Jehovina reč se sve više širila i bila sve jača uprkos protivljenju

1, 2. (a) S kojom opasnošću su se Pavle i njegovi saradnici suočili u Efesu? (b) Šta ćemo razmatrati u ovom poglavlju?

EFES se ori od vike i galame mnoštva ljudi koji su izašli na ulice. Stvara se ogromna gužva i nastaje pravi metež. Hvataju dvojicu saradnika apostola Pavla i vuku ih za sobom. Široka ulica u kojoj se nalaze radnje za tren oka postaje pusta dok se ovo razjareno mnoštvo sliva u gradsko pozorište u koje se može smestiti 25 000 gledalaca. Većina uopšte ne zna šta je izazvalo taj metež, ali naslućuju da su njihov hram i voljena boginja Artemida u opasnosti. Zato fanatično skandiraju: „Velika je Artemida efeška!“ (Dela 19:34).

² Još jednom vidimo kako Satana koristi nasilnu rulju kako bi zaustavio širenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Naravno, nasilje nije jedina taktika koju Satana koristi. U ovom poglavlju ćemo razmotriti još neke spletke kojima se Satana služio da bi zaustavio propovedanje i ugrozio jedinstvo hrišćana iz prvog veka. Što je još važnije, videćemo da su sve te spletke propale jer se „Jehovina reč sve više širila i bila sve jača“ (Dela 19:20). Kako su ti hrišćani uspeli da nadvladaju Satanu? Isto kao što i mi to danas uspevamo. Naravno, za uspeh je zaslužan Jehova, a ne mi. Međutim, poput hrišćana iz prvog veka i mi moramo uraditi svoj deo. Uz pomoć Jehovinog duha možemo razviti osobine s kojima ćemo sigurno biti uspešni u službi propovedanja. Pogledajmo najpre primer koji nam je ostavio Apolo.

3, 4. Šta su Akila i Priskila primetili da Apolu nedostaje i šta su preduzeli?

³ Dok je Pavle bio na putu za Efes tokom svog trećeg misionarskog putovanja, u taj grad je stigao jedan Judejac koji se zvao Apolo. Rodom je bio iz Aleksandrije, čuvenog grada u Egiptu. On je imao neke izvanredne osobine. Veoma lepo se izražavao. Osim što je bio rečit, „dobro je poznavao Pismo“. Pored toga, bio je „pun duha i revnosti“. S puno žara, neustrašivo je govorio pred Judejcima u sinagogi (Dela 18:24, 25).

⁴ Akila i Priskila su ga čuli kako govori. Možemo samo zamisliti koliko su bili oduševljeni time kako je „tačno poučavao o Isusu“. Ono što je govorio o Isusu bila je istina. Međutim, taj bračni par je ubrzo uočio da Apolo ne zna nešto veoma važno. On je „znao samo za Jovanovo krštenje“. Taj skromni bračni par koji se bavio izrađivanjem šatora nije se ustručavao da priđe Apolu iako je on bio rečit i obrazovan. Oni su ga pozvali kod sebe i „tačnije mu objasnili Božji put“ (Dela 18:25, 26). Kako je taj rečiti i učeni čovek reagovao? Očigledno je pokazao poniznost, jednu od najvažnijih osobina koju hrišćanin treba da ima.

5, 6. Šta je pomoglo Apolu da bude još korisniji Jehovi i šta učimo iz njegovog primera?

⁵ Apolo je postao još bolji Jehovin sluga zato što je prihvatio pomoć koju su mu pružili Akila i Priskila. Otputovao je u Ahaju i „mnogo je pomogao onima koji su prihvatili veru“. On je takođe dao dobro svedočanstvo tamošnjim Judejcima koji su tvrdili da Isus nije prorečeni Mesija. Luka kaže: „U javnim raspravama [je] uverljivo opovrgavao judejske tvrdnje, dokazujući iz Pisama da je Isus zaista Hrist“ (Dela 18:27, 28). Apolo je zaista bio od velike pomoći skupštinama! Zapravo, njegova služba je takođe doprinela tome da se „Jehovina reč“ širi i bude sve jača. Šta možemo naučiti iz njegovog primera?

