46. biblijska knjiga — 1. Korinćanima

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Efes

Pisanje završeno: otprilike 55. n. e.

 1. Kakav je grad bio Korint u Pavlovo vreme?

KORINT je bio „znamenit i razbludan grad, stecište poroka sa istoka i zapada“.a Smešten na uskoj prevlaci između Peloponeza i kontinentalne Grčke, imao je kontrolu nad kopnenim putem prema unutrašnjosti. U vreme apostola Pavla, taj grad je imao oko 400 000 stanovnika i po veličini je bio četvrti grad u Rimskom carstvu. Od njega su bili veći samo Rim, Aleksandrija i Sirijska Antiohija. Na njegovoj istočnoj strani je Egejsko more, a na zapadnoj Korintski zaliv i Jonsko more. Korint je bio glavni grad provincije Ahaje i imao je dve luke, Kenhreju i Lehej, te je zbog svega toga bio važan trgovački centar. Bio je i centar grčke učenosti. „Njegovo bogatstvo je bilo toliko čuveno da je ušlo u poslovice, a isto se može reći i za njegovu razvratnost i raskalašenost.“b Jedan od paganskih običaja u tom gradu bilo je poštovanje Afrodite (Venere kod Rimljana). Pod uticajem takve religije Korinćani su bili razbludni.

 2. Kako je osnovana korintska skupština i u kakvoj su stoga vezi njeni članovi bili sa apostolom Pavlom?

² U tu razvijenu metropolu rimske države u kojoj skoro da je nestalo moralnih vrednosti apostol Pavle je doputovao otprilike 50. n. e. Tokom 18 meseci koje je tamo proveo, u gradu je osnovana hrišćanska skupština (Dela 18:1-11). Pavle je stvarno voleo tu braću kojoj je lično doneo dobru vest o Hristu! U svojoj poslanici ih je podsetio da je u duhovnom pogledu s njima bio povezan na poseban način, napisavši: „Da imate i deset hiljada vaspitača u Hristu, nemate više očeva. Jer ja sam vam otac u Hristu Isusu posredstvom dobre vesti“ (1. Kor. 4:15).

 3. Šta je navelo Pavla da napiše svoju prvu poslanicu Korinćanima?

³ Velika briga za duhovnu dobrobit hrišćana u Korintu navela je Pavla da im napiše svoju prvu poslanicu dok je bio na trećem misionarskom putovanju. Napisao ju je u Efesu, 55. n. e., nekoliko godina nakon što je bio u Korintu. Očigledno je primio pismo od relativno nove skupštine u Korintu, pa je trebalo da odgovori na njega. Osim toga, čuo je uznemiravajuće vesti o njima (7:1; 1:11; 5:1; 11:18). Te vesti su bile toliko potresne da je Pavle tek od sedmog poglavlja svoje poslanice počeo da daje odgovor na ono u vezi s čime su mu ti hrišćani pisali. Loše vesti koje je čuo o njima ponajviše su navele Pavla da napiše poslanicu braći u Korintu.

 4. Šta pokazuje da je Pavle napisao Prvu Korinćanima u Efesu?

⁴ Ali kako znamo da je Pavle napisao Prvu Korinćanima u Efesu? Kao prvo, kada je u zaključku navodio ko sve pozdravlja Korinćane, naveo je Akilu i Prisku, to jest Priskilu (16:19). Dela apostolska 18:18, 19 pokazuju da su se oni preselili iz Korinta u Efes. Budući da su Akila i Priskila bili u tom gradu, a Pavle ih je u toj poslanici naveo zajedno s drugima koji su slali pozdrave, logično je zaključiti da je bio u Efesu dok je to pisao. Osim toga, Pavlove reči iz 1. Korinćanima 16:8 vrlo jasno pokazuju gde se nalazio u to vreme: „A u Efesu ću ostati do Pedesetnice.“ Dakle, Pavle je Prvu poslanicu Korinćanima napisao u Efesu, verovatno pred kraj svog boravka u tom gradu.

