Koliko si spreman da se žrtvuješ za večni život?
„Šta čovek može dati u zamenu za svoj život?“ (MAT. 16:26)
1. Zašto je Isus oštro odgovorio na Petrovu primedbu?
APOSTOL Petar nije mogao da poveruje u ono što je čuo. Njegov dragi Učitelj, Isus Hrist, otvoreno je rekao da će uskoro biti izložen patnji i da će umreti! Kada je to čuo, Petar je nesumnjivo s najboljom namerom prekorio Isusa: „Budi dobar prema sebi, Gospode. Ne, tebi se to neće dogoditi.“ Na te reči, Isus je okrenuo leđa Petru i pogledao u ostale učenike. Verovatno su i oni imali to pogrešno gledište. Zatim je rekao Petru: „Odlazi od mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske“ (Mar. 8:32, 33; Mat. 16:21-23).
2. Šta se prema Isusovim rečima očekuje od njegovih pravih učenika?
2 Ono što je Isus rekao nakon toga možda je pomoglo Petru da razume zašto je njegov Učitelj oštro odgovorio na njegovu primedbu. Isus je ’pozvao k sebi narod i svoje učenike‘ i rekao im: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka ide za mnom. Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene i radi dobre vesti, spašće ga“ (Mar. 8:34, 35). Ove reči jasno pokazuju da je Isus bio spreman da žrtvuje svoj život i da od svojih sledbenika očekuje da čine žrtve dok služe Bogu. Ako tako žive, biće bogato nagrađeni. (Pročitati Mateja 16:27.)
3. (a) Koja pitanja je Isus postavio onima koji su ga slušali? (b) Na šta je Isusovo drugo pitanje možda podsetilo njegove slušaoce?
3 Tom istom prilikom, Isus je postavio dva zanimljiva pitanja: „Šta vredi čoveku da dobije ceo svet, a izgubi život?“ i „Šta čovek može dati u zamenu za svoj život?“ (Mar. 8:36, 37). Odgovor na prvo pitanje je očigledan. Nema nikakve koristi ako neko dobije ceo svet, a izgubi svoj život. Materijalne stvari su korisne samo ako je čovek živ kako bi mogao uživati u njima. Isusovo drugo pitanje: „Šta čovek može dati u zamenu za svoj život?“, možda je podsetilo ljude koji su ga slušali na optužbu koju je Satana uputio u Jovovim danima: „Sve što čovek ima daće za dušu svoju“ (Jov 2:4). U slučaju ljudi koji ne služe Jehovi, Satanine reči mogu biti istinite. Mnogi će učiniti bilo šta, pogaziti svako merilo samo da bi ostali živi. Međutim, hrišćani imaju drugačije gledište.
4. Zašto Isusova pitanja imaju dublje značenje za prave hrišćane?
4 Znamo da Isus nije došao na zemlju kako bi nam obezbedio zdravlje, bogatstvo i dug život u ovom svetu. Došao je kako bi nam pružio priliku da živimo zauvek u novom svetu, a tu mogućnost veoma cenimo (Jov. 3:16). Jedan pravi hrišćanin razume da Isusovo prvo pitanje u stvari znači: „Šta vredi čoveku da dobije ceo svet, a izgubi večni život?“ Odgovor je: ništa! (1. Jov. 2:15-17). Da bismo lakše odgovorili na drugo pitanje, dobro je da razmislimo o sledećem: ’Koliko sam spreman da se žrtvujem kako bi se moja nada u život u novom svetu obistinila?‘ Odgovor se vidi po našem načinu života i otkriva koliko je ta nada snažna u našem srcu. (Uporediti s Jovanom 12:25.)
5. Kako možemo dobiti dar večnog života?
5 Naravno, Isus nije rekao da se večni život može zaraditi. Čak i naš kratak život u ovom svetu predstavlja dar. Život ne možemo kupiti niti bilo čim zaslužiti. Jedini način na koji možemo dobiti dar večnog života jeste da ’verujemo u Hrista Isusa‘ i u Jehovu, ’onoga koji nagrađuje one koji ga revno traže‘ (Gal. 2:16; Jevr. 11:6). Međutim, vera mora biti pokazana delima, pošto je „vera bez dela mrtva“ (Jak. 2:26). Prema tome, kada dublje razmišljamo o Isusovom pitanju, dobro je da osmotrimo dve stvari: koliko smo spremni da se žrtvujemo u ovom svetu i šta smo spremni da učinimo u službi za Jehovu kako bismo pokazali da je naša vera zaista živa.
„Hrist nije ugađao sebi“
6. Šta je Isusu bilo najvažnije?
6 Isus nije trošio snagu na ono što je nudio svet njegovog vremena, već na važne stvari. On nije podlegao iskušenju da teži za materijalnim udobnostima. Bio je požrtvovan i poslušan Bogu. Nije ugađao sebi, već je rekao: „Ja uvek činim ono što je [Bogu] ugodno“ (Jov. 8:29). Šta je sve Isus bio spreman da učini kako bi ugodio Bogu?
