4. biblijska knjiga — Brojevi

(ČETVRTA KNJIGA MOJSIJEVA)

Pisac: Mojsije

Mesto pisanja: pustinja i moavske ravnice

Pisanje završeno: 1473. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: 1512-1473. pre n. e.

 1. Zašto su zapisani događaji koje nalazimo u Brojevima i šta nam oni pokazuju?

DOGAĐAJI koji su obeležili putovanje Izraelaca kroz pustinju zapisani su u Bibliji da bismo mi danas nešto naučili iz njih.a Apostol Pavle je rekao: „To se dogodilo nama za primer, da ne žudimo za zlom“ (1. Kor. 10:6). Upečatljiv zapis u Brojevima jasno pokazuje da preživeti mogu samo oni koji svete Jehovino ime, koji su mu uvek poslušni i koji poštuju njegove predstavnike. Jehova nije milostiv zato što je njegov narod dobar ili zato što je to zaslužio, nego zato što su milosrđe i nezaslužena dobrota Jehovine istaknute osobine.

 2. Na šta ukazuje naziv „Brojevi“ i koji su prikladniji naziv koristili Jevreji?

² Naziv Brojevi ukazuje na prebrojavanje naroda, koje je prvi put izvršeno na gori Sinaj, a drugi put u moavskim ravnicama. Zapis o tome možemo naći u prva četiri poglavlja i u 26. poglavlju. Naziv Brojevi potiče iz latinske Vulgate, gde se ova knjiga zove Numeri. Taj latinski naziv je potekao od izraza Aritmi, kako se ova knjiga naziva u grčkoj Septuaginti. Međutim, Jevreji su koristili prikladniji naziv, Bemidbar, što znači „u pustinji“. Hebrejska reč midbar odnosi se na pusto područje u kojem nema gradova ni sela. Događaji zapisani u Brojevima odigrali su se u pustinji južno i istočno od Hanana.

 3. Šta dokazuje da je Mojsije napisao Brojeve?

³ Po svemu sudeći, Brojevi su prvobitno bili deo jedinstvenog svitka koji je sadržavao pet Mojsijevih knjiga, od Postanka do Ponovljenih zakona. Prvi stih Brojeva u izvornom tekstu započinje veznikom „i“, povezujući tako njen tekst s prethodnim knjigama. Po tome možemo zaključiti da je, kao i prethodne knjige, i ovu napisao Mojsije. To se vidi i po sledećoj izjavi: „Mojsije je po Jehovinoj naredbi zapisivao“, kao i po zaključku: „To su zapovesti i zakoni koje je Jehova dao preko Mojsija“ (Br. 33:2; 36:13).

 4. Koje razdoblje obuhvataju Brojevi i kada su bili završeni?

⁴ Prošlo je nešto više od godinu dana otkako su Izraelci otišli iz Egipta. Budući da izveštaj počinje drugog meseca druge godine po izlasku iz Egipta, Brojevi obuhvataju razdoblje od 38 godina i devet meseci, od 1512. do 1473. pre n. e. (Br. 1:1; P. zak. 1:3). Iako se događaji opisani u Brojevima 7:1-88 i 9:1-15 nisu dogodili tokom tog perioda, oni su ipak uvršteni u knjigu jer objašnjavaju pozadinu nekih događaja. Događaji opisani na početku knjige verovatno su zapisivani onako kako su se odigravali, ali Mojsije očigledno nije mogao da završi Brojeve pre kraja četrdesete godine boravka u pustinji, a to je bilo početkom 1473. pre. n. e.

 5. Koje pojedinosti svedoče o verodostojnosti Brojeva?

⁵ Ne postoji nikakva sumnja što se tiče verodostojnosti ovog izveštaja. Mojsije je suvo područje kroz koje su putovali opisao kao „veliku i zastrašujuću pustinju“. Retki stanovnici tog područja i danas se stalno sele u potrazi za pašnjacima i vodom (P. zak. 1:19). Osim toga, detaljna uputstva o logorovanju naroda, redosledu kretanja i trubnim znakovima kojima su oglašavana razna događanja u logoru svedoče o tome da su Brojevi zaista napisani ’u pustinji‘ (Broj. 1:1).

