„Razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir“

1, 2. Zašto se 8. poglavlje Rimljanima u prvom redu odnosi na pomazane hrišćane?

TOKOM Spomen-svečanosti, sigurno smo čitali Rimljanima 8:15-17. U tim stihovima je objašnjeno kako pomazanici znaju da su pomazani. Pored toga, u prvom stihu čitamo da se to poglavlje odnosi na one „koji su u jedinstvu sa Hristom Isusom“. Dakle, da li se ovo poglavlje odnosi samo na one koji se nadaju da će živeti na nebu ili se može odnositi i na one koji se nadaju da će živeti na zemlji?

² Osmo poglavlje Rimljanima u prvom redu se odnosi na pomazanike. Oni primaju duh i željno očekuju „posinjenje, oslobođenje od svog [fizičkog] tela“ (Rimlj. 8:23). U budućnosti će živeti na nebu kao Božji sinovi. Kako oni to postaju? Nakon što se krste, Bog na njih primenjuje otkupninu, oprašta im grehe i proglašava ih pravednima da bi mogli biti njegovi sinovi (Rimlj. 3:23-26; 4:25; 8:30).

 3. Zašto i oni koji imaju nadu da će živeti na zemlji treba da razmišljaju o onom što stoji u 8. poglavlju Rimljanima?

³ Međutim, 8. poglavlje Rimljanima se odnosi i na hrišćane koji imaju nadu da će zauvek živeti na zemlji. Zašto to možemo reći? Zato što u nekom smislu Bog i njih smatra pravednima. To možemo zaključiti na osnovu onoga što je Pavle ranije pominjao u svojoj poslanici. Na primer, u 4. poglavlju je govorio o Avrahamu. Taj verni Božji sluga je živeo pre Mojsijevog zakona i mnogo pre nego što je Isus umro za naše grehe. Pa ipak, Jehova je zapazio njegovu izuzetnu veru i smatrao ga je pravednim. (Pročitati Rimljanima 4:20-22.) Slično tome, Jehova smatra pravednima i današnje predane hrišćane koji se nadaju večnom životu na zemlji. Zbog toga i oni treba da razmišljaju o onom što stoji u 8. poglavlju Rimljanima.

 4. O kom pitanju je dobro da razmišljamo?

⁴ U Rimljanima 8:21 stoji garancija da će novi svet sigurno doći. U tom stihu se kaže da će ljudi biti oslobođeni greha i smrti i da će dobiti „slavnu slobodu Božje dece“. Pitanje je da li ćemo i mi ući u novi svet? Da bismo to uspeli, mogu nam pomoći misli iz 8. poglavlja Rimljanima.

 5. O čemu je Pavle govorio u Rimljanima 8:4-13?

⁵ Pročitati Rimljanima 8:4-13. U ovim stihovima se govori o onima koji žive po telu i o onima koji žive po duhu. Neki možda misle da je ovde reč o onima koji nisu u istini i o onima koji to jesu. Međutim, Pavle se obraćao „Božjim voljenima koji su u Rimu, pozvanima da budu sveti“ (Rimlj. 1:7). Dakle, govorio je o hrišćanima — o onima koji žive po telu i o onima koji žive po duhu. U čemu je bila razlika?

6, 7. (a) Koja značenja u Bibliji ima izraz „telo“? (b) U kom smislu je Pavle upotrebio izraz „telo“ u Rimljanima 8:4-13?

⁶ Pogledajmo najpre u kom smislu je Pavle upotrebio izraz „telo“. U Bibliji taj izraz ima više značenja. Ponekad se odnosi na fizičko telo (Rimlj. 2:28; 1. Kor. 15:39, 50). Takođe može da ukazuje i na neku vrstu srodstva. Na primer, Isus je bio „po telu Davidov potomak“, a Pavle je za Judejce rekao da su mu „rod po telu“ (Rimlj. 1:3; 9:3).