 5. Šta služi kao dokaz da se poslanice Korinćanima s pravom mogu smatrati nadahnutim biblijskim knjigama?

⁵ Nepobitna je nadahnutost Prve Korinćanima, a isto tako i Druge Korinćanima. Prvi hrišćani su se slagali u vezi s tim da je Pavle napisao te poslanice i da ih treba smatrati delom Božje Reči, pa su ih uvrstili u svoje zbirke biblijskih knjiga. U stvari, smatra se da se na Prvu Korinćanima barem šest puta aludira i citira iz nje u pismu koje je iz Rima poslato u Korint, a datira otprilike iz 95. n. e. i naziva se Prva Klimentova poslanica. Osim što jasno ukazuje na Prvu Korinćanima, pisac je podstakao one koji će čitati to pismo da „pročitaju poslanicu blagoslovljenog apostola Pavla“.c Prvu Korinćanima direktno su citirali i Justin Mučenik, Atenagora, Irinej i Tertulijan. Postoje čvrsti dokazi da je zbirka Pavlovih poslanica, koja je uključivala Prvu i Drugu Korinćanima, „bila sastavljena i objavljena u poslednjoj deceniji prvog veka“.d

 6. Kakvih je problema bilo u korintskoj skupštini i do čega je Pavlu bilo naročito stalo?

⁶ Prva Pavlova poslanica Korinćanima omogućava nam da se upoznamo sa stanjem u korintskoj skupštini. Tamošnji hrišćani su se suočili sa određenim problemima i imali su pitanja koja je trebalo rešiti. U skupštini je bilo podela, jer su neki postali sledbenici ljudi. Jedan član skupštine je činio blud kakvog nije bilo ni među neznabošcima. Neki su živeli u religiozno razdeljenom domu, pa su se pitali da li da ostanu sa svojim bračnim drugom koji nije vernik ili da se razdvoje. Pitali su se i kako treba gledati na meso koje je žrtvovano idolima, to jest da li ga smeju ili ne smeju jesti. Korinćanima je bio potreban i savet o tome kako treba održavati sastanke, uključujući i Gospodovu večeru. Kakav treba da bude položaj žene u skupštini? Osim toga, neki članovi skupštine su tvrdili da nema uskrsenja. Imali su zaista mnogo problema! Međutim, Pavlu je bilo najviše stalo do toga da pomogne Korinćanima da se duhovno oporave.

 7. S kakvim stavom bi trebalo da proučavamo Prvu Korinćanima i zašto?

⁷ Danas bi se u skupštini mogle pojaviti slične okolnosti kakve su vladale u korintskoj skupštini. Osim toga, mnogi današnji hrišćani su okruženi razvratnim ljudima iz sveta koji žive u blagostanju. Zbog svega toga je neophodno da obratimo pažnju na Pavlove izvrsne savete koje je napisao pod Božjim nadahnućem. Pavlove reči su zaista značajne za vreme u kom živimo, pa je dobro da pažljivo razmotrimo sadržaj prve poslanice koju je uputio svojoj voljenoj braći i sestrama u Korintu. Probajmo da zamislimo kako je bilo živeti u tom gradu u ono vreme. Kao što su hrišćani u starom Korintu morali duboko da razmišljaju o Pavlovim oštroumnim i podsticajnim nadahnutim rečima, učinimo tako i mi prilikom proučavanja reči koje je on uputio svojoj braći u veri.

SADRŽAJ PRVE KORINĆANIMA

 8. (a) Kako je Pavle razotkrio bezumnost sektaštva u skupštini? (b) Šta je prema Pavlovim rečima potrebno da bi čovek razumeo Božje objave?

