„Ako duguješ porez, plati porez“

„NA OVOM svetu ništa nije sigurno osim smrti i poreza.“ Tako je rekao američki državnik i pronalazač iz 18. veka Bendžamin Franklin. Njegove reči, koje se tako često citiraju, odražavaju ne samo neizbežnost poreza već i strah koji oni prouzrokuju. Za mnoge ljude plaćanje poreza nije ništa privlačnije od umiranja.

Ma kako bi plaćanje poreza moglo da bude neprijatno, to je jedna obaveza koju iskreni hrišćani uzimaju vrlo ozbiljno. Apostol Pavle je pisao hrišćanskoj skupštini u Rimu: „Podajte svakome što ste mu dužni: kome dakle porezu, porezu; kome danak, danak; kome strah, strah; kome čast, čast“ (Rimljanima 13:7). A Isus Hrist je naročito ukazivao na poreze kada je rekao: „Podajte dakle Caru carevo i Božje Bogu“ (Marko 12:14, 17).

Jehova je dozvolio vladinim ’višim vlastima‘ da postoje i zahteva da im njegove sluge budu u relativnoj podložnosti. Dakle, zašto Bog insistira na tome da njegovi obožavaoci plaćaju poreze? Pavle spominje tri osnovna razloga: (1) ’gnev‘ (DK) ’viših vlasti‘ u kažnjavanju onih koji krše zakon; (2) hrišćanska savest koja neće biti čista ako hrišćanin vara na svom porezu; (3) potreba da se plati tim ’javnim slugama‘ za pružanje usluga i održavanje izvesnog stepena reda (Rimljanima 13:1-7). Mnogi možda ne vole da plaćaju poreze. Ipak, oni bi bez sumnje još manje voleli da žive u zemlji bez policijske i vatrogasne zaštite, bez održavanja puteva, bez javnih škola i bez poštanskog sistema. Američki pravnik Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) jednom je to izrazio na ovaj način: „Porezi su cena koju plaćamo za civilizovano društvo.“

Plaćanje poreza nije ništa novo za Božje sluge. Stanovnici drevnog Izraela plaćali su jedan oblik poreza da bi podupirali svoje kraljeve, a neki od tih vladara stavljali su na ljude težak teret preko nerazumnog oporezivanja. Jevreji su takođe plaćali danke i poreze stranim silama koje su vladale njima, kao što su bile Egipat, Persija i Rim. Tako su hrišćani u Pavlovo vreme dobro znali na šta je on mislio kada je spomenuo plaćanje poreza. Oni su znali da bilo da su porezi razumni ili ne, i bez obzira na to kako bi vlada mogla trošiti taj novac, oni su morali da plaćaju svaki porez koji su dugovali. Isto se primenjuje na hrišćane danas. Međutim, koja načela nam mogu pružiti vođstvo dok plaćamo poreze u ovim složenim vremenima?

Pet vodećih načela

Biti uredan. Mi služimo Jehovi i oponašamo Jehovu, koji „nije Bog nereda, nego mira“ (1. Korinćanima 14:33, Ča; Efescima 5:1). Biti uredan je presudno kada se radi o plaćanju poreza. Da li su tvoji izveštaji kompletni, tačni i sređeni? Obično nije potreban neki skup sistem za vođenje papira. Možeš imati po jednu fasciklu označenu za svaku vrstu izveštaja (kao što su priznanice koje navode tvoje različite troškove). Može biti dovoljno da se to grupiše u veće fascikle za svaku godinu. U mnogim zemljama je neophodno čuvati takvu dokumentaciju određeni broj godina u slučaju da vlada odluči da ispita prošle izveštaje. Zato nemojte ništa bacati sve dok niste sigurni da više nije potrebno.

