Ohrabrujmo jedan drugoga dok se približava dan
„Ohrabrujmo jedan drugoga, tim više što vidite da se približava dan“ (HEBREJIMA 10:25, NS).
1, 2. Koji se dan približava, i kakav bi trebao biti stav Jehovinog naroda?
ONI koji danas sudeluju u govorenju: ’Dođi i uzmi od vode života‘, ne izoluju sami sebe. Dok se približava veliki dan Jehovine pobede, oni primenjuju biblijski savet: „Pazimo jedni na druge da se podstičemo na ljubav i dobra dela, ne ostavljajući naše sastanke, kao što neki imaju običaj, nego ohrabrujmo jedan drugoga, tim više što vidite da se približava dan“ (Hebrejima 10:24, 25, NS).
2 Pismo o tom ’danu‘ proriče kao o „Jehovinom danu“ (2. Petrova 3:10, NS). Pošto je Jehova Najviši, svemoćni Bog, nijedan dan ne može sjajem premašiti njegov dan (Dela apostolska 2:20). On znači opravdanje njegovog suvereniteta kao Boga nad čitavim svemirom. Taj dan neuporedive važnosti se približava.
3. Kako se za hrišćane u prvom veku približavao Jehovin dan, i kako je sa nama danas?
3 Apostol Pavle je rekao hrišćanima u prvom veku n. e. da se Jehovin dan približava. Oni su sa radošću očekivali dolazak tog dana, ali u to vreme taj dan je bio udaljen više od 1 900 godina (2. Solunjanima 2:1-3). Usprkos toj činjenici, oni su trebali biti ohrabreni zato što je taj dan sigurno trebao doći, i ako bi hrišćani čvrsto prionuli uz tu veru, ušli bi u taj blagoslovljeni dan (2. Timoteju 4:8). U to vreme, videlo se da se taj dan približava. A za nas danas, Jehovin dan se zaista približio. Sva čudesna ispunjenja biblijskog proročanstva potvrđuju tu činjenicu koja podstiče na radost. Ubrzo će ime našeg Boga Jehove biti posvećeno za svu večnost (Luka 11:2).
Ohrabreni božanskim imenom
4. Ko je, prema Otkrivenju 19:6, postao Kralj, i kako se njegovo ime može razabrati?
4 Božansko ime bi trebalo biti predmet interesa čitavoj ljudskoj porodici. Today’s English Version kaže: „Slavite Boga. Jer je Gospod, naš Svemogući Bog, Kralj!“ (Otkrivenje 19:6). Prema tom prevodu Biblije iz dvadesetog veka, on je Gospod, svemogući Bog. Taj prevod, kao i mnogi drugi savremeni prevodi, ne daje ime božanskog Bića koje počinje vladati kao Kralj. Međutim, božansko ime je uključeno u usklik „Aleluja!“ („Slavite Jah“ ili „Slavite Jehovu“) koji se nalazi u gotovo svim prevodima Otkrivenja 19:6. U toku najvećeg dela naše ere, božansko ime je bilo u suštini prikriveno u biblijskim prevodima. Ipak, kao što ćemo videti, to je ime bilo veliko ohrabrenje Božjem narodu, kako u drevno tako i u savremeno doba.
5, 6. (a) Zašto je Mojsije trebao znati ime Boga kojeg je zastupao? (b) Kakav je morao biti uticaj na Izraelce kad je Mojsije istakao božansko ime?
5 Prisetimo se da se, kad je Najviši Bog poslao Mojsija izraelskom narodu koji je bio zarobljen u zemlji Egipat, u mislima naroda kom je Mojsije bio poslan, samo se po sebi pojavilo pitanje ko ga je poslao. Mojsije je predvideo da će jevrejski narod koji je patio želeti da zna ime Boga kojeg je on zastupao. U vezi toga čitamo u 2. Mojsijevoj 3:15 (NS): „Bog je još jednom rekao Mojsiju: ’Ovo ćeš reći sinovima Izraelovim: „Jehova Bog vaših praotaca, Bog Avrahama, Bog Izaka i Bog Jakova, poslao me vama.“‘ To je moje ime do nedoglednog vremena, i to je spomen na mene iz naraštaja u naraštaj.“
6 Kad im je ta informacija bila naglašena, Izraelci su se morali osećati vrlo ohrabreno. Njihovo oslobađanje je garantovao jedini pravi Bog, Jehova. I kako je samo moralo biti ohrabrujuće imati izgled upoznavanja sa Bogom kad će pokazati značenje svog ličnog imena — ne izolujući oholo sam sebe! (2. Mojsijeva 3:13; 4:29-31).
7. (a) Kako znamo da su Isusovi učenici bili upoznati sa božanskim imenom? (b) Kako je Božje ime bilo potisnuto u pozadinu?
