Pokazivati veru u večni život
„Imaju veru da sačuvaju živu dušu“ (HEBREJIMA 10:39, NS).
1. Šta se priznaje u jednoj katoličkoj enciklopediji u vezi biblijske upotrebe reči „duša“?
NIGDE u Bibliji ne stoji da ljudi imaju besmrtnu dušu koja nadživljava smrt tela i nastavlja večno živeti u duhovnom carstvu. Čak i New Catholic Encyclopedia priznaje: „U Bibliji ne nalazimo predodžbu da duša živi dalje i posle smrti. (...) Prema S[tarom] Z[avetu] duša nije deo čoveka nego čitav čovek kao živo biće. U N[ovom] Z[avetu] ima taj pojam slično značenje: ovde označava ljudski život; život pojedinca.“ Dakle, čovek nema dušu, nego je duša.
2. (a) Od koga potiče verovanje u besmrtnu dušu? (b) Šta je istina o stanju ljudi posle smrti?
2 Kao što je bilo pokazano u prethodnom članku, verovanje u besmrtnu dušu je paganska predstava, koja seže unazad sve do u ranu istoriju. Potiče od onoga ko se usprotivio Božjem jasnom obrazloženju da će čovek, ako bude neposlušan, ’sigurno umreti‘ (1. Mojsijeva 2:17, NS). Protivnik, Satana, Đavo, rekao je: „Sigurno nećete umreti“ (1. Mojsijeva 3:4, NS). A to je bila laž (Jovan 8:44). Kasnije je promicao nauku o besmrtnosti ljudske duše. Ali, istina o stanju ljudi posle smrti izražena je u Božjoj nadahnutoj Reči i to u Propovedniku 9:5 (NS): „Mrtvi nisu svesni baš ničega.“ (Vidi takođe Rimljanima 5:12.)
Nada u večni život
3. O kojoj nadi Biblija puno govori?
3 Dok Biblija daje jasno do znanja da nešto kao što je besmrtna duša ne postoji, ona mnogo govori o večnom životu. Nada u beskrajni život bila je temeljna Isusova nauka. On je rekao: „Ovo znači večni život, da spoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3, NS). A u vezi onih koji pokazuju veru u Boga i Hrista, Isus je izjavio: „Ja im dajem večni život“ (Jovan 10:28, NS). On je s punim pouzdanjem rekao: „Ko veruje ima večni život. (...) On će zauvek živeti“ (Jovan 6:47, 51, NS). Takođe je objasnio: „Jer je Bog toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da ko god pokazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NS).
4. Šta je Isus rekao o nadi u budućnost?
4 Kako će se ispuniti biblijsko obećanje o večnom životu, ako ne postoji besmrtna duša koja nastavlja da živi posle smrti? Objašnjenje o tome dao je Isus kad je posetio Martu i Mariju posle smrti njihovog brata Lazara. Marti je rekao: „Ja sam uskrsenje i život, ko pokazuje veru u mene, ako i umre, oživeće.“ Zatim ju je upitao: „Veruješ li to?„ Odgovorila je: „Da, Gospode, ja sam poverovala da si ti Hrist, Sin Božji“ (Jovan 11:25-27, NS).
5, 6. Šta je dokazano time što je Isus vratio Lazara u život?
5 Da bi dokazao kako mu je kao Sinu Božjem dana moć da podigne mrtve natrag u život, Isus je krenuo do Lazarovog groba. On je bio već četiri dana mrtav, pa mu se telo počelo raspadati. Ipak, „viknu [Isus] jakim glasom: ’Lazare, iziđi!‘ Čovek, koji je bio mrtav izašao je. Bio je obavijen povojima po rukama i nogama a lice mu je bilo zamotano ručnikom. Isus im je rekao: ’Razvežite ga i pustite ga da ide‘“ (Jovan 11:43, 44, St). Umrli Lazar vraćen je u život!
6 Lazar se nije vratio s neba ili iz nekog duhovnog carstva. Prilikom svoje smrti on nije otišao u duhovno carstvo, nego je bez svesti ležao u grobu, tamo gde se nalaze svi mrtvi (Psalam 146:4; Jovan 3:13; Dela apostolska 2:34). Misao da se Lazarova besmrtna duša radovala nebeskom blaženstvu, a zatim bila opet sjedinjena s nesavršenim telom na Zemlji da bi ponovno živela u svetu ispunjenom patnjama, bolešću i smrću, ne bi imala smisla. Ali, baš zato što on nije bio na nebu, pozdravljen je njegov povratak u život, jer je to za njega značilo dodatne godine života i ponovno sjedinjenje sa svojim rođacima. A kasnije će opet umreti.
