Nadahnuti obrazac hrišćanskog misionarskog dela
„Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista“ (1. KORINĆANIMA 11:1).
1. Koji su neki načini na koje je Isus pružio izvanredan primer koji mogu oponašati njegovi sledbenici? (Filipljanima 2:5-9).
KAKAV je izvanredan primer Isus postavio svojim učenicima! On je radosno napustio svoju nebesku slavu kako bi sišao na Zemlju i živeo među grešnim ljudima. Bio je spreman da podnese velike patnje zbog spasenja čovečanstva i, što je još važnije, zbog opravdanja imena svog nebeskog Oca (Jovan 3:16; 17:4). Kad je bio pod optužbom zbog svog života, Isus je odvažno objavio: „Ja sam za to rođen i za to dođoh na svet da svedočim istinu“ (Jovan 18:37).
2. Zašto je uskrsnuli Isus mogao zapovediti svojim učenicima da nastave delo koje je on započeo?
2 Pre svoje smrti, Isus je izvrsno osposobio svoje učenike kako bi mogli da nastave delo svedočenja za istinu Kraljevstva (Matej 10:5-23; Luka 10:1-16). Tako je, nakon svog uskrsenja, Isus mogao dati zapovest: „Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vam dao“ (Matej 28:19, 20).
3. Kako se proširilo delo stvaranja učenika, ali na koja je područja uglavnom bilo usredsređeno?
3 U sledeće tri i po godine, Isusovi učenici su slušali tu zapovest, ali su svoje stvaranje učenika ograničili na Jevreje, jevrejske prozelite i obrezane Samarićane. Zatim je, 36. n. e., Bog upravljao da dobra vest bude propovedana neobrezanom čoveku, Korneliju, i njegovom domaćinstvu. Tokom sledeće decenije, u skupštinu su dovedeni drugi neznabošci. Međutim, čini se da je delo uglavnom bilo ograničeno na područja istočnog Mediterana (Dela apostola 10:24, 44-48; 11:19-21).
4. Koji se značajan događaj odigrao oko 47-48. n. e.?
4 Bilo je potrebno nešto da motiviše ili osposobi hrišćane da stvaraju učenike od Jevreja i neznabožaca u udaljenijim područjima. Zato su oko 47-48. n. e. starešine skupštine u Antiohiji u Siriji primili sledeću božansku poruku: „Odvojte mi Barnabu i Savla na delo na koje ih pozvah“ (Dela apostola 13:2). Zapazimo da je Pavle tada bio poznat po svom izvornom imenu, Savle. Zapazimo takođe da je Bog imenovao Barnabu pre Pavla, verovatno zato što je Barnaba u to vreme smatran kao stariji od njih dvojice.
5. Zašto je zapis o Pavlovom i Barnabinom misionarskom putovanju od velike vrednosti za hrišćane danas?
5 Detaljan zapis o Pavlovom i Barnabinom misionarskom putovanju veliko je ohrabrenje za Jehovine svedoke, posebno za misionare i pionire koji su otišli daleko od svog rodnog grada da služe Bogu u nekoj stranoj državi. Nadalje, pregled 13. i 14. poglavlja Dela apostola sigurno će motivisati i druge da oponašaju Pavla i Barnabu i povećaju svoje učestvovanje u delu od primarne važnosti, stvaranju učenika.
Ostrvo Kipar
6. Kakav su primer misionari pružili na Kipru?
6 Misionari su bez odlaganja zaplovili iz sirijske luke Seleukije prema ostrvu Kipar. Nakon pristajanja u Salaminu, nisu skrenuli na sporedne stvari, već „javljaše reč Božju u sinagogama judejskim“. Sledeći Hristov obrazac, nisu bili zadovoljni time da se nastane u tom gradu i čekaju na ostrvljane da dođu do njih. Umesto toga, oni su obavljajući svoje delo ’prešli celo ostrvo‘. To je nesumnjivo uključivalo dosta pešačenja i mnoge promene smeštaja, budući da je Kipar veliko ostrvo, a njihovo putovanje ih je odvelo duž njegovog najvećeg dela (Dela apostola 13:5, 6).
