Imaj duh samopožrtvovanosti!

ROLFa je bio cenjeni službenik. Kada je odlučio da radi skraćeno radno vreme da bi mogao da proširi svoje učešće u hrišćanskoj službi, njegov poslodavac je spremno sarađivao. Zato se Rolf godinama mogao radovati pionirskoj službi. Međutim, jednog dana se situacija na poslu promenila. Rolf je bio tako sposoban u svom poslu da mu je ponuđen položaj tržišnog menedžera firme. Taj posao je uključivao primamljivu platu i dobre izglede za daljnje napredovanje. Međutim, skraćeno radno vreme više ne bi bilo moguće.

Rolf je imao ženu i dvoje dece koju je morao izdržavati, a dodatni novac dobro bi im došao. Ipak, odbio je ponudu i tražio je drugi posao koji bi mu omogućio da udovolji svojim duhovnim i finansijskim obavezama. Rolfov poslodavac je bio iznenađen tom odlukom. Shvativši da bi čak ponuda veće plate bila uzaludna, njegov poslodavac je došao do zaključka: „Vidim da ne mogu da konkurišem vašem uverenju.“

Da, Rolf je imao uverenje. Ali, imao je i jedno drugo svojstvo — duh samopožrtvovanosti. Takav duh je redak u današnjem svetu koji ugađa samom sebi. Ali, on može voditi do korisnog i zadovoljavajućeg načina života. Šta je duh samopožrtvovanosti? Šta povlači za sobom? I šta mi moramo da radimo da bismo ga zadržali?

Biblijski zahtev

Žrtvovati se znači odustati od nečeg ili odreći se nečeg dragocenog. Žrtve su bile deo čistog obožavanja od kad je prvi verni svedok, Abel, prineo „od prvina stada svoga“ kao žrtvu Bogu (Postanje 4:4). Muževi vere, kao što su Noje i Jakov, oponašali su taj primer (Postanje 8:20; 31:54). Životinjske žrtve su bile takođe važno obeležje Mojsijevog zakona (Levitik 1:2-4). Međutim, taj Zakon je opominjao obožavaoce da prinose najbolje što imaju. Nije im bilo dozvoljeno da prinesu kao žrtvu životinju s manom (Levitik 22:19, 20; Deuteronom 15:21). Kada su otpadnički Izraelci kršili taj zakon, Bog ih je ukorio rekavši: „Kad na žrtvu slepu životinju prinosite, nije li to zlo? Kada hromu ili bolesnu životinju prinosite, nije li zlo? Prinesi je namesniku svome! Hoće li te lepo on primiti, hoće l’ lepo na te pogledati? Mogu li oni [prinosi] da su mi iz vaših ruku ugodni?“ (Malahija 1:8, 13).

Načelo žrtvovanja bilo je preneseno u hrišćansko obožavanje. Međutim, otkad je Hrist platio punu otkupnu cenu, životinjske žrtve više nisu prihvatljive Bogu. Koje prihvatljive stvari mogu dakle hrišćani žrtvovati? Pavle je u Rimljanima 12:1 pisao: „Preklinjem vas stoga, braćo, samilostima Božjim, da prinesete svoja tela kao žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu, svetu službu uz snagu svog razuma“ (NW). Kakva zadivljujuća promena! Umesto da žrtvuju mrtva životinjska tela, hrišćani treba da učine sebe živom žrtvom — svoju snagu, posed i sposobnosti. Kao i u Izraelu, Jehova neće prihvatiti ’hrome‘ žrtve, ili one koje su prinesene s pola srca. On zahteva da mu njegovi obožavaoci daju najbolje što imaju, da mu služe celim srcem, dušom, umom i snagom (Marko 12:30).

Duh samopožrtvovanosti uključuje prema tome mnogo više nego da samo redovno posećujemo sastanke i učestvujemo u hrišćanskoj službi. Treba da se odlučimo da vršimo Božju volju bez obzira na cenu. To znači da budemo spremni da podnosimo poteškoće i neprijatnosti. „Ako ko želi za mnom ići“, rekao je Isus, „neka se odrekne sebe, uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Matej 16:24, NW). Glavna briga hrišćanina nisu lične težnje ka nečemu ili materijalistički ciljevi. Njegov život je usredsređen na to da najpre traži Božje Kraljevstvo i Njegovu pravednost (Matej 6:33). Ako je potrebno, spreman je ’uzeti svoj mučenički stub‘, podneti progonstvo, sramotu ili čak smrt!

