Da li biblijska proročanstva ukazuju na današnju državu Izrael?

SVETSKA javnost danas sa zebnjom prati zbivanja na Bliskom istoku. Svakodnevno se dešavaju raketni napadi, sukobi naoružanih grupa i napadi bombaša-terorista. Ovu eksplozivnu kombinaciju prati i vrlo realna mogućnost da će jednog dana biti upotrebljeno i nuklearno oružje. Nimalo ne čudi što su mnogi ljudi zabrinuti.

Zabrinutost u pogledu Bliskog istoka vladala je i u maju 1948. U to vreme, pre 62 godine, bližio se kraj britanskom mandatu nad teritorijom koja se tada zvala Palestina i rat je bio neminovan. Godinu dana ranije, Ujedinjene nacije su donele odluku o stvaranju nezavisne jevrejske države na delu okupiranih teritorija. Okolni arapski narodi su se zavetovali da će to sprečiti po svaku cenu. „Linija razdvajanja će biti linija od vatre i krvi“, upozoravala je Arapska liga.

Bilo je četiri sata popodne, u petak 14. maja 1948. Otkucavali su poslednji trenuci britanskog mandata. U muzeju u Tel Avivu okupilo se 350 ljudi koji su dobili tajni poziv da prisustvuju objavi na koju se željno čekalo — zvaničnom proglašenju osnivanja savremene države Izrael. Postavljeno je veoma jako obezbeđenje u slučaju da neki od brojnih neprijatelja novoosnovane države izvrše napad.

David ben Gurion, vođa izraelskog Narodnog saveta, pročitao je Deklaraciju o osnivanju države Izrael. U njoj se između ostalog kaže: „Mi, članovi Narodnog saveta, predstavnici jevrejskog stanovništva Zemlje Izraela... snagom našeg prirodnog i istorijskog prava, a na osnovu odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ovim proglašavamo stvaranje jevrejske države u Zemlji Izraela — Države Izrael.“

Neki evangelisti veruju da je osnivanjem savremene države Izrael ispunjeno jedno biblijsko proročanstvo. Primera radi, pastor Džon Hegi u svojoj knjizi Jerusalem Countdown kaže: „Ovaj istorijski događaj je bio zabeležen perom proroka Isaije, koji je napisao: ’Narod će se roditi u jednom danu.‘ (Videti Isaiju 66:8.)... Bilo je to najznačajnije ispunjenje proročanstva u dvadesetom veku. Svim ljudima je pružen živi dokaz da Izraelov Bog postoji i deluje.“

Može li se ova izjava smatrati tačnom? Da li je u Isaiji 66:8 prorečeno osnivanje savremene države Izrael? Da li se 14. maja 1948. desilo „najznačajnije ispunjenje proročanstva u dvadesetom veku“? Ako je Izrael još uvek Božji izabrani narod i ako se na njemu ispunjavaju biblijska proročanstva, to bi nesumnjivo probudilo interesovanje svih istraživača Biblije.

Isaijino proročanstvo glasi: „Ko je tako nešto čuo? Ko je tako nešto video? Može li se zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod odjednom roditi? A Sion je rodio sinove čim je osetio bolove“ (Isaija 66:8). Očigledno je da se u ovom stihu predviđa da će se ceo jedan narod roditi iznenada, takoreći u jednom danu. Ali, ko će to prouzrokovati? Odgovor nalazimo u sledećem stihu: „’Zar ću ja otvoriti majčinu utrobu, a ne dati joj da rađa?‘, kaže Jehova. ’Zar ću je zatvoriti ja koji dajem da rađa?‘, kaže tvoj Bog.“ Jehova Bog je jasno obznanio da će veličanstveno rođenje tog naroda biti njegovo delo.

Današnji Izrael je sekularna demokratska država koja ne tvrdi zvanično da se uzda u Boga Biblije. Da li su Izraelci 1948. pripisali Jehovi zaslugu za osnivanje svoje države? Nisu. U izvornom tekstu deklaracije se nigde ne spominje Božje ime, pa čak ni reč „Bog“. U vezi s konačnim tekstom tog dokumenta, u knjizi Great Moments in Jewish History stoji: „U jedan popodne, kada se Narodni savet sastao, njegovi članovi još uvek nisu mogli da se slože kako će glasiti tekst deklaracije... Jevreji koji su se držali tradicije želeli su da se ukaže na ’Izraelovog Boga‘, ali sekularisti to nisu dozvoljavali. Da bi pomirio te dve strane, Ben Gurion je odlučio da se umesto reči ’Bog‘ napiše reč ’Stena‘.“

U pogledu nezavisnosti, savremeni Izrael se do dan-danas poziva na odluku UN i na ono što nazivaju prirodnim i istorijskim pravom jevrejskog naroda. Da li je logično zaključiti da je Bog Biblije prouzrokovao najveće ispunjenje proročanstva u dvadesetom veku u korist naroda koji mu ne pripisuje zaslugu za to?