⁸ Pavle razotkriva sektaštvo, podstiče na jedinstvo (1:1–4:21). Pavle je Korinćanima želeo samo dobro. Ali kako je došlo do podela i razdora među njima? „Hrist je podeljen“, rekao je (1:13). Napisao je da je zahvalan Bogu što je krstio samo nekoliko njih, pa ne mogu reći da su kršteni u njegovo ime. Pavle je propovedao Hrista pribijenog na stub. Judejcima je to bilo kamen spoticanja, a neznabošci su to smatrali ludošću. Međutim, Bog je izabrao one koje svet smatra ludima i slabima da bi posramio mudre i jake. Zato se Pavle nije trudio da rečima zadivi braću, nego je želeo da braća vide da iza njegovih reči stoje Božji duh i sila, kako se njihova vera ne bi temeljila na ljudskoj mudrosti, nego na Božjoj sili. Rekao je da on i njegovi saradnici govore o onome što im je otkrio Božji duh, „jer duh sve istražuje, čak i dubine Božje“. To ne može razumeti onaj ko je telesan, nego samo onaj ko je duhovan (2:10).

 9. Kojim je argumentima Pavle pokazao da se niko ne sme hvaliti ljudima?

⁹ Korinćani su postali sledbenici ljudi — neki su govorili da su Apolovi, a drugi da su Pavlovi. Ali ko su bili njih dvojica? Samo sluge preko kojih su Korinćani postali vernici. Oni koji sade i zalivaju nisu ništa, jer „Bog je dao da raste“, a ti ljudi su „Božji saradnici“. Vatrene kušnje otkriće čije je delo postojano. Pavle je rekao Korinćanima: ’Vi ste Božji hram, u kojem prebiva njegov duh.‘ Dodao je: „Mudrost ovog sveta ludost [je] pred Bogom.“ Zato se niko ne sme hvaliti ljudima, jer sve pripada Bogu (3:6, 9, 16, 19).

10. Zašto nije bilo na mestu da se Korinćani hvale i šta je Pavle učinio kako bi im pomogao?

¹⁰ Pavle i Apolo su ponizni nastojnici Božjih svetih tajni, a nastojnici moraju biti verni. Ko su braća u Korintu da se hvale, i šta imaju a da nisu primili? Da li je moguće da su se oni već obogatili, počeli kraljevati i postali razboriti i jaki, dok su apostoli, koji su prizor koji gledaju i anđeli i ljudi, još uvek ludi i slabi i svačiji su otpad? Pavle je poslao Timoteja da ih podseti na načela kojih se on drži dok služi Hristu i zamolio ih je da se ugledaju na njega. Napisao je da će uskoro doći ako bude Jehovina volja i saznati ne samo šta govore oni koji se uzvisuju nego i kakva je njihova sila.

11. Do kakvog nemorala je došlo u korintskoj skupštini, šta je trebalo uraditi i zašto?

¹¹ Skupština treba da bude čista (5:1–6:20). Pavle je čuo strašnu vest da jedan član njihove skupštine živi u nemoralnoj vezi sa ženom svog oca. Pavle je napisao Korinćanima da takvog treba predati Satani jer malo kvasca ukiseli sve testo. Trebalo je da prestanu da se druže sa svakim ko se zove brat, a ko je zao.

12. (a) Šta je Pavle rekao o tome što su braća izvodila jedan drugoga na sud? (b) Zašto je Pavle rekao: „Bežite od bluda“?

¹² Korinćani su čak jedni druge izvodili na sud! Zar ne bi bilo bolje da su pregoreli štetu? S obzirom na to da će oni suditi svetu i anđelima, zar nisu mogli da nađu nekoga u skupštini ko bi mogao da sudi između braće? Osim toga, trebalo je da budu čisti, jer bludnici, idolopoklonici i oni koji čine slična zla dela neće naslediti Božje Kraljevstvo. Neki su nekada bili takvi, ali su kasnije bili oprani i posvećeni. „Bežite od bluda“, rekao je Pavle. Dodao je: „Jer ste skupo kupljeni. Zato proslavite Boga svojim telom“ (6:18, 20).

13. (a) Zašto je Pavle savetovao nekima da stupe u brak i kako je trebalo da se ponašaju u braku? (b) Zašto onaj ko je samac „bolje čini“?

