Pet uobičajenih zabluda kojih se treba čuvati!

„NEKA vas niko ne vara ispraznim rečima.“a Ovaj savet, dat pre 2 000 godina, važi još uvek. Danas smo obasuti nagovaranjem: filmske zvezde prave reklamu za kozmetiku, političari zastupaju svoju politiku, prodavači nude svoju robu, sveštenici brane neka učenja. Ali, često su te uverljive reči prevarne — samo isprazne reči. Ali, većina ljudi se da lako zavesti.

Razlog je često u tome što ljudi ne razlikuju istinu od zablude. Zabludom se želi svesno stvoriti krivi utisak ili navesti nekoga na krivu pretpostavku. Međutim, zabluda može biti vrlo uverljiva, jer često apeluje na osećaje — ne na razum.

Ključ da se ne damo zavesti je u tome da tačno uočimo zablude. Pogledajmo zato pet uobičajenih zabluda s ciljem da izoštrimo svoju od Boga nam danu ’snagu razuma‘ (Rimljanima 12:1, NS).

ZABLUDA BROJ 1

Napad na osobu Ta vrsta zablude pokušava izazvati sumnju ili nepoverenje u nepobitan argument ili izjavu time što neosnovano napada osobu koja je iznese.

Pogledajmo jedan primer iz Biblije. Isus Hrist je jednom hteo da najavi drugima svoju smrt i uskrsenje. Ta zamisao je bila nova i za njegove slušaoce teško razumljiva. Ali, umesto da odmere stvarnu vrednost Isusovog učenja, neki su napali Isusa rečima: „Demona ima i mahnit je. Zašto ga slušate?“ (Jovan 10:20, NS; uporedi Dela apostolska 26:24, 25).

Kako je samo jednostavno označiti nekoga „glupim“, „ludim“ ili „neobrazovanim“ kad kaže nešto što ne želimo čuti. Slična taktika je napasti osobu skrivenom aluzijom. Tipične su izjave: „Kad bi sasvim razumeo stvar ne bi imao takvo gledište“, ili: „Ti to veruješ samo zato što su ti rekli da to veruješ.“

Ali iako lični napadi, bilo direktni ili indirektni, mogu biti zastrašujući i uverljivi, nikad ne pobijaju rečeno. Čuvajmo se zato te prevare.

ZABLUDA BROJ 2

Isticanje autoriteta Ta vrsta usmenog zastrašivanja ima za cilj da se poziva na izjave takozvanih stručnjaka ili poznatih ličnosti. Za nekoga ko traži savet sasvim je prirodno obratiti se nekome ko je više upućen u stvari nego on sam. Ali, ne argumentuju razumno svi koji apeluju na autoritet.

Pretpostavimo da lekar kaže bolesniku: „Vi imate malariju.“ Bolesnik na to uzvrati: „Kako to znate, doktore?“ Koliko bi nerazumno bilo kad bi lekar odgovorio: „Čujte, ja sam lekar. Ja se razumem u to mnogo bolje nego vi. Verujte mi, vi imate malariju.“ Možda je njegova dijagnoza ispravna, ali bilo bi opasno kad bi to bolesnik verovao samo zato što mu je to lekar rekao. Bolje bi bilo da ga je lekar obavestio o činjenicama: simptomima, rezultatima istraživanja krvi, itd.

Dalji primer zastrašivanja isticanjem autoriteta opisuje se u Jovanu 7:32-49. Tamo se izveštava o poslanicima vlasti koji su dobili naređenje da uhapse Isusa Hrista. Međutim, njegovo učenje ih je tako dirnulo da ga nisu uhapsili, nego su rekli svojim poglavarima: „Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.“ Zatim su odgovorili Isusovi neprijatelji: „Zar se i vi prevariste? Verova li ga ko od knezova ili farizeja?“ Zapazimo da jevrejske vođe nisu pokušali da opovrgnu Isusovo učenje, nego su isticali svoj autoritet kao „poznavaoci“ Mojsijevog zakona da bi omalovažili Isusove reči.

Zanimljivo je da su sveštenici danas poznati po tome da pribegavaju sličnim metodama kad nisu u stanju na temelju Biblije dokazati učenje o Trojstvu, besmrtnosti duše ili vatrenom paklu.

U reklami se autoritet ističe tako što poznate ličnosti daju izjave na područjima van njihove struke. Uspešan igrač golfa poziva da se kupi aparat za fotokopiranje. Profesionalni fudbaler reklamira frižidere. Olimpijski gimnastičar preporučuje doručak od žitarica. Mnogi ne razmišljaju o tome da takvi „autoriteti“ verovatno malo ili čak ništa ne znaju o proizvodima koje preporučuju.

Isto tako, čak i priznati stručnjaci mogu, kao i svako drugi, da budu pristrani. Neki ugledni istraživač možda tvrdi da pušenje ne šteti. Ali, pretpostavimo da je zaposlen u industriji duvana. Zar nije tada njegova „stručna“ izjava sumnjiva?

