’izgubljene ovce Izraela’. Sem toga Isus je ublažio poređenje tim što je nejevreje uporedio sa „psićima“,a ne sa divljim psima. Naravno, njegovim rečima je žena bila iskušana. Ponizno, ali odlučno da pređe preko ove primedbe, taktično je odgovorila: „Da, Gospode, ali i psići jedu mrvice koje padaju sa stola njihovih gospodara.“ Impresioniran verom te žene, Isus je odmah izlečio njenu kćerku (Matej 15:22-28, NS).
11. Kako su Judejci i Samarjani bili nastrojeni jedni prema drugima, kao što se vidi iz događaja u vezi sa Hristom?
11 Razmotrimo i Isusove susrete sa nekim Samarjanima. Između Judejaca i Samarijana je postojala duboka netrpeljivost. Jednom je Isus poslao glasnike pred njim da u jednom određenom samarjanskom selu izvrše pripreme za njega. Ali ti ga Samarjani nisu primili, „jer videše da ide u Jerusalim“. To je razljutilo Jakova i Jovana tako jako, da su hteli da pozovu vatru sa neba da ih unište. Ali Isus je ukorio oba učenika, pa su onda svi krenuli u drugo selo (Luka 9:51-56).
12. Zašto je izvesna Samarjanka bila iznenađena Isusovom molbom?
12 Da li je Isus delio postojeći osećaj netrpeljivosti između Judejaca i Samarjana? Zapazimo šta se dogodilo jednom drugom prilikom. Isus se sa svojim učenicima nalazio na putu od Judeje prema Galileji i morao je da prođe kroz Samariju. Umoran od puta, seo je kraj Jakovljevog bunara da se malo odmori, dok su njegovi učenici otišli u grad Sihar da kupe hranu. U međuvremenu, naišla je jedna Samarjanka da zahvati vode. Sam Isus je jednom rekao da su Samarjani „od druge rase“ (Luka 17:16-18, Interlinearni prevod Grčkih spisa). I pored toga on je ženi rekao: „Daj mi da pijem.“ Pošto se Judejci ne mešaju sa Samarjanima, žena je iznenađeno odvratila: „Kako je to, da ti, iako su Judejac, tražiš od mene da piješ, kada sam ja Samarjanka?“ (Jovan 4:1-9, NS).
13. a) Kako je Isus reagovao na prigovor Samarjanke, a kako je ona reagovala? b) Šta je bio krajnji rezultat?
13 Ali Isus nije uzeo u obzir njen prigovor, nego je ugrabio priliku da joj da svedočanstvo, pri čemu je čak priznao da je on Mesija (Jovan 4:10-26). Zapanjena žena je ostavila svoj krčag s vodom, otrčala nazad u grad i ispričala drugima šta se dogodilo. Istina ona je vodila nemoralan život, ali je pokazala interes za duhovne stvari, kada je rekla: „Da nije to Hristos?“ Kakav je bio krajnji rezultat? Mnogi stanovnici tog grada su poverovali u Isusa kao rezultat svedočanstva te žene (Jovan 4:27-42). Tomas O. Figart, kongregacionalistički teolog, pisao je u svojoj knjizi Rasni problem sa biblijskog gledišta: „Ako je naš Gospod smatrao da je dovoljno važno da krivu tradiciju jedne rase prevaziđe sa milostivim gestom, onda bi to trebalo nama da posluži za primer, da nas ne proguta bujica današnjeg rasizma.“
14. Koji se dokaz pojavio za Jehovinu nepristrasnost u službi jevanđeliste Filipa?
14 Jehovinoj nepristrasnosti se može pripisati to što su ljudi raznih rasa mogli da postanu judejski proseliti. Ne zaboravimo i to šta se dogodilo pre 1900 godina na pustom putu između Jerusalima i Gaze. Jedan crnac koji je bio u službi etiopske carice sedeo je na svojim kolima i čitao Isaijino proročanstvo. Ovaj činovnik je bio obrezani proselit, jer je „došao u Jerusalim da se moli Bogu“. Jehovin anđeo se pojavio judejskom objavitelju jevanđelja, Filipu i uputio ga: „Pristupi i prilepi se tim kolima.“ Da li je Filip rekao: „Oh ne, taj čovek pripada drugoj rasi“? Sigurno da nije. Rado je prihvatio poziv Etiopljanina da se popne na kola, da sedne kraj njega i da mu objasni Isaijino proročanstvo o Isusu Hristu. Kada su se približili jednoj vodi Etiopljanin je rekao: „Šta me sprečava da se krstim? Pošto ga u tome ništa nije sprečavalo, Filip se radovao da ga krsti i Jehova je prihvatio tog srećnog čoveka kao pomaznog sledbenika Isusa Hrista, svog nepristrasnog Sina (Dela apostolska 8:26-39). Ali ubrzo su se pokazali daljnji dokazi Božje nepristrasnosti.
