Živeti za danas ili za večnu budućnost?
„[Ovom] se nadom spasosmo“ (RIMLJANIMA 8:24, DK).
1. Šta su epikurejci naučavali, i kako je ta vrsta filozofije uticala na neke hrišćane?
APOSTOL Pavle je napisao hrišćanima koji su živeli u Korintu: „Kako govore neki među vama da nema uskrsenja mrtvih?“ (1. Korinćanima 15:12). Očigledno je otrovna filozofija grčkog mudraca Epikura, u izvesnoj meri prodrla među hrišćane prvog veka. Zato je Pavle skrenuo pažnju na epikurejsko učenje: „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!“ (1. Korinćanima 15:32). Prezirući bilo kakvu nadu u život posle smrti, sledbenici ovog filozofa su verovali da je telesno zadovoljstvo jedino ili glavno dobro u životu (Dela apostolska 17:18, 32). Epikurejska filozofija je bila samoljubiva, cinična i krajnje degradirajuća.
2. (a) Zašto je bilo toliko opasno poricati uskrsenje? (b) Kako je Pavle ojačao veru korintskih hrišćana?
2 Ovo poricanje uskrsenja imalo je duboke implikacije. Pavle je rezonovao: „Ako nema uskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne uskrsnu; i ako Hristos ne uskrsnu, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša... A ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od sviju ljudi“ (1. Korinćanima 15:13-19). Da, bez nade u večnu budućnost, hrišćanstvo bi bilo „uzalud“. Ne bi imalo svrhe. Onda nije ni čudo što je pod uticajem ovog paganskog razmišljanja, korintska skupština postala leglo problema (1. Korinćanima 1:11; 5:1; 6:1; 11:20-22). Stoga je Pavle želeo da ojača njihovu veru u uskrsenje. Koristeći moćnu logiku, citate iz Pisma i ilustracije, van svake sumnje je dokazao da nada u uskrsenje nije izmišljotina već stvarnost koja će se sigurno ispuniti. Na osnovu toga mogao je da podstakne svoje suvernike: „Budite čvrsti i nepokolebljivi, napredujući jednako u delu Gospodnjemu, znajući da trud vaš neće biti uzaludan u Gospodu“ (1. Korinćanima 15:20-58).
„Bdite“
3, 4. (a) Prema Petrovim rečima, koji će opasan stav progutati neke tokom poslednjih dana? (b) Na šta treba stalno da se podsećamo?
3 Danas mnogi imaju pesimističan stav življenja od danas do sutra (Efescima 2:2). To je kao što je apostol Petar prorekao. On je govorio o ’rugačima koji govore: „Gde je obećanje pojavljenja njegova?; jer od kad oci pomreše, sve stoji kao od početka stvorenja“‘ (2. Petrova 3:3, 4). Ako pravi obožavaoci podlegnu takvom gledištu, mogu postati ’lenji i besplodni‘ (2. Petrova 1:8). Srećom, to nije tako s većinom Božjeg naroda danas.
4 Nije neispravno biti zainteresovan za predstojeći kraj sadašnjeg zlog sistema. Seti se zanimanja koje su Isusovi apostoli pokazali: „Gospode, hoćeš li ti u to vreme povratiti kraljevstvo Izrailjevo?“ Isus je odgovorio: „Nije vaše znati vremena i časove koje Otac svojom vlašću odredi“ (Dela apostolska 1:6, 7). Te reči nose osnovnu poruku koju je preneo na Maslinskoj gori: „Ne znate u koji će čas doći Gospod vaš... Jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji“ (Matej 24:42, 44). Stalno treba da se podsećamo na ovaj savet! Neki mogu biti iskušani stavom: ’Možda bi trebalo da malčice usporim i da ležernije prihvatam stvari.‘ Kakva bi to bila greška! Razmisli o Jakovu i Jovanu, ’Sinovima gromova‘ (Marko 3:17).
5, 6. Koju pouku možemo izvući iz Jakovljevog i Jovanovog primera?
5 Znamo da je Jakov bio izuzetno revan apostol (Luka 9:51-55). Kada je osnovana hrišćanska skupština, mora da je igrao aktivnu ulogu. Ali kada je Jakov još uvek bio relativno mlad, Irod Agripa I naredio je da ga pogube (Dela apostolska 12:1-3). Da li mislimo da je Jakov, videvši da će se njegov život neočekivano završiti, bio žalostan što je bio toliko revan, što se naprezao u svojoj službi? Teško! Sigurno je bio srećan što je najbolje godine svog relativno kratkog života proveo u Jehovinoj službi. Onda, niko od nas ne zna da li se naš život može neočekivano završiti (Propovednik 9:11; uporedi s Lukom 12:20, 21). Zato je očigledno mudro da našu revnost i aktivnost u služenju Jehovi zadržimo na visokom nivou. Na taj način ćemo biti na dobrom glasu pred njim i živećemo s izgledom na večnu budućnost (Propovednik 7:1).
