PETO POGLAVLJE

„Moramo se pokoravati Bogu“

Apostoli zauzimaju stav koji postaje primer za sve prave hrišćane

Na temelju Dela apostolskih 5:12–6:7

1-3. (a) Zašto su apostoli izvedeni pred Sinedrion i na šta se u suštini svodi ta situacija? (b) Zašto nas zanima kakav su stav zauzeli apostoli?

SUDIJE jevrejskog vrhovnog suda kipte od besa! Pred njima su Isusovi apostoli kojima treba da sude. Za šta im sude? Josif Kajafa, prvosveštenik koji predsedava sudom, oštro im kaže: „Strogo smo vam naredili da ne poučavate o tom imenu.“ Taj ljutiti glavni sudija ne može čak ni da izgovori Isusovo ime. Zatim kaže: „Vi ste napunili Jerusalim svojim učenjem i hoćete da okrivite nas za smrt tog čoveka“ (Dela 5:28). Jasno im je stavio do znanja: Prestanite da propovedate ili će biti problema!

² Kako će apostoli reagovati? Zapovest da propovedaju dao im je Isus koji je vlast dobio od Boga (Mat. 28:18-20). Da li će apostoli popustiti strahu pred čovekom i povući se? Ili će imati hrabrosti da zauzmu čvrst stav i nastave da propovedaju? Sve se svodi na to da li će slušati Boga ili čoveka. Apostol Petar bez oklevanja odgovara u ime svih apostola. On hrabro i nedvosmisleno iznosi njihov stav.

³ Nas kao prave hrišćane veoma zanima kako su apostoli reagovali na pretnje Sinedriona. I za nas važi zapovest da propovedamo. Dok to radimo i nama se ljudi suprotstavljaju (Mat. 10:22). Protivnici možda pokušavaju da ograniče ili zabrane naše aktivnosti. Šta ćemo mi uraditi? Biće korisno da razmotrimo kakav su stav zauzeli apostoli i da vidimo koje su okolnosti dovele do njihovog suđenja pred Sinedrionom.a

SINEDRION – JEVREJSKI VRHOVNI SUD

Premda je Judeja bila rimska provincija, Rimljani su dozvolili Judejcima da se drže svojih tradicija i da uglavnom vladaju sami. Manje prestupe i građanske parnice rešavali su lokalni sudovi, a ono što nije bilo u njihovoj nadležnosti ili što nisu mogli da reše prosleđivali su Sinedrionu u Jerusalimu. Sinedrion je bio jevrejski vrhovni sud i narodno administrativno veće. On je takođe imao poslednju reč što se tiče tumačenja zakona i njegov autoritet su poštovali svi Judejci gde god da su živeli.

Sinedrion se sastajao u sudnici koja se nalazila ili na prostoru hrama ili u njegovoj neposrednoj blizini. To veće je imalo 71 člana – prvosveštenika koji je i predsedavao sudom, svešteničke poglavare, koji su uglavnom bili sadukeji, velikaše koji nisu pripadali svešteničkoj klasi i učene poznavaoce Zakona. Odluke ovog suda bile su neopozive.

Jehovin anđeo je otvorio vrata (Dela apostolska 5:12-21a)

4, 5. Zašto su se Kajafa i sadukeji „ispunili ljubomorom“?

⁴ Kada su članovi Sinedriona prvi put naredili Petru i Jovanu da prestanu da propovedaju oni su odgovorili: „Mi ne možemo prestati da govorimo o onome što smo videli i čuli“ (Dela 4:20). Posle tog pojavljivanja pred sudom Petar i Jovan su zajedno s drugim apostolima nastavili da propovedaju u hramu. Apostoli su činili mnoga čuda. Na primer, lečili su bolesne i isterivali demone. To su činili „u Solomonovom tremu“, natkrivenom prostoru u istočnom delu hrama gde su se sakupljali mnogi Judejci. Izgleda da su ljudi bili izlečeni čak i kada je samo Petrova senka pala na njih! Mnogi od onih koji su bili izlečeni prihvatili su i Božju reč istine. Tako su mnogi muškarci i žene „poverovali u Gospoda i broj vernika je bio sve veći“ (Dela 5:12-15).

⁵ Kajafa i sadukeji, pripadnici verske sekte u kojoj se i on nalazio, ispunili su se ljubomorom pa su apostole bacili u zatvor (Dela 5:17, 18). Zašto su sadukeji bili toliko ljuti? Apostoli su govorili da je Isus uskrsnuo, a sadukeji nisu verovali u uskrsenje. Apostoli su govorili da čovek može biti spasen samo ako iskazuje veru u Isusa, ali sadukeji su se plašili da će ih Rimljani kazniti ako ljudi budu verovali u Isusa i ako ga budu prihvatili kao svog Vođu (Jov. 11:48). Nije čudo što su sadukeji rešili da ućutkaju apostole!

