„Ruka Jehovina beše s njima“

„Tako reč Jehovina napredovaše u moći i u snazi“ (DELA APOSTOLSKA 19:20, Ba).

 1. a) Na šta su se žalili neprijatelji hrišćanstva u prvom veku n. e.? b) Kakva je bila posledica tamo gde je misionar Pavle propovedao dobru vest o Božjem Carstvu, i šta je uvek bilo sa ranim hrišćanima?

PROŠLO je više od 1 900 godina otkako su se neprijatelji hrišćanske vesti i protivnici misionara i apostola Pavla žalili: „Ovi ljudi što zamutiše ceo svet, dođoše i ovde . . . Oni svi rade protiv carevih zapovesti, govoreći da ima drugi kralj, Isus“ (Dela apostolska 17:6, 7, Ba). Svuda, gde god je hrišćanski misionar Pavle objavljivao dobru vest o Jehovinom Carstvu, dolazilo je do pobune i reakcije, a često i do progonjenja. Drugi rani hrišćani su takođe trpeli progonstva. Ali uvek „ruka Jehovina beše s njima“ (Dela apostolska 11:21, Ča).

 2. Ko je započeo hrišćansku misionarsku službu, i kako?

² Ko je započeo sa tom važnom hrišćanskom misionarskom aktivnošću? Bio je to Isus, jedinstven čovek sa uzbuđujućom vešću i neobičnom metodom njenog širenja. Imajmo na umu da se Isus, sin Božji, obratio Jevrejima objavljujući Božje Carstvo koje je izazvalo senzaciju. Ali oni su se interesovali samo za svoje sopstveno spasenje, smatrajući da će ga postići ako čine dela Zakona (Matej 4:17; Luka 8:1; 11:45, 46).

„Svim narodima“

 3. Koje je Isusovo proročanstvo iznenadilo njegove jevrejske učenike, i zašto?

³ Stoga možemo zamisliti kako su bili iznenađeni Isusovi jevrejski učenici, kad im je četiri dana pre svoje smrti rekao: „A ova dobra vest o carstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj.“ Njegovi učenici su se nesumnjivo pitali, kako će moći ikada da propovedaju dobru vest „svim narodima“. Kako bi tako mala grupica vernika mogla da savlada tako ogroman zadatak? (Matej 24:14, NS; Marko 13:10).

 4. Koju je zapovest dao svojim učenicima uskrsnuli Isus?

⁴ Uskrsnuli Isus je kasnije još dodao, rekavši: „Dana mi je sva vlast na nebu i na Zemlji. Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio.“ Tako su dobili nalog da vest svog Gospodara prenose ’ljudima iz svih naroda’ (Matej 28:18-20, NS).

 5, 6. a) Kako je propovedanje dobre vesti o Božjem Carstvu prošireno na pagane, i sa kakvim rezultatom? b) Kako su reagovale starešine u Jerusalimu kad im je Petar ispričao svoje iskustvo sa paganinom Kornelijem?

⁵ To znači da je trebalo i paganima da se propoveda, što se pokazalo kao izazov. Preko tri godine kasnije Petrov stav je to potvrdio. Petru je u viziji bilo rečeno da jede nečiste životinje. Kad mu je Bog izjavio da su te stvari koje su nekad smatrali za nečiste sada čiste, bio je zaprepašćen. Tada je Božji duh uputio Petra da poseti kuću paganina Kornelija, rimskog oficira. Tamo je spoznao da je to bila Božja volja što je propovedao Korneliju, mada je ranije smatrao da je druženje sa ljudima druge rase bezakonje. I dok je Petar još govorio sišao je sveti duh na pagansku porodicu, čime je praktično naglašeno da je polje hrišćanske misionarske službe sada trebalo da se proširi i da obuhvati paganski svet (Dela apostolska 10:9-16, 28, 34, 35, 44).