 6. Kako arheološka otkrića potvrđuju izveštaj iz Brojeva?

⁶ Arheologija je potvrdila i zastrašujuć izveštaj koji su uhode donele po povratku sa svog zadatka u Hananu: „Gradovi su utvrđeni i veoma veliki“ (13:28). Savremena otkrića pokazala su da su stanovnici Hanana u to vreme osigurali svoje područje nizom tvrđava u pojedinim mestima širom zemlje, od Jezraelske doline na severu do Gerara na jugu. Gradovi ne samo što su bili utvrđeni nego su obično bili i sagrađeni na vrhu brda, a iznad gradskih zidina uzdizale su se kule. Sve to je sigurno ostavilo snažan utisak na Izraelce, koji su generacijama živeli u egipatskim ravnicama.

 7. Zašto možemo reći da se u Brojevima pošteno izveštava o svemu?

⁷ Narodi imaju običaj da prikrivaju svoje neuspehe a da veličaju pobede, ali izveštaj iz Brojeva pošteno ukazuje na istorijsku istinu kad navodi da su Amaličani i Hananci potpuno potukli Izraelce (14:45). U njemu se otvoreno priznaje da narod nije verovao Bogu i da ga je prezirao (14:11). Božji prorok Mojsije je vrlo iskreno razotkrio grehe naroda, svojih bratanaca i svog rođenog brata i sestre. Nije izostavio ni sebe, jer je zapisao kako nije proslavio Jehovu kada je narodu dao vodu u Merivi, zbog čega je izgubio pravo da uđe u Obećanu zemlju (3:4; 12:1-15; 20:7-13).

 8. Kako drugi pisci Biblije svedoče da su Brojevi nadahnuti od Boga?

⁸ Drugi pisci Biblije direktno ukazuju na gotovo sve važnije događaje zapisane u Brojevima i na mnoge druge pojedinosti iz tog izveštaja, a neki ističu i njihovu važnost, čime pokazuju da je ona deo Biblije, koja je nadahnuta od Boga i korisna. Tako na primer na Brojeve ukazuju Isus Navin (Is. Nav. 4:12; 14:2), Jeremija (2. Kralj. 18:4), Nemija (Nem. 9:19-22), Asaf (Ps. 78:14-41), David (Ps. 95:7-11), Isaija (Isa. 48:21), Jezekilj (Jezek. 20:13-24), Osija (Os. 9:10), Amos (Am. 5:25), Mihej (Mih. 6:5), Luka u svom izveštaju o Stefanovom govoru (Dela 7:36), Pavle (1. Kor. 10:1-11), Petar (2. Petr. 2:15, 16), Juda (Juda 11), Jovan u svom izveštaju u kom prenosi Isusove reči upućene skupštini u Pergamu (Otkr. 2:14), kao i sam Isus Hrist (Jov. 3:14).

 9. Šta iz Brojeva učimo o Jehovi?

⁹ S kakvom svrhom je napisana ova knjiga? Ta knjiga nema samo istorijsku vrednost. U njoj se ističe da je Jehova Bog reda koji od svojih stvorenja zahteva da odanost iskazuju isključivo njemu. Čitalac će to dobro upamtiti kada bude čitao o prebrojavanju, iskušavanju i ispitima vere izraelskog naroda, kao i o njegovoj neposlušnosti i buntovnosti koje su opisane kako bi se naglasilo koliko je važno slušati Jehovu.

10. Zbog koga su sačuvani Brojevi i zašto?

¹⁰ Ovaj izveštaj je sačuvan da bi koristio budućim generacijama. Asaf je o tome rekao: „Da se u Boga uzdaju i da ne zaborave dela Božja, nego da izvršavaju zapovesti njegove. Da ne budu kao praočevi njihovi, naraštaj tvrdoglav i buntovan, naraštaj koji nije pripremio srce svoje i koji nije bio veran Bogu duhom svojim“ (Ps. 78:7, 8). Događaji iz Brojeva više puta su opisani u psalmima, a budući da su psalmi svete jevrejske pesme, narod ih je često ponavljao i učio iz njih (Psalmi 78, 95, 105, 106, 135, 136).

SADRŽAJ BROJEVA

11. Na koja tri dela se mogu podeliti Brojevi?

¹¹ Brojevi se dele na tri logična dela. Prvi deo, koji se završava 10. stihom 10. poglavlja, opisuje događaje koji su se odigrali dok su Izraelci još bili ulogoreni kod Sinajske gore. Drugi deo, koji se završava 21. poglavljem, opisuje šta se događalo tokom sledećih 38 godina i jednog ili dva meseca dok su bili u pustinji, pre nego što su stigli u moavske ravnice. Poslednji deo, koji se završava 36. poglavljem, opisuje događaje koji su se odigrali u moavskim ravnicama dok su se Izraelci pripremali za ulazak u Obećanu zemlju.