Današnji sekularni stav Izraela u oštroj je suprotnosti sa onim što se dešavalo 537. pre n. e. Tada se izraelski narod zaista ’ponovo rodio‘ takoreći u jednom danu, nakon povratka iz 70-godišnjeg izgnanstva u Vavilonu. U to vreme su se reči iz Isaije 66:8 upečatljivo ispunile — osvajač Vavilona, Persijanac Kir Veliki, dopustio je Jevrejima da se vrate u svoju domovinu koja je do tada ležala pusta (Jezdra 1:2).

Persijski kralj Kir je događaje iz 537. pre n. e. smatrao ispunjenjem Božje volje, a oni koji su se vratili u Jerusalim učinili su to da bi ponovo uveli služenje Jehovi Bogu i izgradili njegov hram. Savremena izraelska država nikad nije zvanično pokazala sličnu želju ili nameru.

Izraelci su 33. n. e. izgubili pravo da se nazovu Božjim izabranim narodom jer su odbacili Jehovinog Sina, Mesiju. To potvrđuju i Mesijine reči: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslati k tebi!... Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 23:37, 38). Ove Isusove reči su se obistinile 70. n. e., kada su rimske legije razorile Jerusalim i njegov hram, i okončale svešteničku službu u njemu. Ali šta će biti s Božjom namerom da ima „dragoceno vlasništvo između svih drugih naroda... kraljevstvo sveštenika i sveti narod“? (Izlazak 19:5, 6).

Apostol Petar, koji je poreklom bio Jevrejin, odgovorio je na to pitanje u poslanici upućenoj hrišćanima, među kojima je bilo i nejevreja i Jevreja. On im je napisao: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo‘... Jer nekad niste bili narod, a sad ste Božji narod. Ranije vam nije bila pokazana milost, a sada vam je pokazana milost“ (1. Petrova 2:7-10).

Bog je posredstvom svetog duha izabrao te hrišćane da postanu duhovni narod. Njihova pripadnost tom narodu nije se sticala rođenjem niti je zavisila od mesta prebivanja. Apostol Pavle je to opisao na sledeći način: „Nije važno ni obrezanje ni neobrezanje, nego novo stvorenje. A na svima koji budu po ovom pravilu živeli, na njima neka bude mir i milosrđe — na Izraelu Božjem“ (Galatima 6:15, 16).

Dok današnja država Izrael daje državljanstvo svima koji su poreklom Jevreji ili su se preobratili na judaizam, pravo da pripadaju narodu koji Biblija naziva „Izrael Božji“ dobijaju samo oni koji su „poslušni i poškropljeni krvlju Isusa Hrista“ (1. Petrova 1:1, 2). Govoreći o pripadnicima Izraela Božjeg, to jest duhovnim Jevrejima, Pavle je napisao: „Pravi Judejac nije onaj koji je to spolja niti je pravo obrezanje ono koje je spolja, na telu, nego je pravi Judejac onaj ko je to iznutra i njegovo obrezanje je obrezanje srca po duhu, a ne po pisanom zakonu. On ne dobija pohvalu od ljudi, nego od Boga“ (Rimljanima 2:28, 29).

Ovi stihovi nam pomažu da razumemo jednu Pavlovu izjavu oko koje se ponekad vode polemike. U svojoj poslanici Rimljanima, Pavle je Jevreje koji nisu verovali u Isusa uporedio sa granama simbolične masline koje su bile odlomljene da bi se na to drvo mogle nakalemiti ’grane divlje masline‘, to jest ljudi iz drugih naroda (Rimljanima 11:17-21). U zaključku ovog poređenja, on kaže: „Nekima od Izraela otvrdlo je srce dok ne uđe puni broj ljudi iz drugih naroda. I tako će sav Izrael biti spasen“ (Rimljanima 11:25, 26). Da li je time mislio da će u određeno vreme svi Jevreji prihvatiti hrišćanstvo? Očigledno je da se takvo obraćenje nije dogodilo.

Kada je pomenuo „sav Izrael“, Pavle je mislio na sav duhovni Izrael — na hrišćane koji su bili izabrani posredstvom svetog duha. On je istakao da to što su Jevreji odbacili Mesiju neće osujetiti Božju nameru da ima narod koji će biti poput simboličnog ’maslinovog drveta‘ punog rodnih grana. To je u skladu sa Isusovim poređenjem u kom je sebe uporedio sa čokotom s koga će biti uklonjena loza koja ne donosi plod. Isus je rekao: „Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar. Svaku lozu na meni koja ne donosi plod on uklanja, a svaku koja donosi plod čisti, kako bi donela još više ploda“ (Jovan 15:1, 2).

Osnivanje današnje države Izrael nije prorečeno u Bibliji, ali osnivanje duhovnog Izraela svakako jeste. Ukoliko prepoznate ko čini taj duhovni narod i pridružite im se, požnjećete večne blagoslove (Postanak 22:15-18; Galatima 3:8, 9).