ZABLUDA BROJ 3

Sleđenje mase Tu se apeluje na preovladavajuće osećaje, predrasude i poglede. Ljudi se opšte rado prilagođavaju drugima. Boje se da kažu nešto protiv sveopšteg mišljenja. Sklonost da se shvatanje množine automatski smatra ispravnim iskorišćava se delotvorno u zavođenju ljudi da slede masu.

Reklama u jednom poznatom američkom časopisu pokazuje na primer nekoliko raspoloženih ljudi s čašom ruma. Reklamna poruka kod slike glasi: „To je nešto. Čitava Amerika prelazi na (...) rum.“ To je upadljiv poziv da se sledi masu.

Ali, da li treba zastupati neko mišljenje ili učiniti nešto samo zato da bi se prilagodili drugima? Uostalom, javno mnenje nije pouzdan barometar istine. Tokom veka usvajane su najrazličitije ideje da bi kasnije bile opovrgnute. Ali, i dalje se sledi masu. S obrazloženjem „pa, to svi čine!“, ljudi uzimaju drogu, vrše preljubu, pljačkaju poslodavca i krivo prijavljuju poreze.

Činjenica je da to ne rade svi. Ali, kad bi to svi i činili, to ne bi bio razlog da im se pridružimo. Savet iz Knjige izlaska 23:2 (St) predstavlja dobro pravilo ponašanja: „Ne povodi se za mnoštvom da činiš zlo.“

ZABLUDA BROJ 4

Mišljenje ili-ili Kod ove zablude pružaju se samo dve mogućnosti, iako ih možda ima više. Na primer, nekome se kaže: ’Ili primite transfuziju krvi ili ćete umreti.‘ Jehovini svedoci često se susreću s takvom tvrdnjom zbog svoje biblijski utemeljene odluke da se uzdržavaju od krvi u bilo kom obliku (Dela apostolska 15:29). U čemu je slabost ovakvog rezonovanja? Isključuju se druge osnovane mogućnosti. Činjenice pokazuju da postoje i drugi načini lečenja i da se većinu operacija može uspešno izvesti i bez krvi. Vešti hirurzi operišu često s minimalnim gubitkom krvi. Daljnja mogućnost je upotreba beskrvne tečnosti, ekspandera volumena plazme.b Mnogi su primili transfuziju krvi i umrli. A mnogi su odbili krv i žive. Mišljenje ili-ili stvara dakle veliki jaz.

Kad se susretnemo s takvom tvrdnjom, možemo se upitati: ’Zar zaista postoje samo dve mogućnosti? Ili ih ima više?‘

ZABLUDA BROJ 5

Preveliko pojednostavljenje To znači da se kod neke izjave ili tvrdnje pažnja ne obraća važnim razlozima i motivima, tako da se previše pojednostavi čak i neko složeno pitanje.

Naravno, nije neispravno pojednostaviti složenu temu — dobri učitelji to stalno čine. Ali, postoji opasnost da se sadržaj toliko pojednostavi da se iskrivi istina. Na primer, izjava: ’Brz porast stanovništva uzrok je siromaštva u nerazvijenim zemljama.‘ U tome ima nešto istine, no, ipak se previđaju drugi važni razlozi, kao što je loše političko gospodarenje, ekonomsko iskorišćavanje i klimatski uslovi.

Prevelika pojednostavljenja Božje reči Biblije dovela su do brojnih nesporazuma. Uzmimo na primer izveštaj iz Dela apostolskih 16:30, 31 (NS). Jedan tamničar postavio je pitanje u vezi spasenja. Pavle je odgovorio: „Veruj u Gospoda Isusa i bićeš spašen.“ Zato mnogi zaključuju da treba samo priznati Isusa da bi bili spašeni!

To je preveliko pojednostavljenje. Vera u Isusa kao našeg Otkupitelja je doduše neophodna, ali potrebno je verovati i u to što je učio i zapovedao kako bi se steklo potpuno razumevanje biblijskih istina. Zato su Pavle i Sila kasnije govorili tamničaru „reč Gospodovu [Jehovinu, NS] i svima koji su u domu njegovu“ (Dela apostolska 16:32). Spasenje uključuje i poslušnost. Pavle je to kasnije pokazao kad je pisao da Isus „postade svima koji ga poslušaše uzrok spasenja večnoga“ (Jevrejima 5:9).

Stara poslovica glasi: „Ko je god neiskusan veruje svakoj reči, a oštrouman promišlja o svojim koracima“ (Poslovice 14:15, NS). Zato se nedajmo zavesti. Naučimo se praviti razliku između opravdanih napada na ono što je rečeno i neopravdanih napada na osobe. Nedajmo se zavesti neutemeljenim isticanjem autoriteta, pozivom da sledimo masu, mišljenjem ili-ili, ili pak prevelikim pojednostavljenjem stvari — naročito kad se radi o tako važnoj stvari kao što je verska istina. Trebali bismo ispitati sve činjenice ili, kako to izražava Biblija, ’sve proveravati‘ (1. Solunjanima 5:21, St).

[Fusnote]