⁶ Pravi hrišćani se moraju truditi da budu ponizni. Svako od nas ima neki dar, bilo da su u pitanju talenti, iskustvo ili znanje koje smo stekli. Međutim, naša poniznost treba da nadmaši naše sposobnosti. U suprotnom, naše vrline mogu postati naše mane. Tako bi se u nama poput otrovnog korova mogao razviti ponos (1. Kor. 4:7; Jak. 4:6). Ako smo zaista ponizni, trudićemo se da druge smatramo boljima od sebe (Fil. 2:3). Neće nam biti krivo ako nas neko ispravi ili ako želi da nas nečemu pouči. Nećemo se ponosno držati svog mišljenja kad shvatimo da ono nije u skladu sa sadašnjim vođstvom svetog duha. Sve dok smo ponizni, bićemo od koristi Jehovi i njegovom Sinu (Luka 1:51, 52).

 7. Kako su Pavle i Apolo pokazali poniznost i tako ostavili dobar primer?

⁷ Poniznost sprečava nastanak rivalstva. Možeš li zamisliti koliko je Satana žarko želeo da stvori razdor među tim prvim hrišćanima? Sigurno bi likovao kada bi dve tako jake ličnosti kao što su Apolo i Pavle postali suparnici tako što bi se recimo ljubomorno takmičili ko će imati veći uticaj u skupštinama. To bi im se lako moglo desiti. Neki hrišćani u Korintu su već govorili: „Ja sam Pavlov“, a drugi: „Ja sam Apolov“. Da li su ih Pavle i Apolo podsticali da tako nešto kažu? Nisu! Pavle je bio ponizan čovek i smatrao je da je Apolo dao značajan doprinos širenju dobre vesti, pa mu je zato poverio još neke zadatke. S druge strane, Apolo je slušao Pavlova uputstva (1. Kor. 1:10-12; 3:6, 9; Titu 3:12, 13). To je zaista izvanredan primer kako treba da ponizno sarađujemo jedni s drugima.

 8. Kojim je putem Pavle otišao u Efes i zašto?

⁸ Pavle je obećao da će ponovo doći u Efes, i održao je reča (Dela 18:20, 21). Međutim, zapazimo kojim putem je išao. Kad smo ga zadnji put spomenuli bio je u Antiohiji u Siriji. Da bi stigao do Efesa mogao je da ode do obližnje Seleukije, da se ukrca na brod i da otplovi pravo do svog odredišta. Ali umesto toga je „putovao po unutrašnjosti“. Prema nekim procenama, Pavle je na putovanju koje je opisano u Delima apostolskim 18:23 i 19:1 prevalio oko 1 600 kilometara! Zašto je Pavle izabrao tako tešku maršrutu? Zato što je želeo da ojača sve učenike (Dela 18:23). Njegovo treće misionarsko putovanje, kao i prethodna dva, bilo je prilično teško, ali je smatrao da je svakako vredno truda. Pokrajinski nadglednici i njihove supruge danas pokazuju sličan stav. Sigurno ih cenimo zbog njihove samopožrtvovanosti i ljubavi.

 9. Zašto je jedna grupa učenika morala ponovo da se krsti i koju pouku možemo izvući iz toga?

⁹ Pavle je u Efesu zatekao grupu od oko 12 učenika Jovana Krstitelja. Oni su bili kršteni Jovanovim krštenjem koje više nije važilo. Sem toga, izgleda da su o svetom duhu znali malo ili skoro ništa. Pavle im je objasnio zašto je važno da se krste u Isusovo ime, a oni su poput Apola bili ponizni i spremni da uče. Kad su se krstili u Isusovo ime primili su sveti duh i neke čudesne darove. Iz ovoga jasno proizlazi da je za nas veoma korisno da budemo u toku s Jehovinom organizacijom koja stalno napreduje (Dela 19:1-7).

10. Zašto je Pavle iz sinagoge prešao u jednu školu i kako se u službi propovedanja možemo ugledati na njega?

¹⁰ Evo još jednog primera kako su neki duhovno napredovali. Pavle je tri meseca odvažno propovedao u sinagogi. Premda je iznosio „uverljive dokaze o Božjem Kraljevstvu“, neki su bili tvrdokorni i postali su pravi protivnici. Međutim, on nije gubio vreme sa onima koji su „pogrdno govorili o Putu“, već je počeo da drži govore u jednoj školi (Dela 19:8, 9). Oni koji su želeli da duhovno napreduju morali su da iz sinagoge pređu u tu školu. Ni mi, poput Pavla, nećemo nastavljati razgovor sa onima koji ne žele da slušaju ili samo žele da se raspravljaju s nama. Ima još mnogo poniznih ljudi koji treba da čuju dobru vest.

11, 12. (a) U čemu je Pavle ostavio dobar primer? (b) Kako se Jehovini svedoci trude da u službi propovedanja budu vredni i prilagodljivi?

