Život

Definicija: Stanje po kome se biljke, životinje, ljudi i duhovna bića razlikuju od neživih stvari. Fizička živa bića mogu da rastu, imaju metabolizam, reaguju na spoljašnje nadražaje i mogu da se razmnožavaju. Biljke takođe spadaju u živi svet, ali nisu duše jer ne mogu da razmišljaju niti da osećaju. Zemaljske duše, ljudi i životinje, imaju i životnu silu koja ih pokreće i disanje kojim se podržava ta životna sila.

Kada je reč o razumom obdarenim bićima, život u najpotpunijem smislu te reči jeste savršeno postojanje s punim pravom na to. Ljudska duša nije besmrtna. Ali Božje verne sluge imaju mogućnost da večno žive u savršenstvu — mnogi na zemlji, a na nebu „malo stado“ kao suvladari u Božjem Kraljevstvu. Kada pripadnici nebeske klase budu uskrsnuti u duhovni život, dobiće besmrtnost, a to je oblik života koji se ne treba podržavati ničim što je stvoreno.

Koja je svrha ljudskog života?

Da bi naš život imao svrhu neophodno je da priznamo postojanje Izvora života. Ako je život proizvod slepog slučaja, onda naše postojanje ne bi imalo nikakvu svrhu, i ne bi bilo pouzdane budućnosti koju bismo mogli planirati. Ali u Delima apostolskim 17:24, 25, 28 piše sledeće: „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu... daje svima život i dah i sve. Jer po njemu imamo život i mičemo se i postojimo.“ U Otkrivenju 4:11, Bogu su upućene sledeće reči: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu, čast i moć, jer si ti sve stvorio i tvojom voljom sve postoji i stvoreno je.“ (Vidi i strane 52-58, pod naslovom „Bog“.)

Nezadovoljstvo proističe iz načina života koji nije u skladu sa Stvoriteljevim zahtevima i smernicama za srećan život. U Galatima 6:7, 8 nalazimo sledeće upozorenje: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti. Ko seje u svoje telo, od tela će požnjeti propast.“ (Vidi i Galatima 5:19-21, kao i naslov „Nezavisnost“.)

Greh koji su ljudi nasledili od Adama trenutno im ne dozvoljava da u potpunosti uživaju u životu kao što je to Bog prvobitno nameravao. U Rimljanima 8:20 piše da je ’stvarstvo [čovečanstvo] podloženo ništavnosti‘ zbog Božje presude koja je usledila posle Adamovog greha. Apostol Pavle, koji je bio svestan da je kao čovek grešan, napisao je sledeće: „Ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu. Jer dobro koje želim da činim, ne činim, nego zlo koje ne želim da činim, to činim. Po svom unutrašnjem čoveku zaista uživam u Božjem zakonu, ali u svojim udovima vidim drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima. Jadan sam ti ja čovek!“ (Rimlj. 7:14, 19, 22-24).

Kada primenjujemo biblijska načela i kada se prvenstveno trudimo da vršimo Božju volju, tada smo najsrećniji i naš život zaista ima smisao. Mi ne činimo Bogu nikakvu uslugu time što mu služimo, jer nas on poučava za ’naše dobro‘ (Isa. 48:17). Biblija daje sledeći savet: „Budite postojani, nepokolebljivi, uvek zaokupljeni Gospodovim delom, znajući da vaš trud u Gospodu nije uzaludan“ (1. Kor. 15:58).

Na osnovu onoga što kaže Biblija, imamo mogućnost da večno živimo kao savršeni ljudi ako iskazujemo veru u ono što je Jehova pružio za večni život i ako živimo u skladu s njegovim merilima. Ta nada je čvrsto utemeljena i neće nas voditi do razočaranja. Ako postupamo u skladu s tom nadom, naš život već sada može imati pravi smisao (Jov. 3:16; Titu 1:2; 1. Petr. 2:6).

Da li su ljudi stvoreni da žive neko vreme i da zatim umru?

Post. 2:15-17: „Jehova Bog je uzeo čoveka [Adama] i smestio ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se brine o njemu. Tada je Jehova Bog dao čoveku ovu zapovest: ’Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti.‘“ (Bog je ovde spomenuo smrt kao posledicu greha, a ne kao neminovan kraj. Savetovao je Adama da to izbegne. Uporedi s Rimljanima 6:23.)

Post. 2:8, 9: „Jehova Bog je zasadio vrt u Edenu, prema istoku, i tamo je smestio čoveka koga je stvorio. Tako je Jehova Bog učinio da iz zemlje nikne raznovrsno drveće prijatno za gledanje i čiji je plod dobar za jelo, kao i drvo života usred vrta.“ (Posle Adamovog greha, prvi ljudski par je isteran iz Edena tako da nisu mogli jesti s drveta života, kao što to piše u Postanku 3:22, 23. Da je Adam bio poslušan Stvoritelju, izgleda da bi mu s vremenom dozvolio da jede s tog drveta, što bi na simboličan način pokazalo da je dostojan večnog života. Sama činjenica da je u Edenu postojalo drvo života ukazuje na takvu mogućnost.)

Ps. 37:29: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti.“ (Ovo obećanje jasno pokazuje da se Božja prvobitna namera sa zemljom i ljudima nije promenila.)