⁶ Kad je Petar objasnio taj događaj starešinama i Jerusalimu, „umiriše se, i hvališe Boga govoreći: ’Dakle i pagancima dade Bog pokajanje za život’“ (Dela apostolska 11:18, Ba). Sada su paganski narodi mogli slobodno da primaju dobru vest o Hristu i njegovom Carstvu.

Misionari za narode

 7. Kako je počela da se širi hrišćanska misionarska služba u Sredozemlju, i kako je Jehova gledao na to?

⁷ Delo propovedanja koje je posle Stefanove mučeničke smrti uhvatilo zamah, sada je dobilo nove razmere. Ne računajući apostole, skupština u Jerusalimu je bila rasejana. Kao prvo, progonjeni jevrejski hrišćani su propovedali samo Jevrejima u Fenikiji, na Kipru i u Antiohiji. „Ali među njima bejahu i neki Kiprani i Kirenci, koji . . . obratiše se i Grcima, javljajući im dobru vest Gospoda Isusa.“ Kako je Jehova gledao na misionarsku službu? „Ruka Božja beše s njima, i mnogi verovaše i obratiše se ka Gospodu.“ Zahvaljujući hrabrosti ovih prvih hrišćana u Sredozemlju je započelo delotvorno misionarsko delo. Ali je trebalo još više da usledi (Dela apostolska 4:31; 8:1; 11:19-21, Ba).

 8. Kako je Jehova skrenuo pažnju na odlučujući korak u proširenju misionarskog dela?

⁸ Oko 47/48. n. e. Bog je posredstvom svetog duha skrenuo pažnju na odlučujući korak u širenju misionarskog dela. Izveštaj o tome u Delima apostolskim 13:2-4 (Ba) glasi: „reče Duh Sveti: Odvojte mi Barnabu i Savla na delo na koje ih pozvah. . . . Barnaba i Savle, poslani od Duha Svetoga, siđoše u Seleukiju [morsko pristanište sirijske Antiohije], i odande otploviše u Kipar.“ Kako li je to bilo oduševljavajuće za Pavla i Barnabu — išli su na njihov prvi zadatak u inostranstvo! Apostol Pavle je predvodio u hrišćanskoj misionarskoj službi. Takođe je postavio temelj za delo koje će da se dovrši u naše dane.

 9. Šta je apostol Pavle postigao sa svojim misionarskim putovanjima?

⁹ Pavle je preduzeo tri misionarska putovanja o kojima se izveštava, kao i njegovo putovanje u Rim kao zatvorenik. U toku tih putovanja on je pokrenuo to delo u više evropskih gradova i propovedao vest o Carstvu u zemljama i na ostrvima koje su danas poznate kao Sirija, Kipar, Krit, Turska, Grčka, Malta i Sicilija. Možda je došao čak i do Španije. Pomogao je da se osnuju skupštine u mnogim gradovima. Šta je bila tajna njegove delotvorne misionarske aktivnosti?

Delotvorno učenje

10. Zašto je Pavle bio tako delotvoran u svojoj misionarskoj službi?

¹⁰ Pavle je oponašao Hristovu metodu učenja. Zato je znao kako treba da postupa sa ljudima. Znao je kako da uči i kako da školuje druge za učitelje. Svoje nauke je zasnivao na Svetom pismu. Nije pokušavao da svojom vlastitom mudrošću ostavi utisak na druge, nego je razgovarao sa njima na temelju Spisa (Dela apostolska 17:2, 3). Pavle je takođe znao kako da se prilagodi svojim slušaocima i koristio je mesne prilike kao odskočnu dasku za svoju vest. Rekao je: „Svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem. S Judejima bio sam kao Judejin . . . onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona . . . slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kako god koga spasem“ (1. Korinćanima 9:19-23, Ba; Dela apostolska 17:22, 23).

11. Šta ukazuje na to da su Pavle i njegovi pratioci bili delotvorni misionari, i dokle se protezala hrišćanska služba propovedanja?