Blagoslovi koji proizilaze iz samopožrtvovanosti

Suočen s takvim otrežnjavajućim mogućnostima, neko se naravno može pitati da li se isplati biti samopožrtvovan. Za one koji vole Jehovu Boga i žele doživeti da njegovo ime bude proslavljeno to se sigurno isplati (Matej 22:37). Razmotri savršen primer Isusa Hrista. Pre nego što je došao na Zemlju, bio je na uzvišenom položaju na nebu kao duhovno stvorenje. Ali, kao što je rekao svojim učenicima, nije tražio ’svoju volju, nego volju Oca koji ga je poslao‘ (Jovan 5:30). Tako se spremno „lišio sebe i uzeo obličje roba i postao sličan ljudima. I još više od toga, našavši se u liku čoveka ponizio je sam sebe postavši poslušan sve do smrti, da, do smrti na mučeničkom stubu“ (Filipljanima 2:7, 8, NW).

Takve žrtve nisu ostale bez ploda. Pošto je Isus bio spreman da ’položi dušu svoju za prijatelje svoje‘, mogao je da plati otkupnu cenu, omogućivši nesavršenim ljudima da dobiju ili besmrtnost na nebesima ili večni život na Zemlji (Jovan 3:16; 15:13; 1. Jovanova 2:2). Time što je savršeno održao svoju besprekornost, prouzrokovao je da se Jehovino ime slavi (Poslovice 27:11). Zato ne iznenađuje što ga je Jehova blagoslovio za njegovu samopožrtvovanost! „Bog [je] njega uzvisio u nadređeni položaj i dobrohotno mu dao ime koje je iznad svakog drugog imena“ (Filipljanima 2:9, NW).

Naravno, Isus je bio Božji jedinorođeni Sin. Da li Bog nagrađuje i druge koji žrtvuju nešto za njega? Da, i to pokazuju mnogi primeri iz starog i novog doba. Razmotri biblijski izveštaj o Moapki Rut. Očigledno ju je njen izraelski suprug poučio o Jehovi. Nakon što je umro, morala je da donese odluku. Da li će ostati u paganskoj zemlji u kojoj se rodila ili će sa svojom starom svekrvom, Naomi, putovati u Obećanu zemlju? Rut je izabrala drugo, iako je to značilo žrtvovati društvo svojih roditelja, a možda čak i mogućnost ponovne udaje. Ipak, Rut je upoznala Jehovu, i želja da ga obožava među njegovim izabranim narodom podstakla ju je da ostane s Naomi.

Da li je Rut bila nagrađena za takvu samopožrtvovanost? Svakako! S vremenom ju je oženio zemljoposednik po imenu Boaz, i Rut je postala majka sina koji se zvao Obed, i preko njega je postala pretkinja Isusa Hrista (Matej 1:5, 16).

Samopožrtvovane Božje sluge su takođe u novo vreme uživale blagoslove. Na primer, Vilijam R. Braun, poznatiji kao „Biblija“ Braun, napustio je 1923. svoj dom na ostrvlju Zapadna Indija da bi pokrenuo delo propovedanja u Zapadnoj Africi. Zajedno s njim je bila njegova žena i kćerka. Konačno se preselio u Nigeriju gde je delo propovedanja baš počelo rađati plod. Zajedno s američkim crncem Vinsentom Samuelsom i jednim drugim Svedokom iz Zapadne Indije, Klodom Braunom, odigrao je „Biblija“ Braun važnu ulogu u toj ranoj fazi dela u Zapadnoj Africi.

Danas služi preko 187 000 objavitelja u Sijera Leoneu, Liberiji, Gani i Nigeriji, područjima koja je otvorio „Biblija“ Braun i njegovi pratioci. Pre svoje smrti godine 1967, „Biblija“ Braun je rekao: „Kakva je radost videti kako muškarci i žene postaju poslušni dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu!“ Da, on je bio bogato blagoslovljen za svoju samopožrtvovanost.