6. Ko su danas glavni podstrekači progona Jehovinih slugu i zašto to ne treba da nas iznenađuje?

⁶ Religiozni neistomišljenici su i danas glavni podstrekači progona Jehovinih slugu. Takve osobe često koriste uticaj koji imaju kod vlasti ili u medijima kako bi nas sprečili da propovedamo. Treba li to da nas iznenađuje? Ne treba. Naša poruka razotkriva religije koje pogrešno prikazuju Boga. Kada prihvate biblijsku istinu, iskrene osobe su oslobođene nebiblijskih verovanja i običaja (Jov. 8:32). Zato ne treba da nas čudi što su zbog našeg propovedanja verske vođe pune mržnje i ljubomore.

7, 8. Kako je na apostole nesumnjivo uticalo ono što im je anđeo zapovedio i šta bi trebalo da se pitamo?

⁷ Dok su sedeli u zatvoru i čekali suđenje, apostoli su se možda pitali da li će ih njihovi neprijatelji pogubiti (Mat. 24:9). Ali tokom te noći dogodilo se nešto sasvim neočekivano – „Jehovin anđeo je otvorio zatvorska vrata“b (Dela 5:19). Anđeo im je zatim konkretno rekao: „Idite u hram i govorite“ (Dela 5:20). Ta zapovest je sigurno uverila apostole da rade ono što je ispravno. To što je anđeo rekao dalo im je snagu da ostanu nepokolebljivi bez obzira na to šta će se desiti. Čvrsti u veri i hrabri, apostoli su „u zoru otišli u hram i počeli da poučavaju narod“ (Dela 5:21).

⁸ Svako od nas treba da se pita: „Da li bih ja imao dovoljno vere i hrabrosti da nastavim da propovedam pod sličnim okolnostima?“ Snagu za tako nešto možemo crpsti iz saznanja da nas anđeli podupiru i vode dok temeljno svedočimo o Božjem Kraljevstvu (Dela 28:23; Otkr. 14:6, 7).

„Moramo se pokoravati Bogu, a ne ljudima“ (Dela apostolska 5:21b-33)

Kajafa ljutito optužuje apostole pred članovima Sinedriona. — „Tako su ih doveli pred Sinedrion“ (Dela apostolska 5:27)

9-11. Kako su apostoli reagovali kada je Sinedrion tražio da prestanu da propovedaju i kako su time ostavili primer pravim hrišćanima?

⁹ Kajafa i druge sudije vrhovnog suda bili su spremni da se pozabave apostolima. Pošto nisu znali šta se u zatvoru desilo, poslali su stražare da dovedu zatvorenike. Zamisli samo koliko su se stražari iznenadili kada su videli da zatvorenika nema premda je zatvor bio „zaključan i dobro osiguran“, a stražari su stajali pred vratima (Dela 5:23). Hramski zapovednik je ubrzo saznao da su apostoli ponovo u hramu i da svedoče o Isusu Hristu, zbog čega su u stvari i dospeli u zatvor! Zapovednik je sa svojim stražarima brzo otišao u hram po njih i doveo ih pred Sinedrion.

¹⁰ Kao što je opisano na početku ovog poglavlja, verske vođe koje su kiptele od besa naredile su apostolima da prestanu da propovedaju. Kako su apostoli reagovali? Govoreći u ime svih, Petar je odvažno rekao: „Moramo se pokoravati Bogu, a ne ljudima“ (Dela 5:29). Time su apostoli ostavili primer svim budućim pravim hrišćanima. Vlasti gube svoje pravo da traže poslušnost u situacijama kada nam zabranjuju da činimo ono što Bog očekuje od nas ili kada zahtevaju ono što Bog zabranjuje. Dakle, ako nam u današnje vreme vlasti zabrane da propovedamo, mi ne možemo prestati s tim jer je to zapovest koju nam je dao Bog (Rimlj. 13:1). Naći ćemo načine da diskretno nastavimo da temeljno svedočimo o Božjem Kraljevstvu.

¹¹ Nije čudo što su se sudije još više razgnevile kada su videle kakav su odvažan stav apostoli zauzeli. Hteli su „da ih ubiju“ (Dela 5:33). Činilo se da ove hrabre i revne svedoke sigurno očekuje mučenička smrt. Ali pomoć je stigla s neočekivane strane!