12. Koliki je bio izraelski logor kod Sinaja i kako je bio organizovan?

¹² Događaji na gori Sinaj (1:1–10:10). Izraelci su se već godinu dana nalazili u sinajskim brdima. Tamo su bili organizovani u čvrsto povezanu zajednicu. Jehova je zapovedio da se popišu svi muškarci od 20 godina pa naviše. Njihov broj se kretao od 32 200 muškaraca u Manasijinom plemenu do 74 600 u Judinom. Ukupno je bilo 603 550 Izraelaca sposobnih za vojsku, ne računajući muškarce iz Levijevog plemena, žene i decu, tako da je u logoru verovatno bilo i više od tri miliona ljudi. Šator sastanka se nalazio usred Levijevog plemena, u središtu logora. Na svakoj strani logora bila su određena mesta na kojima su bili ulogoreni ostali Izraelci u troplemenskim grupama. Svako pleme je dobilo uputstva kojim će redosledom krenuti kada dođe vreme da se logor premesti. Jehova im je dao ta uputstva i izveštaj kaže: „Izraelovi sinovi su učinili sve onako kako je Jehova zapovedio Mojsiju“ (2:34). Poslušali su Jehovu i pokazali da poštuju Mojsija, Božjeg vidljivog predstavnika.

13. Po kom principu su Leviti dobijali zaduženja?

¹³ Zatim su Levijevi sinovi bili odvojeni za službu Jehovi, kao otkupnina za prvence u Izraelu. Na osnovu svog porekla bili su podeljeni u tri grupe, budući da su poticali od trojice Levijevih sinova: Girsona, Kata i Merarija. Na temelju te podele bila su određena njihova mesta u logoru i služba koju je trebalo da obavljaju. Težak posao prenošenja svetog šatora obavljali su oni koji su bili stariji od 30 godina. Da bi se obavio i lakši deo posla, bila je uvedena služba za one od 25 godina naviše. U Davidovo vreme, starosna granica je bila pomerena na 20 godina (1. Let. 23:24-32; Jezd. 3:8).

14. Koje je propise narod dobio da bi logor ostao čist?

¹⁴ Da bi logor ostao čist, narod je dobio propise o izdvajanju bolesnih u karantin, o obredu očišćenja za one koji su bili neverni Bogu, o postupanju u slučaju kada muž sumnja u vernost svoje žene i pravila za one koji su se zavetovali da će živeti kao nazireji pred Jehovom. Budući da je narod nosio Božje ime, morao se ponašati u skladu s njegovim zapovestima.

15. (a) Šta su poglavari priložili nakon svečanosti povodom postavljanja oltara? (b) Na koji odnos Izraelci nisu smeli da zaborave i na šta ih je podsećala Pasha?

¹⁵ Dodajući neke pojedinosti koje su se dogodile prethodnog meseca (Br. 7:1, 10; Izl. 40:17), Mojsije je opisao prikupljanje priloga koji je donelo 12 poglavara u razdoblju od 12 dana, nakon što je bila održana svečanost povodom postavljanja oltara. Oni se pri tom nisu nadmetali niti isticali, nego su svi dali potpuno isti prilog. Svi su morali imati na umu da je Jehova Bog, koji je govorio Mojsiju šta treba da radi, iznad tih poglavara i iznad samog Mojsija. Nisu smeli da zaborave na svoj odnos s Jehovom. Pasha ih je podsećala na to da ih je Jehova na čudesan način izbavio iz Egipta i trebalo je da je proslave u pustinji u propisano vreme, godinu dana nakon izlaska iz Egipta.

16. Kako je Jehova vodio narod i čemu su služili trubni znakovi koje su dobili?

¹⁶ Onako kako je Jehova vodio Izraelce iz Egipta, tako je nastavio da ih vodi dok su putovali pustinjom. Danju ih je vodio oblakom koji je prekrivao sveti šator Svedočanstva, a noću ih je vodio nečim što je ličilo na vatru. Kada bi oblak krenuo, i narod bi krenuo. Kada bi oblak stajao nad šatorom, narod bi ostao ulogoren, ponekad nekoliko dana, a ponekad mesec dana ili čak duže, jer u izveštaju stoji: „Na Jehovinu zapovest bi se ulogorili i na Jehovinu zapovest bi krenuli. Činili su ono što je Jehova tražio od njih, po Jehovinoj naredbi datoj preko Mojsija“ (Br. 9:23). Budući da je došlo vreme da narod ode sa Sinaja, dobili su uputstva o trubnim znakovima kojima će se oglašavati okupljanje naroda i kretanje pojedinih grupa unutar logora tokom njihovog putovanja pustinjom.