Vidi i stranu 354, pod naslovom „Smrt“.

Da li od života možemo očekivati samo kratko postojanje, često ispunjeno patnjom?

Rimlj. 5:12: „Preko jednog čoveka [Adama] u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“ (To smo svi nasledili, ne zato što je to bila Božja namera već zato što je Adam sagrešio. Vidi i naslov „Sudbina“.)

Jov 14:1: „Čovek, koga je žena rodila, kratkog je veka i pun nemira.“ (Život je obično takav u ovom nesavršenom svetu.)

Međutim, čak i pod takvim okolnostima naš život može biti smisaon i pun zadovoljstva. Vidi informacije o tome koja je svrha ljudskog života na stranama 121, 122.

Da li je život na zemlji samo teren na kome se određuje ko će otići na nebo?

Vidi strane 224-231, pod naslovom „Nebo“.

Da li imamo besmrtnu dušu koja živi posle smrti tela?

Vidi strane 103-108, pod naslovom „Duša“.

Na osnovu čega se čovek može nadati da postoji nešto više od sadašnjeg kratkog života?

Mat. 20:28: „Sin čovečji [Isus Hrist] nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“

Jov. 3:16: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“

Jevr. 5:9: „Kad je [Isus Hrist] bio učinjen savršenim, postao je onaj koji donosi večno spasenje svima koji su mu poslušni.“ (Vidi i Jovana 3:36.)

Kako će se ostvariti nada u budući život?

Dela 24:15: „Imam nadu, koju imaju i oni, da će Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike.“ (To podrazumeva i ljude koji su u prošlosti verno služili Bogu, kao i veliki broj onih koji nikada nisu saznali dovoljno o istinitom Bogu tako da nisu niti prihvatili niti odbacili njegove puteve.)

Jov. 11:25, 26: „Tada joj [sestri čoveka koga je kasnije vratio u život] Isus reče: ’Ja sam uskrsenje i život. Ko iskazuje veru u mene, ako i umre, oživeće. I svako ko živi i iskazuje veru u mene, nikada neće umreti. Veruješ li u to?‘“ (Dakle, Isus je osim nade u uskrsenje ponudio još nešto onima koji žive tokom vremena kraja sadašnjeg zlog sveta. Oni koji se nadaju da će biti zemaljski podanici Božjeg Kraljevstva imaju mogućnost da prežive i da nikada ne umru.)

Da li u građi ljudskog tela postoji dokaz da je stvoreno da živi večno?

Poznato je da je kapacitet ljudskog mozga daleko veći od onoga što čovek tokom života iskoristi, bilo da živi 70 ili čak 100 godina. U jednoj enciklopediji piše da ljudski mozak ima „mnogo veći potencijal od onoga što se može iskoristiti za vreme nečijeg životnog veka“ (Encyclopædia Britannica, 1976, 12. tom, strana 998). Naučnik Karl Segan je rekao da ljudski mozak može uskladištiti toliko informacija da bi se njima moglo „ispisati dvadeset miliona knjiga, koliko ih ima u najvećim bibliotekama sveta“ (Cosmos, 1980, strana 278). Što se tiče kapaciteta ljudskog mozga za „skladištenje informacija“, biohemičar Isak Asimov je napisao da je mozak „savršeno sposoban da upravlja bilo kojom količinom informacija kojoj čovek može da ga izloži — pa čak i milijardu puta više od toga“ (The New York Times Magazine, 9. oktobar, 1966, strana 146). (Zašto bi ljudski mozak imao takve sposobnosti ako ne bi trebalo da se koriste? Zar nije razumno zaključiti da su ljudi, sa sposobnošću beskrajnog učenja, u stvari stvoreni da večno žive?)

Ima li života na drugim planetama?

U jednom časopisu se izveštava sledeće: „Traganje za inteligentnim životom u svemiru... počelo je pre 25 godina... Taj ogroman zadatak, koji podrazumeva posmatranje stotina milijardi zvezda, do sada nije pružio jasne dokaze da negde drugde osim na Zemlji postoji život“ (The New York Times, 2. jul, 1984, strana A1).

Jedna enciklopedija kaže sledeće: „Nijedna planeta [van našeg Sunčevog sistema] nije u potpunosti istražena. Ali postoji mogućnost da je na bilo kojoj planeti van Sunčevog sistema započeo život koji je zatim evoluirao u naprednu civilizaciju“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 22. tom, strana 176). (Od tada su otkrivene mnoge planete van našeg Sunčevog sistema, ali nema dokaza da na nekoj od njih ima života. Međutim, kao što ova izjava pokazuje, zar nije možda najveći motiv izuzetno skupih istraživanja u potrazi za životom u svemiru upravo želja da se pronađe neki dokaz za teoriju evolucije, neki dokaz da čoveka nije stvorio Bog niti da je odgovoran pred njim?)

Biblija otkriva da život na našoj planeti nije jedini oblik života koji postoji. Postoje duhovna bića — Bog i anđeli — koji su mnogo inteligentniji i moćniji od čoveka. Oni su još davno komunicirali s ljudima, i objasnili odakle potiče život i kako se mogu rešiti problemi koji pritiskaju svet. (Vidi naslove „Biblija“ i „Bog“.)