„Dođi u Makedoniju“

1-3. (a) Na koji način je sveti duh pružio vođstvo Pavlu i njegovim saradnicima? (b) Šta ćemo u nastavku razmotriti?

GRUPA žena izlazi iz Filipa, grada u Makedoniji. Ubrzo stižu do rečice Gangites. Po običaju sedaju na obalu reke da bi se pomolile izraelskom Bogu. Jehova ih posmatra (2. Let. 16:9; Ps. 65:2).

² U međuvremenu, više od 800 kilometara istočno od Filipa, jedna grupa ljudi napušta Listru, koja se nalazi u južnom delu Galatije. Nekoliko dana kasnije stižu do popločanog rimskog puta koji vodi na zapad do najgušće naseljenog područja u Aziji. Ti ljudi, naime Pavle, Sila i Timotej, jedva čekaju da tim putem stignu do Efesa i drugih gradova u kojima hiljade ljudi treba da čuju za Hrista. Ali pre nego što uopšte kreću u tom pravcu, sveti duh ih zaustavlja na neki nama nepoznat način. Zabranjeno im je da propovedaju u Aziji. Zašto? Isus želi da posredstvom svetog duha Pavla i njegove saputnike odvede preko Male Azije i Egejskog mora do obala rečice Gangites.

³ U izveštaju o tome kako je Isus vodio Pavla i njegove saradnike tokom tog neobičnog putovanja u Makedoniju nalaze se veoma važne pouke za nas danas. Pogledajmo zato neke događaje koji su se odigrali na Pavlovom drugom misionarskom putovanju na koje je krenuo oko 49. godine n. e.

4, 5. (a) Šta se dogodilo Pavlu i njegovim saradnicima u Vitiniji? (b) Šta su učenici odlučili i do čega je to dovelo?

⁴ Budući da im nije bilo dozvoljeno da propovedaju u Aziji, Pavle i njegovi saradnici su krenuli na sever da propovedaju u gradovima u oblasti Vitinije. Da bi tamo stigli, možda su morali danima da pešače nepopločanim putevima između retko naseljenih oblasti Frigije i Galatije. Međutim, kada su se približili Vitiniji, Isus ih je posredstvom svetog duha ponovo zaustavio (Dela 16:6, 7). Tada su već sigurno bili zbunjeni. Znali su šta da propovedaju i kako, ali nisu znali gde. Oni su, da tako kažemo, kucali na vrata koja vode ka Aziji, ali se ona nisu otvorila. Kucali su i na vrata koja vode u Vitiniju, ali se ni ona nisu otvorila. Ipak, Pavle je čvrsto rešio da kuca dok ne naiđe na vrata koja će se otvoriti. Ti ljudi su doneli jednu naizgled čudnu odluku. Krenuli su na zapad i prešli oko 550 kilometara zaobilazeći sve gradove dok nisu stigli do luke Troade, odakle su mogli da se otisnu ka Makedoniji (Dela 16:8). Tamo je Pavle po treći put zakucao na još jedna vrata, koja su se ovog puta širom otvorila!

⁵ Jevanđelista Luka, koji se u Troadi pridružio Pavlu i njegovim saradnicima, izveštava šta se desilo: „Tokom noći, Pavle je u viziji video jednog Makedonca koji je stao pred njega i molio ga: ’Dođi u Makedoniju i pomozi nam!‘ Nakon što je Pavle imao tu viziju, odmah smo krenuli u Makedoniju, jer smo zaključili da nas Bog poziva da im objavimo dobru vest“a (Dela 16:9, 10). Pavle je napokon saznao gde treba da propoveda. Sigurno je bio srećan što nije odustao na pola puta! Njih četvorica su odmah otplovila za Makedoniju!

6, 7. (a) Šta možemo naučiti iz onoga što se desilo tokom Pavlovog putovanja? (b) U šta možemo biti sigurni na osnovu onoga što je Pavle doživeo?