¹¹ Pavle i njegovi saradnici su bili delotvorni misionari. Oni su istrajnošću i izdržljivošću osnivali i jačali hrišćanske skupštine kud god su išli (Dela apostolska 13:14, 43, 48, 49; 14:19-28). Propovednička služba prvih hrišćana se protezala tako daleko da je Pavle u vezi ’istine o toj dobroj vesti’ pisao da ona nosi ’plod u celom svetu’, da se širi i da je ’propovedano svakom stvorenju pod nebom’. Da, misionarska služba prvih hrišćana uticala je na ljude (Kološanima 1:5, 6, 23).

12. Koji je razlog bio da je prava hrišćanska misionarska služba ugušena za izvesno vreme?

¹² Ali početkom drugog veka n. e. otpad se uvukao u hrišćansku skupštinu, na što su još Isus i apostoli upozoravali (Matej 7:15, 21-23; Dela apostolska 20:29, 30; 1. Jovanova 2:18, 19). U sledećim vekovima teologija i paganske nauke su ugušile vest o Carstvu. Tzv. hrišćanstvo je slalo misionare, ali ne da propovedaju istinito Božje Carstvo, nego da prisile nemoćne domoroce — često sa mačem — na carstvo svojih političkih zapovednika i pokrovitelja. Prava hrišćanska misionarska služba je prekinuta, ali ne zadugo.

13. Kako je u današnje vreme započela misionarska kampanja, i šta je postignuto do kraja 1916?

¹³ Pri kraju 19. veka Čarls T. Rasel, prvi predsednik Društva Kula stražara, spoznao je nužnost misionarske službe. Stoga je organizovao obimnu kampanju svedočenja, sam je obišao mnoge gradove u Sjedinjenim Državama i brodom proputovao svet da bi posetio što više država. Njegova na Bibliji zasnovana literatura izdata je na 35 jezika. To znači da je on do svoje smrti 1916. godine proputovao preko milion milja kao javni govornik i održao preko 30 000 propovedi.

14. Šta je učinio Džozef F. Rateford da bi unapredio misionarsku službu?

¹⁴ Njegov naslednik, Džozef F. Rateford je takođe shvatio nužnost misionarske službe. Početkom 1920-ih godina poslao je osposobljene ljude u razne zemlje da tamo započnu delo propovedanja. Misionari su krčeći put delu Carstva išli u Španiju, Južnu Ameriku i Zapadnu Afriku. 1931. godine upućen je poziv dobrovoljcima da podupiru delo u Španiji. Tri mladića iz Engleske su se ponudila i služili su pod vrlo teškim okolnostima četiri godine, do izbijanja španskog građanskog rata 1936. godine. Tada su morali da beže radi svog života.

15. Šta je u 1940-im godinama dovelo do značajnog proširenja misionarske službe?

¹⁵ Tokom 1940-ih godina trebalo je nešto da se popravi na području misionarske službe. Natan H. Nor, treći predsednik Društva Kula stažara, radio je zajedno sa grupom revnih ljudi. Očigledno pod vođstvom svetog duha, 1942. on je shvatio potrebu osnivanja misionarske škole za pripremanje na zadatke posle drugog svetskog rata. Dok je svetski rat još besneo, on je preduzeo inicijativu i Galadska škola Kule stražare otvorena je u februaru 1943. na severu države Njujork. Četiri nastavnika je svakih šest meseci preko sto revnih pionirskih propovednika — muškaraca i žena — biblijski obučilo za misionarsku službu. Da li je njihova delatnost kasnije bila delotvorna?

16. a) Koliko je Svedoka propovedalo 1943, i koliko ih to čini u poređenju sa današnjim brojem? b) Kakvo su učešće imali misionari u tom porastu? Objasni.