7, 8. (a) Koju žrtvu je učinio Isus i koju nagradu je dobio? (b) Koje pitanje možemo sebi postaviti?
7 Jednom prilikom, Isus je rekao svojim učenicima: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:28). Ranije, kada je Isus napomenuo svojim sledbenicima da će uskoro ’dati svoj život‘, Petar ga je podstakao da bude dobar prema sebi. Međutim, Isusa ta izjava nije pokolebala. Spremno je položio svoj savršeni ljudski život u korist čovečanstva. Zahvaljujući takvoj nesebičnosti, njegova svetla budućnost bila je zasigurana. Bio je uskrsnut i ’uzvišen da bude Bogu zdesna‘ (Dela 2:32, 33). Na taj način nam je postavio divan primer.
8 Apostol Pavle je savetovao hrišćane u Rimu da ’ne ugađaju sebi‘ i podsetio ih da „ni Hrist nije ugađao sebi“ (Rimlj. 15:1-3). Dakle, možemo se pitati: ’Do koje mere ću primeniti taj apostolski savet i biti požrtvovan da bih pokazao da oponašam Hrista?‘
Jehova od nas očekuje najbolje
9. Šta predanje Bogu zapravo znači?
9 U drevnom Izraelu, Mojsijev zakon je nalagao da se Izraelci koji su bili robovi oslobode u sedmoj godini robovanja ili tokom oprosne godine. Međutim, za roba je postojala još jedna mogućnost. Ukoliko je zavoleo svog vlasnika, mogao je odlučiti da kao rob ostane u njegovom domu do kraja svog života. (Pročitati Ponovljene zakone 15:12, 16, 17.) Slično je i s nama. Kada se predamo Bogu, mi dobrovoljno pristajemo da vršimo Božju volju i da ne sledimo vlastite sklonosti. Čineći to, pokazujemo da duboko volimo Jehovu i da želimo da mu zauvek služimo.
10. U kom smislu je Bog naš Vlasnik i kako ta činjenica treba da utiče na naše misli i postupke?
10 Ako proučavaš Bibliju s Jehovinim svedocima, propovedaš dobru vest i dolaziš na skupštinske sastanke, to je za svaku pohvalu. Nadamo se da ćeš uskoro poželeti da se predaš Jehovi i da ćeš postaviti pitanje koje je Etiopljanin uputio Filipu: „Šta me sprečava da se krstim?“ (Dela 8:35, 36). Tada će i na tvoj odnos s Bogom moći da se primene reči koje je Pavle napisao hrišćanima u Korintu: „Ne pripadate sebi, jer ste skupo kupljeni“ (1. Kor. 6:19, 20). Bez obzira na to da li se nadamo da ćemo živeti na nebu ili na zemlji, ako smo se predali Bogu, on je naš Vlasnik. Koliko je stoga važno da obuzdavamo sebične želje i ’ne budemo više robovi ljudima‘! (1. Kor. 7:23). Ogromna je prednost da verno služimo Jehovi onako kako on to želi!
11. Koju žrtvu su hrišćani podstaknuti da prinesu i šta to zapravo znači?
11 Pavle je savetovao svoje suvernike: ’Dajte svoja tela kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum‘ (Rimlj. 12:1). Te reči su možda podsetile jevrejske hrišćane na žrtve koje su bile deo njihovog obožavanja pre nego što su postali Isusovi sledbenici. Bilo im je poznato da su pod Mojsijevim zakonom životinjske žrtve, koje su se prinosile na Jehovinom oltaru, morale biti najbolje. Sve što je bilo ispod toga, bilo je neprihvatljivo (Mal. 1:8, 13). Isto važi i kada prinosimo sebe kao ’živu žrtvu‘. Dajemo Jehovi najbolje od sebe, a ne samo ono što nam preostane nakon što smo zadovoljili sve lične želje. Kada se predamo Bogu, bezuslovno mu predajemo svoj život — uključujući i svoju snagu, sredstva i sposobnosti (Kol. 3:23). Šta to konkretno znači?
Mudro koristi vreme
12, 13. Koji je jedan način da Jehovi damo najbolje od sebe?
12 Jedan način kako Jehovi možemo dati najbolje od sebe jeste da mudro koristimo svoje vreme. (Pročitati Efešanima 5:15, 16.) To iziskuje samosavladavanje. Uticaji ovog sveta, kao i naša nasleđena nesavršenost, navode nas da svoje vreme koristimo isključivo za užitke i ličnu dobrobit. Tačno je da „sve ima svoje vreme“, a to se odnosi i na zaposlenje kojim ispunjavamo svoje hrišćanske odgovornosti, kao i na prijatnu razonodu (Prop. 3:1). Međutim, predani hrišćanin mora da bude uravnotežen i da mudro koristi svoje vreme.
