Nemoj dozvoliti sumnjama da unište tvoju veru

Jedan dan misliš da si dobrog zdravlja. Sledećeg dana osećaš da si bolestan. Odjednom nemaš ni snage ni vitalnosti. Osećaš glavobolju i bol ti razdire celo telo. Šta se desilo? Opasni mikroorganizmi su prodrli kroz odbrambene sisteme tvog tela i napali vitalne organe. Ukoliko se ne lečiš, ovi organizmi koji su izvršili invaziju mogu trajno oštetiti tvoje zdravlje — čak te i ubiti.

NARAVNO, još si osetljiviji ako u to vreme inače nisi bio dobrog zdravlja. Ako je, na primer, tvoje telo iscrpljeno slabom ishranom, tvoja otpornost „postaje toliko slaba da i najbanalnija infekcija može biti fatalna“, kaže Piter Vingejt, pisac o temama iz medicine.

Budući da je to tako, ko bi pristao da živi u uslovima gde vlada glad? Najverovatnije činiš sve što možeš da bi jeo dobro i ostao zdrav. Isto tako, najverovatnije činiš sve što možeš da se ne izlažeš virusnim ili bakterijskim infekcijama. Međutim, da li isto toliko vodiš računa kada se radi o tome da ostaneš ’zdrav u veri‘ (Titu 2:2). Na primer, da li si na oprezu kada je u pitanju opasnost koju predstavljaju podmukle sumnje? One vrlo lako mogu napasti tvoj um i srce, i oštetiti tvoju veru i odnos s Jehovom. Izgleda da neki ljudi nisu svesni ove opasnosti. Oni se duhovno izgladnjuju i onda lako postaju žrtve sumnji. Da li možda i ti radiš isto?

Da li je sumnja uvek štetna?

Naravno, nisu sve sumnje štetne. Ponekad ne treba odmah prihvatiti nešto sve dok se ne uveriš u činjenice. Religiozno uveravanje da jednostavno treba da veruješ i da ne sumnjaš ni u šta opasno je i obmanjivo. Istina, Biblija kaže da ljubav „sve veruje“ (1. Korinćanima 13:7). Jedan hrišćanin pun ljubavi sigurno je spreman da veruje onima koji su se u prošlosti pokazali dostojnim poverenja. Ali, Božja Reč takođe upozorava da se ne ’veruje svemu što se govori‘ (Poslovice 14:15). Ponekad prošlost neke osobe pruža opravdan razlog za sumnju. Biblija upozorava: „Ne veruj [obmanjivom govorniku] kada slatke reči niže“ (Poslovice 26:24, 25).

I apostol Jovan upozorava hrišćane da izbegavaju slepo verovanje. On piše: „Ne verujte svakom nadahnutom izrazu.“ Umesto toga, „ispitujte nadahnute izraze da vidite da li potiču od Boga“ (1. Jovanova 4:1). Jedan ’izraz‘, neko učenje ili mišljenje, može izgledati kao da potiče od Boga. Ali da li stvarno potiče od njega? Biti sumnjičav do neke mere, to jest ne verovati odmah, može biti prava zaštita jer su, kao što kaže apostol Jovan, „mnoge varalice izašle u svet“ (2. Jovanova 7).

Neosnovane sumnje

Da bi se utvrdila istina, često je potrebno pošteno, ponizno ispitati činjenice. Međutim, to nije isto što i dozvoliti da se u našem umu i srcu razviju štetne sumnje — sumnje koje mogu uništiti naša čvrsto utemeljena verovanja i odnose. Takva sumnja se definiše kao „neuverenost u istinitost nečega, nepotpuna vera u nešto, neverica, dvojba“. Da li se sećaš kako je Satana zarazio Evin um sumnjama u Jehovu? Pitao je: „Je li baš kazao Bog: nećete jesti sa svakoga drveta u vrtu?“ (Postanje 3:1). Nesigurnost koju je stvorilo to pitanje koje je zvučalo bezazleno uticalo je na njeno donošenje odluka. To je jedna od tipičnih Sataninih metoda. Poput jedne osobe koja piše klevetnička pisma, on vešto koristi insinuacije, poluistine i laži. Satana je putem podmuklih sumnji koje je posejao na takav način uništio nebrojeno mnoštvo poverljivih odnosa (Galatima 5:7-9).