⁷ Da bismo dobili odgovor u kom smislu je Pavle upotrebio izraz „telo“, kada je rekao „oni koji žive po telu razmišljaju o onome što je svojstveno telu“, pomoći će nam ono što je rekao u Rimljanima 7:5. Tamo piše: „Kad smo živeli po telu, grešne strasti koje je pobuđivao Zakon delovale su u našim udovima da bismo donosili plod koji vodi u smrt.“ Dakle, on je ovde govorio o onima koji su koncentrisani na telesne želje. Zapravo, reč je o onima koji udovoljavaju svojim žudnjama, nagonima i strastima, bilo da su seksualne ili druge prirode.

 8. Zašto je Pavle morao da upozori pomazane hrišćane da ne žive po telu?

⁸ Možda nam je čudno što je Pavle upozoravao pomazanike da ne žive po telu. Da li je i nama potrebno takvo upozorenje? Nažalost, svima nam se može desiti da počnemo da živimo po telu. Na primer, Pavle je pisao da su neka braća u Rimu robovali „željama svog tela“, što je moglo značiti da su preveliki naglasak stavljali na polne odnose, hranu, piće i drugo (Rimlj. 16:17, 18; Fil. 3:18, 19; Jud. 4, 8, 12). Jedno vreme je čak jedan brat iz Korinta živeo sa ženom „svog oca“ (1. Kor. 5:1). Sasvim je razumljivo što je Bog preko Pavla upozorio hrišćane da ne razmišljaju svojstveno telu (Rimlj. 8:5, 6).

 9. Šta razmišljanje svojstveno telu ne znači?

⁹ To upozorenje je i danas važno. Nakon mnogo godina verne službe Bogu, neki hrišćanin može početi da razmišlja svojstveno telu. Međutim, to ne znači da nikada neće razmišljati o hrani, zaposlenju, zabavi i ljubavi. To su normalne stvari u životu. I Isus je uživao u hrani, hranio je druge i nalazio vreme za opuštanje. Pored toga, apostol Pavle je pisao da izražavanje ljubavi ima svoje mesto u braku.

10. Šta znači to da je neko razmišljanje svojstveno nečemu?

¹⁰ Šta znači to da je neko razmišljanje svojstveno nečemu? Grčki izraz koji je Pavle ovde upotrebio odnosi se na usmeravanje misli i planova isključivo na nešto. Jedan izučavalac je o onima koji razmišljaju svojstveno telu rekao da su oni „opsednuti telesnim stvarima i da stalno govore o njima“. Oni dopuštaju da sebične želje kontrolišu njihov život.

11. Navedi neke stvari kojima možemo pokloniti preteranu pažnju.

¹¹ Hrišćani u Rimu su morali da analiziraju šta im je najvažnije u životu. Na primer, da li su postali zaokupljeni telesnim stvarima? Isto je na mestu da se i mi analiziramo. Šta nam je u središtu života — o čemu najviše razgovaramo, šta volimo da radimo? Neki su otkrili da su usredsređeni na telesne stvari kao što su isprobavanje raznih vina, uređivanje doma, praćenje modnih stilova, novčana ulaganja, planiranje odmora i slično. Ništa od ovoga nije pogrešno, već predstavlja normalne stvari u životu. Primera radi, Isus je jednom prilikom obezbedio vino za jednu svadbu, a Pavle je rekao Timoteju da uzima „po malo vina“ (1. Tim. 5:23; Jov. 2:3-11). Ali oni nisu bili opsednuti vinom, nisu stalno pričali o njemu. Šta se može reći za nas? Šta je nama najvažnije u životu?

12, 13. Zašto je važno da se preispitamo da li razmišljamo svojstveno telu?

¹² Samoispitivanje je veoma važno. Zašto? Da se ne bi desilo ono o čemu je Pavle pisao: „Razmišljanje svojstveno telu donosi smrt“ (Rimlj. 8:6). Dakle, u pitanju je nešto ozbiljno — duhovna smrt sada i doslovna u budućnosti. Međutim, Pavle nije govorio o tome da onog ko je počeo da razmišlja svojstveno telu čeka sigurna smrt. Moguće je promeniti se. Na primer, brat iz Korinta, kog smo pomenuli u ovom članku, živeo je po telu i morao je da bude isključen iz skupštine. Ali on se promenio. Prestao je da živi nemoralno i vratio se na pravi put (2. Kor. 2:6-8).

