Jehovin narod utvrđen u veri
„Skupštine su se i dalje utvrđivale u veri i rasle u broju iz dana u dan“ (DELA APOSTOLSKA 16:5, NS).
1. Kako se Bog služio apostolom Pavlom?
JEHOVA BOG služio se Savlom iz Tarsa kao ’izabranim sudom‘, a kao apostol Pavle trebao je mnogo pretrpeti. Ipak, posredstvom njegovog delovanja i aktivnosti ostalih, Jehovina organizacija se radovala jedinstvu i čudesnom širenju (Dela apostolska 9:15, 16).
2. Zašto je korisno razmotriti Dela apostolska 13:10–16:5?
2 Sve više ne-Jevreja je postajalo hrišćanima, a jedan važan sastanak vodećeg tela mnogo je doprinio promicanju jedinstva Božjeg naroda i njegovog utvrđivanja u veri. Zato je jako korisno razmotriti ta ostala zbivanja o kojima se izveštava u Delima apostolskim 13:1–16:5, jer Jehovini svedoci doživljavaju sada sličan rast, osećajući iste duhovne blagoslove (Isaija 60:22). (Preporučujemo da prilikom ličnog proučavanja Dela apostolskih kroz članke sadržane u ovom izdanju pročitate masnim slovima štampane biblijske citate.)
Misionari prihvataju delatnost
3. Koje su delo u Antiohiji izvršavali „proroci i učitelji“?
3 Muževi poslani iz skupštine u Antiohiji (Sirija) pomagali su vernicima da se utvrđuju u veri (13:1-5). U Antiohiji su se nalazili sledeći „proroci i učitelji“: Varnava, Simeun (Nigar), Lukije Kirinac, Manail i Savle iz Tarsa. Proroci su objašnjavali Reč Božju i proricali događaje, dok su učitelji poučavali iz Pisma, posredujući takođe pouku o Bogu dopadljivom načinu života (1. Korinćanima 13:8; 14:4). Varnavi i Savlu bio je poveren poseban zadatak. Zajedno s Markom, Varnavinim bratićem, krenuli su za Kipar (Kološanima 4:10). U istočnom lučkom gradu Salaminu propovedali su u sinagogama, međutim nema izveštaja o tome da li su Hebreji povoljno reagovali. Šta bi tim Hebrejima i trebao Mesija kad im je u materijalnom pogledu bilo dobro?
4. Šta se dogodilo dok su misionari propovedali na Kipru?
4 Bog je blagosiljao delo svedočenja na Kipru (13:6-12). Na Pafu su misionari naišli na hebrejskog vračara i lažnog proroka Varisusa (Elima). Kad je taj pokušao odvratiti prokonzula Sergija Pavla da posluša reč Božju, Savle mu je pun duha svetoga rekao: „O stvore puni svake lukavštine i zloće, sine đavolski i neprijatelju svake pravednosti, zar nećeš prestati iskrivljavati ’prave putove Gospodnje‘?“ (St). U isti je čas Božja ruka kaznila Elima, tako što je za neko vreme bio slep, a Sergije Pavle „prigrli veru, duboko potresen naukom Gospodnjom“.
5, 6. (a) Šta je Pavle rekao o Isusu u govoru kojeg je održao u sinagogi u pisidijskoj Antiohiji? (b) Kako je delovao Pavlov govor?
5 Grupa je sa Kipra otplovila u Pergu, grad u Maloj Aziji. Tada su Pavle i Varnava — verovatno ’u opasnostima od reka i od razbojnika‘ — krenuli preko gorskih prevoja prema severu u Antiohiju u Pisidiji (2. Korinćanima 11:25, 26). Tamo je Pavle održao govor u sinagogi (13:13-41). Osvrnuvši se unazad, spomenuo je kako je Bog postupao s Izraelcima, identifikujući Isusa, Davidovog potomka, spasiteljem. Iako su jevrejski nadstojnici tražili Isusovu smrt, kad ga je Bog uskrsnuo ispunilo se proročanstvo dano njihovim praočevima (Psalam 2:7; 16:10; Isaija 55:3). Pavle je upozorio svoje slušaoce da ne preziru Božji dar spasenja kroz Hrista (Habakuk 1:5, Septuaginta).
