Tajna koju hrišćani ne smeju čuvati!
„Ja sam javno govorio narodu... ništa tajno nisam govorio“ (JOVAN 18:20).
1, 2. Koje je značenje grčke reči misterion u svojstvu u kome se koristi u Pismu?
GRČKA reč misterion u New World Translation of the Holy Scriptures, 25 puta je prevedena kao „sveta tajna“ i 3 puta kao „misterija“. Tajna koja je nazvana svetom uistinu mora biti važna! Svako ko je privilegovan da stekne spoznanje o takvoj tajni treba da se oseća veoma počastvovanim, jer se smatra dostojnim da deli tajnu s Vrhovnim Bogom svemira.
2 Vajnov Expository Dictionary of Old and New Testament Words, potvrđuje da je u većini slučajeva „sveta tajna“ podesniji prevod nego „misterija“. On kaže u vezi s rečju misterion: „U [Hrišćanskim grčkim spisima] ona označava, ne misterioznost (kao što je to slučaj sa engleskom rečju), već misteriju koja se, budući da je van domašaja prirodne moći razumevanja, može obznaniti jedino božanskim otkrivenjem, i obznanjuje se na način i u vreme koje Bog određuje, i to samo onima koji su prosvetljeni Njegovim Duhom. U svakidašnjem smislu, misterija podrazumeva zadržano spoznanje; njeno biblijsko značenje je otkrivena istina. Otuda izrazi koji su naročito povezani sa ovom temom jesu ’obznanjen‘, ’ispoljen‘, ’otkriven‘, ’propovedan‘, ’shvatiti‘, ’razdeljen‘.“
3. Kako se hrišćanska skupština prvog veka razlikovala od izvesnih misterioznih religioznih grupa?
3 Ovo objašnjenje ističe jednu od bitnih razlika između misterioznih religioznih grupa koje su cvetale u prvom veku i novoformirane hrišćanske skupštine. Dok su oni koji su bili uvedeni u tajne kultove često bili obavezani zavetom ćutanja da bi se zaštitila religiozna učenja, hrišćani nikada nisu bili pod takvim ograničenjem. Tačno je da je apostol Pavle govorio o ’Božjoj mudrosti u tajni‘, nazivajući je ’skrivenom mudrošću‘, to jest, skrivenom od „vladara ovoga sveta“. Ona nije skrivena od hrišćana kojima je otkrivena kroz Božji duh tako da je mogu objaviti javno (1. Korinćanima 2:7-12, Ča; uporedi s Poslovicama 1:20).
’Sveta tajna‘ identifikovana
4. Na koga se usredsređuje ’sveta tajna‘, i kako?
4 Jehovina ’sveta tajna‘ usredsređuje se na Isusa Hrista. Pavle je napisao: „[Jehova] upoznajući nas s tajnom [’svetom tajnom‘, NW] volje svoje, po milostivoj nameri, koju je u sebi imao, da je izvrši kad se ispune vremena, pa da se sve ispuni u Hristu, i ono što je na nebesima i ono što je na zemlji“ (Efescima 1:9, 10). Pavle je bio još određeniji u pogledu prirode ’svete tajne‘ kada je ukazao na potrebu za ’tačnim spoznanjem o Božjoj svetoj tajni, naime, Hristu‘ (Kološanima 2:2, NW).
5. Šta je obuhvaćeno ’svetom tajnom‘?
5 Međutim, obuhvaćeno je još toga, jer ’sveta tajna‘ jeste tajna s mnogo faseta. Ona nije naprosto identifikovanje Isusa kao obećanog Semena ili Mesije; ona obuhvata ulogu koja mu je dodeljena da je odigra u Božjoj nameri. Ona obuhvata jednu nebesku vladu, Božje mesijansko Kraljevstvo, kao što je Isus očigledno objasnio kada je rekao svojim učenicima: „Vama [je] dano da poznate tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano“ (Matej 13:11, kurziv naš).
6. (a) Zašto se s pravom može reći da je ’sveta tajna‘ bila ’sakrivena kroz vekove‘? (b) Kako je bila postepeno otkrivana?