7. (a) Koji se izvanredan događaj odigrao u Pafu? (b) Na kakav stav nas ohrabruje taj zapis?
7 Na kraju svog boravka na tom ostrvu, ta dva čoveka su u gradu Pafu bili nagrađeni divnim iskustvom. Vladar ostrva, Sergije Pavle, slušao je njihovu poruku i ’verovao‘ (Dela apostola 13:7, 12). Pavle je kasnije pisao: „Posmatrajte, braćo, da među vama koji ste pozvani nema ni mnogo mudrih po pȕti, ni mnogo moćnih, ni mnogo imenitih“ (1. Korinćanima 1:26). Međutim, među moćnima koji su se odazvali bio je Sergije Pavle. Ovo iskustvo treba da ohrabri sve, posebno misionare, da imaju pozitivan stav prema svedočenju vladinim službenicima, na šta smo podstaknuti u 1. Timoteju 2:1-4. Oni koji su na vlasti često su pružali veliku pomoć Božjim slugama (Nehemija 2:4-8).
8. (a) Koji se promenjeni odnos između Barnabe i Pavla pojavljuje od tog vremena nadalje? (b) Na koji je način Barnaba divan primer?
8 Pod uticajem Jehovinog duha, Pavle je igrao glavnu ulogu u obraćenju Sergija Pavla (Dela apostola 13:8-12). Isto tako, čini se da je otada Pavle preuzeo vođstvo. (Uporedi Dela apostola 13:7 sa Delima apostola 13:15, 16, 43.) To je bilo u skladu sa božanskom punomoći koju je Pavle primio u vreme svog obraćenja (Dela apostola 9:15). Takav razvoj događaja je možda ispitao Barnabinu poniznost. Međutim, umesto da na tu promenu gleda kao na ličnu uvredu, Barnaba je verovatno živeo prema značenju svog imena, „Sin utehe“, i lojalno je podupirao Pavla kroz celo misionarsko putovanje i posle kad su neki jevrejski hrišćani osporili njegovu službu među neobrezanim neznabošcima (Dela apostola 15:1, 2). Kako je to divan primer za sve nas, uključujući stanare misionarskih i betelskih domova! Treba uvek da budemo spremni da prihvatimo teokratske promene i da pružimo svoju punu podršku onima koji su postavljeni da preuzimaju vođstvo među nama (Jevrejima 13:17).
Visoravan Male Azije
9. Šta učimo iz Pavlove i Barnabine spremnosti da putuju do Antiohije u Pisidiji?
9 Sa Kipra su Pavle i Barnaba otplovili na sever prema azijskom kontinentu. Iz nekog neotkrivenog razloga, misionari nisu ostali u obalnom predelu, već su preduzeli dugo i opasno putovanje od oko 180 kilometara do Antiohije Pisidijske, smeštene na središnjoj visoravni Male Azije. To je uključivalo penjanje preko planinskog prelaza i spuštanje u ravnicu oko 1 100 metara nadmorske visine. Bibličar J. S. Hauson (J. S. Howson) kaže: „Bezakonite i pljačkaške navike stanovništva tih planina koje odvajaju visoravan... od ravnica na južnoj obali, bile su ozloglašene u svim delovima drevne istorije.“ Pored toga, misionari su se suočili sa opasnostima prirodnih sila. „Nijedna oblast u Maloj Aziji“, dodaje Hauson, „nije jedinstvenije karakteristična po svojim ’poplavama‘ od planinskog područja Pisidije, gde reke izbijaju u podnožjima ogromnih litica, ili divlje jure kroz uske jaruge.“ Ti detalji nam pomažu da predočimo kakva su putovanja misionari bili spremni da preduzmu zbog širenja dobre vesti (2. Korinćanima 11:26). Isto tako i danas, mnoge Jehovine sluge prkose svim vrstama prepreka kako bi doprli do ljudi i preneli im dobru vest.