7, 8. (a) U kojim drugim prilikama je Isus oživljavao mrtve? (b) Zašto je Isus činio ta čuda?
7 Kad je Isus oživeo jednu umrlu devojčicu njeni roditelji su „bili van sebe od velikog ushićenja“ (Marko 5:42, NS). Ali, devojčica je opet morala umreti. Prilikom oživljavanja sina jedne udovice iz Naina „sve prisutne obuze strah, te su slavili Boga“ (Luka 7:16, St). Ali, i taj je čovek opet na kraju umro. U vezi tih čuda čitamo sledeću primedbu u jednom delu (The New International Dictionary of New Testament Theology): „Svi koje je Hrist oživeo u vreme svoje zemaljske službe, morali su opet umreti, jer tim oživljavanjima nije davana besmrtnost.“
8 Zašto je Isus oživeo umrle? Ne da bi im tada dao večni život, nego da bi dokazao da je on Mesija i da bi pokazao za šta ga je Bog opunomoćio. To je jačalo veru u uskrsenje kom su se nadali, kao i u večni život pod budućom vladavinom Božjeg nebeskog Kraljevstva u rukama Hrista (Matej 6:9, 10; Jovan 11:41, 42).
9. Kako su Marta i Pavle ispravno razumeli Isusovo učenje o nadi u uskrsenje?
9 Pošto se družila s Isusom, Marta je znala za tu nadu, jer mu je još pre rekla obzirom na Lazara: „Znam da će uskrsnuti, o uskrsenju u poslednji dan“ (Jovan 11:24, St). Ona je znala da uskrsenje neće uslediti u njegovom (Lazarovom) poslednjem danu, nego u budućnosti ’u poslednjem danu‘ — Sudnjem danu, kad uskrsnu mrtvi pod vladavinom Božjeg Kraljevstva. To je bilo poznato i apostolu Pavlu, jer je rekao: „Jer je [Bog] ustanovio dan, u koji namerava suditi nastanjenoj zemlji u pravednosti“ (Dela apostolska 17:31, NS). Osim toga, Pavle je objasnio „da će biti uskrsenje i pravednih i nepravednih“ (Dela apostolska 24:15, NS). On nije rekao da se uskrsenje upravo odvija, nego „da će biti“ u budućnosti, naime pod vladavinom Kraljevstva.
10. Šta je rekao jedan francuski profesor o nesumnjivoj biblijskoj nauci, za razliku od verskih gledišta takozvanog hrišćanstva, a u vezi uskrsenja?
10 Francuski protestantski profesor Oskar Kulman spominje u svojoj knjizi Immortality of the Soul or Resurrection of the Dead? (Besmrtnost duše ili uskrsenje mrtvih?) „radikalnu razliku između grčke nauke o besmrtnosti duše i hrišćanske nauke o uskrsenju“, pa piše: „Činjenica je da je hrišćanstvo kasnije međusobno povezalo oba verovanja i da ih današnji prosečni hrišćanin više ne može razlikovati, pa ne vidim razloga zatajiti ono što pretežna većina učenih osoba smatra istinom. (...) Životom i mišlju Novog zaveta potpuno dominira vera u uskrsenje. (...) Potreban je novi Božji stvaralački čin, kojim bi se dozvao natrag u život čitav čovek, koji je stvarno mrtav.“
Uskrsenje — gde?
11, 12. (a) Šta je Božja namera s ljudima i Zemljom? (b) Kako je Isus pokazao da je Božja namera sa Zemljom ostala nepromenjena?
11 Kad je Bog stvorio ljude dao im je Zemlju za večno obitavalište, s namerom da tu planetu napuni pravednim ljudskim rodom (1. Mojsijeva 1:26-28; Psalam 115:16). U Bibliji čitamo da je Jehova „sazdao zemlju i stvorio je, On koji ju je čvrsto utvrdio, koji je nije stvorio uzalud, nego ju je oblikovao da bude nastanjena“ (Isaija 45:18, NS).