6 Trebalo je da protekne dugačko razdoblje između prvog spominjanja Božje namere da obezbedi osnovu za mesijansko Kraljevstvo i ’svršetka tajne‘ (Otkrivenje 10:7; Postanje 3:15). Njen svršetak će se odigrati sa uspostavom Kraljevstva, kao što dokazuje upoređivanje Otkrivenja 10:7 i 11:15. U stvari, prošlo je oko 4 000 godina od izricanja prvog obećanja o Kraljevstvu u Edenu do pojavljivanja imenovanog Kralja, godine 29. n. e. Prošlo je daljnjih 1 885 godina pre nego što je to Kraljevstvo bilo uspostavljeno na nebu 1914. godine. Tako je ’sveta tajna‘ bila postepeno otkrivana tokom razdoblja od skoro 6 000 godina. (Pogledaj 16. stranu.) Pavle je uistinu imao pravo kada je govorio o „otkrivenju tajne sakrivene kroz cele vekove, a otkrivene sad“ (Rimljanima 16:25-27; Efescima 3:4-11).
7. Zašto možemo imati najveće poverenje u klasu vernog i razboritog roba?
7 Za razliku od ljudi, koji imaju ograničeni životni vek, Jehova nikada nije pritisnut vremenom da bi otkrio svoje tajne pre vremena. Ova činjenica treba da nas spreči da postanemo nestrpljivi kada se izvesna biblijska pitanja ne mogu trenutno objasniti na naše zadovoljstvo. Skromnost klase vernog i razboritog roba, opunomoćene da pruža hrišćanskom domaćinstvu hranu u pravo vreme, sprečava je da arogantno trči napred i bezglavo spekuliše o stvarima koje su još uvek nejasne. Klasa roba se trudi da izbegne da bude dogmatična. Ona nije preponosna da prizna da sada ne može odgovoriti na svako pitanje, jasno imajući u mislima Poslovice 4:18. Ali kako je uzbudljivo znati da će Jehova, u svoje određeno vreme i na svoj način, i dalje otkrivati tajne u vezi sa svojim namerama. Nikada ne budimo nestrpljivi s Jehovinim pripremama, nepromišljeno trčeći ispred Onoga koji otkriva tajne. Koliko je samo ohrabrujuće znati da kanal koji Jehova danas koristi to ne radi! On je i veran i razborit (Matej 24:45, NW; 1. Korinćanima 4:6).
Tajna koja je otkrivena mora se reći!
8. Kako znamo da ’svetu tajnu‘ treba obznaniti?
8 Jehova nije hrišćanima otkrio svoju ’svetu tajnu‘ da bi je oni skrivali. Nju treba obznaniti, u skladu s načelom koje je Isus postavio za sve svoje sledbenike — a ne samo za nekolicinu sveštenika: „Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji na gori stoji; i ne užiže se sveća da se metne pod šinik; nego se ona meće na svećnjak, da obasjava sve one koji su u kući. Tako nek se sjaji svetlost vaša pred ljudima, da oni vide vaša dobra dela, i da slave Oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5:14-16; 28:19, 20).
9. Šta dokazuje da Isus nije bio revolucionaran, kao što neki tvrde?
9 Isus nije imao revolucionarnu nameru da stvori jednu ilegalnu organizaciju sledbenika koja bi se bavila tajnim namerama. U knjizi Early Christianity and Society, Robert M. Grant je pisao u vezi sa odbranom koju je Justin Mučenik, apologet iz drugog veka, izrekao u korist ranih hrišćana: „Da su hrišćani bili revolucionari oni bi ostali u skrovištu kako bi postigli svoj cilj.“ Ali kako bi hrišćani mogli ’ostati u skrovištu‘ i u isto vreme biti poput ’grada koji na gori stoji‘? Nisu se usudili da sakriju svoju svetlost pod sud! Dakle, vlada nije imala čega da se plaši zbog njihove aktivnosti. Ovaj pisac nastavlja da ih opisuje kao ’careve najbolje saveznike u pogledu mira i dobrog reda.‘
10. Zašto hrišćani ne treba da skrivaju svoj identitet?
10 Isus nije želeo da njegovi učenici skrivaju svoj identitet kao članovi neke takozvane religiozne sekte (Dela apostolska 24:14; 28:22). Propuštanje da dozvolimo da naše svetlo danas sija ne bi bilo ugodno ni Hristu ni njegovom Ocu, Onome koji otkriva tajne, i to nas ne bi usrećilo.
