„Neka bude Jehovina volja“

1-4. Zašto je Pavle išao u Jerusalim i šta ga je tamo očekivalo?

RASTANAK u Miletu svima teško pada. Pavlu i Luki nije lako da se odvoje od efeških starešina koje su toliko zavoleli. Ova dvojica misionara stoje na palubi broda. Poneli su sve što im treba za put. Sa sobom nose i novac koji su sakupili za hrišćane u Judeji koji su bili u oskudici i jedva čekaju da isporuče taj dar.

² Blagi povetarac puni jedra i brod polako napušta bučno pristanište. Pavle i Luka, sa još sedmoricom saputnika, gledaju tužna lica braće koja stoje na obali (Dela 20:4, 14, 15). Mašu im s broda dok se lica njihovih prijatelja gube u daljini.

³ Pavle je oko tri godine blisko sarađivao sa starešinama u Efesu. Ali sada je, vođen svetim duhom, na putu za Jerusalim. Donekle može pretpostaviti šta ga tamo čeka. Nešto ranije je rekao tim starešinama: „Sada me sveti duh podstiče da idem u Jerusalim, iako ne znam šta će mi se tamo desiti, osim što mi u svakom gradu sveti duh govori da me čekaju okovi i nevolje“ (Dela 20:22, 23). Premda je svestan opasnosti, Pavle oseća da ga „sveti duh podstiče“, to jest oseća i obavezu i želju da sledi vođstvo duha i da ode u Jerusalim. On ceni svoj život, ali vršenje Božje volje mu je važnije od svega.

⁴ Da li i ti imaš takav stav? Kada smo se predali Jehovi svečano smo mu obećali da će nam vršenje njegove volje biti najvažnije u životu. Zato će biti korisno da razmotrimo primer koji nam je ostavio verni apostol Pavle.

 5. Kako su Pavle i njegovi saputnici stigli do Tira?

⁵ Brod na koji su se ukrcali Pavle i njegovi saradnici plovio je niz vetar, bez promene kursa, tako da su još istog dana došli na Kos (Dela 21:1). Izgleda da se brod tamo usidrio preko noći pre nego što je otplovio ka Rodosu i Patari. U Patari, na južnoj obali Male Azije, ta braća su se ukrcala na veliki teretni brod kojim su stigli do feničanskog grada Tira. Na tom putu su prošli pored Kipra koji ime je bio „s leve strane“ (Dela 21:3). Zašto je Luka, pisac Dela apostolskih, spomenuo taj detalj?

 6. (a) Zašto se Pavle možda ohrabrio kada je ugledao Kipar? (b) Do kog zaključka možemo doći ako razmišljamo o tome kako nas je Jehova blagoslovio i kako nam je pomogao?

⁶ Možda je Pavle pokazao na ostrvo i ispričao šta je tamo doživeo. Na svom prvom misionarskom putovanju, otprilike devet godina ranije, Pavle je s Varnavom i Markom naišao na vračara Elimu koji se protivio propovedanju (Dela 13:4-12). Možda je to što je ugledao to ostrvo i razmišljao o onome što se tamo desilo ohrabrilo Pavla i dalo mu snagu da podnese ono što ga je očekivalo. Dobro je da i mi razmišljamo o tome kako nas je Bog blagoslovio i kako nam je pomogao da istrajemo u kušnjama. To nam može pomoći da dođemo do zaključka do kog je i David došao kada je rekao: „Pravednik ima mnogo nevolja, ali Jehova ga iz svih njih izbavlja“ (Ps. 34:19).

 7. Šta su Pavle i njegovi saputnici uradili kada su stigli u Tir?

⁷ Pavle je znao koliko je važno biti u društvu pravih hrišćana i zato je želeo da bude s njima. Luka kaže da su pronašli učenike kada su stigli u Tir (Dela 21:4). Pošto su znali da u Tiru ima hrišćana, oni su ih pronašli i verovatno ostali neko vreme kod njih. Jedna od velikih stvari koju imamo zahvaljujući tome što služimo Jehovi jeste to što, gde god da odemo, možemo naći suvernike koji će nas rado primiti. Oni koji vole istinitog Boga i služe mu, imaju prijatelje širom sveta.

 8. Kako treba da razumemo ono što piše u Delima apostolskim 21:4?

⁸ Opisujući sedmodnevni boravak u Tiru, Luka izveštava o nečemu što u prvi mah izgleda zbunjujuće: „Oni [braća iz Tira] su nagovarali Pavla da ne ide u Jerusalim, jer im je sveti duh otkrio šta će mu se desiti“ (Dela 21:4). Da li je Jehova želeo da Pavle krene u nekom drugom pravcu? Da li je sada želeo da mu kaže da ne ide u Jerusalim? Ne. Duh je nagoveštavao da će se s Pavlom loše postupati u Jerusalimu, a ne da ne treba da ide u taj grad. Izgleda da su posredstvom svetog duha braća u Tiru ispravno zaključila da će Pavle imati problema u Jerusalimu. Dakle, oni su se brinuli za njega i zato su ga nagovarali da ne ide u taj grad. Sasvim je razumljivo što su želeli da ga zaštite od predstojeće opasnosti. Međutim, Pavle je čvrsto rešio da vrši Jehovinu volju i zato je produžio za Jerusalim (Dela 21:12).