7 Učenici Gospoda Isusa Hrista su takođe bili vrlo ohrabreni božanskim imenom, Jehova, i onim što je ono značilo (Jovan 17:6, 26). Tokom svoje zemaljske službe, Isus sigurno nije potiskivao božansko ime u pozadinu, i njegova namera nije bila da njegovo vlastito ime, Isus, ima prednost. Tek posle početka prorečenog otpada od prave hrišćanske vere božansko ime je bilo potisnuto u pozadinu, da, praktično izbrisano iz razgovora među hrišćanima (Dela apostolska 20:29, 30). Kad se jednom počelo pridavati veću važnost imenu Božjeg Sina, zaklanjajući time ime Oca, oni koji su tvrdili da su hrišćani našli su da je njihovo obožavanje Oca u sve većoj meri bezlično, da mu nedostaje porodična povezanost, i zato nije jako ohrabrujuće.
8. Kakvu je trajnu posledicu imalo za Božji narod prihvaćanje imena Jehovini svedoci?
8 Kad su, stoga, Međunarodni istraživači Biblije povezani sa Društvom Kula stražara prihvatili 1931. ime Jehovini svedoci, bio je to razlog za neizrecivu radost. Ne samo da je to podsticalo na radost, nego je bilo i veliko ohrabrenje. Iz tog razloga, novonazvani Istraživači Biblije mogli su hrabriti jedan drugoga. (Uporedi Isaija 43:12.)
9. Šta pravi hrišćani misle o Onome kome su oni Svedoci?
9 Kao posledica toga, danas pravi hrišćani smatraju prikladnim da ukazuju na Onoga kom su oni prorečeni Svedoci, upravo kao što je radio Isus Hrist, njihov Vođa dok je bio ovde na Zemlji (Otkrivenje 1:1, 2). Da, oni ukazuju samo na njega kao na onoga čije je ime Jehova (Psalam 83:18).
Ispunjeni radošću i svetim duhom
10-12. (a) Kakav će biti uticaj delujuće sile na Isusove sledbenike? (b) Kako radošću podstaknuti Svedoci Jehove žele postupati jedan sa drugim?
10 Isus Hrist je u svojim oproštajnim rečima rekao svojim apostolima: „Pođite zato i načinite učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I gle! Ja sam s vama sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 28:19, 20, NS).
11 Zapazi da su novopoučeni hrišćani trebali biti kršteni u ime svetog duha. Taj sveti duh nije osoba, nego delujuća sila od Jehove Boga, koju On upotrebljava posredstvom Isusa Hrista. Na Pentekost, Jehova Bog je, kroz Isusa, izlio tu delujuću silu na predane sledbenike Isusa Hrista (Dela apostolska 2:33). Oni su bili napunjeni tim svetim duhom, a jedan od izraza, ili plodova svetog duha je radost (Galatima 5:22, 23; Efežanima 5:18-20). Radost je podstičuće svojstvo. Učenici su trebali da budu napunjeni radošću svetog duha. Molitva koju je rečima izrazio apostol Pavle vrlo je prikladna: „Neka vas Bog koji daje nadu, radi vašeg verovanja, ispuni svakom radošću i mirom, da možete obilovati u nadi silom svetog duha“ (Rimljanima 15:13, NS).
12 Ispunjeni tim duhom koji podstiče na radost, današnji Jehovini svedoci, uključujući „veliko mnoštvo“, će želeti, da, biti podstaknuti, da ohrabruju jedan drugoga usred ovog neprijateljskog sistema stvari. U skladu s tim, apostol Pavle je govorio o razmenjivanju ohrabrenja (Otkrivenje 7:9, 10; Rimljanima 1:12; 14:17).
Svaki razlog da budemo ohrabreni
13. Koje razloge imamo da budemo ohrabreni i da ohrabrujemo jedan drugoga?
13 Našavši se usred ovog sistema stvari, čiji je vladar pa čak i bog, protivnik svega što je pravedno, hrišćani će želeti da ohrabruju jedan drugoga unutar hrišćanske skupštine širom sveta, koja je prožeta svetim duhom Jehove Boga (Jevrejima 10:24, 25; Dela apostolska 20:28). Imamo svaki razlog da budemo ohrabreni. Da, kako smo samo zahvalni što imamo tačno spoznanje Jehove i Njegovog Sina i delujuće sile koju oni upotrebljavaju, naime, svetog duha! Kako smo samo zahvalni za nadu koju oni daju! Naše obožavanje je zato ispunjeno radošću. Apostol Pavle je rekao hrišćanima kojima je naslovio svoje pismo da bi trebali ohrabrivati jedan drugoga i izgrađivati jedan drugoga u svojoj najsvetijoj veri. Oni su trebali to činiti ’tim više što su simbolično videli da se približava dan‘. Štaviše, kad političke sile Zemlje izbrišu hrišćanstvo koje je to samo po imenu, zajedno sa svakom drugom krivom religijom, situacija će zahtevati da još i više ohrabrujemo jedan drugoga.