11, 12. (a) Zašto Jehova želi da se hrišćanstvo objavi? (b) Kako je Isus postavio doličan primer?
11 Jehova „neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje“ (2. Petrova 3:9; Jezekilj 18:23; 33:11; Dela apostolska 17:30). Osnova za oproštenje greha pokajničkih ljudi jeste vera u otkupnu žrtvu Isusa Hrista, koji je dao sebe kao otkup za sve — a ne samo za nekolicinu — tako da „ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (Jovan 3:16). Preko je potrebno pomoći ljudima da preduzmu neophodne korake koji će im omogućiti da za vreme dolazećeg suđenja budu prosuđeni kao ovce, a ne kao jarci (Matej 25:31-46).
12 Pravo hrišćanstvo ne treba skrivati; njega treba obznanjivati na svaki mogući način koji je prikladan. Sâm Isus je postavio doličan primer. Kada ga je prvosveštenik pitao u vezi s njegovim učenicima i učenjima, rekao je: „Ja sam javno govorio narodu; svagda sam učio u sinagogi i u hramu, gde se uvek skupljaju Judeji, i ništa tajno nisam govorio“ (Jovan 18:19, 20). S obzirom na ovaj presedan, zašto bi bogobojazna osoba dozvolila sebi da čuva u tajnosti ono što je Bog proglasio da se mora objaviti? Ko bi se usudio da sakrije „ključ od znanja“ koje vodi do večnog života? Ako bi to radio bio bi poput religioznih licemera iz prvog veka (Luka 11:52; Jovan 17:3).
13. Zašto treba da propovedamo u svakoj prilici?
13 Neka niko nikada ne može reći da mi kao Jehovini svedoci poruku o Božjem Kraljevstvu držimo u tajnosti! Bilo da tu poruku prihvataju ili ne prihvataju, ljudi moraju znati da se ona propoveda. (Uporedi s Jezekiljem 2:5; 33:33.) Iskoristimo zato svaku priliku da poruku istine prenesemo svima, gde god da ih sretnemo.
Stavljanje brnjice na Sotonine čeljusti
14. Zašto ne treba da oklevamo da budemo otvoreni u našem obožavanju?
14 Na mnogim mestima Jehovini svedoci sve više postaju središte medijske pažnje. Slično onome što se dešavalo ranim hrišćanima, često su pogrešno predstavljeni i stavljeni u istu kategoriju sa sumnjivim religioznim kultovima i tajnim organizacijama (Dela apostolska 28:22). Možda smo zbog naše otvorenosti u propovedanju podložniji napadu? Svakako bi bilo nemudro, i ne bi bilo u skladu sa Isusovim savetom, da nepotrebno upadamo usred rasprave (Poslovice 26:17; Matej 10:16). Međutim, korisno delo propovedanja o Kraljevstvu i pomaganja ljudima da poboljšaju svoj život, ne treba da bude skriveno. Ono veliča Jehovu, uzvisujući ga, usmeravajući pažnju na njega i njegovo uspostavljeno Kraljevstvo. Nedavni radosni odziv na biblijsku istinu u istočnoj Evropi i delovima Afrike dešava se delimično zbog povećane otvorenosti s kojom se tamo istina sada može propovedati.
15, 16. (a) Kojoj svrsi služi naša otvorenost i duhovno blagostanje, ali da li je to razlog za uznemirenost? (b) Zašto Jehova stavlja brnjicu na Sotonine čeljusti?
15 Tačno je da otvorenost s kojom Jehovini svedoci propovedaju, duhovni raj u kome uživaju, i njihovo blagostanje — i u ljudstvu i u materijalnom smislu — ne prolazi nezapaženo. Premda to privlači ljude iskrena srca, ovi faktori mogu ogorčiti protivnike (2. Korinćanima 2:14-17). U stvari, to može na kraju namamiti Sotonine snage u napad na Božji narod.