„Nećete moći da ih zaustavite“ (Dela apostolska 5:34-42)

12, 13. (a) Koji je savet Gamalilo dao ostalim članovima Sinedriona i šta su oni uradili? (b) Kako se Jehova danas može zauzeti za svoj narod i u šta možemo biti sigurni ako on dozvoli da trpimo „zbog pravednosti“?

¹² Tada je progovorio Gamalilo, „učitelj Zakona kog je poštovao ceo narod“.c Taj vrstan poznavalac Zakona sigurno je bio veoma uvažen među ostalim članovima Sinedriona jer je uzeo reč i čak „zatražio da se apostoli nakratko izvedu napolje“ (Dela 5:34). Navodeći ranije primere u kojima su neki pokreti nestali ubrzo nakon što su njihove vođe bile ubijene, Gamalilo je savetovao sudijama da budu strpljivi i tolerantni prema apostolima čiji je Vođa, Isus, kratko pre toga bio pogubljen. Gamalilo je izneo veoma uverljive argumente rekavši: „Ne dirajte te ljude, nego ih pustite. Jer ako ovo učenje ili delo potiče od ljudi, propašće, ali ako potiče od Boga, nećete moći da ih zaustavite. Inače bi se moglo desiti da se borite protiv Boga“ (Dela 5:38, 39). Poslušali su ga, ali su ipak išibali apostole i naredili im da „više ne govore o Isusovom imenu“ (Dela 5:40).

¹³ I danas se Jehova može poslužiti uvaženim ljudima, kao što je bio Gamalilo, da se zauzmu za njegov narod (Posl. 21:1). Jehova može svojim duhom podstaći moćne vladare, sudije ili zakonodavce da postupaju u skladu s njegovom voljom (Nem. 2:4-8). Ali ako dozvoli da trpimo „zbog pravednosti“, možemo biti sigurni u dve stvari (1. Petr. 3:14). Kao prvo, Bog nam može dati snagu da to izdržimo (1. Kor. 10:13). Kao drugo, protivnici neće moći da zaustave Božje delo (Is. 54:17).

14, 15. (a) Kako su apostoli reagovali kada su ih išibali i zašto? (b) Ispričaj neko iskustvo koje pokazuje da je Jehovin narod radostan čak i kada podnosi nevolje?

¹⁴ Da li su se apostoli obeshrabrili ili pokolebali zato što su bili išibani? Ni najmanje! Oni su „otišli iz Sinedriona, radujući se“ (Dela 5:41). Zašto su se radovali? Sigurno ne zato što su pretrpeli fizički bol. Radovali su se jer su znali da su progonjeni zato što su verni Jehovi i zato što idu stopama Isusa, koji je bio njihov Uzor (Mat. 5:11, 12).

¹⁵ Poput naše braće iz prvog veka, i mi smo radosni čak i kada podnosimo nevolje zbog dobre vesti (1. Petr. 4:12-14). Naravno, mi ne uživamo u tome što nam ljudi prete, što nas progone ili zatvaraju. Međutim, to što smo verni Jehovi pričinjava nam veliko zadovoljstvo. Uzmimo kao primer Henrika Dornika koji je godinama podnosio grubosti pod totalitarnim režimima. On se priseća kako su njega i njegovog brata u avgustu 1944. godine vlasti poslale u koncentracioni logor. Protivnici su rekli: „Nemoguće je nagovoriti ih da bilo šta urade. Njihovo mučeništvo im donosi radost“. Brat Dornik kaže: „Iako nisam želeo da budem mučenik, to što sam hrabro i dostojanstveno podnosio patnju zbog svoje odanosti Jehovi zaista mi je donosilo radost“ (Jak. 1:2-4).

Bračni par sa Biblijom i našim publikacijama u rukama svedoči čoveku koji stoji ispred svoje kuće. — Po uzoru na apostole i mi propovedamo „od kuće do kuće“

16. Kako su apostoli pokazali da su čvrsto rešili da daju temeljno svedočanstvo i kako mi sledimo njihov primer što se tiče načina propovedanja?