Učenik Jakov je jasno razumeo štetan uticaj ovakve sumnje. On je pisao o veličanstvenoj prednosti koju imamo da u vreme kušnji možemo slobodno prići Bogu za pomoć. Ali, Jakov upozorava da kada se moliš Bogu ’tražiš s verom, ne sumnjajući nimalo‘. Sumnje u našem odnosu s Bogom čine od nas „morski talas [koji je] nošen vetrom i teran tamo-amo“. Postajemo kao „neodlučan čovek, nepostojan na svim svojim putevima“ (Jakov 1:6, 8). Kod nas se razvija nesigurnost u verovanju, zbog čega postajemo neodlučni. Zatim, kao što se to dogodilo Evi, postajemo podložni svim vrstama demonskih učenja i filozofija.

Održavati dobro duhovno zdravlje

Kako se onda možemo zaštititi od štetnih sumnji? Odgovor je izuzetno jednostavan: tako što odlučno odbacujemo satanističku propagandu i izvlačimo punu korist iz Božjih priprema, postajemo „čvrsti u veri“ (1. Petrova 5:8-10).

Stvar koja je apsolutno neophodna jeste dobra, lična duhovna prehrana. Ranije spomenuti pisac Piter Vingejt objašnjava: „Čak i kada se telo odmara, njemu je zbog hemijskih procesa i rada vitalnih organa potreban neprestan dotok energije, a materijama u mnogim tkivima je potrebna neprestana zamena.“ Isto je i s našim duhovnim zdravljem. Bez neprestane duhovne prehrane, naša vera će, poput jednog tela koje je lišeno hrane, postepeno propadati i na kraju umreti. Isus Hrist je naglasio ovo kada je rekao: „Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4).

Razmisli o tome. Kako smo u početku izgradili jaku veru? „Vera dolazi od onoga što se čuje“, piše apostol Pavle (Rimljanima 10:17). On hoće da kaže da smo u početku izgradili svoju veru i pouzdanje u Jehovu, njegova obećanja i njegovu organizaciju tako što smo se hranili iz Božje Reči. Naravno, nismo jednostavno slepo poverovali u sve što smo čuli. Uradili smo ono što su uradili ljudi koji su živeli u gradu Veriji. ’Svaki dan smo pažljivo razmatrali Pismo da vidimo da li je to tako‘ (Dela apostolska 17:11). ’Sami smo ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja‘ i uverili se da je ono što smo čuli istina (Rimljanima 12:2; 1. Solunjanima 5:21). Otada smo verovatno još više ojačali svoju veru pošto smo jasnije videli da Božja Reč i obećanja nikad ne zataje (Isus Navin 23:14; Isaija 55:10, 11).

Izbegavaj duhovno gladovanje

Danas je izazov održati svoju veru i izbegavati bilo koju nesigurnost u verovanju koja može oslabiti naše pouzdanje u Jehovu i njegovu organizaciju. Da bismo to uradili moramo da nastavimo sa svakodnevnim razmatranjem Pisma. Apostol Pavle upozorava da će „u kasnijem vremenu neki [koji su u početku možda izgledali kao da imaju jaku veru] otpasti od vere, time što će obraćati pažnju na zavodljive nadahnute izraze i učenja demona“ (1. Timoteju 4:1). Ti zavodljivi izrazi i učenja stvaraju sumnje u umovima nekih i otuđuju ih od Boga. Kako da se zaštitimo? Tako što ćemo nastaviti da se ’hranimo rečima vere i dobrim učenjem koje tesno sledimo‘ (1. Timoteju 4:6).

Nažalost, neki danas izabiraju da se ne ’hrane rečima vere‘ — čak i kada je takva ishrana lako dostupna. Kao što jedan od pisaca knjige Poslovica ukazuje, moguće je biti okružen dobrom duhovnom hranom, tako reći duhovnom gozbom, a opet ne jesti i ne variti hranu (Poslovice 19:24; 26:15).

To je opasno. Pisac Piter Vingejt kaže: „Čim telo počne da troši sopstvene proteine, njegovo zdravlje počinje da strada.“ Kada te mori glad, tvoje telo počinje da troši rezerve goriva koje se nalaze u njemu. Kada se ti izvori potroše, telo počinje da koristi proteine koji su osnovni za neprestani rast i zamenu tkiva. Vitalni organi počinju da otkazuju. Tvoje zdravlje se tada brzo pogoršava.

To se u duhovnom smislu desilo nekima u ranoj hrišćanskoj skupštini. Oni su pokušali da žive od svojih duhovnih rezervi. Verovatno su zanemarili lični studij i postali su duhovno slabi (Jevrejima 5:12). Apostol Pavle je objasnio koja je opasnost od toga kada je pisao jevrejskim hrišćanima: „Neophodno [je] da onome što smo čuli obratimo više nego običnu pažnju, da nikada ne zastranimo.“ On je znao koliko bi bilo lako prepustiti se lošim navikama ako bi se ’zanemarilo tako veliko spasenje‘ (Jevrejima 2:1, 3).