¹¹ Moguće je da je Pavle držao govore u toj školi svakog dana od otprilike jedanaest sati pre podne do četiri sata po podne (Dela 19:9). To je verovatno bio najmirniji ali i najtopliji deo dana kada su mnogi prestajali s poslom da bi ručali i odmorili se. Ako pretpostavimo da je Pavle takvim tempom propovedao pune dve godine, to bi značilo da je proveo više od 3 000 sati u poučavanju.b To je dakle još jedan razlog zbog čega se Jehovina reč „sve više širila i bila sve jača“. Pavle je bio vredan i prilagodljiv. Organizovao se tako da svojom službom udovolji potrebama ljudi na tom području. A kakvi su bili rezultati? „Svi koji su živeli u Aziji, i Judejci i Grci, čuli [su] Gospodovu reč“ (Dela 19:10). On je dao zaista temeljno svedočanstvo.

¹² Jehovini svedoci u savremeno doba su isto tako vredni i prilagodljivi. Mi se trudimo da razgovaramo s ljudima gde god i kad god ih možemo naći. Svedočimo na ulicama, pijacama i parkinzima. Kontaktiramo s ljudima putem telefona ili pisama. Trudimo se da od kuće do kuće propovedamo u vreme kada možemo pronaći većinu ljudi.

13, 14. (a) Kakvu je moć Jehova dao Pavlu? (b) Koju su grešku napravili Skevini sinovi i kako mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani prave sličnu grešku?

¹³ Od Luke saznajemo da je Pavlova služba donela izvanredne rezultate prvenstveno zbog toga što mu je Jehova dao da čini „velika čuda“. Čak su i tkanine i kecelje koje je Pavle koristio odnosili bolesnim ljudima i oni su bili izlečeni. Na isti način su i zli duhovi bili isterivanic (Dela 19:11, 12). Takve izvanredne pobede nad satanskim silama privukle su veliku pažnju, ali ne uvek u pozitivnom smislu.

¹⁴ „Neki od Judejaca koji su putovali od mesta do mesta i isterivali demone“ hteli su da izvedu čuda kakva je Pavle činio. Neki od njih su pokušavali da isteruju demone u ime Isusa i Pavla. Luka navodi primer sedmorice Skevinih sinova, koji su bili članovi svešteničke porodice. Demon im je rekao: „Poznajem Isusa i znam Pavla, ali ko ste vi?“ Tada je čovek koji je bio opsednut zlim duhom napao te šarlatane, skočivši na njih poput divlje zveri, tako da su goli i izranjavani morali da pobegnu (Dela 19:13-16). Bila je to velika pobeda „Jehovine reči“ zato što se jasno videla razlika između sile koja je bila data Pavlu i nemoći pripadnika te lažne religije. I danas milioni ljudi greše kad misle da je dovoljno to što samo prizivaju Isusovo ime ili što se izjašnjavaju kao hrišćani. Međutim, kao što je Isus rekao, samo oni koji stvarno vrše Božju volju imaju pravu nadu za budućnost (Mat. 7:21-23).

15. Kako možemo slediti primer Efešana kada je reč o spiritizmu i predmetima koji se koriste u tu svrhu?

¹⁵ Kada se pročulo kakvo su poniženje doživeli Skevini sinovi ljude je obuzeo strah od Boga, pa su mnogi prihvatili veru i prestali da se bave spiritizmom. Efešani su bili poznati po tome da su se bavili magijom. Bacanje čini i nošenje amajlija bilo je nešto sasvim uobičajeno, kao i vradžbine, često u pisanom obliku. Mnogi Efešani su bili podstaknuti da donesu svoje knjige o tome i da ih pred svima spale. Kada bi se njihova vrednost izrazila današnjim novcem, po svemu sudeći bi iznosila više desetina hiljada evra.d Luka kaže: „Tako se Jehovina reč sve više širila i bila sve jača“ (Dela 19:17-20). Bila je to zaista veličanstvena pobeda istine nad lažima i demonizmom! Ti verni ljudi su nam ostavili dobar primer. I mi danas živimo u svetu koji je ogrezao u spiritizmu. Ukoliko shvatimo da imamo nešto što je povezano sa spiritizmom, treba da uradimo isto što su uradili i Efešani – da se toga odmah rešimo! Nemojmo zadržati takve stvari, koliko god da su one u materijalnom smislu vredne.

16, 17. (a) Opiši kako je Dimitrije izazvao nemire u Efesu. (b) Kako su Efešani ispoljili svoj fanatizam?