17. Opiši kako je teklo putovanje.

¹⁷ Događaji u pustinji (10:11–21:35). Na kraju, dvadesetog dana drugog meseca Jehova je podigao oblak sa šatora, što je bio znak da Izrael treba da napusti područje Sinaja. Noseći kovčeg Jehovinog saveza, krenuli su na sever prema Kadis-Varni, udaljenoj oko 240 kilometara. Dok su danju putovali, nad njima je bio Jehovin oblak. Svaki put kada je kovčeg kretao na put, Mojsije je molio Jehovu da ustane i raseje svoje neprijatelje, a kada se kovčeg zaustavljao, molio je Jehovu da se vrati „nebrojenim hiljadama Izraelaca“ (10:36).

18. Na šta se narod žalio na putu za Kadis-Varnu i kako je Jehova organizovao teokratsko vođstvo u logoru?

¹⁸ Međutim, u logoru su se pojavili problemi. Dok su putovali na sever prema Kadis-Varni, narod je u najmanje tri navrata počeo da se žali. Prvu pobunu Jehova je prekinuo poslavši vatru koja je spalila neke iz naroda. Zatim su „mnogi drugi ljudi“ podstakli Izraelce da se žale što više nemaju za jelo ribe, krastavce, lubenice, praziluk, crni i beli luk koje su imali u Egiptu, nego samo manu (11:4). Mojsiju je bilo toliko teško da je molio Jehovu da ga ubije, da ne mora više da bude „hranitelj“ sveg tog naroda. Jehova je bio obziran prema Mojsiju, pa je uzeo nešto duha od njega i dao ga sedamdesetorici starešina, koji su potom pomagali Mojsiju kao proroci u logoru. Narod je nakon toga dobio obilje mesa. Jehova je podigao vetar koji je doneo prepelice s mora, kao što se jednom prilikom već bilo dogodilo, i narod je počeo pohlepno da skuplja velike zalihe i da ih sebično gomila. Međutim, Jehovin gnev se raspalio na njih i mnoge je pobio zbog toga što su sebično žudeli za hranom (Izl. 16:2, 3, 13).

19. Kako je Jehova reagovao na Marijino i Aronovo prigovaranje?

¹⁹ Međutim, problemi nisu prestali. Marija i Aron nisu ispravno gledali na svog mlađeg brata Mojsija, kao na Jehovinog predstavnika, pa su počeli da mu prigovaraju zbog njegove žene, koja je nedavno došla u logor. Zahtevali su veća ovlašćenja, kakva je imao Mojsije, iako je „Mojsije... bio najkrotkiji čovek na zemlji“ (Br. 12:3). Jehova je kaznio Mariju gubom, jer je verovatno ona podsticala Arona na prigovaranje, i tako je rešio spor i jasno dao do znanja da Mojsije zauzima poseban položaj. Kasnije je Marija ozdravila samo zato što se Mojsije zauzeo za nju.

20, 21. Koji su događaji dali povoda Jehovi da odluči da Izraelci lutaju pustinjom četrdeset godina?

²⁰ Izraelci su stigli u Kadis i ulogorili se nadomak Obećane zemlje. Tada je Jehova rekao Mojsiju da pošalje uhode kako bi izvideli zemlju. Oni su ušli s južne strane i krenuli na sever i došli sve do ’granice Emata‘, prešavši tako stotine kilometara za četrdeset dana (13:21). Kada su se vratili i doneli bogate hananske plodove, desetorica uhoda nisu pokazali veru u Boga, nego su tvrdili da bi bilo nerazumno napasti tako jak narod i tako velike i utvrđene gradove. Halev je bezuspešno pokušavao da umiri narod tvrdeći da mogu osvojiti zemlju. Buntovne uhode su uplašile Izraelce jer su tvrdili da ta zemlja „proždire svoje stanovnike“ i govorili: „Svi ljudi koje smo videli u njoj su ogromni.“ I dok se pobuna širila logorom, Isus Navin i Halev su rekli: „S nama je Jehova. Ne bojte ih se“ (13:32; 14:9). Međutim, narod je počeo da govori da će ih kamenovati.