¹³ Saveti o samaštvu i braku (7:1-40). Pavle sada odgovara na pitanje u vezi s brakom. Rekao im je: Budući da je blud vrlo raširen, preporučljivo je da svaki muškarac ili žena budu u braku, a oni koji su u braku ne smeju jedno drugome uskraćivati bračnu dužnost. Onima koji nisu u braku i udovicama dobro je da ostanu samci, poput Pavla, ali ako se ne mogu savladati, neka stupe u brak. Oni koji su u braku ne smeju napustiti svog bračnog druga. Čak i ako nečiji bračni drug nije vernik, hrišćanin ga ne sme ostaviti, jer vernik može spasti svog bračnog druga koji nije vernik ako ostanu zajedno. Što se tiče obrezanja i ropstva, neka svako ostane u onom stanju u kojem je bio pozvan i neka bude zadovoljan time. Ko je u braku podeljen je jer se trudi da ugodi svom bračnom drugu, a ko je samac brine se samo za ono što je Gospodovo. Oni koji stupe u brak ne greše, ali oni koji ne stupe u brak ’bolje čine‘ (7:38).

14. Šta je Pavle rekao o tome koliko ima „bogova“ i „gospoda“ i šta je savetovao u vezi s hranom koja je žrtvovana idolima?

¹⁴ Sve činiti radi dobre vesti (8:1–9:27). Kako je trebalo gledati na hranu koja je žrtvovana idolima? Pavle je rekao: Idol nije ništa! U svetu ima mnogo „bogova“ i „gospoda“, ali za hrišćane postoji samo „jedan Bog, Otac“, i „jedan Gospod, Isus Hrist“ (8:5, 6). Ipak, neko bi mogao da se sablazni ako vidi drugog hrišćanina da jede meso koje je žrtvovano idolima. Pavle je savetovao da u tom slučaju hrišćanin ne treba da jede to meso kako ne bi naveo svog brata na spoticanje.

15. Kako se Pavle odnosio prema propovedanju dobre vesti?

¹⁵ Pavle se mnogo toga odrekao radi propovedanja dobre vesti. Budući da je bio apostol, imao je pravo da ’živi od dobre vesti‘, ali on se odrekao tog prava. Osim toga, smatrao je da je dužan da propoveda i čak je rekao: „Teško meni ako ne objavljujem dobru vest!“ Zato je samoga sebe učinio robom svima i tako je ’svima bio sve‘ kako bi ’na svaki mogući način neke spasao‘, čineći sve „radi dobre vesti“. Da bi pobedio u trci i osvojio neraspadljivi venac, Pavle je držao svoje telo u pokornosti kako ne bi „sâm bio odbačen“ nakon što je propovedao drugima (9:14, 16, 19, 22, 23, 27).

16. (a) Koju pouku je trebalo da hrišćani izvuku iz lošeg primera svojih ’praočeva‘? (b) Kada se radi o idolopoklonstvu, kako hrišćani mogu postupati da bi sve činili na Božju slavu?

¹⁶ Upozorenje na zlo (10:1-33). Šta se dogodilo njihovim ’praočevima‘? Oni su bili pod oblakom i krstili su se u Mojsija. Ali, većina njih nije bila po volji Bogu, nego su bili pobijeni u pustinji. Zašto? Zato što su žudeli za onim što je bilo zlo. Hrišćani treba da izvuku pouku iz toga: ne smeju biti idolopoklonici, činiti blud, iskušavati Jehovu niti gunđati. Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne. Iskušenja će biti, ali Bog neće dopustiti da njegove sluge budu iskušane više nego što mogu podneti, već će stvoriti izlaz da bi mogli izdržati. „Zato“, piše Pavle, „bežite od idolopoklonstva“ (10:1, 14). Hrišćani ne mogu jesti i s Jehovinog i s demonskog stola. Međutim, kada u nečijem domu jedu meso, ne treba da ispituju odakle je ono. Ali ako ih neko upozori da je meso bilo žrtvovano idolima, onda neka ga ne jedu zbog savesti onoga koji ih je upozorio. „Sve na Božju slavu činite“, napisao je Pavle (10:31).