⁶ Šta možemo naučiti iz onoga što se dogodilo Pavlu? Zapazimo sledeće: Isus je posredstvom Božjeg duha dao Pavlu uputstva tek nakon što je Pavle krenuo za Aziju, zatim nakon što se približio Vitiniji i na kraju, tek nakon što je stigao u Troadu Isus ga je uputio u Makedoniju. Isus, kao Poglavar skupštine, može i nas danas voditi na sličan način (Kol. 1:18). Primera radi, možda već neko vreme razmišljamo o tome da započnemo s pionirskom službom ili da se preselimo negde gde postoji veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Međutim, možda će nas Isus preko Božjeg duha usmeriti tek nakon što napravimo neke konkretne korake ka ostvarenju svog cilja. Zašto to možemo reći? Razmislimo o sledećem primeru: Vozač može usmeriti svoj auto levo ili desno samo kada je auto u pokretu. Slično tome, Isus će nas usmeriti kako da više učinimo u službi, ali samo ako smo u pokretu, to jest ako se istinski trudimo da nešto konkretno i uradimo.

⁷ Međutim, šta ako se mi trudimo, ali trenutno ne vidimo neke rezultate? Da li treba da odustanemo, misleći da nas Bog ne vodi svojim duhom? Ne. Seti se da je i s Pavlom bilo tako. Ali on je ipak nastavio da kuca dok nije naišao na vrata koja su mu se otvorila. Možemo biti sigurni da će se i nama otvoriti velika vrata ukoliko istrajemo u potrazi za njima (1. Kor. 16:9, fusn.).

 8. (a) Kakvi su bili Filipi? (b) Do kakvih rezultata je dovelo Pavlovo propovedanje na mestu gde su se ljudi okupljali na molitvu?

⁸ Kad su stigli u oblast Makedonije, Pavle i njegovi saradnici su otišli u Filipe, grad čiji su se stanovnici ponosili time što su rimski građani. Za penzionisane rimske vojnike koji su tamo živeli Filipi su bili kao Rim u malom usred Makedonije. Izvan gradskih kapija, pored rečice, misionari su pronašli jedno mesto za koje su mislili da je „mesto gde se ljudi okupljaju da se mole“.b Na sabat su došli tamo i zatekli nekoliko žena koje su se okupile kako bi se molile Bogu. Učenici su seli i počeli da razgovaraju s njima. Slušala ih je i jedna žena koja se zvala Lidija i „Jehova je otvorio njeno srce“. Lidija je bila toliko oduševljena onim što je saznala od misionara da su se ona i i svi njeni ukućani krstili. Zatim je zamolila Pavla i njegove saradnike da ostanu u njenom domuc (Dela 16:13-15).

 9. Kako danas mnogi slede Pavlov primer i koje im blagoslove to donosi?

⁹ Zamisli samo koliko im je radosti donelo Lidijino krštenje. Pavlu je sigurno bilo veoma drago što je prihvatio poziv da dođe u Makedoniju i što je Jehova odlučio da preko njega i njegovih saradnika odgovori na molitve tih bogobojaznih žena. I danas se mnoga braća i sestre, bilo da su mladi ili stari, sami ili u braku, sele na područja gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Tačno je da se oni suočavaju s teškoćama, ali izgleda da one i nisu toliko velike u poređenju sa radošću koju osećaju kada pronađu ljude poput Lidije, koji prihvataju biblijsku istinu. Da li bi i ti mogao da nešto promeniš u svom životu kako bi otišao na područje gde je veća potreba? Očekuju te mnogi blagoslovi. Uzmimo kao primer brata Arona, koji ima nešto više od 20 godina i koji se preselio u jednu zemlju u Srednjoj Americi. On kaže nešto s čime bi se mnogi složili: „Služenje u stranoj zemlji pomaže mi da duhovno napredujem i da se približim Jehovi. A u službi propovedanja je stvarno fantastično – vodim osam biblijskih kurseva!“

10. Kako su se demoni umešali da bi zaustavili Pavla i njegove saradnike u propovedanju?

¹⁰ Satana je sigurno bio besan što je dobra vest hvatala koren u delu sveta u kom su on i njegovi demoni nesmetano delovali. Zato uopšte nije čudo što su se demoni umešali da bi zaustavili Pavla i njegove saradnike u propovedanju. Dok su odlazili na mesto gde su se ljudi molili, jedna devojka opsednuta demonom koja je svojim proricanjem donosila dobit svojim gospodarima, danima je išla za njima vičući: „Ovi ljudi su robovi Svevišnjeg Boga! Oni vam objavljuju kako se možete spasti!“ Možda je demon naterao devojku da izgovara te reči kako bi izgledalo da njeno proricanje i Pavlova učenja potiču iz istog izvora. To je pažnju posmatrača moglo odvući od pravih Hristovih sledbenika. Ali Pavle je ućutkao tu devojku tako što je isterao demona iz nje (Dela 16:16-18).