6 Pavlov govor je pobudio zanimanje, kao i danas javna predavanja Jehovinih svedoka (13:42-52). Sledeće subote se sakupio skoro celi grad, da bi čuli reč Jehovinu, što je izazvalo zavist kod Hebreja. Da, misionari su u samo jednoj sedmici očigledno obratili više ne-Jevreja nego ti Hebreji u celom svom životu! Pošto su Jevreji počeli protivrečiti Pavlu klevetom, došlo je vreme da duhovno svetlo zasvetli negde drugde. Zato im je bilo rečeno: ’Kako vi odbijate od sebe reč Božju i sami sebe smatrate nedostojnima večnog života, mi se obraćamo paganima‘ (Isaija 49:6).
7. Kako su Pavle i Varnava reagovali na progonstvo?
7 Sada su se ne-Jevreji počeli radovati i svi koji su imali ispravno stanovište prema večnom životu postali su vernici. Ali, kad se Jehovina reč počela pronositi celom zemljom, Hebreji su nahuškali ugledne žene (verovatno da bi izvršile pritisak na svoje muževe ili neke druge) i istaknute muževe, da izazovu progonstvo protiv Pavla i Varnave, te da ih isteraju iz svoga kraja. Ali, misionari se nisu dali zaustaviti. Oni su, ’otresavši na njih prah sa svojih nogu‘, došli u Ikoniju (današnja Konua), u jedan od značajnih gradova rimske provincije Galatije (Luka 9:5; 10:11). A kako je bilo s učenicima koje su ostavili u pisidijskoj Antiohiji? Pošto su bili utvrđeni u veri bili su ’puni radosti Duha svetog‘. To nam pokazuje da otpor ne mora sprečiti duhovni napredak.
Postojani u veri uprkos progonstvu
8. Šta se dogodilo posle uspešnog svedočenja u Ikoniji?
8 Pavle i Varnava su ostali postojani u veri uprkos progonstvu (14:1-7). Nakon njihovog svedočenja u sinagogi Ikonije, mnogi su Hebreji i Grci postali vernici. Kad su neverni Jevreji nahuškali ne-Jevreje protiv novih vernika, oba marljiva misionara su smelo propovedala opunomoćeni od Boga, a da ih priznaje pokazao je time što ih je osposobio da čine čudesne znakove. Tada se mnoštvo razdelilo — jedni su bili za Jevreje, a drugi za apostole (poslanike). Apostoli nisu bili kukavice, ali kad su čuli za dogovor da ih se kamenuje, napustili su grad, što je bilo razumno, i nastavili s propovedanjem u Likaoniji, jednom području Male Azije u južnoj Galatiji. Ako smo oprezni, i mi možemo često ostati delotvornima u službi propovedanja uprkos otporu (Matej 10:23).
9, 10. (a) Kako su stanovnici Listre reagovali na ozdravljenje jednog uzetog čoveka? (b) Kako su Pavle i Varnava reagovali u Listri?
9 Kao sledeće, svedočanstvo dobiva likaonski grad Listra (14:8-18). Tamo je Pavle izlečio jednog čoveka hromog od rođenja. Mnoštvo naroda nije shvatilo da to čudo treba pripisati Jehovi, pa su zavikali: „Bogovi su u ljudskom obliku sišli k nama!“ (St). Govorili su to likaonski, pa zato Pavle i Varnava nisu znali šta se to ustvari događa. Pavla su smatrali Hermesom (rečitim glasnikom bogova), jer je nastupio kao govornik, a Varnavu Zevsom, najvišim grčkim bogom.