Biti pošten. Pavle je pisao: „Molite se za nas, jer se nadamo da imamo dobru savest, starajući se u svemu da se dobro [„pošteno“, NW] vladamo“ (Jevrejima 13:18). Iskrena želja od srca da budemo pošteni treba da vodi svaku odluku koju donosimo kada plaćamo naše poreze. Prvo, osmotrimo poreze koji treba da se plaćaju na prihod koji se treba izvestiti. U mnogim zemljama, dodatan prihod — od bakšiša, uzgrednih poslova, prodaja — predmet je oporezivanja čim premaši određenu sumu. Hrišćanin s „poštenom savešću“ ispitaće šta sačinjava oporezivi prihod tamo gde on živi i platiće porez koji se primenjuje.

Drugo, tu je stvar dedukcija. Vlade obično dozvoljavaju onima koji plaćaju poreze da dedukuju određene troškove od svog prihoda na koji plaćaju porez. U ovom nepoštenom svetu, mnogi ne vide ništa loše u tome da budu „kreativni“ ili „snalažljivi“ kada traže takve dedukcije. Jedan čovek iz Sjedinjenih Američkih Država navodno je kupio svojoj ženi jedan skupi krzneni kaput, a zatim ga obesio na svoje radno mesto za nekoliko dana da bi to mogao dedukovati kao oblik „dekoracije“ za radno mesto! Jedan drugi čovek je tražio da svadbeni troškovi njegove kćerke budu poslovne dedukcije. Jedan pak drugi je pokušao da dedukuje troškove putovanja svoje žene s njim mesecima po Dalekom istoku, iako je ona tamo stvarno bila uglavnom iz društvenih i rekreacionih razloga. Izgleda da takvim slučajevima nema kraja. Jednostavno rečeno, nazvati nešto poslovnom dedukcijom kada to stvarno nema nikakve veze s poslom oblik je laganja — nečeg što naš Bog, Jehova, krajnje prezire (Poslovice 6:16-19).

Biti oprezan. Isus je podsticao svoje sledbenike da budu „mudri [„oprezni“, NW] kao zmije a bezazleni kao golubovi“ (Matej 10:16). Taj savet bi dobro mogao da se primeni na naše običaje plaćanja poreza. Naročito u razvijenim zemljama, sve više ljudi danas plaća nekoj obračunskoj firmi ili nekom profesionalcu da odrede sumu poreza koju moraju platiti. Onda oni jednostavno potpišu obrasce i pošalju priznanicu. To bi bila dobra prilika za pridržavanje upozorenja zapisanog u Poslovicama 14:15: „Ludi sve veruje što mu se govori, al’ pametan pazi na svoje korake.“

Mnogi koji plaćaju poreze nailaze na nevolje sa vladom zato što ’veruju sve što im govori‘ neki beskrupulozni knjigovođa ili neiskusna osoba koja sređuje poreze. Koliko je bolje biti oprezan! Pazi na svoje korake pažljivo čitajući svaki dokumenat pre nego što ga potpišeš. Ako ti neki ulaz, izostavljanje, ili dedukcija izgleda čudno, traži da ti se to objasni — više puta ako je potrebno — sve dok ne budeš zadovoljen time da je stvar poštena i zakonita. Istina, u mnogim zemljama zakoni oporezivanja postali su preterano kompleksni, ali do moguće mere, put je mudrosti razumeti sve što potpisuješ. U nekim slučajevima možeš doznati da neki hrišćanin koji je upoznat sa zakonima o oporezivanju može ponuditi neki uvid. Jedan hrišćanski starešina koji se bavi poreskim stvarima kao advokat rekao je sažeto: „Ako ti tvoj knjigovođa predlaže nešto što zvuči suviše lepo da bi bilo istinito, onda je to verovatno tako!“

Biti odgovoran. „Jer će svaki svoje breme nositi“, pisao je apostol Pavle (Galatima 6:5). Kada se radi o plaćanju poreza, svaki hrišćanin mora nositi odgovornost da bude pošten i podložan zakonu. To nije stvar u kojoj skupštinske starešine nadgledaju stado pod njihovom brigom. (Uporedi 2. Korinćanima 1:24.) Oni se ne mešaju u poreske stvari osim ako neki slučaj ozbiljnog prestupa, koji možda uključuje skandal u opštini, ne privuče njihovu pažnju. Obično je to područje gde je hrišćanin kao pojedinac odgovoran za korišćenje svoje ispravno školovane savesti u primenjivanju biblijskih načela (Jevrejima 5:14). To uključuje da se bude svestan da potpisivanje nekog poreskog dokumenta — bez obzira na to ko ga je pripremio — može predstavljati pravnu izjavu da si pročitao taj dokument i da veruješ da je ono što on sadrži istinito.a