17. (a) Opiši načelo poglavarstva koje je Pavle izneo. (b) Kako je problem u vezi s podelama u skupštini povezao s Gospodovom večerom?

¹⁷ Poglavarstvo; Gospodova večera (11:1-34). „Ugledajte se na mene, kao što sam se i ja ugledao na Hrista“, rekao je Pavle, a zatim je izneo Božje načelo poglavarstva: ženi je poglavar muškarac, muškarcu je poglavar Hrist, a Hristu je poglavar Bog. Zato žena treba da ima „znak podložnosti“ na glavi kada se moli ili kada proriče u skupštini. Pavle nije mogao da pohvali Korinćane, jer su među njima nastajale podele kada su se sastajali kao skupština. Zbog svog ponašanja nisu mogli da jedu Gospodovu večeru onako kako dolikuje. Pavle se osvrnuo na ono što je Isus učinio kada je uspostavio obeležavanje svoje smrti. Trebalo je da svako preispita samog sebe pre nego što bi jeo od hleba i pio od vina, da ne bi navukao na sebe osudu ako u onome što jede i pije ne bi raspoznao „telo Hristovo“ (11:1, 10, 29).

18. (a) Zašto ne sme biti podele u telu iako su darovi i službe različiti? (b) Zašto je ljubav najistaknutija?

¹⁸ Darovi duha; ljubav i pokazivanje ljubavi (12:1–14:40). Različiti su darovi koje daje duh, ali duh je isti. I različite su službe i delovanja, ali isti je Gospod i isti je Bog. Slično tome, mnogo je udova u jednom ujedinjenom Hristovom telu i svakom udu su potrebni ostali udovi — kao i u ljudskom telu. Bog je rasporedio svaki ud u telu onako kako je hteo i svaki od njih ima svoju ulogu, stoga ’ne sme da bude podele u telu‘ (12:25). Oni koji imaju darove duha nisu ništa ako nemaju ljubavi. Ljubav je dugotrpljiva i dobra, nije zavidna i ne uzvisuje se. Raduje se samo istini. „Ljubav nikada ne prestaje“ (13:8). Darovi duha, na primer proricanje i govorenje jezicima, nestaće, a vera, nada i ljubav ostaju. Od to troje najveća je ljubav.

19. Šta je Pavle savetovao s obzirom na duhovnu izgradnju skupštine i red u skupštini?

¹⁹ „Dajte sve od sebe u pokazivanju ljubavi“, podsticao je Pavle. Daljnji saveti glase: Darove duha treba koristiti u ljubavi, radi izgrađivanja skupštine. Zbog toga treba dati prednost proricanju u odnosu na govorenje jezicima. Pavle bi radije rekao pet razumljivih reči, da pouči druge, nego deset hiljada reči na nekom jeziku koji slušaoci neće razumeti. Jezici su znak za nevernike, a proricanje je za vernike. U pogledu svega toga oni ne smeju biti „deca“ po razboritosti. Žene treba da budu podložne u skupštini. „Sve neka bude pristojno i onako kako je red“ (14:1, 20, 40).

20. (a) Koje je dokaze Hristovog uskrsenja Pavle naveo? (b) Po kom redu će se odvijati uskrsenje i koji će neprijatelji biti uništeni?

²⁰ Pouzdanost nade u uskrsenje (15:1–16:24). Uskrsnuli Hrist pojavio se Kifi, dvanaestorici, braći kojih je bilo više od 500 zajedno, Jakovu, svim apostolima i na kraju Pavlu. ’Ako Hrist nije uskrsnuo‘, napisao je Pavle, ’uzaludno je naše propovedanje i naša vera‘ (15:14). Svako će uskrsnuti po svom redu: Hrist kao prvina, a zatim za vreme njegove prisutnosti oni koji su njegovi. Na kraju će on, nakon što svi neprijatelji budu podloženi pod njegove noge, predati Kraljevstvo svom Ocu. Čak će i smrt, kao poslednji neprijatelj, biti uništena. Zatim je upitao čemu to što se on stalno suočava sa smrću ako nema uskrsenja.