¹⁶ 1943. godine propovedalo je samo 126 329 Svedoka u 54 države. Kakvo je stanje sada? Danas, 45 godina kasnije, ima 28 puta više, to jest, preko tri i po miliona aktivnih propovednika u 212 država i ostrvskih područja. Ovaj porast je uglavnom zbog dobre podloge koju su postavili preko 6 000 misionara Galad-škole. Došli su iz 59 država i u toku proteklih pet decenija poslani su u 148 raznih država. Umesto tek preko 100 000 Svedoka širom sveta pre 45 godina, uz njihovu pomoć danas ima preko deset država gde u svakoj preko 100 000 Svedoka propoveda i uči dobru vest. U većini od ovih država su misionari galadske škole predvodili u delu evanđelizacije.

17. Koja su tri činioca, kako u prvom veku tako i u današnje vreme, doprinela delotvornosti misionarske službe?

¹⁷ Kako u prvom veku tako su i u današnje vreme neki osnovni činioci doprineli da misionarska služba bude delotvorna. Jedan od njih je direktno stupanje u vezu sa ljudima od kuće do kuće, neformalnim davanjem svedočanstva i kroz biblijski studij (Jovan 4:7-26; Dela apostolska 20:20). Drugi činilac je direktna i jednostavna biblijska vest, koja uzvisuje Božje Carstvo kao jedino trajno rešenje za probleme čovečanstva (Dela apostolska 19:8; 28:16, 23, 30, 31). Mnogi naši misionari služe u nedovoljno razvijenim zemljama, gde je vrlo uočljivo da je Božja pravedna vladavina hitno potrebna. Treći činilac je ljubav, o kojoj je Isus učio i koju misionari pokazuju u svom svakidašnjem druženju sa ljudima različitog porekla. Nema nikakve sumnje da su misionari Kule stražare u proteklih 45 godina znatno doprineli širenju Jehovine organizacije širom sveta (Rimljanima 1:14-17; 1. Korinćanima 3:5, 6).

Primanje pionirskog duha

18. Ko je usvojio isti duh misionarske revnosti kao galadski apsolventi?

¹⁸ Primernom revnošću galadskih apsolvenata je nesumnjivo u mnogim probuđena želja da postanu punovremeni propovednici. Danas ima stotine hiljada Jehovinih svedoka koji su primili isti duh misionarske revnosti. Oni su takođe u pravom smislu pioniri, sledeći Isusove stope, „Kneza spasenja njihova“ (Jevrejima 2:10; 12:2, Ba).

19. Šta su mnogi Svedoci ispunjeni pionirskim duhom učinili na dobrovoljnoj bazi, i kako se osećaju nagrađeni?

¹⁹ Od 1960-ih godina je vrlo teško da se pošalju misionari u izvesne zemlje. Ali Galadska škola Kule stražare i Biblije se po mogućnosti stalno brine za misionare po potrebi zemalja. Svakako, širom sveta se pruža ogromno delo rada za Svedoke sa pravim pionirskim duhom. Mnogi su na dobrovoljnoj bazi izvršili vlastite pripreme da bi služili u zemljama gde je veća potreba za objaviteljima Carstva. Da li bi mogao da im se priključiš? Oni često ukazuju na to da su okrutnosti i žrtve sve više i više nadoknađene velikom radošću hranjenja istinama Carstva ovcama slične ljude u zemljama razvoja. Nagrađeni su stostruko, tim što nalaze „braću, i sestre, i majke, i decu“ i sa njima dele divnu nadu za večni život „u budućem svetu“ (Marko 10:28-30, Ča).

20. a) Ko u mnogim zemljama ima najveće učešće na delu poropovedanja? b) Kako je moguće da Japan godišnje izveštava više sati u propovedanju od skoro svake druge države? v) Koje pitanje treba sebi da postavimo?