Biti besprekoran. Hrišćanski nadglednici moraju biti ’besprekorni‘ da bi bili kvalifikovani za svoju službu. Slično tome, čitava skupština treba da bude besprekorna u Božjim očima (1. Timoteju 3:2; uporedi Efescima 5:27.) Oni zato nastoje da održe dobru reputaciju u opštini, čak i kada se radi o plaćanju poreza. Sam Isus Hrist je ostavio primer u tom pogledu. Njegovog učenika Petra su pitali da li Isus plaća hramski porez, mala stvar koja uključuje dve drahme. U stvari, Isus je bio izuzet od tog poreza, pošto je hram bio kuća njegovog Oca a nijedan kralj ne nameće porez svom sopstvenom sinu. Isus je to rekao; ali je ipak platio taj porez. U stvari, on se čak poslužio čudom da stvori potreban novac! Zašto da plaća porez od koga je bio ispravno izuzet? Kao što je sam Isus rekao, bilo je to „da ih ne sablaznimo“ (Matej 17:24-27).b

Sačuvati reputaciju koja odaje čast Bogu

Jehovini svedoci danas su na sličan način zabrinuti da ne spotaknu druge. Nije, dakle, čudo što, kao celina, uživaju dobru reputaciju širom sveta kao pošteni građani, koji plaćaju poreze. Na primer, španske novine El Diario Vasco komentarisale su široko rasprostranjeno izbegavanje poreza u Španiji, ali su zapazile: „Jedini izuzetak [su] Jehovini svedoci. Kada oni kupuju ili prodaju, vrednost [dobra] koju izveštavaju jeste apsolutna istina.“ Slično tome, novine iz SAD San Francisco Examiner primetile su pre nekoliko godina: „Na [Jehovine svedoke] možete gledati kao na uzorne građane. Oni marljivo plaćaju poreze, neguju bolesne, bore se protiv nepismenosti.“

Nijedan pravi hrišćanin neće želeti da učini ništa što bi moglo okaljati tu teško stečenu reputaciju. Ako se suočiš sa izborom, da li ćeš rizikovati da budeš poznat kao poreska varalica da bi uštedeo nešto novca? Ne. Sigurno bi radije izgubio novac nego uprljao svoje dobro ime i bacio na svoje vrednosti i čak na obožavanje Jehove loše svetlo.

Istina, očuvanje reputacije kao pravedne, poštene osobe može te ponekad dobrano koštati novca. Kao što je drevni grčki filozof Platon primetio pre nekih 24 veka: „Kad postoji porez na prihod, pravedan čovek će platiti više a nepravedan manje za istu količinu prihoda.“ Mogao je dodati da pravedan čovek nikada ne žali plaćanje cene pravednosti. Samo posedovanje takve reputacije vredno je novca. To je svakako slučaj s hrišćanima. Njihova dobra reputacija im je dragocena zato što ona donosi čast njihovom nebeskom Ocu i može pomoći da drugi budu privučeni njihovom načinu života i njihovom Bogu, Jehovi (Poslovice 11:30; 1. Petrova 3:1).

Ipak, iznad svega pravi hrišćani cene svoj odnos s Jehovom. Bog vidi sve što oni čine, i oni žele da mu ugode (Jevrejima 4:13). Zato oni odbacuju iskušenje da pokušaju da varaju vladu. Oni shvataju da se Bog raduje poštenom, čestitom ponašanju (Psalam 15:1-3). A pošto oni žele da obraduju Jehovino srce, oni plaćaju sve poreze koje duguju (Poslovice 27:11; Rimljanima 13:7).

[Fusnote]