10, 11. (a) Kako je Pavle održavao zajednički temelj sa svojim slušateljstvom? (b) Zašto su mnogi Jevreji verovatno bili zapanjeni kad su čuli o patnjama Mesije? (v) Koju je vrstu spasenja Pavle postavio pred svoje slušaoce?
10 Budući da je u Pisidijskoj Antiohiji bila jevrejska sinagoga, misionari su najpre otišli tamo kako bi onima koji su najviše poznavali Božju reč pružili mogućnost da prihvate dobru vest. Kad je bio pozvan da govori, Pavle je ustao i održao majstorsku javnu propoved. On je kroz celi govor održavao zajednički temelj sa Jevrejima i prozelitima među slušaocima (Dela apostola 13:13-16, 26). Nakon svog uvoda, Pavle je ponovio svetlu istoriju Jevreja, podsećajući ih da je Jehova izabrao njihove praočeve i zatim ih izbavio iz Egipta, kao i kako im je pomogao da pobede stanovnike Obećane zemlje. Pavle je zatim istakao Jehovino postupanje sa Davidom. Te informacije su zanimale Jevreje u prvom veku zato što su očekivali da Bog podigne Davidovog potomka kao spasitelja i večnog vladara. U tom trenutku, Pavle je odvažno objavio: „Od njegova [Davidovog] semena podiže Bog Izraelu, po obećanju, Spasitelja koji je Isus“ (Dela apostola 13:17-23).
11 Međutim, vrsta spasitelja koga su mnogi Jevreji očekivali bio je vojni junak koji bi ih izbavio od rimske dominacije i uzdigao jevrejsku naciju iznad svih drugih. Zato su nesumnjivo bili zapanjeni kad su čuli da Pavle kaže kako su Mesiju predali na pogubljenje njihove vlastite religiozne vođe. „Ali ga Bog uskrsnu iz mrtvih“, odvažno je objavio Pavle. Pri kraju svog govora, on je svojim slušaocima pokazao da mogu postići divnu vrstu spasenja. „Znajte“, rekao je, „da se po njemu vama javlja oproštenje greha, i da će se svaki koji veruje po njemu opravdati od svega onoga, od čega se po zakonu Mojsijevom ne mogoste opravdati.“ Pavle je zaključio svoj govor podstičući svoje slušaoce da ne budu ubrojani među mnoge za koje je Bog predskazao da će zanemariti tu divnu pripremu spasenja (Dela apostola 13:30-41).
12. Šta je rezultovalo iz Pavlove propovedi, i kako bi trebalo da nas to ohrabri?
12 Kako dobro iznesena na Pismima temeljena propoved! Kako su slušaoci reagovali? „Mnogi od Judeja i od pobožnih prozelita, pođoše za Pavlom i Barnabom“ (Dela apostola 13:43). Kako je to ohrabrujuće za nas danas! Učinimo i mi na isti način sve što možemo da delotvorno iznesemo istinu, bilo u javnoj službi ili u komentarima i govorima na našim hrišćanskim sastancima (1. Timoteju 4:13-16).
13. Zašto su misionari morali napustiti Pisidijsku Antiohiju, i koja su se pitanja pojavila u vezi novih učenika?
13 Novozainteresovane osobe u Pisidijskoj Antiohiji nisu mogle zadržati tu dobru vest samo za sebe. Kao rezultat, „u drugu subotu sabra se skoro ceo grad da čuje reč Božju“. A poruka se uskoro proširila i izvan grada. U stvari, „reč se Božija širila po svoj okolini“ (Dela apostola 13:44, 49). Umesto da srdačno prime tu činjenicu, ljubomorni Jevreji su uspeli u tome da misionari budu izbačeni iz grada (Dela apostola 13:45, 50). Kako je to uticalo na nove učenike? Da li su se obeshrabrili i predali?