12 Uprkos hiljadama godina koje su protekle od pobune čoveka protiv Boga, a u kojima je vladala nesavršenost i smrt, još uvek je namera Stvoritelja da dâ ljudima Zemlju kao večno prebivalište: „Pravednici će posedovati zemlju i na njoj boraviti zauvek“ (Psalam 37:29, NS). „Srećni su krotki, jer će naslediti zemlju“ (Matej 5:5, NS). Dakle, kad je Isus vraćao mrtve u život, on ih je uskrsavao ovde na Zemlji i drugi su ih mogli odmah prepoznati kao osobe koje su umrle. To je bila garancija da će pod vladavinom Kraljevstva mrtvi na Zemlji biti vraćeni u život, kako bi dobili priliku da tu večno žive (Otkrivenje 20:12, 13). Tako će se ostvariti Božja namera s ljudima i Zemljom (Isaija 46:9-11; 55:11; Titu 1:1, 2).
13. Pred kojom dilemom stoje crkve takozvanog hrišćanstva, i kako pokušavaju rešiti taj problem?
13 Ali, crkve takozvanog hrišćanstva veruju u besmrtnost duše i zato stoje pred dilemom: Kako dovesti u sklad uskrsenje „celog čoveka“, kako je to Isus pokazao, sa svojim verovanjem u besmrtnu dušu koja se već nalazi na nebu ili u paklu? The Catholic Encyclopedia tvrdi: „Četvrti lateranski koncil uči da će svi ljudi, bilo izabrani ili prokleti, ’ponovo uskrsnuti sa svojim vlastitim telima‘.“ Zatim se kaže: „Pošto je telo imalo udela u porocima i vrlinama duše, čini se da je zahtev božanske pravde da ono sudeluje takođe u kazni i nagradi za dušu.“ Prema tom verovanju, telo će biti sjedinjeno s dušom na nebu ili u paklu. Za kako dugo? „Uskrsnulim telima svetaca kao i grešnika udeliće se besmrtnost“, tvrdi se u tom delu.
14. Kako jedan jezuitski autor pokušava objasniti gledište takozvanog hrišćanstva o uskrsenju tela?
14 U knjizi The Future Life (Budući život) od jezuita J. C. Sasie čitamo: „Život na nebu pričinjavaće radost i zbog preobraženih čula [tela ponovo sjedinjenog s dušom].“ A u vezi tela koja će u paklu biti ponovo sjedinjena sa svojom dušom, u istom se izvoru tvrdi: „U paklu će posle uskrsenja [tela] svako čulo čovečijeg tela iskusiti svoju vlastitu posebnu kaznu (...) Posebno će biti mučeno čulo dodira, jer su se prokleti ogrešili o Boga uglavnom putem telesnih greha. (...) Sjedinjenje s telom za njih će biti uzrok dodatnih muka i boli.“
15. Zašto je bogohulno učiti da Bog večno muči ljude u paklu?
15 Tako je preuzimanje paganske predstave o besmrtnosti duše otvorilo put takozvanom hrišćanstvu da preuzme i pagansku predstavu kako će duša — pa čak i telo — biti na jeziv način večno mučeni u paklu. Ali, Jehova je u vezi prastarog običaja žrtvovanja dece krivim bogovima rekao sledeće: „I zato što pogradiše uzvišice Baalove da mu spaljuju sinove kao žrtve, a to im ja nikada ne naredih ni zapovjedih, niti mi je takvo što na um palo“ (Jeremija 19:5, St). Dakle, bogohulno je učiti da Bog večno muči ljude, kad njegova vlastita Reč jasno pokazuje da će nepokajnički prestupnici biti uništeni, odnosno izbrisani iz postojanja. „Svaka duša koja ne posluša tog proroka [Isusa] biće sasvim uništena.“ (Dela apostolska 3:23, NS; vidi i Matej 10:28; Luka 17:27; Jovan 3:16; 2. Petrova 2:12; Juda 5).
Besmrtnost
16. Šta Biblija uči o besmrtnosti?
16 Ali, zar Biblija ne uči da ljudi dolaze na nebo i da će tamo večno živeti? Da, to je tačno, ipak to nema nikakve veze s besmrtnom ljudskom dušom. Besmrtnost proizilazi iz uskrsavanja u duhovnu osobu (kao u Isusovom slučaju), a ne iz posedovanja besmrtne duše koja nadživljava smrt. Buduća nagrada besmrtnosti stavljena je u izgled nekim vernim, Hristu sličnim ljudima, a treba postati stvarnost tek kad Hristu bude predana kraljevska vlast na nebu — a ne odmah posle njegovog uzašašća na nebo u prvom veku (Psalam 110:1; 1. Korinćanima 15:53, 54).