14. Ko bi trebao ohrabrivati jedan drugoga, i kako?
14 Dok starešine predvode u ohrabrivanju stada u svojim pojedinačnim skupštinama, svi hrišćani trebaju ohrabrivati jedan drugoga, kao što se upozorava u Jevrejima 10:25. Ustvari, to je hrišćanski zahtev. Ako si član skupštine, da li pružaš to ohrabrenje? Mogao bi se pitati: ’Kako bih to mogao? Šta mogu učiniti?‘ Kao prvo, zar nisu samo tvojom prisutnošću na sastancima i podupiranjem hrišćanskog uređenja sva druga braća i sestre ohrabrena, kao što si i ti verovatno ohrabren kad vidiš druge kako verno prisustvuju skupštinskim sastancima? Njih takođe može ohrabriti tvoj primer verne istrajnosti. Tvojim nastavljanjem hodanja po hrišćanskoj stazi uprkos životnim problemima i poteškoćama, nikada ne odustajući, možeš pružiti nadahnjujuć primer.
Osujetiti obeshrabrenja od Đavola
15. Zašto Đavo ima ’veliki gnev‘, i protiv koga?
15 Mi nismo jedini koji znamo da je Jehovin dan blizu. To zna i Satana Đavo. Otkrivenje 12:12 (NS) nam govori da je sada jao za Zemlju „jer je Đavo sišao k vama, sa velikim gnevom, znajući da ima malo vremena“. Kao što upućuje Otkrivenje 12:17 (NS), njegov veliki gnev je upravljen protiv onih „koji drže Božje zapovesti i imaju delo svedočenja za Isusa“. Đavo nas želi obeshrabriti — o tome nema sumnje! I on tačno zna kako se treba truditi da to učini. On zna naše slabosti i probleme i na njih cilja.
16. Zašto Satana upotrebljava obeshrabrenje kao oružje?
16 Zašto Đavo upotrebljava obeshrabrenje kao oružje? Zato što ono često deluje. Čak i osoba koja je izdržala snažno protivljenje i progonstvo može pasti kao žrtva obeshrabrenja. Satana se želi narugati Jehovi Bogu i pokušava dokazati da može odvratiti ljude od toga da Mu služe. (Priče Solomonove 27:11; uporedi Jov 2:4, 5; Otkrivenje 12:10.) Ako te uspe obeshrabriti, može prouzrokovati da usporiš u svojoj službi Bogu; on čak može prouzrokovati da prestaneš, da postaneš nedelotvoran u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu (2. Korinćanima 2:10, 11; Efežanima 6:11; 1. Petrova 5:8).
17. Kako su negativne posledice obeshrabrenja bile vidljive u Mojsijevo vreme?
17 Negativne posledice obeshrabrenja mogu se uočiti u slučaju Izraelaca u drevnom Egiptu. Nakon što je Mojsije govorio faraonu, taj tiranin je snažno povećao njihova bremena i svoj pritisak na njih. Bog je rekao Mojsiju da zasigura Izraelcima da će ih on zaista izbaviti, učiniti ih Svojim narodom, omogućiti im beg, i dovesti ih u zemlju obećanja. Mojsije je u tu svrhu govorio pred sinovima Izraelovim. Ali, 2. Mojsijeva 6:9 (NS) izveštava: „Oni nisu slušali Mojsija zbog obeshrabrenja i zbog teškog ropstva.“ Sve dok Jehova nije uverio Mojsija i ohrabrio ga, ta reakcija je čak obeshrabrila Mojsija i odvratila ga od želje da govori faraonu što mu je bilo zapoveđeno (2. Mojsijeva 6:10-13).
18. Zašto Božji narod ima veliku potrebu da osujeti obeshrabrenja koja je uzrokovao Đavo?
18 Satana Đavo dobro zna negativne posledice koje obeshrabrenje može imati na Božje sluge. Kao što kažu Poslovice 24:10 (NS): „Jesi li se pokazao obeshrabrenim u dan nevolje? Tvoja će snaga biti oskudna.“ Pošto živimo tako duboko u vremenu kraja, trebamo biti duhovno snažni i jaki. Već je dovoljno loše to što se moramo boriti s našim nesavršenostima, slabostima i greškama koje nas mogu sprečavati; ali tu je i Satana koji pokušava iskoristiti te pogreške, i zato trebamo pomoć.
Snažno se osloni na Hristovu žrtvu
19. Šta će nam pomoći da osujetimo obeshrabrenje, i zašto?