14. Zašto protivnici nisu mogli ugušiti delo koje su misionari započeli, i šta učimo iz toga?
14 Ne, zato što je to bilo Božje delo. Isto tako, misionari su položili čvrst temelj vere u uskrsnulog Gospoda Isusa Hrista. Novi učenici su zato očigledno gledali na Hrista, a ne na misionare, kao na svog Vođu. Zato čitamo da su se nastavili ’puniti radošću i Duhom svetim‘ (Dela apostola 13:52). Kako je to ohrabrujuće za misionare i druge koji danas stvaraju učenike! Ako ponizno i revno obavljamo svoj deo, Jehova Bog i Isus Hrist će blagosloviti našu službu (1. Korinćanima 3:9).
Ikonija, Listra i Derba
15. Koju su proceduru misionari sledili u Ikoniji, i s kojim rezultatima?
15 Pavle i Barnaba su sada putovali oko 140 kilometara jugoistočno do sledećeg grada, Ikonije. Strah od progonstva nije ih sprečio od sleđenja iste procedure kao u Antiohiji. Kao rezultat, Biblija kaže: „Primi veru veliko mnoštvo Judeja i Grka“ (Dela apostola 14:1). Ponovo su Jevreji koji nisu prihvatili dobru vest izazvali protivljenje. Ali, misionari su istrajali i proveli dosta vremena u Ikoniji pomažući novim učenicima. Zatim, nakon što su čuli da ih njihovi jevrejski protivnici nameravaju kamenovati, Pavle i Barnaba su mudro pobegli u sledeće područje, „u Listru [Mistru] i u Derbu i u okolinu njihovu“ (Dela apostola 14:2-6).
16, 17. (a) Šta se Pavlu dogodilo u Listri? (b) Kako je Božje postupanje s apostolom uticalo na jednog mladića iz Listre?
16 Oni su hrabro ’javljali evanđelje‘ u tom novom, netaknutom području (Dela apostola 14:7). Kad su Jevreji u Pisidijskoj Antiohiji i Ikoniji za to čuli, došli su čak u Listru i nagovorili mnoštva da kamenuju Pavla. Nemajući vremena da pobegne, Pavle je bio zasut kamenjem, tako da su njegovi protivnici bili uvereni da je mrtav. Odvukli su ga izvan grada (Dela apostola 14:19).
17 Možeš li zamisliti kakvu je to bol zadalo novim učenicima? Međutim, čudo nad čudima, kad su okružili Pavla, on je ustao! Biblija ne kaže da li je mladić po imenu Timotej bio jedan od tih novih učenika. On je s vremenom sigurno saznao za Božje postupanje s Pavlom, što je na njegov mladi um ostavilo dubok utisak. Pavle je u svom drugom pismu Timoteju pisao: „A ti si se ugledao na moju nauku, življenje... stradanja kakova mi se dogodiše u Antiohiji, Ikoniji i Listri, kakova protjerivanja podnesoh, i od sviju me izbavi Gospod!“ (2. Timoteju 3:10, 11, Daničić-Karadžić). Oko godinu ili dve nakon kamenovanja, Pavle se vratio u Listru i ustanovio da je taj mladi Timotej bio primeran hrišćanin za koga „dobro svedočahu braća u Listri i u Ikoniji“ (Dela apostola 16:1, 2). Zato ga je Pavle izabrao kao putujućeg pratioca. To je Timoteju pomoglo da napreduje u duhovnom rastu, pa je s vremenom bio osposobljen da ga Pavle pošalje da poseti različite skupštine (Filipljanima 2:19, 20; 1. Timoteju 1:3). Na isti način i danas revne Božje sluge divno utiču na mlade, od kojih mnogi odrastaju u vredne Božje sluge, poput Timoteja.
18. (a) Šta se misionarima dogodilo u Derbi? (b) Koja im se mogućnost sada otvorila, ali koji su smer izabrali?
18 Sledećeg jutra nakon što je izbegao smrt u Listri, Pavle je s Barnabom krenuo u Derbu. Ovaj put ih nisu sledili protivnici, a Biblija kaže da „pridobiše izvestan broj učenika“ (Dela apostola 14:20, 21). Nakon što su uspostavili skupštinu u Derbi, Pavle i Barnaba su morali doneti odluku. Od Derbe do Tarsa vodio je prohodan rimski put. Otuda se brzo stizalo natrag u Antiohiju u Siriji. Verovatno je to bio najprikladniji put za povratak, a ti misionari su mogli smatrati da su sada zaslužili odmor. Ipak, u oponašanju svog Gospodara, Pavle i Barnaba su osetili veću potrebu (Marko 6:31-34).