9, 10. (a) Koje se slične situacije Pavle možda setio kada je čuo zbog čega su braća zabrinuta? (b) Kakvo gledište danas preovladava u svetu i koliko se to razlikuje od onoga što je Isus rekao?

⁹ Kada je čuo zbog čega su braća zabrinuta, Pavle se možda setio da je Isus naišao na sličnu reakciju kada je rekao svojim učenicima da će ići u Jerusalim, da će mnogo toga pretrpeti i biti ubijen. Ponesen osećanjima, Petar je rekao Isusu: „Budi dobar prema sebi, Gospode. Tebi se to neće dogoditi.“ Isus je na to odgovorio: „Odlazi od mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske“ (Mat. 16:21-23). Isus je čvrsto odlučio da prihvati zadatak koji mu je Bog dao, što je od njega zahtevalo samopožrtvovanost. Pavle je imao isti stav. Braća u Tiru su kao i apostol Petar imala dobre namere, ali nisu razumela kakva je zapravo bila Božja volja.

¹⁰ Mnogi danas vole da povlađuju sebi ili da idu linijom manjeg otpora. Većini ljudi odgovara religija koja je tolerantna i koja ne traži mnogo od svojih članova. Za razliku od toga, Isus je naglašavao drugačiji stav. On je svojim učenicima rekao: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka ide za mnom“ (Mat. 16:24). Mudro je i ispravno slediti Isusa, premda to nije lako.

11. Kako su učenici iz Tira pokazali da vole Pavla i da su uz njega?

¹¹ Ubrzo je došlo vreme da Pavle, Luka i drugi koji su bili s njima nastave svoje putovanje. Izveštaj o njihovom rastanku pokazuje koliko su braća iz Tira volela Pavla i podržavala ga u njegovoj službi. Muškarci, žene i deca ispratili su Pavla i njegove saputnike do obale. Onda su svi kleknuli i pomolili se, a zatim se oprostili. Pavle, Luka i njihovi saputnici su se ukrcali na drugi brod i produžili za Ptolemaidu, gde su se sastali s braćom i ostali jedan dan s njima (Dela 21:5-7).

12, 13. (a) Kakav je primer Filip ostavio što se tiče službe propovedanja? (b) Zašto je Filip dobar primer današnjim očevima?

¹² Luka kaže da su zatim otplovili za Cezareju. Kad su stigli tamo, otišli su „kod Filipa, propovednika dobre vesti“a (Dela 21:8). Sigurno su se obradovali kada su ga videli. Njega su u Jerusalimu oko 20 godina ranije apostoli naimenovali da se brine oko raspodele hrane u tek osnovanoj hrišćanskoj skupštini. Filip je godinama revno propovedao. Kada su se učenici razbežali zbog progonstva, on je otišao u Samariju i tamo počeo da propoveda. Kasnije je propovedao etiopskom dvoraninu i krstio ga (Dela 6:2-6; 8:4-13, 26-38). Zaista je bio istrajan u službi!

¹³ Filip nije izgubio revnost u službi propovedanja. Tada je živeo u Cezareji, ali je još uvek bio zaokupljen propovedanjem, jer ga Luka naziva propovednikom dobre vesti. Takođe saznajemo da je imao četiri ćerke koje su prorokovale, na osnovu čega se može zaključiti da su krenule očevim stopamab (Dela 21:9). Dakle, Filip se dosta trudio da u duhovnom pogledu izgradi svoju porodicu. Jehovine sluge koje su ujedno i očevi treba da se ugledaju na njega tako što će pružati dobar primer u službi i pomagati svojoj deci da zavole propovedanje.

14. Kako je i na Pavla i na braću delovalo to što ih je posećivao i koje slične prilike i danas postoje?

¹⁴ Pavle je tražio suvernike u svim mestima kroz koja je prolazio i kada ih je našao, provodio je vreme s njima. Ta braća su sigurno ukazala gostoprimstvo njemu i njegovim saradnicima. U takvim prilikama su se sigurno uzajamno hrabrili (Rimlj. 1:11, 12). Sličnih prilika ima i danas. Ako pokrajinskom nadgledniku i njegovoj ženi otvorimo vrata svog doma, ma koliko on bio skroman, to će koristiti i nama i njima (Rimlj. 12:13).

15, 16. Kakvu je poruku preneo Agav i kako je to uticalo na prisutne?

¹⁵ Dok je Pavle bio kod Filipa, došao je još jedan uvažen gost, Agav. Oni koji su bili okupljeni u Filipovom domu znali su da je Agav prorok. On je prorekao veliku glad za vreme Klaudijeve vladavine (Dela 11:27, 28). Možda su se pitali zašto je Agav došao i kakvu poruku donosi. Dok su netremice gledali u njega, on je uzeo Pavlov pojas, to jest dugačak komad tkanine u kome se mogao držati novac ili neke druge stvari i koji se nosio oko struka. Njime je svezao sebi ruke i noge. Zatim je preneo ozbiljnu poruku: „Evo šta kaže sveti duh: ’Ovako će Judejci u Jerusalimu svezati čoveka čiji je ovo pojas i predaće ga u ruke ljudima iz drugih naroda‘“ (Dela 21:11).