21. (a) Kako uskrsavaju naslednici Božjeg Kraljevstva? (b) Koju je svetu tajnu Pavle otkrio i šta je rekao o pobedi nad smrću?

²¹ Ali kako će mrtvi uskrsavati? Slikovito govoreći, da bi se pojavilo telo neke biljke, posejano zrno mora da umre. Slično je i kod uskrsenja iz mrtvih. „Seje se telesno telo, a uskrsava duhovno telo... Telo i krv ne mogu naslediti Božje kraljevstvo“ (15:44, 50). Pavle je otkrio svetu tajnu: Neće svi zaspati smrtnim snom, ali svi će se u tren oka preobraziti, na zvuk poslednje trube. Kada se ono što je smrtno obuče u besmrtnost, smrt će biti zauvek uništena. Tada će se obistiniti reči: „Smrti, gde je tvoja pobeda? Smrti, gde je tvoj žalac?“ Pavle je od srca uskliknuo: „Ali hvala Bogu što nam daje pobedu posredstvom našeg Gospoda Isusa Hrista!“ (15:55, 57).

22. Koje je savete Pavle dao u zaključku i na šta je podstakao Korinćane?

²² Pavle je u zaključku dao savete o skupljanju priloga kako bi se poslali siromašnoj braći u Jerusalimu. Najavio je da će ih posetiti kada bude prolazio kroz Makedoniju i da će možda doći i Timotej i Apolo. „Bdite“, podstakao ih je Pavle, „budite nepokolebljivi u veri, držite se muški, budite jaki. Sve što činite, činite u ljubavi“ (16:13, 14). Preneo im je pozdrave skupština iz Azije, a zatim je svojom rukom napisao pozdrav i izrazio im svoju ljubav.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

23. (a) Kako je Pavle objasnio da zle želje i samouverenost donose loše posledice? (b) Čime je Pavle potkrepio savete koje je dao u vezi s Gospodovom večerom i u vezi s tim šta sme da se jede?

²³ Ova poslanica apostola Pavla veoma je korisna jer pomaže da se bolje razumeju hebrejske knjige Biblije, iz kojih sadrži mnoge citate. Pavle je u desetom poglavlju istakao da su Izraelci pod Mojsijevim vođstvom pili iz duhovne stene, koja je predstavljala Hrista (1. Kor. 10:4; Br. 20:11). Zatim je naveo nevolje koje snalaze one koji žude za onim što je zlo i objasnio to na primeru Izraelaca pod Mojsijevim vođstvom, a zatim je dodao: „A sve im se to događalo za primer i napisano je za upozorenje nama, koji živimo na kraju ovog poretka.“ Nemojmo nikada biti samouvereni, misleći da ne možemo da padnemo! (1. Kor. 10:11, 12; Br. 14:2; 21:5; 25:9). Pavle je izneo još jedno poređenje na temelju Zakona. Ukazao je na žrtve zajedništva koje su se prinosile u Izraelu kako bi objasnio da oni koji jedu Gospodovu večeru treba to da rade onako kako dolikuje Jehovinom stolu. Nadalje, da bi potkrepio svoju tvrdnju da je ispravno da se jede sve što se prodaje na pijaci, citirao je Psalam 24:1, rekavši: „Jehovina je zemlja i sve što je na njoj“ (1. Kor. 10:18, 21, 26; Izl. 32:6; Lev. 7:11-15).