17. Koliko ljudi će dobiti besmrtnost, i koja je njihova uloga u vezi Božje namere sa Zemljom?
17 Dalje, ta nada je stavljena u izgled samo srazmerno malom broju ljudi. Isus ih je označio kao „malo stado“ (Luka 12:32). Oni koji pripadaju toj grupi — a broje 144 000 — biće uskrsnuti u nebeski život kao besmrtna duhovna stvorenja, da bi zajedno s Hristom u njegovom nebeskom Kraljevstvu vladali nad Zemljom (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 7:4; 14:1, 4; 20:4). Zemlja nad kojom će vladati biće konačno nastanjena savršenim ljudima — bez sumnje milijardama. Mnogi od njih opet će doći na Zemlju kroz „uskrsenje i pravednih i nepravednih“ (Dela apostolska 24:15, NS). Ali, osim uskrsnulih, još neki će dobiti život u novom svetu. Ko su ti?
„Uopšte neće nikada umreti“
18. Šta je još začuđujuće prorekao Isus, osim uskrsnuća mrtvih?
18 Zasigurana nada za umrle je uskrsenje. Ali, danas postoji još jedna divna nada, a u vezi je s onim što je Isus rekao Marti. Nakon što je objasnio: „Ko pokazuje veru u mene, ako i umre oživeće [u uskrsenju]“, dodao je: „Ko god živi i pokazuje veru u mene uopšte neće nikada umreti“ (Jovan 11:25, 26, NS). Ovim poslednjim rečima je Isus prorekao nešto zadivljujuće: Doći će vreme kad živi neće više trebati umreti! Ali, kada će to biti?
19. (a) U koje će se vreme ostvariti nada da se nikada ne umre? (b) Kako su u Bibliji opisani oni koji imaju nadu da nikada ne umru?
19 Ovo obećanje treba postati stvarnost danas — u naše vreme! Svi znakovi ukazuju da je blizu kraj zlog sveta (Matej 24:3-14; 2. Timoteju 3:1-5, 13). Zato ljudi koji veruju u Boga i njegovog Sina imaju oduševljavajuću nadu da prežive kraj sadašnjeg sistema i da živi uđu u Božji novi svet a da nikada ne umru! O njima se govori u Otkrivenju 7:9, 14 (NS) kao o ’velikom mnoštvu koje nijedan čovek nije mogao izbrojati, iz svakog naroda i plemena i puka i jezika (...) koji dolaze iz velike nevolje‘, što znači da ih je Bog sačuvao, jer su pokazivali veru. Predstojeće uništenje sadašnjeg zlog sistema Isus je označio ’velikom nevoljom (...) kakve nije bilo od početka sveta do sada, ne, niti će je više biti‘ (Matej 24:21, NS; vidi i Priče Solomonove 2:21, 22; Psalam 37:10, 11, 34).
20, 21. Kako danas milioni veruju u Boga i Hrista, i šta neće za mnoge od njih biti potrebno?
20 Milioni ljudi širom sveta koji pripadaju velikom mnoštvu i koji žele večno živeti na Zemlji pokazuju veru u Božja obećanja i u onoga koga je on opunomoćio da bude „uskrsenje i život“ — u Isusa Hrista. Oni su se predali Bogu i simbolizovali to krštenjem u vodi (Matej 28:19, 20). Svoje spasenje zahvaljuju, kao što su objasnili, samo „Bogu koji sedi na prestolju i Jagnjetu“, Isusu Hristu (Otkrivenje 7:10, NS).
21 Članovima velikog mnoštva koji prežive kraj ovoga sveta neće biti potrebno uskrsenje iz smrti, jer „uopšte neće nikada umreti“! Da li preduzimaš korake da bi i ti pripadao toj grupi? Ako je tako, onda ti stoji u izgledu jedinstvena prednost; preživeti kraj zlog Sataninog sistema i ući u pravednu novu eru, koja će ti doneti savršeno zdravlje i večni život na rajskoj Zemlji! (Luka 23:43; Otkrivenje 21:4, 5). Ako upoznaš Božju volju i stalno je vršiš, ti možeš dokazati da ’nisi od takvih koji odstupaju na propast‘. I ti možeš ’imati veru da sačuvaš živu dušu‘ (Hebrejima 10:39, NS; 1. Jovanova 2:15-17; Otkrivenje 7:15).
Pitanja za ponavljanje
◻ U čemu se sastoji prava nada za mrtve?
◻ Zašto verovanje takozvanog hrišćanstva u uskrsenje tela predstavlja vređanje Boga?
◻ Šta Biblija uči o besmrtnosti?
◻ Koju zadivljujuću nadu mogu danas imati ljudi?