¹³ Ukoliko je bilo moguće da se on promeni, sigurno je moguće da se promeni i neko ko je popustio telesnim željama, pogotovo ako nije otišao toliko daleko kao pomenuti brat iz Korinta. Pavlovo upozorenje o ishodu onih koji razmišljaju svojstveno telu treba da pokrene svakog hrišćanina da izvrši potrebne promene.

14, 15. (a) Kakvo treba da bude naše razmišljanje? (b) Šta „razmišljanje svojstveno duhu“ ne znači?

¹⁴ Nakon što je apostol Pavle upozorio na „razmišljanje svojstveno telu“ pomenuo je i drugačije razmišljanje. Rekao je: „Razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir.“ Zaista predivna nagrada — život i mir!

¹⁵ „Razmišljanje svojstveno duhu“ ne znači da osoba treba da izgubi vezu s realnošću. Ona ne mora stalno da priča o Bibliji i Bogu. Iako su joj duhovne teme veoma važne, ona vodi normalan život. Razmislimo o prvim hrišćanima. Oni su uživali u hrani i piću, sklapali brakove, podizali decu i imali neko zaposlenje (Mar. 6:3; 1. Sol. 2:9).

16. Šta je Pavlu bilo najvažnije u životu?

¹⁶ Prvi hrišćani nisu dozvolili da normalne stvari u životu postanu ono čime su najviše zaokupljeni. Na primer, Pavle je izrađivao šatore, ali mu njegov posao nije bio najvažniji već služba Bogu, to jest delo propovedanja i poučavanja. (Pročitati Dela apostolska 18:2-4; 20:20, 21, 34, 35.) Pavle je bio usmeren na duhovne aktivnosti i to je savetovao i svojim suvernicima u Rimu. Isti savet se odnosi i na nas danas (Rimlj. 15:15, 16).

17. Šta možemo očekivati ukoliko razmišljamo svojstveno duhu?

¹⁷ Šta možemo očekivati ako su nam u životu najvažnije duhovne stvari? U Rimljanima 8:6 stoji: „Razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir.“ Šta takvo razmišljanje znači? To znači da dopuštamo da na naš um i razmišljanje utiče Jehovin duh i da oblikujemo svoje razmišljanje u skladu s njegovim. Ako to činimo, imaćemo srećan i ispunjen život sada i u budućnosti.

18. Na kojim poljima imamo mir ako razmišljamo svojstveno duhu?

¹⁸ Razmotrimo sada šta znači to da „razmišljanje svojstveno duhu donosi [...] mir.“ Čovek prirodno teži za mirom, pogotovo unutrašnjim, ali ga mnogi ne pronalaze. Međutim, zahvaljujući Jehovi mi imamo unutrašnji mir. Pored toga, imamo mir u porodičnom okruženju i u skupštini. Naravno, svesni smo da će zbog nesavršenosti nekad doći do problema. Ali kada se to desi, pomoći će nam sledeći Isusov savet: „Pomiri [se] sa svojim bratom“ (Mat. 5:24). To će nam biti lakše jer uzimamo u obzir činjenicu da i naš suvernik služi Bogu „koji daje mir“ (Rimlj. 15:33; 16:20).

19. Koji mir je neprocenjiv i kako ga možemo imati?

¹⁹ Postoji još jedan mir, koji je od neprocenjive vrednosti. U pitanju je mir s našim Stvoriteljem koji možemo imati ukoliko razmišljamo svojstveno duhu. Isaija je zapisao reči koje su se odnosile na njegovo vreme, ali se još više odnose na naše: „U trajnom miru [Jehova] čuvaćeš one koji imaju nepokolebljivo srce, jer se u tebe uzdaju“ (Is. 26:3; pročitati Rimljanima 5:1).

20. Šta tebi najviše znači od onoga što smo razmotrili iz 8. poglavlja Rimljanima?

²⁰ Svima nam znače misli iz 8. poglavlja Rimljanima, bez obzira da li se nadamo da ćemo živeti na nebu ili na zemlji. Treba da cenimo savet da ne dozvolimo da telesne želje dominiraju našim životom. Ako je naše razmišljanje svojstveno duhu, onda možemo očekivati sledeću nagradu o kojoj je Pavle pisao: „Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimlj. 6:23).