²¹ Tada se Jehova direktno umešao i rekao Mojsiju: „Dokle će me ovaj narod prezirati? Dokle mi neće verovati i pored svih znakova koje sam učinio među njima?“ (14:11). Ali Mojsije je preklinjao Jehovu da ne zatre narod, jer je u pitanju bilo Jehovino ime i njegova slava. Jehova je zato odlučio da Izraelci lutaju pustinjom dok ne pomru svi popisani muškarci iz naroda, od dvadeset godina pa naviše. Od svih popisanih muškaraca, samo će Halevu i Isusu Navinu biti dozvoljeno da uđu u Obećanu zemlju. Narod je na svoju ruku pokušavao da se popne na brdo, ali nije uspeo i doživeo je težak poraz od Amaličana i Hananaca. Kako je samo visoku cenu narod platio zato što je prezirao Jehovu i njegove verne predstavnike!

22. Kako je Jehova pokazao koliko je važna poslušnost?

²² Izraelci su zaista morali još mnogo da uče o poslušnosti. Kako bi to naglasio, Jehova im je dao još neke zakone. Rekao im je da će nakon ulaska u Obećanu zemlju izvršavati obred očišćenja za svoje grehe, a onoga ko bude namerno neposlušan moraće da pogube. Zbog toga je Jehova, kada su jednog čoveka zatekli kako na sabat skuplja drva i tako krši zakon, zapovedio: „Taj čovek neka se pogubi“ (15:35). Da bi se narod sećao Jehovinih zapovesti i da bi bio svestan koliko je važno slušati ih, Jehova im je zapovedio da naprave rese na skutovima haljina.

23. Kako se završila pobuna Koreja, Datana i Avirona?

²³ Uprkos tome, ponovo je izbila pobuna. Korej, Datan, Aviron i 250 uticajnih ljudi iz naroda pobunili su se protiv Mojsijevog i Aronovog vođstva. Mojsije je taj problem izneo pred Jehovu, rekavši buntovnicima: ’Uzmite kadionice i kâd i stavite to pred Jehovu, pa neka on izabere‘ (16:6, 7). Kada su to učinili, Jehovina slava se pokazala svem narodu. Jehova je brzo izvršio osudu razdvojivši zemlju pod njima, tako da je zemlja progutala Korejevu, Datanovu i Avironovu porodicu. Poslao je i vatru koja je spalila 250 ljudi koji su prinosili kâd, a među njima i Koreja. Međutim, narod je već sledećeg dana počeo da krivi Mojsija i Arona za ono što je Jehova učinio i on ih je zato ponovo udario pomorom, tako da je poginulo 14 700 buntovnika.

24. Koji je znak Jehova dao kako bi ućutkao buntovnike?

²⁴ Jehova je zbog svih tih događaja zapovedio da svako pleme donese pred njega štap, uključujući i Levijevo pleme koje je donelo štap sa Aronovim imenom. Sledećeg dana se pokazalo da je Jehova izabrao Arona za sveštenika, jer je samo njegov štap procvetao i na njemu su iznikli zreli bademi. Štap se čuvao u kovčegu saveza „kao znak buntovnim sinovima“ (Br. 17:10; Jevr. 9:4). Zatim slede propisi o desecima kojima se izdržavalo sveštenstvo i o očišćenju vodom i pepelom crvene junice, a zatim nas izveštaj ponovo vraća u Kadis. Tamo je Marija umrla i bila sahranjena.

25. Kojom prilikom Mojsije i Aron nisu proslavili Jehovu i koje su bile posledice toga?

²⁵ Kada su opet bili nadomak Obećane zemlje, narod je počeo da se prepire s Mojsijem jer nisu imali vode. Jehova je na to gledao kao da se svađaju s njim, pa im je pokazao svoju slavu i zapovedio Mojsiju da uzme štap i izvede im vodu iz stene. Da li su Mojsije i Aron tom prilikom proslavili Jehovu? Nisu, nego je Mojsije dvaput gnevno udario po steni. Narod i stoka su dobili vodu za piće, ali Mojsije i Aron nisu Jehovi pripisali zaslugu za to. Iako je mukotrpno putovanje pustinjom bilo pri kraju, obojica su navukla na sebe Jehovin gnev i zato im je on rekao da neće ući u Obećanu zemlju. Aron je umro nešto kasnije na gori Or, a dužnosti prvosveštenika je preuzeo njegov sin Eleazar.