11. Šta se desilo s Pavlom i Silom kada je demon bio isteran iz devojke?

¹¹ Njeni gospodari su se razbesneli kada su videli da se više ne mogu nadati lakoj zaradi. Odvukli su Pavla i Silu na trg, gde su gradski poglavari, službenici koji su predstavljali Rim, obavljali suđenja. Oni su ciljali na predrasude i patriotizam sudija kada su rekli: „Ovi ljudi unose veliki nemir u naš grad. Oni su Judejci i uče naš narod običajima koje ne smemo prihvatiti niti ih se držati, jer smo rimski građani.“ Njihove reči su odmah postigle svoj cilj. „Na to se mnoštvo [na trgu] okrenulo protiv njih [Pavla i Sile], a gradski upravitelji su naredili [...] da se išibaju.“ Posle toga su ih odveli u zatvor. Čuvar ih je bacio u unutrašnji deo zatvora i stavio im noge u klade (Dela 16:19-24). Kada je zalupio vrata za sobom, u tom delu zatvora je bilo toliko mračno da su Pavle i Sila teško mogli da vide jedan drugog. Ali Jehova je sve video (Ps. 139:12).

12. (a) Kako su Hristovi učenici gledali na progonstvo i zašto? (b) Kako nam se Satana i oni koje on koristi i danas protive?

¹² Godinama ranije, Isus je rekao svojim sledbenicima da će biti progonjeni (Jov. 15:20). Zato su Pavle i njegovi saradnici, kada su došli u Makedoniju, računali na to da će se suočiti s protivljenjem. Progonstvo koje je nastupilo nisu smatrali znakom Jehovinog neodobravanja, već izrazom Sataninog gneva. Ljudi koje Satana danas koristi još uvek se služe metodama kakve su korišćene u Filipima. Zlobni protivnici nas predstavljaju u pogrešnom svetlu u školi i na radnom mestu i tako podstiču druge da budu protiv nas. U nekim zemljama, verski protivnici nas optužuju na sudovima i u stvari kažu: „Svedoci uznemiravaju ljude učenjima koja mi ’tradicionalni vernici‘ ne možemo prihvatiti.“ U nekim mestima, naši suvernici dobijaju batine i zatvorske kazne. Ali Jehova sve to vidi (1. Petr. 3:12).

13. Šta je navelo čuvara da pita: „Šta moram da uradim da bih se spasao?“

¹³ Pavlu i Sili je sigurno trebalo neko vreme da se oporave od onoga što im se desilo tog dana. Međutim, do ponoći su se već osećali bolje tako da su se „molili i pesmom hvalili Boga“. A onda se u zatvoru iznenada osetio zemljotres. Čuvar se trgao iz sna, video je da su vrata otvorena i uplašio se da su zatvorenici pobegli. Budući da je znao da će biti kažnjen što je dozvolio da pobegnu, „izvukao je mač da se ubije“. Ali Pavle je povikao iz sveg glasa: „Ne čini to! Svi smo ovde!“ Preplašeni čuvar ih je upitao: „Molim vas, recite mi šta moram da uradim da bih se spasao?“ Pavle i Sila ga nisu mogli spasti. Samo je Isus to mogao. Zato su mu odgovorili: „Veruj u Gospoda Isusa, pa ćete i ti i tvoji ukućani biti spaseni“ (Dela 16:25-31).

14. (a) U kom pogledu su Pavle i Sila pomogli čuvaru? (b) Kako su Pavle i Sila bili blagoslovljeni što su s radošću podnosili progonstvo?

¹⁴ Da li je čuvar bio iskren kada je to pitao? Pavle nije sumnjao u to. Taj čovek je bio nejevrejin i nije poznavao svete spise. Pre nego što bi mogao da postane hrišćanin, morao bi da se upozna sa osnovnim učenjima iz svetih spisa i da ih prihvati. Zato su Pavle i Sila proveli neko vreme s njim i preneli mu „Jehovinu reč“. Zaokupljeni poučavanjem, možda su zaboravili na bolove od udaraca koje su dobili. Međutim, čuvar je video duboke posekotine na njihovim leđima i oprao im rane. Zatim su se „on i svi njegovi ukućani odmah krstili“. Pavle i Sila su zaista bili blagoslovljeni što su s radošću podnosili progonstvo! (Dela 16:32-34).

