Sledi nadmašujući put ljubavi

JEHOVA BOG je oličenje ljubavi (1. Jovanova 4:8). Njegov Sin, Isus Hrist, rekao je da treba da volimo Boga i svog bližnjeg (Matej 22:37-40). Da, Bog upravlja celim svemirom na temelju tog svojstva! Zato za večni život bilo gde, moramo slediti put ljubavi!

Bog je pokazao ljubav prema naciji Izrael, ali je kasnije odbacio tu organizaciju zbog nevernosti. Nakon toga je identifikovao skupštinu Isusovih učenika kao svoju novu organizaciju. Kako? Posebnim manifestacijama svetog duha koji ih je osposobio da govore jezicima i da proriču. Zato su, na Pentekost 33. n. e., 3 000 Jevreja i prozelita postali vernici i napustili staru organizaciju u korist Božje nove (Dela apostola 2:1-41). Budući da su darovi duha nakon toga bili davani preko Isusovih apostola, takve manifestacije su prestale njihovom smrću (Dela apostola 8:5-18; 19:1-6). Ali, do tada su darovi dokazali da je Božja naklonost bila na duhovnom Izraelu (Galatima 6:16).

Čuda koja su bila posledica darova duha bila su korisna. Međutim, ispoljavanje ljubavi ili nesebične brige za druge važnije je nego posedovati darove duha. Apostol Pavle je to pokazao u svom prvom pismu Korinćanima (cca 55. n. e.). U njemu je govorio o ljubavi kao o ’nadmašujućem putu‘ (1. Korinćanima 12:31, NW). Taj put se razmatra u 13. poglavlju 1. Korinćanima.

Bez ljubavi, ništa smo

Pavle je raspravljao: „Ako govorim jezicima ljudskim i anđeoskim a nemam ljubavi, postao sam mesing koji ječi ili cimbal koji zveči“ (1. Korinćanima 13:1, „NW“). Bez ljubavi, govoriti duhom danim ljudskim jezikom ili nebeskim anđeoskim jezikom ne bi značilo ništa. Pavle je više voleo reći pet izgrađujućih reči nego deset hiljada reči na jeziku koji ljudi ne razumeju (1. Korinćanima 14:19). Osoba bez ljubavi bila bi kao „mesing koji ječi“ — bučan, dodijavajući gong — ili kao nemelodični ’cimbal koji zveči‘. Govorenje jezicima u kome nema ljubavi nije bio umirujuć, duhovno izgrađujuć način da se slavi Bog i pomogne njegovom narodu. Danas pokazujemo ljubav upotrebljavajući razumljiv govor u hrišćanskoj službi.

Apostol je zatim rekao: „Ako imam dar proricanja i upoznat sam sa svim svetim tajnama i svim spoznanjem, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a nemam ljubavi, ništa sam“ (1. Korinćanima 13:2, „NW“). Čudesno proricanje, posebno shvatanje svetih tajni i duhom dano spoznanje mogu koristiti drugima ali ne onima koji poseduju takve darove ako obdareni nemaju ljubavi. Pavle je upotrebio posebno razumevanje svetih tajni da pomogne drugima, a dar spoznanja omogućio mu je da predskaže preživljavanje žrtava brodoloma (Dela apostola 27:20-44; 1. Korinćanima 4:1, 2). Ipak, da je imao ’sve spoznanje i svu veru‘ a nije imao ljubavi, u Jehovinim očima bio bi ništa.

Danas Jehovin duh omogućava njegovim Svedocima da razumeju biblijska proročanstva i svete tajne i vodi ih u prenošenju takvog spoznanja drugima (Joel 2:28, 29). Duh takođe proizvodi veru koja je potrebna da se pređu prepreke kao gore (Matej 17:20). Pošto duh čini te stvari, pogrešno je zbog njih tražiti ličnu slavu. Mi ništa ne značimo ukoliko ne činimo stvari na Božju slavu i s ljubavlju prema njemu i bližnjima (Galatima 5:6).

Nema koristi od žrtava bez ljubavi

Pavle je rekao: „Ako dam sav svoj imetak da nahranim druge, i ako predam svoje telo, da se hvalim, a nemam ljubavi, uopšte mi ne koristi“ (1. Korinćanima 13:3, „NW“). Bez ljubavi, Pavle ne bi imao koristi da je sve što je posedovao dao da nahrani druge. Bog nas nagrađuje za ljubav koja stoji iza naših darova, a ne za materijalnu vrednost ili zato što tražimo slavu kao davaoci, poput lažljivog Ananije i Safire (Dela apostola 5:1-11). Pavle je ostavio sjajan primer dajući od sebe s puno ljubavi u vezi s akcijom pomoći za vernike u Judeji (1. Korinćanima 16:1-4; 2. Korinćanima 8:1-24; 9:7).