¹⁶ Apostoli nisu gubili vreme već su nastavili da propovedaju. Neustrašivo su svaki dan „u hramu i od kuće do kuće [...] objavljivali dobru vest o Hristu“d (Dela 5:42). Ovi revni propovednici su čvrsto rešili da daju temeljno svedočanstvo. Zapazi da su propovedali od kuće do kuće, baš kao što im je Isus Hrist i zapovedio (Mat. 10:7, 11-14). Sigurno su zahvaljujući tome uspeli da napune Jerusalim svojim učenjem. I danas su Jehovini svedoci poznati po tome što propovedaju na isti način kao što su to radili i apostoli. Time što kucamo na svaka vrata jasno pokazujemo da želimo da budemo temeljni i da svima pružimo priliku da čuju dobru vest. Da li je Jehova blagoslovio našu službu od kuće do kuće? Da, naravno! Milioni ljudi su u ovom vremenu kraja prihvatili dobru vest o Kraljevstvu, a mnogi od njih su je prvi put čuli kada su im Svedoci pokucali na vrata.

PROPOVEDANJE „OD KUĆE DO KUĆE“

Premda je Sinedrion zabranio Isusovim učenicima da propovedaju, oni su nastavili da objavljuju dobru vest i da svaki dan poučavaju „u hramu i od kuće do kuće“ (Dela 5:42). Šta tačno znači „od kuće do kuće“?

U izvornom grčkom tekstu izraz kat ikon doslovno znači „prema kući“. Neki prevodioci smatraju da reč kata ukazuje na to da su učenici propovedali od jedne do druge kuće. Reč kata se na sličan način koristi u Luki 8:1 gde se za Isusa kaže da je „počeo da obilazi gradove i sela, propovedajući“.

Oblik množine kat ikus pojavljuje se u Delima apostolskim 20:20. Apostol Pavle je rekao hrišćanskim nadglednicima: „Poučavao sam vas javno i od kuće do kuće“. Da Pavle ovde nije govorio o poučavanju u domovima starešina koji su već bili vernici, kao što neki smatraju, pokazuje sledeći stih: „Temeljno sam svedočio i Judejcima i Grcima da treba da se pokaju i okrenu Bogu i veruju u našeg Gospoda Isusa“ (Dela 20:21). Pavlovi suvernici su se već pokajali i iskazivali su veru u Isusa. Otuda jasno proizlazi da se propovedanje i poučavanje od kuće do kuće odnosilo na svedočenje onima koji nisu bili hrišćani.

Sposobni ljudi kojima bi se poverila ta dužnost (Dela apostolska 6:1-6)

17-19. Koji je ozbiljan problem nastao i šta su apostoli preduzeli da bi ga rešili?

¹⁷ Novoosnovana skupština se suočila s jednom opasnošću koja se ovog puta pojavila unutar nje same. O čemu se radilo? Mnogi učenici koji su se krstili nisu bili iz Jerusalima i želeli su da saznaju više pre nego što se vrate kući. Učenici koji su živeli u Jerusalimu dobrovoljno su prilagali sredstva za hranu i druge neophodne stvari (Dela 2:44-46; 4:34-37). Ali tada je nastao problem. Udovice koje su govorile grčki bile su „zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane“ (Dela 6:1). Međutim, udovice koje su govorile hebrejski nisu bile zapostavljene. Problem je očigledno bila neka vrsta diskriminacije. To je lako moglo dovesti do ozbiljnih podela.

¹⁸ Apostoli koji su služili u svojstvu vodećeg tela sve brojnije skupštine shvatili su da ne bi bilo mudro da zanemare Božju reč da bi delili hranu (Dela 6:2). Zato su rekli učenicima da nađu sedam ljudi „koji su puni duha i mudrosti“, pa da njima povere „tu dužnost“ (Dela 6:3). Bila su potrebna sposobna braća zato što je taj posao obuhvatao ne samo deljenje hrane već i rukovanje novcem, kupovanje namirnica i vođenje tačne evidencije. Svi koji su izabrani imali su grčka imena tako da je možda uvređenim udovicama bilo lakše da ih prihvate. Nakon što su razmotrili predloge i pomolili se, apostoli su postavili sedmoricu braće da se postaraju za „tu dužnost“.e

¹⁹ Da li je to značilo da su ta braća bila oslobođena odgovornosti da propovedaju dobru vest s obzirom na to da su bila postavljena da dele hranu? Sasvim sigurno nije! Među tim ljudima je bio i Stefan koji je hrabro svedočio i činio mnoga čuda (Dela 6:8-10). Filip je takođe bio jedan od sedmorice, a nazvan je propovednikom dobre vesti (Dela 21:8). Prema tome, ta sedmorica braće su i dalje revno propovedala dobru vest o Kraljevstvu.