16 Da li bi to trebalo da bude razlog za zabrinutost? Ne bi trebalo, u skladu s Jehovinim proročanstvom koje se nalazi u 38. poglavlju Jezekilja. Ono proriče da će Gog od Magoga, što odgovara opisu Sotone Đavola otkad je zbačen u blizinu zemlje posle uspostave Kraljevstva godine 1914, voditi napad na Božji narod (Otkrivenje 12:7-9). Jehova kaže Gogu: „Reći ćeš: Ići ću na zemlju otvorenu, na spokojan ću udariti narod, koji je u miru u domovima svojim, u kućama neograđenim, i bez vrata i bez prevornica. Ići ću da grabim i naplenim plen. Rukom svojom posegnuću na te razvaline naseljene, na narod pokupljen iz tuđih naroda, koji ima stada i imanja i nastava na visinama zemlje“ (Jezekilj 38:11, 12). Međutim, 4. stih pokazuje da Božji narod nema potrebe da se plaši ovog napada jer je to Jehovina stvar. Ali zašto će Bog dozvoliti — da, čak i izazvati — bezrezervni napad na svoj narod? U 23. stihu čitamo Jehovin odgovor: „Pokazaću ja moć i svu svetost svoju i poznaće me mnoštva naroda, i poznaće oni da sam ja Gospod.“
17. Kako treba da gledamo na Gogov neminovni napad?
17 Zato, umesto da živi u strahu od Gogovog napada, Jehovin narod se sa iščekivanjem raduje tom daljnjem ispunjenju biblijskog proročanstva. Kako je samo oduševljavajuće znati da unapređivanjem i blagosiljanjem svoje vidljive organizacije, Jehova stavlja brnjicu na Sotonine čeljusti vodeći njega i njegovu vojnu silu ka porazu! (Jezekilj 38:4).
Sada više nego ikada!
18. (a) Do kog zaključka sada mnogi ljudi dolaze, i zašto? (b) Kako reakcija na propovedanje o Kraljevstvu služi kao snažna motivacija?
18 U savremeno doba Jehovini svedoci su veoma otvoreni u izražavanju svojih gledišta temeljenih na Bibliji, premda to nije popularno. Decenijama upozoravaju na opasnosti od pušenja i zloupotrebe droge, kratkovidost popustljivog vaspitanja dece, loše posledice zabave prepune nedopuštenog seksa i nasilja, i na rizike od transfuzije krvi. Takođe su ukazivali na nedoslednost evolucione teorije. Sve više ljudi sada kaže: „Na kraju krajeva, Jehovini svedoci su u pravu.“ Da nismo bili tako otvoreni u objavljivanju naših gledišta, ne bi mogli da reaguju na ovaj način. I nemoj prevideti činjenicu da takvim izjavama preduzimaju korak u pravcu izjave: „Sotono, ti si lažov; Jehova je ipak u pravu.“ Kakva snažna motivacija da i dalje sledimo Isusov primer, javno govoreći reč istine! (Poslovice 27:11).
19, 20. (a) Koju je odlučnost Jehovin narod izrazio 1922, i da li te reči još uvek važe? (b) Kako treba da gledamo na Jehovinu ’svetu tajnu‘?