¹⁶ Sada dolazimo do još jedne Satanine taktike koju je Luka opisao kada je rekao da je „nastao veliki nemir zbog Puta“. Ne bi se baš moglo reći da je preuveličavao stvarie (Dela 19:23). Problem je napravio jedan srebrar koji se zvao Dimitrije. On je privukao pažnju drugih zanatlija tako što ih je prvo podsetio da žive u blagostanju zahvaljujući prodaji idola. Zatim im je rekao da će se ono što Pavle propoveda loše odraziti na njihov posao, budući da hrišćani ne obožavaju idole. Onda je apelovao na njihov ponos i nacionalizam, upozorivši ih da će njihova boginja Artemida izgubiti „svoju slavu“ i da će se njen čuveni hram, za koji je znao ceo svet, „smatrati bezvrednim“ (Dela 19:24-27).

¹⁷ Dimitrije je postigao ono što je hteo. Zanatlije su počele da uzvikuju: „Velika je Artemida efeška!“ U gradu je nastao metež i stvorila se fanatična rulja koja je opisana na početku ovog poglavlja.f Pavle, koji je bio samopožrtvovan kao i uvek, ponudio se da ode u pozorište kako bi se tamo obratio mnoštvu, ali mu učenici nisu dozvolili da se izloži takvoj opasnosti. Izvesni Aleksandar je stao pred to mnoštvo ljudi i pokušao da im se obrati. Budući da je bio Judejac možda je želeo da objasni razliku između Judejaca i tih hrišćana. Ali njih nisu zanimala nikakva objašnjenja. Kad su shvatili da je Judejac, nadglasali su ga skandirajući: „Velika je Artemida efeška!“, što je trajalo oko dva sata. I dan-danas se može videti sličan religiozni fanatizam. On navodi ljude da se ponašaju potpuno nerazumno (Dela 19:28-34).

18, 19. (a) Kako je gradski pisar umirio rulju u Efesu? (b) Kako ljudi na vlasti ponekad štite Jehovin narod i kakvu ulogu u tome ima naše ponašanje?

¹⁸ Gradski pisar je na kraju umirio narod. Taj sposoban i priseban čovek je uverio tu rulju da hrišćani ne ugrožavaju njihov hram i njihovu boginju, da Pavle i njegovi saradnici nisu učinili ništa protiv Artemidinog hrama i da postoji način za rešavanje takvih problema. Možda je najveći efekat imalo to što ih je podsetio da ih Rim može optužiti za pobunu na osnovu tog nezakonitog okupljanja i nemira koje su izazvali. Tada je raspustio skup. Koliko se brzo rasplamsao njihov gnev, toliko se brzo i stišao posle ovih razumnih reči (Dela 19:35-41).

¹⁹ Ovo nije bio prvi, a ni poslednji put da je jedan razuman čovek na vlasti preduzeo nešto kako bi zaštitio Isusove sledbenike. U stvari, apostol Jovan je u jednoj viziji video da će tokom ovih poslednjih dana stabilni elementi ljudskog društva, predstavljeni zemljom, progutati pravu bujicu satanskog progonstva protiv Isusovih sledbenika (Otkr. 12:15, 16). Upravo se tako i dešava. U mnogim slučajevima nepristrasne sudije su štitile pravo Jehovinih svedoka da održavaju verske sastanke i propovedaju dobru vest. Naravno, naše dobro ponašanje može igrati ulogu u takvim pobedama. Izgleda da je Pavle svojim ponašanjem stekao poštovanje nekih visokih službenika u Efesu koji su ga molili da se ne izlaže opasnosti (Dela 19:31). I mi želimo da svojim poštenjem i lepim ponašanjem ostavimo dobar utisak na ljude oko nas. Nikada ne znamo do kakvih rezultata to može dovesti.

20. (a) Šta misliš o napretku Jehovine reči u prvom veku i danas? (b) Kako i ti možeš imati udela u Jehovinim pobedama u današnje vreme?

²⁰ Sigurno je ohrabrujuće razmišljati o tome kako se „Jehovina reč sve više širila i bila sve jača“ u prvom veku. Isto tako je ohrabrujuće videti kako Jehova stoji iza sličnih pobeda u naše vreme. Da li bi želeo da i ti imaš udela u takvim pobedama, makar on bio i sasvim mali? Onda izvuci pouku iz primera koje smo upravo razmatrali. Ostani ponizan, drži korak s Jehovinom organizacijom koja stalno napreduje, budi vredan, drži se podalje od spiritizma i daj sve od sebe da temeljno svedočiš svojim poštenjem i dobrim ponašanjem.