²⁰ Štaviše, danas ima takođe stotine hiljada Jehovinih svedoka koji svaki mesec izveštavaju svetu službu kao opšti ili pomoćni pioniri. Većina od njih marljivo radi na svom domaćem području. U mnogim zemljama oni imaju najveće učešće na delu propovedanja i često na istim vratima razgovaraju nedelju za nedeljom. Njihova nada o Carstvu odražava se po njihovom vedrom izgledu i radosnom stavu. Oni u svojim područjima sklapaju nova poznanstva i kod mnogih bude interes. Više pionira znači mnogo više sati za slavljenje Boga. Više od deset godina Japan, gde su Jehovini svedoci ranije bili pretežno budisti, godišnje izveštava više sati u službi propovedanja od bilo koje druge zemlje osim Sjedinjenih Država. To je zbog toga što je tamo skoro polovina objavitelja u pionirskoj službi. Da li si i ti u stanju da središ tvoje stvari tako da bi mogao da učestvuješ u pionirskoj službi, jednoj od najvećih prednosti?

21. a) Kako mogu drugi Svedoci čije okolnosti ne dozvoljavaju da služe kao opšti pioniri ipak da izražavaju pionirski duh? b) Kako mogu mladi da izražavaju pionirski duh?

²¹ Ima još i drugih Svedoka koji su ’revni za dobra dela’ (Titu 2:14, Ba). U njih ubrajamo starije, bolešljive, mnoge sa porodičnim obavezama i omladinu obaveznog školovanja, dakle osobe kojima okolnosti ne dozvoljavaju da služe kao opšti pioniri. Ovi takođe mogu da izražavaju pionirski duh tako što hrabre i podbuđuju pionire, učestvujući sa njima u službi propovedanja što je više moguće i čuvajući pozitivan stav, što se tiče sopstvenih mogućnosti za službu. Mladi mogu sebi za cilj da postave punovremenu službu o Carstvu i čim budu kršteni da s vremena na vreme učestvuju u pomoćnoj pionirskoj službi. Kao mladi Timotej, oni mogu da razmišljaju o svim tim duhovnim stvarima, da bi napredovali u duhovnom pogledu zajedno sa svim Božjim narodom (1. Timoteju 4:15, 16).

22. Bez obzira na naše životne okolnosti na šta treba da budemo odlučni, i do kog izvrsnog rezultata će to dovesti?

²² Neka bi nas Jehovin duh pokrenuo da imamo puno učešće u njegovoj službi, bez obzira na naše životne okolnosti. Neka bi „ruka Jehovina“ stalno bila uz nas, tako da se u vezi naših skromnih naprezanja može reći: „Tako reč Jehovina napredovaše u moći i u snazi“ (Dela apostolska 11:21; 19:20).

Pitanja za ponavljanje

■ Kako je hrišćansko misionarsko delo započelo i koliko je trebalo da se proširi?

■ Kakvu ulogu je odigrao apostol Pavle u širenju misionarskog dela?

■ Kako je misionarsko delo oživelo u savremeno doba?

■ Koji činioci su doprineli delotvornosti misionarske i pionirske službe?

■ Kako možemo mi danas primiti pionirski duh?

[Tabela na 25. strani]

Delatnost za Carstvo u deset država — 1988

(Sve navedene države su izvestile preko 100 000 objavitelja)

Najveći Prosečan Prisutni

SAD 797 104 96 947 161 478 732 1 822 607

Meksiko 248 822 32 117 58 061 457 1 004 062

Brazil 245 610 22 725 44 218 022 718 414

Italija 160 584 25 477 43 354 687 330 461

Nigerija 134 543 14 022 27 800 623 398 555

Japan 128 817 52 183 60 626 840 297 171

Nemačka 125 068 8 416 22 029 942 215 385

Britanija 113 412 11 927 22 103 713 211 060

Filipini 107 679 21 320 26 337 621 305 087

Francuska 103 734 9 189 21 598 308 205 256

[Slika na 22. strani]

Pavle i Varnava odlaze da prokrče put za misionarski rad