10 Sveštenik Zevsa doveo je čak junce s vencima, da bi prineo žrtve Pavlu i Varnavi. Tada su posetioci brzo objasnili na opšte razumljivom grčkom ili uz pomoć prevodioca da su i oni ljudi sa slabostima, te da objavljuju dobru vest kako bi se ljudi okrenuli „od ovih ništavih stvari“ (NS) (beživotnih božanstava ili idola) i obratili se živome Bogu (1. Carevima 16:13; Psalam 115:3-9; 146:6). Da, Bog je ranije pustio pagane (ali ne i Hebreje) da idu svojim putovima, iako nije prestajao davati svedočanstvo o svom postojanju i dobroti ’dajući im kišu‘ i plodonosna vremena, siteći u potpunosti njihova srca jelom i veseljem‘ (Psalam 147:8). Uprkos tom objašnjenju, Varnava i Pavle su jedva zadržali mnoštvo da im ne prinesu žrtve. Misionari nisu dopustili da im se iskazuje čast kao bogovima, niti su iskoristili svoj autoritet da bi na tom području uveli hrišćanstvo. To je odličan primer za nas, posebno ako naginjemo primati hvalu za ono što uz Jehovinu pomoć izvršavamo u njegovoj službi.
11. Šta učimo iz reči: ’Kroz mnoge nam nevolje treba ući u kraljevstvo Božje‘?
11 Iznenada je usledilo žestoko progonstvo (14:19-28). Kako to? Nagovoreno od Hebreja iz pisidijske Antiohije i Ikonije mnoštvo je kamenovalo Pavla i izvuklo ga van grada, misleći da je mrtav (2. Korinćanima 11:24, 25). Ali, kad su ga učenici okružili, on se podigao i neprimetno se vratio u Listru, možda u okrilju mraka. Sledećeg dana su on i Varnava krenuli za Dervu, gde je priličan broj stanovnika postao učenicima. Kad su se misionari vratili u Listru, Ikoniju i Antiohiju, jačali su učenike, hrabrili ih da ostanu u veri, govoreći im da nam ’kroz mnoge nevolje treba ući u kraljevstvo Božje.‘ I mi kao hrišćani trebamo računati s nevoljama, ne pokušavajući izbeći ih, tako da činimo ustupke po pitanju naše vere (2. Timoteju 3:12). Tada su u skupštinama postavljeni starešine, kojima je Pavle kasnije napisao pismo Galatima.
12. Šta su učinila dva misionara po završetku Pavlovog prvog misionarskog putovanja?
12 Zatim su Pavle i Varnava prolazili kroz Pisidiju, propovedajući reč u Pergi, poznatom gradu u Pamfiliji. Na kraju su se vratili u Antiohiju (Sirija), čime završava Pavlovo prvo misionarsko putovanje. Oba misionara su izvestila skupštinu „o svemu što je i koliko je Bog s njima učinio; kako je otvorio paganima vrata vere“ (St). Neko vreme su ostali s učenicima u Antiohiji, što je nesumnjivo doprinelo tome da su bili utvrđeni u veri. Posete putujućih nadglednika imaju i danas isto dejstvo u duhovnom pogledu.
Odlučuje se o važnom pitanju
13. Šta je bilo potrebno da se hrišćanstvo ne bi rascepilo na jevrejski i ne-jevrejski deo?
13 Postojanost u veri pretpostavlja jedinstvo u mislima (1. Korinćanima 1:10). Da se hrišćanstvo ne bi rascepilo na jevrejski i ne-jevrejski deo, vodeće telo je trebalo odlučiti da li je potrebno da se ne-Jevreji koji su priticali u Božju organizaciju drže Mojsijevog zakona i da se obrezuju (15:1-5). U sirijsku Antiohiju su upravo stigli neki muževi iz Judeje, koji su počeli učiti tamošnje ne-jevrejske vernike da mogu biti spašeni samo ako se obrežu (2. Mojsijeva 12:48). Zato su Pavle, Varnava i još neki drugi poslani apostolima i starešinama u Jerusalim. Čak i tamo su neki vernici, koji su se jednom kao fariseji čvrsto držali Zakona, insistirali na tome da se ne-Jevreji obrezuju i da drže Zakon.
14. (a) Koji je dobar primer postavljen na sastanku u Jerusalimu, iako se puno raspravljalo? (b) Koje je argumente tom prilikom izneo Petar?