13 Kada je Pavle bio u Atini, primetio je da su ’svi Atinjani, i stranci koji su među njima boravili, trošili slobodno vreme samo da nešto novo kažu ili čuju i ni na šta drugo‘ (Dela 17:21). Danas mnogi na sličan način traće svoje vreme. Današnje kradljivce vremena predstavljaju televizija, kompjuterske igrice i Internet. Sve više toga preti da nam ukrade vreme. Ako bismo popustili, mogli bismo zapostaviti svoje duhovne potrebe. Možda čak možemo pomisliti kako nemamo vremena za ono što je najvažnije, a to je naša služba Jehovi i sve što je s njom povezano (Fil. 1:9, 10).
14. O kojim pitanjima treba da ozbiljno razmislimo?
14 Prema tome, kao Jehovin predani sluga, pitaj se: ’Da li moj dnevni raspored uključuje vreme za čitanje Biblije, duboko razmišljanje i molitvu?‘ (Ps. 77:12; 119:97; 1. Sol. 5:17). ’Da li odvajam vreme kako bih se pripremio za sastanke? Da li svojim komentarima hrabrim druge na sastancima?‘ (Ps. 122:1; Jevr. 2:12). Božja Reč pokazuje da su Pavle i njegovi saradnici provodili ’dosta vremena odvažno govoreći u Jehovino ime‘ (Dela 14:3). Da li bi mogao da izmeniš svoje okolnosti kako bi više vremena, čak „dosta vremena“, provodio u propovedanju, možda služeći kao pionir? (Pročitati Jevrejima 13:15.)
15. Kako starešine mudro koriste svoje vreme?
15 Kada su apostol Pavle i drugi verni ljudi došli u skupštinu u Antiohiji, ’proveli su dosta vremena s učenicima‘ kako bi ih ohrabrili (Dela 14:28). Poput njih, današnje brižne starešine odvajaju mnogo vremena kako bi ojačali druge. Pored službe propovedanja, starešine se trude da pasu stado, traže zalutale ovce, pomažu bolesnima i brinu za mnoge druge odgovornosti u skupštini. Ako si kršten brat, da li ti okolnosti dozvoljavaju da posegneš za tim dodatnim odgovornostima?
16. Koji su neki od načina na koje možemo ’činiti dobro svojoj braći u veri‘?
16 Mnogi su pronašli radost u pomaganju onima koji su bili žrtve prirodnih ili katastrofa koje su izazvali ljudi. Na primer, jedna sestra koja ima više od 60 godina i služi u Betelu, u nekoliko navrata je prevalila dug put kako bi pomagala u pružanju humanitarne pomoći. Zašto je koristila svoj odmor na takav način? Ona kaže: „Iako nemam posebne sposobnosti, bila mi je čast da učinim šta god je bilo potrebno. Bila sam veoma ohrabrena kada sam videla jaku veru svoje braće i sestara koji su pretrpeli veliki ekonomski gubitak.“ Nadalje, na hiljade njih širom sveta pomažu u izgradnji Dvorana Kraljevstva i Kongresnih dvorana. Kada učestvujemo u tim aktivnostima, mi nesebično „činimo dobro... svojoj braći u veri“ (Gal. 6:10).
„Ja sam s vama u sve dane“
17. Šta bi bio spreman da žrtvuješ za večni život?
17 Uskoro će nestati ljudsko društvo otuđeno od Boga. Ne znamo kada će se to tačno dogoditi. Pa ipak, znamo da je ’malo vremena preostalo‘ i da se ’menja scena ovog sveta‘. (Pročitati 1. Korinćanima 7:29-31.) To pridaje dodatnu važnost Isusovom pitanju: „Šta čovek može dati u zamenu za svoj život?“ Sigurno ćemo žrtvovati sve što Jehova očekuje od nas kako bismo dobili „pravi život“ (1. Tim. 6:19). Zaista je važno da se odazovemo na Isusov savet da ga sledimo i ’tražimo najpre kraljevstvo‘ (Mat. 6:31-33; 24:13).
18. Koje pouzdanje možemo imati i zašto?
18 Iskreno govoreći, nije uvek lako slediti Isusa i, kao što je on upozorio, neke je to koštalo života u ovom svetu. Međutim, poput Isusa, mi se odupiremo izazovu da ’budemo dobri prema sebi‘. Verujemo u ono što je obećao svojim pomazanim sledbenicima iz prvog veka: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:20). Stoga, u potpunosti koristimo svoje vreme i sposobnosti u svetoj službi. Time pokazujemo pouzdanje da će nas Jehova sačuvati tokom velike nevolje ili da će nas vratiti u život u novom svetu (Jevr. 6:10). Tako pokazujemo koliko je dar života vredan za nas.
Kako bi odgovorio?
• Kako je Isus pokazao izvanrednu spremnost da služi Bogu i ljudima?
• Zašto treba da se odreknemo sebe i kako to možemo učiniti?
• Kakve su žrtve bile ugodne Jehovi u drevnom Izraelu i čemu nas to uči danas?
• Na koje načine možemo mudro koristiti svoje vreme?
[Slike na 26. strani]
Isus je uvek radio ono što je ugodno Bogu
[Slika na 28. strani]
Zahvalni Izraelci su davali najbolje što su imali za službu Jehovi
[Slike na 29. strani]
Mi ugađamo Bogu time što mudro koristimo svoje vreme