26. Koji su događaji obeležili put oko Edoma?

²⁶ Izraelci su krenuli na istok i tražili dozvolu da prođu kroz Edom, ali je nisu dobili. Dok su išli dugim zaobilaznim putem oko Edoma, narod se ponovo našao u nevolji jer je gunđao protiv Boga i Mojsija. Već im je bila dojadila mana i bili su žedni. Pošto su bili buntovni, Jehova je među njih poslao zmije otrovnice, tako da su mnogi pomrli. Kada se Mojsije pomolio za narod, Jehova mu je rekao da napravi od bakra zmiju ljuticu i postavi je na stub. Ako bi nekoga ujela zmija, trebalo je da pogleda u tu bakarnu zmiju, i tako bi ostao živ. Izraelci su išli na sever, ali su ih zaustavili neprijateljski raspoloženi kraljevi: najpre amorejski kralj Sion, a zatim vasanski kralj Og. Izraelci su pobedili oba kralja i zauzeli njihovo područje istočno od Rasedne doline.

27. Kako je Jehova osujetio Valakove planove s Valamom?

²⁷ Događaji u moavskim ravnicama (22:1–36: 13). Nestrpljivo iščekujući da uđu u Hanan, Izraelci su se skupili u moavskim ravnicama severno od Mrtvog mora, na istočnoj strani Jordana, nasuprot Jerihonu. Kada su Moavci videli to ogromno mnoštvo pred sobom, obuzeo ih je veliki strah. Njihov kralj Valak posavetovao se s Madijancima i poslao ljude da dovedu Valama da gata i prokune izraelski narod. Bog je Valamu izričito rekao: „Ne idi s njima“, ali on je ipak hteo da ide (22:12). Želeo je da dobije nadoknadu za svoje usluge. Na kraju je i otišao, ali jedan anđeo ga je zaustavio, a njegova magarica je čudom progovorila i prekorila ga. Kada je Valam napokon došao kako bi prokleo Izrael, Božji duh ga je u četiri navrata podstakao da prorekne samo blagoslove za Božji narod. Čak je prorekao da će zvezda izaći iz Jakova i žezlo se podići iz Izraela da pokori i uništi neprijatelje.

28. Koju su podmuklu zamku neprijatelji pripremili Izraelcima na Valamov predlog i kako je pomor bio zaustavljen?

²⁸ Pošto je razbesneo Valaka neuspelim pokušajima da prokune Izraelce, Valam je nastojao da ponovo stekne kraljevu milost, pa mu je savetovao da Moavci iskoriste svoje žene kako bi namamile Izraelce da učestvuju u razuzdanim obredima u čast Vala (31:15, 16). Tako su se Izraelci na samoj granici Obećane zemlje upustili u strašan nemoral i počeli da se klanjaju lažnim bogovima. Jehova se silno razgnevio i udario narod pomorom, a Mojsije je tražio da krivci budu strogo kažnjeni. Kada je Fines, sin prvosveštenika, video da je jedan od poglavara doveo Madijanku u svoj šator usred logora, ušao je u šator za njima i ubio ih, probovši ženu kroz polne organe. Tada se pomor zaustavio, ali od njega je poginulo 24 000 ljudi.

29. (a) Šta je pokazao popis napravljen na kraju četrdesete godine? (b) Koje su pripreme izvršene za ulazak u Obećanu zemlju?

²⁹ Posle toga, Jehova je zapovedio Mojsiju i Eleazaru da ponovo prebroje narod, kao što su to učinili 39 godina ranije kod gore Sinaj. Konačni broj je pokazao da među Izraelcima nije bilo porasta. Čak je bilo popisano 1 820 muškaraca manje. Nije ostao niko od onih koji su bili popisani za vojnu službu kod Sinaja, osim Isusa Navina i Haleva. Svi su pomrli u pustinji, kao što je Jehova i rekao da će se dogoditi. Jehova je zatim dao uputstva u vezi s podelom zemlje u nasledstvo. Ponovio je da Mojsije neće ući u Obećanu zemlju jer ga nije proslavio kod vode Merive (20:13; 27:14; videti fusnote u engleskom prevodu Svetog pisma Novi svet — s referencama). Tada je postavio Isusa Navina za Mojsijevog naslednika.