15. (a) Kako mnogi Svedoci danas slede primer Pavla i Sile? (b) Zašto i dalje treba da posećujemo ljude na našem području?

¹⁵ Poput Pavla i Sile, mnogi Jehovini svedoci u današnje vreme propovedaju dobru vest dok su u zatvoru zbog svoje vere i to donosi dobre rezultate. Primera radi, u jednoj zemlji u kojoj su naše aktivnosti bile zabranjene, u jednom trenutku je čak 40 procenata svih Svedoka koji su tamo živeli saznalo istinu o Jehovi dok su bili u zatvoru! (Is. 54:17). Zapazi takođe da je čuvar tražio pomoć tek nakon zemljotresa. Slično tome, možda će i u današnje vreme neki ljudi prihvatiti dobru vest o Kraljevstvu tek kad se njihov svet zbog nečega iznenada uzdrma. Ako uvek iznova posećujemo ljude na našem području, bićemo spremni da im pomognemo kad zatreba.

16. Do kakvog preokreta je došlo dan nakon što su Pavle i Sila bili išibani?

¹⁶ Sledećeg jutra su gradski upravitelji naredili da Pavle i Sila budu pušteni. Ali Pavle je rekao: „Bez suđenja su nas javno išibali, nas rimske građane, i bacili u zatvor. Zar će nas sada krišom pustiti? Nipošto! Neka sami dođu i izvedu nas.“ Kada su gradski upravitelji čuli da su njih dvojica rimski građani, uplašili su se jer su povredili prava tih ljudi.d Situacija se preokrenula. Učenici su bili javno išibani, a sada su gradski upravitelji morali da im se javno izvine. Zamolili su Pavla i Silu da odu iz Filipa. Oni su pristali na to, ali su najpre otišli da ohrabre nove učenike kojih je bilo sve više. Tek posle toga su napustili grad.

17. Koju su važnu pouku izvukli novi učenici kada su videli koliko su Pavle i Sila istrajni?

¹⁷ Pavle i Sila bi verovatno izbegli batine da su se pozvali na prava koja su imali kao rimski građani (Dela 22:25, 26). Međutim, učenici iz Filipa su mogli steći utisak da su oni koristili svoj položaj kako bi sebe poštedeli neprilika koje bi ih zadesile zbog Hrista. Kako bi to uticalo na veru učenika koji nisu bili rimski građani, pošto njih zakon nije štitio od šibanja? Zato su Pavle i Sila pretrpeli batine. Tako su primerom pokazali novim učenicima da Hristovi sledbenici mogu ostati čvrsti uprkos progonstvu. S druge strane, time što su insistirali da im se priznaju prava koja su imali kao rimski građani, Pavle i Sila su primorali gradske upravitelje da javno priznaju da su postupili protivno zakonu. To ih je moglo sprečiti da progone Pavlove suvernike i pružiti izvesnu meru zakonske zaštite kako u budućnosti ne bi došlo do sličnih napada.

18. (a) Kako danas hrišćanski nadglednici slede Pavlov primer? (b) Kako mi danas branimo i zakonski potvrđujemo „pravo na propovedanje dobre vesti“?

¹⁸ U današnje vreme nadglednici u hrišćanskoj skupštini takođe pružaju drugima dobar primer. Sve što očekuju da njihova braća i sestre rade, to isto su i oni spremni da čine. Poput Pavla, i mi pažljivo odmeravamo kako i kada ćemo koristiti svoja zakonska prava u cilju zaštite. Ukoliko je potrebno, obraćamo se lokalnim, državnim, pa čak i međunarodnim sudovima kako bismo zakonski zaštitili svoje pravo da služimo Bogu. Naš cilj nije da sprovodimo društvene reforme, već da branimo i zakonski potvrđujemo „pravo na propovedanje dobre vesti“, kao što je Pavle napisao skupštini u Filipima desetak godina nakon što je tamo bio zatvoren (Fil. 1:7). Međutim, bez obzira na to kakav može biti ishod takvih sudskih slučajeva, i mi smo, poput Pavla i njegovih saradnika, odlučni da i dalje objavljujemo dobru vest gde god da nas vodi Božji duh (Dela 16:10).