Čak i mučenička smrt kao svedoka za istinu, bez ljubavi Bogu ne znači ništa (Poslovice 25:27). Isus je govorio o svojoj žrtvi, ali se nije hvalio u vezi s tim. Umesto da se hvali, spremno je dao sebe iz ljubavi (Marko 10:45; Efescima 5:2; Jevrejima 10:5-10). Njegova duhovna braća ’prinose svoja tela kao živu žrtvu‘ u Božjoj službi, ne u mučeništvu kojim slave sebe nego na nespektakularne načine koji slave Jehovu i pokazuju njihovu ljubav prema njemu (Rimljanima 12:1, 2, NW).

Neki načini na koje će nas ljubav podstaknuti da delujemo

Pavle je napisao: „Ljubav je dugotrpljiva i dobrohotna“ (1. Korinćanima 13:4a, „NW“). Za mnoge je Božja dugotrpljivost još od Adamovog greha značila pokajanje koje vodi do spasenja (2. Petrova 3:9, 15). Ako imamo ljubavi, strpljivo ćemo poučavati druge istini. Izbegavaćemo emocionalne izlive i bićemo obazrivi i opraštaćemo (Matej 18:21, 22). Ljubav je i dobrohotna, i mi smo privučeni Bogu zbog njegove dobrohotnosti. Dobrohotnost, plod njegovog duha, sprečava nas da od drugih zahtevamo više nego što on zahteva od nas (Efescima 4:32). Ljubav nas čak čini dobrohotnima prema nezahvalnim ljudima (Luka 6:35).

Pavle je dodao: „Ljubav nije ljubomorna, ne hvasta se, ne nadima se“ (1. Korinćanima 13:4b, „NW“). Ljubomora je delo tela koje će isključiti osobu iz Božjeg Kraljevstva (Galatima 5:19-21). Ljubav nas sprečava da budemo ljubomorni radi stvari ili povoljnih okolnosti druge osobe. Ako ona primi službenu prednost koju smo mi želeli, ljubav će nas podstaknuti da se radujemo s njom, dajemo joj svoju podršku i zahvaljujemo Bogu da može biti upotrebljena na korist skupštine.

Pošto se ljubav „ne hvasta“, ne podstiče nas da se hvalimo u vezi onoga što nam Bog dopušta da učinimo u njegovoj službi. Neki su se Korinćani hvalili kao da su darovi duha potekli od njih, ali darovi su bili od Boga, kao što su i prednosti u njegovoj današnjoj organizaciji. Dakle, umesto da se hvalimo u vezi našeg položaja u Božjoj organizaciji, čuvajmo se da ne padnemo (1. Korinćanima 1:31; 4:7; 10:12). Ljubav se „ne nadima“, ali um osobe bez ljubavi može biti nadut samovažnošću. Osobe pune ljubavi ne osećaju se superiorno u odnosu na druge (1. Korinćanima 4:18, 19; Galatima 6:3).

Nije nepristojna, sebična, uvredljiva

Ljubav se „ne ponaša... nepristojno, ne traži svoje vlastite koristi, ne razdražuje se“ (1. Korinćanima 13:5a, „NW“). Ona unapređuje dobre manire, Bogu odano vladanje, poštovanje prema autoritetu i pristojno ponašanje na hrišćanskim sastancima (Efescima 5:3-5; 1. Korinćanima 11:17-34; 14:40; uporedi Juda 4, 8-10). Budući da ljubav prouzrokuje da se svako oseća potrebnim, poput svih delova ljudskog tela, skupština puna ljubavi mesto je mira i utočišta (1. Korinćanima 12:22-25). Umesto da sebično „traži svoje vlastite koristi“, ljubav prouzrokuje da žrtvujemo ponekad svoja prava i pokazujemo zanimanje za druge i njihovu dobrobit (Filipljanima 2:1-4). Ljubav nas podstiče da ’postanemo sve svim vrstama ljudi, da bismo mogli spasti neke‘ svojom službom (1. Korinćanima 9:22, 23, NW).

Ljubav se „ne razdražuje“. Izlivi gneva su dela grešnog tela, ali ljubav prouzrokuje da smo „spori na srdžbu“ (Jakov 1:19, NW; Galatima 5:19, 20). Čak i ako se opravdano razgnevimo, ljubav nam ne dozvoljava da ostanemo razdraženi, i time damo mesta Đavolu (Efescima 4:26, 27). Naročito starešine moraju izbegavati gnev ako suvernici propuste da primene neki savet.