20. Kako Božji narod danas postupa po primeru koji su ostavili apostoli?

²⁰ Jehovin narod danas postupa po primeru koji su ostavili apostoli. Muškarci koji su preporučeni da nose skupštinske odgovornosti moraju imati Božju mudrost i mora biti očigledno da sveti duh deluje u njihovom životu. Pod upravom Vodećeg tela, muškarci koji ispunjavaju biblijske uslove imenuju se za starešine ili sluge pomoćnike u skupštinamaf (1. Tim. 3:1-9, 12, 13). Za one koji ispunjavaju te uslove može se reći da su naimenovani svetim duhom. Tim vrednim ljudima poveravaju se mnoge dužnosti. Na primer, starešine mogu organizovati da se pruži praktična pomoć starijim vernim objaviteljima kojima je to neophodno (Jak. 1:27). Neke starešine su veoma angažovane na izgradnji Dvorana Kraljevstva, u organizovanju kongresa ili odborima za odnose s bolnicama. Sluge pomoćnici obavljaju mnoge poslove koji nisu direktno povezani s pastirenjem ili poučavanjem. Svi ti naimenovani muškarci moraju uravnotežiti skupštinske i organizacione odgovornosti sa obavezom da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu (1. Kor. 9:16).

„Božja reč se širila“ (Dela apostolska 6:7)

21, 22. Šta pokazuje da je Jehova blagoslovio novoosnovanu skupštinu?

²¹ Uz Jehovinu podršku novoosnovana skupština je opstala uprkos progonstvu koje je dolazilo sa strane i problemu unutar nje koji je mogao dovesti do ozbiljnih podela. Jehovin blagoslov je bio očigledan jer u izveštaju piše sledeće: „Božja reč se širila i broj učenika u Jerusalimu je bio sve veći. Među njima je bilo i mnogo sveštenika koji su postali vernici“ (Dela 6:7). To je samo jedan od mnogobrojnih izveštaja o napretku koje možemo naći u Delima apostolskim (Dela 9:31; 12:24; 16:5; 19:20; 28:31). I danas smo sigurno ohrabreni kad čujemo kako propovedanje napreduje i u drugim delovima sveta.

²² Razjarene verske vođe u prvom veku n. e. nisu imale nameru da odustanu. Nazirao se novi talas progonstva. Ubrzo je Stefan postao meta žestokog protivljenja, o čemu će biti reči u sledećem poglavlju.

GAMALILO – POŠTOVAN MEĐU RABINIMA

Gamalilo koji se spominje u Delima apostolskim obično se poistovećuje s Gamalilom Starijim, unukom Hilela koji je osnovao jednu od dve farisejske škole. Njegova škola je bila liberalnija. Gamalilo je imao visok položaj u Sinedrionu i bio je toliko poštovan među rabinima da je prvi dobio počasnu titulu „raban“. Mišna kaže: „Kada je raban Gamalilo Stariji umro, slava Zakona je nestala, a čistota i svetost su iščezle.“ Njemu se pripisuje zasluga za uvođenje mnogih promena koje su koristile ljudima. Jedna enciklopedija navodi sledeće: „Naročito je važna njegova odluka kojom se ženi dozvoljavalo da se ponovo uda ukoliko je imala jednog svedoka koji je mogao potvrditi da joj je muž umro“ (Encyclopaedia Judaica). Takođe se kaže da je on doneo zakone kojima su žene bile zaštićene od muževa koji su ih u nekom smislu zanemarivali, a udovice zaštićene od dece koja su ih zapostavljala, i da se zalagao za to da siromašni neizraelci imaju pravo da pabirče isto kao i siromašni Izraelci.

a Videti okvir „Sinedrion – jevrejski vrhovni sud“.

b Ovo je prvo od oko 20 mesta u Delima apostolskim gde se direktno ukazuje na anđele. Pre toga se u Delima apostolskim 1:10 indirektno ukazuje na njih kao na ljude „u beloj odeći“.

c Videti okvir „Gamalilo – poštovan među rabinima“.

d Videti okvir „Propovedanje ’od kuće do kuće‘“.

e Ovi ljudi su verovatno ispunjavali opšte uslove za starešine, s obzirom na činjenicu da je ta „dužnost“ bila ozbiljna stvar. Međutim, Sveto pismo ne navodi precizno kada se započelo s naimenovanjem muškaraca za starešine to jest nadglednike u hrišćanskoj skupštini.

f U prvom veku je imenovanje starešina bilo povereno sposobnoj braći (Dela 14:23; 1. Tim. 5:22; Titu 1:5). U današnje vreme, Vodeće telo imenuje pokrajinske nadglednike, a ti nadglednici imenuju starešine i sluge pomoćnike.