Potpuno dovršiti Božje delo
19, 20. (a) Kako je Jehova blagoslovio misionare za povratak u Listru, Ikoniju i Antiohiju? (b) Koja je pouka time pružena Jehovinom narodu danas?
19 Umesto da preduzmu kratko putovanje kući, misionari su se hrabro vratili i ponovo posetili iste gradove u kojima su njihovi životi bili u opasnosti. Da li ih je Jehova blagoslovio za tu nesebičnu brigu za nove ovce? Da, zaista jeste, jer izveštaj kaže da su imali uspeha u ’utvrđivanju duša učenika i preporučujući im da ustraju u veri‘. Odgovarajuće je što su tim novim učenicima rekli: „Kroz mnoge nevolje ćemo ući u kraljevstvo Božje“ (Dela apostola 14:21, 22). Pavle i Barnaba su ih takođe podsetili na njihov poziv kao sunaslednika u dolazećem Kraljevstvu Božjem. I danas bi novim učenicima trebalo da pružimo slično ohrabrenje. Možemo ih jačati da istraju u kušnjama zadržavajući pred sobom izgled za večni život na Zemlji pod vladavinom tog istog Božjeg Kraljevstva koje su propovedali Pavle i Barnaba.
20 Pre nego što su napustili svaki grad, Pavle i Barnaba su pomagali mesnoj skupštini da se bolje organizuje. Očigledno su poučili sposobne muškarce i postavili ih da preuzimaju vođstvo (Dela apostola 14:23). To je nesumnjivo doprinelo daljnjem širenju. Isto tako i danas misionari i drugi, nakon pomaganja neiskusnima da napreduju dok mogu nositi odgovornosti, ponekad odlaze dalje i nastavljaju sa svojim dobrim radom na drugim mestima gde je potreba veća.
21, 22. (a) Šta se dogodilo nakon što su Pavle i Barnaba završili svoje misionarsko putovanje? (b) Koja se pitanja time postavljaju?
21 Kad su se misionari konačno vratili u Antiohiju u Siriji, mogli su osećati duboko zadovoljstvo. Zaista, biblijski zapis navodi da su ’svršavali delo‘ koje im je Bog poverio (Dela apostola 14:26). Razumljivo je što je pričanje njihovih iskustava prouzrokovalo „veliku radost svoj braći“ (Dela apostola 15:3). Ali, šta reći o budućnosti? Hoće li oni sada sesti i počivati na svojim lovorikama, kako kaže izreka? Sigurno ne. Nakon što su posetili vodeće telo u Jerusalimu zbog odluke u vezi spornog pitanja o obrezanju, njih dvojica su se ponovo uputili na misionarska putovanja. Ovaj put pošli su u različitim smerovima. Barnaba je uzeo Jovana Marka i otišao na Kipar, dok je Pavle pronašao novog partnera, Silu, i otputovao kroz Siriju i Kilikiju (Dela apostola 15:39-41). On je na tom putovanju izabrao mladog Timoteja i poveo ga sa sobom.
22 Biblija ne otkriva rezultate Barnabinog drugog putovanja. Što se tiče Pavla, on je produžio u novo područje i uspostavio skupštine u najmanje pet gradova — Filipima, Beriji, Solunu, Korintu i Efesu. Šta je bio ključ Pavlovog izvanrednog uspeha? Vrede li ista načela za današnje hrišćane koji čine učenike?
Sećaš li se?
◻ Zašto je Isus izvanredan primer za oponašanje?
◻ Na koji je način Barnaba bio primer?
◻ Šta učimo iz Pavlove propovedi u Antiohiji u Pisidiji?
◻ Kako su Pavle i Barnaba potpuno dovršili svoj zadatak?
[Slika na 15. strani]
Podnošenje progonstva apostola Pavla je na mladića Timoteja ostavilo trajan utisak