Pavle je o ljubavi rekao i ovo: „Ne računa uvrede“ (1. Korinćanima 13:5b, „NW“). Ljubav ne vodi popis nepravdi, poput odrednica u knjizi poslovanja. Ona vidi dobro u suvernicima i ne osvećuje se za stvarne ili zamišljene nepravde (Poslovice 20:22; 24:29; 25:21, 22). Ljubav nam pomaže da ’težimo za stvarima koje doprinose miru‘ (Rimljanima 14:19, NW). Pavle i Barnaba imali su prepirku i različitim su putevima nastavili u Božjoj službi, ali ljubav je zalečila jaz i odvratila ih od toga da ne oproste (Levitik 19:17, 18; Dela apostola 15:36-41).

Naklonjena pravednosti i istini

S obzirom na ljubav, Pavle nadalje kaže: „Ne raduje se nad nepravednošću, a raduje se s istinom“ (1. Korinćanima 13:6, „NW“). Neki toliko uživaju u nepravednosti da „ne bi spavati mogli ako zlo ne čine“ (Poslovice 4:16). Ali u Božjoj organizaciji mi se ne takmičimo jedan s drugim niti se radujemo ako nekog greh uhvati u zamku (Poslovice 17:5; 24:17, 18). Da je u korintskoj skupštini bilo dovoljno ljubavi prema Bogu i pravednosti, tamo se ne bi tolerisao nemoral (1. Korinćanima 5:1-13). Između ostalog, ljubav prema pravednosti sprečava nas da uživamo u televizijskim, filmskim ili pozorišnim prikazima nepravednosti.

Ljubav se „raduje... s istinom“. Ovde je istina dovedena u kontrast s nepravednošću. To očigledno znači da ljubav prouzrokuje da se radujemo zbog uticaja za pravednost koji istina ima na ljude. Mi nalazimo radost u stvarima koje izgrađuju ljude i koje unapređuju stvar istine i pravednosti. Ljubav nas sprečava da govorimo laži, daje nam radost kad se čestit dokaže kao nedužan i prouzrokuje da se radujemo u trijumfu Božje istine (Psalam 45:4).

Kako ljubav postupa sa svime

Nastavljajući svoju definiciju ljubavi, Pavle je napisao: „Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve podnosi“ (1. Korinćanima 13:7, „NW“). ’Sve snoseći‘, ljubav ne propušta uvredu kao što dobar krov ne propušta kišu. Ako nas neko uvredi ali zatim traži oproštenje, ljubav prouzrokuje da snosimo povredu, opraštajući osobi koja nas je uvredila umesto da ogovaramo o tim stvarima. U ljubavi pokušavamo ’dobiti svog brata‘ (Matej 18:15-17; Kološanima 3:13).

Ljubav ’veruje svemu‘ u Božjoj reči i prouzrokuje da budemo zahvalni za duhovnu hranu koja nam se priprema kroz ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Iako nismo lakoverni, ljubav nas sprečava da imamo neverujuće srce i ne dozvoljava nam da pripisujemo loše motive suvernicima (Propovednik 7:21, 22). Ljubav se takođe ’nada svemu‘ što je zabeleženo u Pismima, kao što su istine u vezi Božjeg Kraljevstva. Podstaknuti ljubavlju, nadamo se i molimo za najbolji ishod u iskušavajućim situacijama. Ljubav nas podstiče i da drugima govorimo razlog za našu nadu (1. Petrova 3:15). Uz to, ljubav ’sve podnosi‘, uključujući i grehe protiv nas (Poslovice 10:12). Ljubav prema Bogu pomaže nam i da podnesemo progonstvo i druge kušnje.

Pavle je dodao: „Ljubav nikad ne zataji“ (1. Korinćanima 13:8a, „NW“). Ona ne može završiti ili podbaciti više nego što Jehova može. Pošto je naš večni Bog oličenje ljubavi, to svojstvo neće nikada prestati (1. Timoteju 1:17; 1. Jovanova 4:16). Svemir će uvek biti upravljan ljubavlju. Molimo se zato da nam Bog pomogne da nadvladamo sebične crte ličnosti i da pokazujemo taj plod njegovog duha koji ne podbacuje (Luka 11:13).