30. Kako su se Izraelci osvetili Madijancima i koja su plemena dobila područje istočno od Jordana?

³⁰ Posle toga, Jehova je preko Mojsija podsetio Izraelce na važnost zakona o žrtvama i praznicima, i da na davanje zaveta treba vrlo ozbiljno da gledaju. Takođe je rekao Mojsiju da se osveti Madijancima jer su učestvovali u zaveri protiv Izraelaca i naveli ih da se priklone Valu fegorskom. Svi madijanski muškarci, među njima i Valam, bili su pobijeni u bici. Samo su device bile pošteđene. Bilo ih je zarobljeno 32 000, zajedno s plenom među kojim je bilo i 808 000 grla stoke. Izraelci nisu izgubili nijednog čoveka u bici. Ruvimovi i Gadovi sinovi, koji su imali mnogo stoke, tražili su da se nasele u području istočno od Jordana. Pošto su se obavezali da će pomoći ostalima da osvoje Obećanu zemlju, odobren im je zahtev. Tako su ta dva plemena i polovina Manasijinog plemena dobili u nasledstvo tu bogatu visoravan.

31. (a) Kako su Izraelci pri ulasku u Obećanu zemlju morali pokazati da su poslušni Jehovi? (b) Koja su uputstva dobili u vezi s plemenskim nasledstvom?

³¹ Zatim se nabrajaju mesta na kojima su se Izraelci zaustavljali tokom 40-godišnjeg putovanja, a potom se izveštaj ponovo usredsređuje na važnost poslušnosti Jehovi. Bog im je dao zemlju, ali trebalo je da oni izvrše njegovu presudu i proteraju izopačene stanovnike koji su obožavali demone i da unište i poslednji trag njihove idolopokloničke religije. Detaljno su navedene granice zemlje koju im je Bog dao. Trebalo je da je razdele žrebom. Leviti nisu imali plemensko nasledstvo ali su dobili 48 gradova s pašnjacima, od kojih je šest trebalo da budu gradovi-utočišta za nenamerne ubice. Zemlja je uvek morala da ostane u vlasništvu plemena kojem je prvobitno pripala i nije se mogla preneti u vlasništvo drugog plemena putem sklapanja braka. Ako neko nije imao muškog naslednika, nasledstvo su dobijale ćerke, na primer Salpadove ćerke, ali morale su se udati unutar svog plemena (27:1-11; 36:1-11). Brojevi se završavaju tim zapovestima koje je Jehova dao preko Mojsija, u vreme kada su Izraelci napokon bili spremni da uđu u Obećanu zemlju.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

32. Čime su u Brojevima predočene Isusova služba i žrtva?

³² Isus se u nekoliko navrata osvrnuo na Brojeve, a njegovi apostoli i drugi pisci Biblije jasno su stavili do znanja da je ova knjiga vrlo značajna i korisna. Apostol Pavle je uporedio Isusovu vernu službu s Mojsijevom, koja je prilično detaljno opisana u Brojevima (Jevr. 3:1-6). Životinjske žrtve i škropljenje vodom u kojoj se nalazio pepeo crvene junice, o čemu govore Brojevi 19:2-9, predočavali su daleko veličanstvenije očišćenje koje omogućava Hristova žrtva (Jevr. 9:13, 14).

33. Šta učimo iz čuda kojim je Mojsije izveo vodu u pustinji?

³³ Osim toga, Pavle je objasnio da izvođenje vode iz stene u pustinji ima dublje značenje za nas kada je rekao: „Pili [su] iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je predstavljala Hrista“ (1. Kor. 10:4; Br. 20:7-11). Stoga je na mestu što je Hrist rekao: „Ko bude pio od vode koju ću mu ja dati, nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja donosi večni život“ (Jov. 4:14).

34. Kako je Isus ukazao na proročansko značenje bakarne zmije?

³⁴ Isus je direktno ukazao na još jedan događaj iz Brojeva koji je predočavao nešto čudesno što će Bog omogućiti preko njega. „Kao što je Mojsije u pustinji podigao zmiju na stub“, rekao je Isus, „tako i Sin čovečji mora biti podignut, da bi svako ko veruje u njega imao večni život“ (Jov. 3:14, 15; Br. 21:8, 9).

35. (a) Čega i zašto hrišćani treba da se čuvaju, kako to pokazuje primer Izraelaca u pustinji? (b) Koje su primere pohlepe i pobune spomenuli Juda i Petar u svojim poslanicama?