Zanimljivo je što osoba koja pati od neishranjenosti ne mora obavezno da izgleda bolesno ili mršavo. Slično tome, to što neko pati od duhovne izgladnelosti ne mora odmah da postane očigledno. Čak i ako se ne hraniš dobro, možeš izgledati kao da si duhovno dobro — ali samo nakratko! Neminovno ćeš postati duhovno slab, podložan neosnovanim sumnjama i nesposoban da vodiš tešku borbu za veru (Juda 3). Čak i ako niko drugi ne zna koliko se stvarno duhovno hraniš — ti znaš.

Stoga, održavaj svoj lični studij. Žestoko se bori protiv sumnji. Ako ignorišemo ono što izgleda kao neka sitna infekcija, to jest ne preduzmemo ništa u vezi sa sumnjama koje prouzrokuju stalnu zabrinutost, to može dovesti do katastrofalnih posledica (2. Korinćanima 11:3). ’Da li stvarno živimo u poslednjim danima? Možeš li verovati svemu što Biblija kaže? Da li je ovo stvarno Božja organizacija?‘ Satana bi voleo da poseje ovakve sumnje u tvoj um. Nemoj dozvoliti da nehaj prema duhovnoj ishrani napravi od tebe lak plen za njegova varljiva učenja (Kološanima 2:4-7). Poslušaj savet koji je dat Timoteju. Budi dobar istraživač ’svetih spisa‘ kako bi mogao ’ostati u onome što si naučio i u šta si uveren‘ (2. Timoteju 3:13-15).

Možda će ti trebati pomoć da bi to uradio. Pisac koji je ranije citiran nastavlja: „Usled ozbiljne izgladnelosti, probavni organi mogu biti toliko oštećeni nedostatkom vitamina i drugih potrebnih stvari da više ne mogu da vare normalnu hranu. Ljudima koji su u takvom stanju možda će neko vreme biti potrebna hrana koja se lako vari.“ Potrebna je posebna nega da bi se odstranile posledice nastale usled izgladnelosti. Slično tome, možda će nekome ko je mnogo zapustio svoje lično proučavanje Biblije biti potrebno dosta pomoći i ohrabrenja da povrati svoj duhovni apetit. Ako si u takvoj situaciji, traži pomoć i spremno prihvati sve što ti se ponudi da bi obnovio svoje duhovno zdravlje i snagu (Jakov 5:14, 15).

Nemoj se ’kolebati nemajući vere‘

Osmatrajući okolnosti patrijarha Avrahama, neki mogu pomisliti da je on imao opravdan razlog za sumnju. Možda izgleda da je bilo sasvim razumno zaključiti da se on — uprkos Božjem obećanju — ’nije mogao nadati da će postati otac mnogih nacija‘. Zašto? Pa, s čisto ljudskog gledišta, situacija kao da nije puno obećavala. „Gledao je na svoje telo, sada već mrtvo... a i na mrtvost Sarine materice“, kaže biblijski izveštaj. Pa ipak, on je bio odlučan da ne dozvoli da sumnje u Boga i njegova obećanja uhvate korena u njegovom umu i srcu. Apostol Pavle piše: „Nije oslabio u veri“, to jest, „nije se kolebao nemajući vere.“ Avraham je ostao „potpuno uveren da [Bog] može i učiniti ono što je obećao“ (Rimljanima 4:18-21). On je tokom mnogo godina izgradio jak, ličan, pun poverenja odnos s Jehovom. Odbacivao je bilo kakve sumnje koje su mogle oslabiti taj odnos.

Možeš uraditi isto ako se ’držiš obrasca zdravih reči‘ — ako se dobro duhovno hraniš (2. Timoteju 1:13). Shvati sumnju kao ozbiljnu opasnost. Satana vodi ono što bi se moglo nazvati duhovni bakteriološki rat. Ukoliko zanemariš uzimanje dobre duhovne hrane putem ličnog studija Biblije i putem prisustvovanja hrišćanskim sastancima, otvoreno se izlažeš takvim napadima. Dobro iskoristi velikodušno i pravovremeno snabdevanje duhovnom hranom koju obezbeđuje „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45). Nastavi da ’pristaješ na zdrave reči‘ i ostani ’zdrav u veri‘ (1. Timoteju 6:3; Titu 2:2). Nemoj dozvoliti sumnjama da unište tvoju veru.

[Slike na 21. strani]

Koliko se dobro duhovno hraniš?