Stvari koje su trebale proći

Naglašavajući dalje, Pavle je napisao: „Ali, da li su darovi proricanja, biće odstranjeni; da li su jezici, prestaće; da li je spoznanje, biće odstranjeno“ (1. Korinćanima 13:8b, „NW“). ’Darovi proricanja‘ omogućavali su onima koji su ih posedovali da izriču nova proročanstva. Iako su takvi darovi prošli nakon što je hrišćanska skupština bila utemeljena kao Božja organizacija, njegova proročanska sila nikad ne prolazi, a njegova Reč sadrži sve proročanstvo koje nam je sada potrebno. Duhom dodeljena sposobnost govorenja jezicima takođe je prestala, a posebno spoznanje je „odstranjeno“, kao što je predskazano. Ali, Jehovina potpuna Reč pruža ono što treba da znamo za spasenje (Rimljanima 10:8-10). Osim toga, Božji narod je ispunjen njegovim duhom i donosi njegov plod.

Pavle je nastavio: „Jer imamo delimično spoznanje i delimično proričemo; ali kad stigne ono što je potpuno, ono što je delimično biće odstranjeno“ (1. Korinćanima 13:9, 10, „NW“). Darovi spoznanja i proricanja bili su nepotpuni. Očigledno, takva proročanstva nisu išla u detalje, a svaki prorok je bio nepotpun u otkrivanju budućnosti, nedostajalo mu je savršeno spoznanje o onome što je prorekao. Sada, međutim, razumevanje proročanstva postepeno postaje potpuno. Na primer, činjenice koje ispunjavaju biblijsko proročanstvo potvrđuju da je Isus 1914. primio kraljevsku vlast nad čovečanstvom. Od tada, mi smo u ’vremenu kraja‘ i radujemo se stalnom porastu u duhovnom spoznanju i razumevanju biblijskog proročanstva (Daniel 12:4, NW). Dakle, dolazimo do savršenog spoznanja i „ono što je potpuno“ mora biti blizu.

Najveće svojstvo ostaje

Ciljajući na napredak skupštine, Pavle je napisao: „Kad sam bio beba, govorio sam kao beba, razmišljao sam kao beba, zaključivao sam kao beba; ali sada kad sam postao čovek, odstranio sam obeležja bebe“ (1. Korinćanima 13:11, „NW“). Budući da beba deluje na temelju ograničenog spoznanja i telesnog razvoja, može se ljuljati tamo-amo, kao ljuljanje u kolevci. Ali, čovek je fizički daleko razvijeniji, ima veće spoznanje i obično se ne može lako ljuljati. On je uklonio misli, stavove i metode iz detinjstva. Slično tome, nakon što je Božja zemaljska organizacija prerasla svoje detinjstvo, On je zaključio da joj ne trebaju darovi duha u obliku proročanstva, jezikâ i spoznanja. Iako današnji članovi skupštine, koja je sada u svojoj starosti, takođe ne osećaju potrebu za takvim darovima, oni su radosni da služe Bogu pod vođstvom njegovog duha.

Pavle je dodao: „Jer sada vidimo u nejasnom obrisu posredstvom metalnog ogledala, a tada će to biti licem u lice. Sada znam delimično, a tada ću znati tačno, tako kako sam ja tačno spoznat“ (1. Korinćanima 13:12, „NW“). Tokom detinjstva skupštine, nije bilo Božje vreme da otkrije određene stvari. Zato su videli u nejasnom obrisu, kao da su hrišćani gledali u metalno ogledalo koje nema površinu sa dobrim svojstvom odražavanja (Dela apostola 1:6, 7). Ali, mi smo prešli nejasan pogled. Ispunjenje proročanstava i predodžbi jasno je vidljivo, jer ovo je Božje vreme otkrivenja (Psalam 97:11; Danijel 2:28). Iako je sâm Pavle poznavao Boga, vrhunac spoznanja o Jehovi i najprisniji odnos s Njim doći će kad apostol bude uskrsnut u nebeski život, i tako primi punu nagradu svog hrišćanskog puta.

Zaključujući svoj sažetak o ljubavi, Pavle je napisao: „Sada, međutim, ostaje vera, nada, ljubav, to troje; ali najveća od njih je ljubav“ (1. Korinćanima 13:13, „NW“). Uprkos odsutnosti čudotvornih darova duha, skupština sada ima potpunije spoznanje i razlog za bogatiju veru, nadu i ljubav. Ona ima veru da je sve što je Bog obećao pouzdano kao da se već ispunilo (Jevrejima 11:1). Obeležja vere završiće kad stvari predskazane u Božjoj reči budu ostvarene. Vidovi nade prestaće kad vidimo stvari kojima smo se nadali. Ali ljubav će ostati zauvek. Zato, neka svi Jehovini svedoci nastave da slede nadmašujući put ljubavi.