Pitanja čitalaca

Šta je Pavle mislio kada je rekao da žene treba da „ćute u skupštinama“?

Hrišćanskoj skupštini u Korintu, Pavle je napisao: „Kao i u svim skupštinama svetih, žene neka ćute u skupštinama, jer im nije dozvoljeno da govore“ (1. Korinćanima 14:33, 34). Da bismo ovo ispravno razumeli, bilo bi dobro da osmotrimo kontekst Pavlovog saveta.

U 14. poglavlju 1. Korinćanima, Pavle je govorio o stvarima u vezi sa hrišćanskim sastancima. Opisao je šta treba razmatrati na njima i preporučio je kako ih treba voditi (1. Korinćanima 14:1-6, 26-34). Dalje, naglasio je da se hrišćanski sastanci održavaju s ciljem — „kako bi se skupština izgrađivala“ (1. Korinćanima 14:4, 5, 12, 26).

Pavlova smernica da se ’ćuti‘ pojavljuje se tri puta u 14. poglavlju 1. Korinćanima. Svaki put se odnosi na drugu grupu u skupštini, ali u svim slučajevima se pruža iz istog razloga — da bi ’sve bilo pristojno i uredno‘ (1. Korinćanima 14:40).

U prvom slučaju, Pavle je rekao: „Ako neko govori nekim jezikom, neka to bude ograničeno najviše na dvojicu ili trojicu, i to po redu; i neka neko prevodi. A ako nema prevodioca, neka ćuti u skupštini i neka govori sebi i Bogu“ (1. Korinćanima 14:27, 28). To nije značilo da takva osoba nikada nije mogla da govori na sastancima, nego da je bilo situacija u kojima je trebalo da ćuti. Na kraju krajeva, cilj sastanaka — da se svi međusobno izgrađuju — ne bi bio postignut ako bi ta osoba govorila jezikom koji niko ne razume.

U drugom slučaju, Pavle je naveo: „Neka govore dva ili tri proroka, a drugi neka razaberu značenje. Ali ako neko drugi dok tamo sedi dobije otkrivenje, prvi neka ćuti.“ To nije značilo da je prvi prorok morao da se uzdržava da govori na sastancima, nego da je ponekad trebalo da ćuti. Tada bi osoba koja je čudom dobila otkrivenje mogla da se obrati skupštini i onda bi bio postignut cilj sastanka, da ’svi budu ohrabreni‘ (1. Korinćanima 14:26, 29-31).

U trećem slučaju, Pavle se obratio samo hrišćankama, rekavši: „Žene neka ćute u skupštinama, jer im nije dozvoljeno da govore, nego neka budu podložne“ (1. Korinćanima 14:34). Zašto je Pavle dao ovu zapovest sestrama? Da bi se održao red u skupštini. On kaže: „Ako, dakle, žele nešto da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe, jer je sramotno da žena govori u skupštini“ (1. Korinćanima 14:35).

Možda su neke sestre kritikovale ono što je bilo rečeno u skupštini. Pavlov savet je pomogao sestrama da izbegnu takav buntovan duh i da ponizno prihvate položaj koji imaju u Jehovinom uređenju poglavarstva, naročito u odnosu na svog muža (1. Korinćanima 11:3). Pored toga, time što bi ćutale, sestre bi pokazale da ne teže za time da budu učitelji u skupštini. Kada je pisao Timoteju, Pavle je pokazao da ne bi bilo prikladno da žena preuzme ulogu učitelja: „Ženi ne dopuštam da poučava, niti da ima autoritet nad muškarcem, nego da bude tiha“ (1. Timoteju 2:12).

Da li to znači da hrišćanka nikada ne sme da govori tokom skupštinskog sastanka? Ne. U Pavlovo vreme je bilo prilika kada su se hrišćanke, verovatno podstaknute svetim duhom, molile ili kada su proricale u skupštini. U takvim prilikama, one su pokazivale da priznaju svoj položaj tako što su nosile pokrivalo na glavia (1. Korinćanima 11:5). Osim toga, kako u Pavlovo vreme tako i danas, sestre su isto kao i braća podstaknute da obznanjuju svoju nadu (Jevrejima 10:23-25). Osim što to rade u službi propovedanja, sestre obznanjuju svoju nadu i hrabre druge na skupštinskim sastancima dajući dobro osmišljene komentare kada su na to pozvane i prihvatajući da učestvuju u prikazima ili učeničkim govorima.

Dakle, hrišćanke „ćute“ u tom smislu što ne pokušavaju da preuzmu ulogu muškaraca i poučavaju u skupštini. One ne postavljaju polemična pitanja koja bi osporavala autoritet onih koji poučavaju. Ispunjavajući prikladnu ulogu koju imaju u skupštini, hrišćanske sestre uveliko doprinose postojanju mirne atmosfere i tome da „sve [na skupštinskim sastancima] bude za izgrađivanje“ (1. Korinćanima 14:26, 33).

[Fusnota]