Kako postati samopožrtvovan

Koje su neke od mogućnosti kako možemo danas pokazati isti duh? Jedna mogućnost je da svake nedelje učestvujemo u službi od kuće do kuće (Dela 20:20). Činiti to, naročito posle naporne sedmice na svetovnom poslu, možda nije baš lako. To može zahtevati disciplinu i dobar vremenski plan. Ali, radosti nadmašuju sve neprijatnosti. Da, mogao bi imati prednost da pomogneš nekome da postane „pismo Hristovo... napisano ne mastilom nego duhom živoga Boga, ne na kamenim pločama, nego na mesnatim pločama, na srcima“ (2. Korinćanima 3:3, NW).

Pažljivim ’iskupljivanjem povoljnog vremena‘, možda od svetovnog posla ili zabave, neki su povećali svoje učešće u delu propovedanja (Efescima 5:16, NW). Mnogi planiraju svoje vreme tako da bi najmanje jednom godišnje bili u pomoćnoj pionirskoj službi. Drugi mogu stalno biti u pomoćnoj pionirskoj službi ili služiti kao opšti pioniri. Druga žrtva o kojoj se može razmisliti je preseljenje u područja u kojima je potreba za više objavitelja Kraljevstva. To često zahteva korenite promene u načinu života, podnošenje neprijatnosti, prilagođavanje novoj kulturi i običajima. Ali, blagoslovi obilnijeg učešća u pomaganju drugima da dobiju život čine te žrtve vrednima truda.

Rođeni Kanađanin Džon Katfort osetio je to lično. Nakon promocije u Biblijskoj školi Gilead Društva Kula stražara, dobio je dodelu da kao misionar ode u Australiju. „Kolika je to bila udaljenost od kuće!“, seća se brat Katfort. „Da li ću se ikada vratiti u Kanadu i pre Harmagedona ponovo videti svoje roditelje i prijatelje? Jedini način da to saznam bio je da odem.“ Brat Katfort je otišao i nikada nije požalio zbog žrtve koju je učinio. U kasnijim godinama pokrenuo je delo svedočenja u Papui Novoj Gvineji, gde još uvek revno služi napunivši 50 godina u punovremenoj službi. Jednom je rekao: „Uvek nastojati slediti Jehovino vođstvo, prihvatajući bilo koju dodelu koju on smatra prikladnom, donosi radost, sreću, zadovoljstvo i bezbrojne prijatelje.“

Naravno, okolnosti kao što su zdravlje, finansije i porodične obaveze mogu ograničiti ono što možeš učiniti; ne mogu svi služiti kao pioniri i misionari. Ipak, čvrsto odluči da imaš što veće učešće na sastancima i u službi propovedanja, ne dozvoljavajući da te odvrate manje neprijatnosti kao što je na primer loše vreme (Jevrejima 10:24, 25). Osim toga, možda si, u stanju da žrtvuješ više vremena za lično proučavanje Božje reči. Neke porodice to čine tako što ograniče vreme za gledanje televizijskog programa, možda čak imaju svake nedelje jedno veče „bez gledanja televizije“ ili uopšte nemaju televizor. Nalazeći vreme za lični studij, ’žrtva hvale‘, kojom ’daješ javnu izjavu za njegovo ime‘ na sastancima i u službi, tada će verovatnije biti žrtva visokog kvaliteta (Jevrejima 13:15).

Ne zaboravi, delo propovedanja je sada u svojoj poslednjoj fazi. Uskoro će Bog dovesti svoj sud na ovaj pohlepan svet koji ugađa samom sebi (Sofonija 2:3). Da bismo zadržali Božju naklonost, ne možemo štedeti sami sebe. Moramo ’prineti svoja tela kao žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu‘ (Rimljanima 12:1, NW). Takav duh će nam doneti veliku sreću i zadovoljstvo. Pomoći će nam da postignemo veću radost u našoj službi. I obradovaće srce Jehove Boga! (Poslovice 27:11).

Dakle, zadrži duh samopožrtvovanosti! Nemoj oklevati da se trošiš za druge i za podupiranje interesa Kraljevstva. Pavle opominje: „Ne zaboravljajte dobro činiti i deliti svoja dobra s drugima jer se takvim žrtvama ugađa Bogu!“ (Jevrejima 13:16).

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Nalaziti vreme za lično proučavanje i za službu propovedanja može zahtevati žrtve, ali vredno je truda

[Slika na 28. strani]

V. R. Braun i Džon Katfort su bili bogato blagoslovljeni zbog svoje samopožrtvovanosti