³⁵ Zašto su Izraelci morali četrdeset godina da lutaju pustinjom? Zato što nisu imali vere. Apostol Pavle je ozbiljno upozorio hrišćane na tu opasnost: „Pazite, braćo, da neko od vas ne odstupi od živog Boga, pa da se u njemu ne razvije zlo srce koje nema vere. Nego podstičite jedni druge svaki dan.“ Izraelci su umrli u pustinji zato što su bili neposlušni i zato što nisu imali vere. „Zato dajmo sve od sebe da uđemo u [Božji] počinak, da ne bi neko pao oponašajući takvu neposlušnost“ (Jevr. 3:7–4:11; Br. 13:25–14:38). Juda je upozoravao na bezbožne ljude koji su pogrdno govorili o svetim stvarima i pri tom je uzeo za primer Valama, koji je pohlepno želeo da dobije nadoknadu, i Koreja, koji se otvoreno bunio protiv Jehovinog sluge Mojsija (Juda 11; Br. 22:7, 8, 22; 26:9, 10). Petar je rekao da je Valam „zavoleo platu za zla dela“, a i proslavljeni Isus je u otkrivenju datom preko Jovana rekao za njega da je ’namamio Izraelove sinove na greh, te su oni počinili idolopoklonstvo i blud‘. Sigurno da i današnju hrišćansku skupštinu treba upozoriti na takve bezbožne pojedince (2. Petr. 2:12-16; Otkr. 2:14).

36. Na koje je iskvarene postupke upozoravao Pavle i kako nama može koristiti njegov savet?

³⁶ Kada se u korintskoj skupštini pojavio nemoral, Pavle im je pisao da ’ne žude za zlom‘, direktno se osvrćući na Brojeve. On je upozorio: „Ne činimo ni blud, kao što su neki od njih počinili blud, pa ih je u jednom danu palo dvadeset i tri hiljade“ (1. Kor. 10:6, 8; Br. 25:1-9; 31:16).b A šta je sa onim događajem kada se narod žalio da poslušnost Božjim zapovestima donosi nevolju i da im je dojadila mana koju im je Jehova davao za jelo? O tome je Pavle rekao: „Ne iskušavajmo Jehovu, kao što su ga neki od njih iskušavali, pa su izginuli od zmija“ (1. Kor. 10:9; Br. 21:5, 6). Pavle je zatim nastavio: „I ne gunđajte, kao što su neki od njih gunđali, pa su izginuli od onoga koji ubija.“ Izraelci su iskusili te strašne nevolje zato što su gunđali protiv Jehove, njegovih predstavnika i hrane koju im je davao. Sve to što im se „događalo za primer“ treba da bude jasno upozorenje svima nama danas, kako bismo služili Jehovi čvrsti u veri (1. Kor. 10:10, 11; Br. 14:2, 36, 37; 16:1-3, 41; 17:5, 10).

37. Navedi primer kako nam Brojevi mogu pomoći da razumemo druge biblijske stihove.

³⁷ Sadržaj Brojeva može nam pomoći da bolje razumemo mnoge druge biblijske stihove. (Uporediti: Br. 28:9, 10 — Mat. 12:5; Br. 15:38 — Mat. 23:5; Br. 6:2-4 — Luka 1:15; Br. 4:3 — Luka 3:23; Br. 18:31 — 1. Kor. 9:13, 14; Br. 18:26 — Jevr. 7:5-9; Br. 17:8-10 — Jevr. 9:4.)

38. U kom smislu su Brojevi posebno korisni i na šta usmeravaju našu pažnju?

³⁸ Ono što je zapisano u Brojevima zaista je nadahnuto od Boga i korisno jer nas uči koliko je važno da slušamo Jehovu i da poštujemo one koje je postavio za nadglednike u svom narodu. U Brojevima se putem raznih primera osuđuje neispravno postupanje, a putem događaja koji imaju proročansko značenje naša pažnja je usmerena na onoga koga je Jehova dao svom današnjem narodu kao Spasitelja i Vođu. Brojevi su nezaobilazna i poučna spona u biblijskom izveštaju čiji je vrhunac uspostavljanje Jehovinog pravednog Kraljevstva na čijem čelu je Isus Hrist, kojeg je Jehova postavio za Posrednika i Prvosveštenika.

[Fusnote]