24. Koje je još citate iz hebrejskih knjiga Biblije Pavle naveo kako bi potkrepio ono o čemu je govorio?

²⁴ Da bi pokazao koliku vrednost ima ono što je „Bog pripremio za one koji ga vole“, a koliko su isprazna „razmišljanja mudrih“ ljudi ovog sveta, Pavle je opet citirao iz hebrejskih knjiga Biblije (1. Kor. 2:9; 3:20; Isa. 64:4; Ps. 94:11). Kao potvrdu za smernice o isključenju prestupnika koje je izneo u 5. poglavlju, citirao je Jehovin zakon koji kaže da treba ’ukloniti zlo iz svoje sredine‘ (P. zak. 17:7). Govoreći o svom pravu da živi od propovedanja dobre vesti, Pavle se opet osvrnuo na Mojsijev zakon, u kojem stoji da se stoci koja radi ne smeju vezati usta da ne bi jela i da su Levijevi sinovi koji su služili u hramu dobijali deo žrtve sa oltara (1. Kor. 9:8-14; P. zak. 25:4; 18:1).

25. Navedi neke pouke koje sadrži Prva Korinćanima.

²⁵ Prva Pavlova poslanica Korinćanima pruža izuzetno korisne pouke! Razmišljajmo o Pavlovim upozorenjima o stvaranju podela i sleđenju ljudi (poglavlja 1-4); o nemoralu koji je činio jedan hrišćanin iz Korinta i o tome kako je Pavle istakao potrebu za čestitošću i čistoćom u skupštini (5. i 6. poglavlje); o Pavlovom nadahnutom savetu s obzirom na samaštvo, brak i razdvajanje (7. poglavlje); o njegovoj raspravi vezano za hranu žrtvovanu idolima i o tome kako je snažno istakao koliko je važno da ne navodimo druge na spoticanje i da se čuvamo idolopoklonstva (poglavlja 8-10). Uz sve to, Pavle je u ovoj poslanici izneo i smernice o podložnosti, objasnio vrednost darova duha i na vrlo praktičan način opisao uzvišenost, dugotrajnost i postojanost ljubavi. Pored toga, istakao je važnost reda na hrišćanskim sastancima (poglavlja 11-14). Izvanredno je pod nadahnućem odbranio nadu u uskrsenje (15. poglavlje). Sve se to urezalo u misli Pavlovih čitalaca iz prvog veka, a i za današnje hrišćane te reči imaju veliku vrednost.

26. (a) U skladu sa onim što je davno prorečeno, šta će uskrsnuli Hrist uraditi kao Kralj Božjeg Kraljevstva? (b) Koji je snažan podsticaj Pavle uputio na temelju nade u uskrsenje?

²⁶ Ova poslanica u velikoj meri doprinosi razumevanju važne biblijske teme: Božjeg Kraljevstva. Ozbiljno upozorava da nepravednici neće ući u Božje Kraljevstvo i navodi mnoge grehe zbog kojih čovek ne može da uđe u njega (1. Kor. 6:9, 10). Ali, još je važnije što ukazuje na povezanost uskrsenja i Božjeg Kraljevstva. Pokazuje da Hrist, koji je „prvina“ u uskrsenju, treba da „kraljuje sve dok Bog ne položi sve neprijatelje pod njegove noge“. Zatim će, kada pobedi sve neprijatelje, uključujući i smrt, „predati kraljevstvo svom Bogu i Ocu... da Bog bude sve svima“. Na kraju će Hrist, zajedno sa svojom uskrsnulom duhovnom braćom, zdrobiti glavu Zmiji, čime će se ispuniti Božje obećanje dato u Edenu. Uskrsenje onih koji će sa Isusom Hristom deliti neraspadljivost u nebeskom Kraljevstvu zaista je veličanstveno. Na temelju nade u uskrsenje Pavle je podstakao svoju braću: „Zato, braćo moja voljena, budite postojani, nepokolebljivi, uvek zaokupljeni Gospodovim delom, znajući da vaš trud u Gospodu nije uzaludan“ (1. Kor. 15:20-28, 58; Post. 3:15; Rimlj. 16:20).

[Fusnote]