Velika promena
15. Koja je promena uvedena Isusovom smrću, i kako je Pavle to objasnio?
15 Smrću Isusa Hrista nisu ukinute rasne predrasude u svetu. Ipak ovom žrtvenom smrću Bog je sproveo promenu između Isusovih judejskih učenika i njegovih paganskih sledbenika. Na to je ukazao apostol Pavle kada je pisao paganskim hrišćanima u Efesu: „Zato se opominjite vi koji ste negda po puti bili pagani i nazvani neobrezani ... da ste u ono vreme bili bez Hrista, isključeni iz prava Izraelovih građana, strani savezima obećanja, bez nade i bez Boga u svetu. Ali sad u Isusu Hristu, vi koji ste negda bili daleko, postavljeni ste blizu krvlju Hristovom. Jer je on mir naš koji oboje (Jevreje i pagane) sastavi ujedno, i razvali zid rastavljanja.“ Ovaj „zid rastavljanja“ ili oznaka odvajanja je bio savez zakona, koji je u izvesnom smislu služio kao pregradni zid između Judejaca i pagana. On je odstranjen Hristovom smrću, tako da je moguće kako Judejcima tako i paganima da imaju „pristup k Ocu u jednom istom duhu“ (Efescima 2:11-18, BA).
16. a) Zašto su Petru dati ključevi od Carstva? b) Koliko je bilo ključeva, i šta je bilo učinjeno njihovom upotrebom?
16 Osim toga apostolu Petru su bili predani „ključevi nebeskoga Carstva“, da bi ljudi od svake rase upoznali Božje namere, da bi svetim duhom bili „ponovo rođeni“ i postali duhovni sunaslednici sa Hristom (Matej 16:19; Jovan 3:1-8). Petar je upotrebio tri simbolična ključa. Prvi za Judejce, drugi za Samarjane i treći za pagane (Dela apostolska 2:14-42; 8:14-17; 10:24-28, 42-48). Tako je Jehova, nepristrasni Bog, izabranicima iz svih rasa omogućio prednost da postanu Isusova duhovna braća i sunaslednici Carstva (Rimljanima 8:16, 17; 1. Petrova 2:9, 10).
17. a) Koju neobičnu viziju je imao Petar, i u čemu se sastojala njena svrha? b) U čiju je kuću Petar bio doveden od nekih ljudi, i ko ga je tamo čekao? v) Na šta je Petar podsetio pagane, ali šta mu je Bog jasno pokazao?
17 Kao pripremu za upotrebu trećeg ključa – za pagane – Petar je imao neobičnu viziju, u kojoj je video nečiste životinje i primio poziv: „Ustani, Petre, pokolji i pojedi!“ Pouka je glasila: „Što je Bog očistio ti ne pogani“ (Dela apostolska 10:9-16). Petar je bio prilično zbunjen o značenju te vizije. Uskoro su naišla tri čoveka koja su htela da ga povedu Kornelijevoj kući, rimskom oficiru koji je bio smešten u Ćesariji. Pošto je taj grad bio glavna komanda rimskih oružanih snaga u Judeji, i Kornelije je naravno tamo imao svoje mesto boravka. U ovoj uglavnom paganskoj okolini Kornelije je zajedno sa svojom rodbinom i najprisnijim prijateljima čekao na Petra. Apostol ih je podsetio: „Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga čoveka ne zovem pogana ili nečista. Zato i bez sumnje dođoh pozvan“ (Dela apostolska 10:17-29).