19 S obzirom na to, velika pomoć je priprema otkupnine koju je Jehova omogućio posredstvom Isusa Hrista. Mi možemo nadvladati ako se snažno oslanjamo na otkupninu. Opasno je umanjiti vrednost te pripreme. Da, mi ćemo još grešiti ili počiniti greh, sve dok smo nesavršeni. Ali, ne trebamo biti obeshrabreni i odustati, smatrajući da nema nade, i tako upasti u Sataninu zamku. Znamo da imamo potpunu žrtvu za greh. Otkupnina može ukloniti grehe. Ako smo deo ’velikog mnoštva‘, moramo imati potpunu veru i pouzdanje da možemo oprati svoje haljine i ubeliti ih u krvi Jagnjeta (Otkrivenje 7:9, 14).
20. Kako Otkrivenje 12:10 ukazuje da veliki obeshrabrivač, Đavo, može biti savladan?
20 U Otkrivenju 12:10 (NS) Satana je opisan kao „tužitelj naše braće, koji ih optužuje dan i noć pred našim Bogom“. Kako možemo pobediti takvog zlog tužitelja i nakaznog obeshrabrivača? Redak 11. tog poglavlja pruža odgovor: „Pobedili su ga zbog krvi Jagnjeta i zbog reči njihova svedočenja, i nisu ljubili svoje duše ni licem u lice sa smrću.“ Jehovin narod zato treba sačuvati puno pouzdanje u otkupnu žrtvu, krv Jagnjeta. Snažno se drži ohrabrenja koje dolazi od svedočenja, redovno posredujući dobru vest o Božjem Kraljevstvu kome god možeš.
21. Kako bismo nepažnjom mogli sudelovati u Đavolovom delu obeshrabrivanja naše braće?
21 Ponekad, čak nepažnjom, možemo sudelovati u Đavolovom delu obeshrabrivanja naše braće. Kako? Ako postajemo previše kritični, previše zahtevamo ili smo preterano pravedni (Propovednik 7:16). Svaki od nas ima nedostatke i slabosti. Nemojmo igrati na njih kao što to radi Đavo. Govorimo radije ohrabrujuće o našoj braći i Jehovinom narodu kao organizovanoj grupi. Mi želimo nastaviti podsticati jedan drugoga i tako čuvati jedan drugoga od malodušnosti.
Ohrabrivati dok se približava dan
22, 23. (a) Zašto ne bismo trebali prepuštati samo starešinama da budu izvor ohrabrenja? (b) Kako nadglednici u hrišćanskoj skupštini mogu biti ohrabreni?
22 Mi bismo trebali čvrsto odlučiti da uvek ohrabrujemo jedan drugoga dok se približava dan. Ohrabruj druge svojim vernim primerom i rečima utehe. Oponašaj Jehovu i Gospoda Isusa Hrista u tom pogledu. Nemoj jednostavno prepustiti skupštinskim starešinama da samo oni budu izvor ohrabrenja, jer je i njima samima potrebno ohrabrenje. Oni imaju slabosti i nedostatke isto kao i ostatak stada, i moraju se suočavati s istim problemima u brizi za svoje porodice u raspadajućem svetu. Uz to, oni imaju ono što je Pavle opisao kao teskobna briga za skupštine (2. Korinćanima 11:28, 29). Njihov posao je težak — trebaju ohrabrenje.
23 Ti možeš jako ohrabriti one na položajima nadgledništva u hrišćanskoj skupštini time da sarađuješ sa njima. Tada ćeš slediti savet iz Hebrejima 13:17 (NS): „Budite poslušni onima koji predvode među vama i budite podložni, jer oni neprestano bdiju nad vašim dušama kao oni koji će položiti račun; da to mogu činiti s radošću, a ne uzdišući, jer bi vam to bilo na štetu.“
24. Šta bismo trebali raditi u ovo vreme obeshrabrenja, i zašto?
24 Živimo u vremenu obeshrabrenja. Čovečija srca zaista gube svest od straha i očekivanja onoga što dolazi na nastanjenu Zemlju, kao što je Isus prorekao (Luka 21:25, 26). Uz toliko mnogo problema koji su skloni da nas potište ili obeshrabre, „ohrabrujmo jedan drugoga, tim više što vidite da se približava dan“. Sledimo dobar savet apostola Pavla iz 1. Solunjanima 5:11 (NS): „Nastavite tešiti se međusobno i izgrađivati jedan drugoga, kako to već ustvari i činite.“
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto bi hrišćani trebali ohrabrivati jedan drugoga, čak i više nego pre?
◻ Kako je spoznanje božanskog imena bilo ohrabrujuće Jehovinom narodu?
◻ Na koje načine mi lično možemo ohrabrivati jedan drugoga?
◻ Zašto moramo izbegavati sudelovanje u Đavolovom delu obeshrabrivanja naše braće?
[Slika na 26. strani]
Starešine predvode u ohrabrivanju stada u svojim skupštinama