¹⁶ To proročanstvo je potvrdilo da Pavle treba da ide u Jerusalim. Ono je takođe nagovestilo da će zbog propovedanja u tom gradu biti predat „u ruke ljudima iz drugih naroda“. Proročanstvo je ostavilo snažan utisak na sve prisutne. Luka kaže: „Kad smo to čuli mi i drugi koji su bili prisutni, počeli smo da molimo Pavla da ne ide u Jerusalim. Na to je on rekao: ’Zašto plačete i mom srcu otežavate odlazak? Verujte mi, spreman sam ne samo da budem okovan nego i da umrem u Jerusalimu zbog imena Gospoda Isusa ‘“ (Dela 21:12, 13, fusn.).

17, 18. Kako je Pavle pokazao svoju odlučnost i kako su braća reagovala?

¹⁷ Zamisli taj prizor. Braća, a među njima i Luka, mole Pavla da ne ide u Jerusalim. Neki plaču. Ganut njihovom brigom i ljubavlju, Pavle im obzirno kaže: „Mom srcu otežavate odlazak“, ili kako neki drugi prevodi kažu, „cepate mi srce“. Pa ipak, on je odlučan u svojoj nameri, baš kao što je to bio i u Tiru, i neće dozvoliti da ga molbe ili suze pokolebaju. Objasnio im je zašto mora da ide. Zaista je pokazao veliku hrabrost i odlučnost. Baš kao i Isus, i Pavle je čvrsto rešio da ode u Jerusalim (Jevr. 12:2). On nije želeo da bude mučenik, ali ako bi se to i dogodilo, smatrao bi čašću da umre kao sledbenik Isusa Hrista.

¹⁸ Kako su braća reagovala? Jednostavno rečeno, poštovala su njegovu odluku. Luka kaže: „Kad smo videli da neće promeniti svoju odluku, smirili smo se i rekli: ’Neka bude Jehovina volja‘“ (Dela 21:14). Oni koji su pokušavali da ubede Pavla da ne ide u Jerusalim nisu više insistirali na svom mišljenju. Saslušali su ga i pomirili se s tim, jer su razumeli i prihvatili Jehovinu volju, premda im to nije bilo lako. Pavle je krenuo na put koji će se okončati njegovom smrću. Bilo bi mu lakše da ga oni koji su ga voleli nisu odvraćali od toga.

19. Koju vrednu pouku izvlačimo iz onoga što se dogodilo Pavlu?

¹⁹ Iz onoga što se dogodilo Pavlu možemo izvući jednu vrednu pouku: Ako neko želi da samopožrtvovano služi Bogu, ne treba da ga odvraćamo od toga. To se može odnositi na mnoge situacije, a ne samo na one u kojima se radi o pitanju života i smrti. Primera radi, iako je mnogim Jehovinim slugama koji su roditelji teško što njihova deca odlaze od kuće kako bi služila Jehovi na udaljenim područjima, oni ipak ne žele da ih odvraćaju od toga. Filis, koja živi u Engleskoj, priseća se kako se osećala kada je njena ćerka jedinica otišla u Afriku kao misionar. Ona kaže: „Bilo mi je veoma teško što će biti daleko od mene. U isto vreme sam bila i tužna i ponosna. Mnogo sam se molila u vezi s tim. Ali to je bila njena odluka i nikada nisam pokušavala da je odgovorim od toga. Na kraju krajeva, uvek sam je poučavala da joj Kraljevstvo bude na prvom mestu u životu. Ona već 30 godina služi u stranim zemljama i svakog dana zahvaljujem Jehovi što mu je verna.“ Zaista je lepo kada pružamo podršku samopožrtvovanim suvernicima.

20, 21. Šta pokazuje da je Pavle želeo da bude sa suvernicima i zašto je to želeo?

²⁰ Pavle se spremio i krenuo na put u pratnji braće koja su mu tako pružila svesrdnu podršku. Gde god su se zaustavljali na putu za Jerusalim, Pavle i njegovi saputnici su tražili braću i sestre. U Tiru su pronašli učenike i sedam dana su ostali kod njih. U Ptolemaidi su pozdravili braću i sestre i ostali jedan dan s njima. U Cezareji su nekoliko dana boravili kod Filipa. Zatim su neki učenici iz Cezareje otpratili Pavla i njegove saputnike do Jerusalima, gde ih je ugostio Mnason, jedan od prvih učenika. Luka izveštava da su ih braća „srdačno dočekala“ (Dela 21:17).

²¹ Sasvim je jasno da je Pavle želeo da bude sa suvernicima. Društvo braće i sestara je bilo pravo ohrabrenje za njega, baš kao što je i za nas danas. To ohrabrenje mu je nesumnjivo dalo snagu da se suoči sa opakim protivnicima koji će hteti da ga ubiju.