18. a) Koje je značajno objašnjenje Petar dao pred Kornelijem, njegovom rodbinom i prijateljima? b) Šta se dramatično dogodilo dok je Petar svedočio o Isusu? v) Šta je dalje učinjeno sa tim vernim paganima?
18 Kada je Kornelije objasnio kako je Bog upravljao stvarima, Petar je rekao: „Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko. Nego u svakom narodu koji se boji njega i tvori pravdu mio je njemu“ (Dela apostolska 10:30-35). I onda, kada je Petar dao svedočanstvo o Isusu Hristu, dogodilo se nešto dramatično. „I dok još Petar govoraše ove reči, siđe duh sveti na sve koji slušahu reč.“ Petrovi judejski pratioci „udiviše se ... videći da se i na neznabošce izli dar duha svetoga“. Petar je izjavio: „Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše duha svetoga kao i mi?“ Ko je mogao tome da prigovori, kada je sveti duh nepristrasnog Boga neba bio izliven na te verne pagane? Zato je Petar zapovedio, „da se krste u ime Isusa Hrista“ (Dela apostolska 10:36-48).
„Iz svih naroda“
19. Zašto neprijateljstvo raste među rasama, i do čega je to dovelo?
19 Mi živimo danas u „poslednjim danima“ i to je činjenica da su „kritična vremena“, „sa kojima se teško izlazi na kraj“. Ljudi su takođe samoljubivi, drski, ponosni, bez prirodne naklonosti, koji ne pristaju na dogovore, bez samosavladavanja, brutalni, nesmotreni i naduveni od ponosa (2. Timoteju 3:1-5). Nije začuđujuće da u takvoj društvenoj klimi širom sveta raste neprijateljstvo između rasa i da je sve više rasnih sukoba. U mnogim državama se ljudi raznih rasa ili različitih boja kože susreću sa nepoštovanjem ili čak sa mržnjom. To je u mnogim državama dovelo do stvarnih borbi pa čak i do užasnih svireposti. Čak je u takozvanom prosvećenom društvu mnogima teško da odbace rasne predrasude. Ova „zaraza“ se očigledno širi i na područja, gde bi se najmanje očekivala, kao na primer na ostrva koja su se nekada odlikovala skoro idiličkim mirom.
20. a) Koju je viziju imao Jovan pod inspiracijom? b) Kako se ispunjava ova vizija? v) Sa kojom teškoćom neki još ne izlaze sasvim na kraj i gde bi trebali da traže rešenje?
20 Iako u različitim delovima sveta ne vlada harmonija između rasa, Jehova, nepristrasni Bog je predskazao da će iskreni ljudi svih rasa i nacionalnosti biti sjedinjeni u jedno pažnje vredno internacionalno jedinstvo. Pod Božjom inspiracijom apostol Jovan je video „jedno veliko mnoštvo naroda, koje nijedan čovek ne može izbrojati, iz svih nacija i plemena („svake rase“, Jerusalimska Biblija), naroda i jezika stajaše pred prestoljem i pred Jagnjetom“, i slaviše Jehovu (Otkrivenje 7:9, NS). Ovo proročanstvo se već ispunjava. Preko 3 300 000 Jehovinih svedoka iz svih nacija i rasa u 210 zemalja odlikuju se danas svojim jedinstvom i svojom harmonijom među rasama. Ali oni su još uvek nesavršeni. Čak je nekima od njih teško da u potpunosti odbace rasne predrasude, mada toga možda nisu svesni. Kako se taj problem može rešiti? Sa ovim pitanjem pozabavićemo se u sledećem članku, koji se temelji na bogatom savetu inspirisane reči nepristrasnog Boga, Jehove.
Kako bi ti odgovorio?
◻ Zašto bi ti odgovorio da Jehova nije bio pristrasan kada je Izraelce upotrebio za određenu svrhu?
◻ Koji dokazi postoje da Isus Hrist nije imao rasne predrasude ili bio pristrasan?
◻ Kako je Petru bilo pomognuto da vidi da „Bog nije pristrasan“?
◻ Koje se proročanstvo, koje ukazuje na jedinstvo, danas ispunjava, iako u svetu među rasama ne vlada harmonija?
[Slika na 23. strani]
Apostol Pavle je objasnio Atinjanima, da je Bog stvorio sve ljudske rase, da bi stanovale po čitavoj površini Zemlje