19 Jehovin narod je odavno shvatio svoju obavezu u ovom pogledu. Godine 1922, na jednom znamenitom kongresu Dž. F. Raterford, tadašnji predsednik Watch Tower Societyja, oduševio je svoju publiku rekavši: „Budite trezveni, budite oprezni, budite aktivni, budite hrabri. Budite verni i istiniti svedoci za Gospoda. Krenite napred u bitku sve dok svaki trag vavilonskih laži ne bude opustošen. Razglašujte poruku nadaleko i naširoko. Svet mora znati da je Jehova Bog i da je Isus Hrist Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima. Ovo je dan nad svim danima. Gledajte, Kralj vlada! Vi ste njegovi javni zastupnici. Stoga objavljujte, objavljujte, objavljujte Kralja i njegovo kraljevstvo.“
20 Ako su ove reči bile važne 1922, koliko su važnije 75 godina kasnije, kada je otkrivanje Hrista kao Sudije i Osvetnika mnogo bliže! Poruka o Jehovinom uspostavljenom Kraljevstvu i o duhovnom raju u kome Božji narod uživa, jeste ’sveta tajna‘ jednostavno suviše veličanstvena da bi se zadržala. Kao što je sâm Isus jasno izjavio, njegovi sledbenici moraju, s pomoću svetog duha, biti svedoci „sve do kraja zemlje“ u vezi s njegovim ključnim mestom u Jehovinoj večnoj namisli (Dela apostolska 1:8; Efescima 3:8-12). U stvari, kao sluge Jehove, Boga koji otkriva tajne, ne smemo da čuvamo tu tajnu za sebe!
Kako bi odgovorio?
◻ Šta je ’sveta tajna‘?
◻ Kako znamo da treba da bude objavljena?
◻ Šta dovodi do Gogovog napada na Jehovin narod, i kako treba da gledamo na to?
◻ Na šta svako od nas treba da bude rešen?
[Okvir na 16. strani]
’Sveta tajna‘ postepeno otkrivana
◻ Posle 4026. pre n. e.: Bog obećava da će podići jedno Seme da uništi Sotonu (Postanje 3:15).
◻ 1943. pre n. e.: Avramski savez potvrđen obećanjem da će Seme doći preko Avrama (Postanje 12:1-7).
◻ 1918. pre n. e.: Rođenje Isaka kao naslednika saveza (Postanje 17:19; 21:1-5).
◻ Oko 1761. pre n. e.: Jehova potvrđuje da će Seme doći preko Isakovog sina Jakova (Postanje 28:10-15).
◻ 1711. pre n. e.: Jakov ukazuje da će Seme doći preko njegovog sina Jude (Postanje 49:10).
◻ 1070-1038. pre n. e.: Kralj David saznaje da će Seme biti njegov potomak i da će zauvek vladati kao Kralj (2. Samuilova 7:13-16; Psalam 89:36, 37).
◻ 29-33. n. e.: Isus je identifikovan kao Seme, Mesija, budući sudija i imenovani Kralj (Jovan 1:17; 4:25, 26; Dela apostolska 10:42, 43; 2. Korinćanima 1:20; 1. Timoteju 3:16).
◻ Isus otkriva da će imati suvladare i sudije, da će nebesko Kraljevstvo imati zemaljske podanike, i da svi njegovi sledbenici treba da propovedaju Kraljevstvo (Matej 5:3-5; 6:10; 28:19, 20; Luka 10:1-9; 12:32; 22:29, 30; Jovan 10:16; 14:2, 3).
◻ Isus otkriva da će Kraljevstvo biti uspostavljeno u određeno vreme, kao što potvrđuju svetski događaji (Matej 24:3-22; Luka 21:24).
◻ 36. n. e.: Petar saznaje da će i nejevreji biti sunaslednici u Kraljevstvu (Dela apostolska 10:30-48).
◻ 55. n. e.: Pavle objašnjava da će sunaslednici u Kraljevstvu biti uskrsnuti u besmrtnost i neraspadljivost za vreme Hristove prisutnosti (1. Korinćanima 15:51-54).
◻ 96. n. e.: Isus, koji već vlada nad svojim pomazanim sledbenicima, otkriva da će njihov konačni broj biti 144 000 (Efescima 5:32; Kološanima 1:13-20; Otkrivenje 1:1; 14:1-3).
◻ 1879. n. e.: Sionska Kula stražara ukazuje na 1914, kao godinu od velikog značaja u izvršavanju Božje ’svete tajne‘.
◻ 1925. n. e.: Kula stražara objašnjava da je Kraljevstvo bilo rođeno 1914; ’sveta tajna‘ o Kraljevstvu mora se objaviti (Otkrivenje 12:1-5, 10, 17).
[Slike na 15. strani]
Kao i njihov Vođa, Isus, Jehovini svedoci javno objavljuju Jehovino Kraljevstvo