14 Održan je sastanak, kako bi se uverili šta je Božja volja (15:6-11). Da, puno se raspravljalo, ali dok su govorili muževi jakog uverenja nije bilo svađe — odličan primer današnjim starešinama! Na kraju je Petar rekao: ’Bog je izvršio izbor da bi pagani [na primer Kornelije] iz mojih usta čuli dobru vest i prigrlili veru. On je pružio svedočanstvo za njih time što im je dao sveti duh. On, dakle, nije pravio nikakve razlike između nas i njih [Dela apostolska 10:44-47]. Čemu sada iskušavate Boga, stavljajući im na vrat jaram [obavezu držanja Zakona] koji ni naši očevi ni mi ne mogosmo nositi? Mi [telesni Jevreji] verujemo da smo spašeni, jednako kao i oni, milošću Gospoda Isusa.‘ Prihvatanjem neobrezanih ne-Jevreja Bog je pokazao da za spasenje nije bilo potrebno obrezanje i držanje Zakona (Galatima 5:1).
15. Koje je osnovne misli naveo Jakov, i šta se prema njegovom predlogu trebalo napisati ne-jevrejskim hrišćanima?
15 Kad je Petar završio, cela skupština je ućutala, ali time još nije bilo sve rečeno (15:12-21). Varnava i Pavle su pričali kolike je znakove po njima Bog učinio među ne-Jevrejima. Tada je uzeo reč predsedavajući, Isusov polubrat Jakov: ’Simon [Petrovo ime na hebrejskom] je ispričao kako je Bog obratio svoju pažnju narodima, da bi između njih uzeo narod za svoje ime.‘ Jakov je ukazao da se sada odvija prorečena ponovna gradnja ’doma Davidova‘ (ponovno oživljavanje kraljevstva u Davidovoj lozi) sakupljanjem Isusovih učenika (naslednika Kraljevstva) iz redova Jevreja i ne-Jevreja (Amos 9:11, 12, Septuaginta; Rimljanima 8:17). Pošto je to bila Božja namera, učenici treba da je prihvate. Jakov je savetovao da se piše ne-jevrejskim hrišćanima, da se uzdržavaju (1) od onoga što je okaljano idolima, (2) od bluda i (3) od krvi i udavljenoga. Ove su zabrane poticale iz Mosijevih knjiga, koje su se svakog Sabata čitale u sinagogama (1. Mojsijeva 9:3, 4; 12:15-17; 35:2, 4).
16. U koje tri tačke služi pismo vodećeg tela kao smernica sve do današnjeg dana?
16 Vodeće telo je sada poslalo pismo ne-jevrejskim hrišćanima u Antiohiju, Siriju i Kilikiju (15:22-35). Sveti duh i pisci tog pisma tražili su uzdržavanje od stvari žrtvovanih idolima, od krvi (koju su neki redovno konzumirali), od udavljenoga, koje nije iskrvarilo (mnogi su ne-Jevreji smatrali takvo meso delikatesom), i od bluda (grčki; porneia, nedozvoljeni polni odnosi van braka sklopljenog u skladu sa Svetim pismom). Takva bi uzdržljivost doprinosila duhovnom dobru, što je i danas slučaj kod Jehovinih svedoka, jer uvažavaju te ’potrebne‘ stvari. Reči „Budite zdravi!“ znače isto što i „zbogom“, i ne treba smatrati da su navedeni zahtevi u prvom redu propisi za sprečavanje bolesti. Kad je pismo bilo pročitano u Antiohiji, skupština se radovala tom ohrabrenju. Osim toga, Božji narod je u Antiohiji tada bio utvrđivan u veri ohrabrujućim rečima Pavla, Sile, Varnave i ostalih. Neka bismo i mi tražili mogućnosti da hrabrimo i izgrađujemo braću u veri.
Počinje drugo misionarsko putovanje
17. (a) Koja se teškoća pojavila kad je bilo predloženo drugo misionarsko putovanje? (b) Kako su se Pavle i Varnava poneli u svom raspravljanju?
17 Kad je bilo predloženo drugo misionarsko putovanje, pojavila se poteškoća (15:36-41). Pavle je predložio da on i Varnava ponovo posete skupštine na Kipru i Maloj Aziji. Varnava se složio s tim, ali je želeo da povede sa sobom svog bratića Marka. Pavle je bio protiv toga, jer ga je u Pamfiliji Marko ostavio. Tada je došlo do „žestoke provale gneva“ (NS). Ipak, ni Pavle a ni Varnava nisu se pokušali lično opravdati time što bi s tom privatnom stvari pristupili drugim starešinama ili vodećem telu. Kakvog li odličnog primera!
18. Šta je razdvajanje Pavla i Varnave imalo za posledicu, i šta mi učimo iz toga?
18 Posledica te rasprave bila je, doduše, razdvajanje. Varnava je poveo sa sobom na Kipar Marka, dok je Pavle sa svojim pratiocem Silom „prolazio Sirijom i Kilikijom, jačajući skupštine“. Varnava je dozvolio da na njega utiču rodbinske veze, iako je trebao priznati da je Pavle bio apostol i ’izabrani sud‘ (Dela apostolska 9:15). A kako je s nama? Ovaj bi nam slučaj trebao urezati u misli potrebu da priznamo teokratski autoritet, te da u neograničenoj meri sarađujemo s ’vernim i razboritim robom‘! (Matej 24:45-47, NS).
Napredovanje u miru
19. U čemu je Timotej primer današnjim hrišćanskim omladincima?
19 Nije se dozvolilo da ta rasprava omete mir u skupštini. Božji narod se i dalje utvrđivao u veri (16:1-5). Pavle i Sila su krenuli u Dervu, a zatim dalje za Listru. Tamo je živeo Timotej, sin jevrejske vernice Evnikije i njenog muža Grka, koji nije bio vernik. Timotej je bio još mlad, jer mu je tek posle 18 ili 20 godina bilo rečeno: „Neka niko ne prezire tvoju mladost“ (1. Timoteju 4:12. NS). „Uživao je dobar glas među braćom u Listri i Ikoniju [udaljenom 29 kilometara]“ (St). Dakle, bio je poznat po svojoj izvrsnoj službi i Bogu dopadljivim svojstvima. Hrišćanski omladinci trebaju danas tražiti Jehovinu pomoć kako bi i oni stekli sličan glas. Pavle je obrezao Timoteja, budući da su se trebali kretati po domovima i sinagogama Jevreja, koji su znali da je Timotejev otac bio ne-Jevrejin. Apostol nije želeo ničim da zatvori put do jevrejskih muževa i žena, koji su trebali da upoznaju Mesiju. Ne prestupajući biblijska načela, Jehovini svedoci preduzimaju i danas sve što im je moguće, kako bi dobru vest učinili prihvatljivom svim vrstama ljudi (1. Korinćanima 9:19-23).
20. Kako je delovalo sleđenje uputstava sadržanih u pismu vodećeg tela prvog veka, i šta misliš kako bi to trebalo uticati na nas?
20 Uz Timoteja kao pomoćnika, Pavle i Sila prenosili su učenicima odredbe vodećeg tela, koje je trebalo uvažiti. I kakav je bio rezultat toga? Luka je očigledno u vezi sa Sirijom, Kilikijom i Galatijom napisao: „Skupštine su se i dalje utvrđivale u veri i rasle u broju iz dana u dan“ (NS). Da, sleđenje uputa sadržanih u pismu vodećeg tela imalo je za posledicu jedinstvo i duhovni napredak. Kakvog li odličnog primera za nas koji živimo u kritičnim vremenima, u kojima bi Jehovin narod trebao ostati ujedinjen i postojan u veri!
Kako bi odgovorio?
◻ Kako su Pavle i Varnava reagovali na progonstvo?
◻ Šta učimo iz reči: ’Kroz mnoge nam nevolje treba ući u kraljevstvo Božje‘?
◻ Koja su uputstva sadržana u tri tačke pisma koje je napisalo vodeće telo prvog veka?
◻ Kako to da ono što je Jehovine svedoke prvog veka učvrstilo u veri, vredi i za nas danas?