6 Postoji još jedna zorna pouka koja uključuje apostola Jovana, koji je bio prisutan kada je Isus snažno podstakao: „Bdite“ (Matej 25:13; Marko 13:37; Luka 21:34-36). Jovan je to uzeo k srcu, decenijama služeći s oduševljenjem. U stvari, izgleda da je on nadživeo sve ostale apostole. Kada je Jovan bio u poodmaklim godinama, mogavši da se osvrne na decenije verne aktivnosti, da li je na to gledao kao na grešku, kao na pogrešno usmeren ili neuravnotežen život? Zaista nije! Još uvek je gorljivo iščekivao budućnost. Kada je uskrsnuli Isus rekao: „Da, doći ću uskoro“, Jovan je istog trena odgovorio: „Amin! Dođi, Gospode Isuse“ (Otkrivenje 22:20). Jovan sigurno nije živeo za sadašnjost, čeznuvši za laganim i tihim ’normalnim životom‘. Bio je odlučan da služi svim svojim životom i svom svojom snagom, ma kad da Gospod dođe. A kako je s nama?
Osnove za verovanje u večni život
7. (a) Kako je nada u večni život bila ’obećana od najiskonijih vremena‘? (b) Kako je Isus izlio svetlo na nadu u večni život?
7 Budi siguran da nada u večni život nije san ili fantazija koju je smislio čovek. Kao što se kaže u Titu 1:2, naša božanska odanost je zasnovana na „nadi večnoga života, koji od vremena najiskonijih obeća Bog koji ne laže.“ Božja prvobitna namera bila je da svi poslušni ljudi žive zauvek (Postanje 1:28). Ništa, pa čak ni pobuna Adama i Eve, ne može osujetiti ovu nameru. Kao što je zapisano u 1. Mojsijevoj 3:15 (DK), Bog je istog časa obećao jedno ’seme‘ koje će ukloniti svu štetu koja je naneta čovečanstvu. Kada je to ’seme‘ ili Mesija, Isus, stigao, nadu u večni život učinio je jednim od svojih osnovnih učenja (Jovan 3:16; 6:47, 51; 10:28; 17:3). Položivši svoj savršeni život kao otkupninu, Hrist je dobio zakonsko pravo da čovečanstvu pokloni večni život (Matej 20:28). Neki od njegovih učenika, ukupno 144 000, zauvek će živeti na nebesima (Otkrivenje 14:1-4). Tako će se neki jednom smrtni ljudi ’obući u besmrtnost‘! (1. Korinćanima 15:53).
8. (a) Šta je „besmrtnost“, i zašto je Jehova njome darovao 144 000? (b) Koju je nadu Isus pružio ’drugim ovcama‘?
8 „Besmrtnost“ znači više nego jednostavno nikada ne umreti. Ona obuhvata ’silu nepropadljivog života‘ (Jevrejima 7:16; uporedi sa Otkrivenjem 20:6). Međutim, šta Bog postiže time što dodeljuje tako značajan poklon? Seti se Sotoninog izazova da se nijednom Božjem stvorenju ne može verovati (Jov 1:9-11; 2:4, 5). Time što 144 000 daruje besmrtnošću, Bog pokazuje svoje potpuno pouzdanje u ovu grupu koja je na izvanredan način odgovorila na Sotonin izazov. Ali šta je sa ostatkom čovečanstva? Isus je prvim članovima ovog ’malog stada‘ naslednika Kraljevstva rekao da će ’sedeti na prestolima i suditi nad dvanaest kolena Izraelovih‘ (Luka 12:32; 22:30). To ukazuje da će drugi dobiti večni život na zemlji kao podanici njegovog Kraljevstva. Premda tim ’drugim ovcama‘ nije data besmrtnost, oni dobijaju „život večni“ (Jovan 10:16; Matej 25:46). Stoga je večni život nada svih hrišćana. To nije fantazija, već nešto što je svečano obećao „Bog koji ne laže“, i platio to Isusovom dragocenom krvlju (Titu 1:2).
U dalekoj budućnosti?
9, 10. Koje jasne indikacije postoje da smo blizu kraja?
9 Apostol Pavle je prorekao da će „kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“ ukazivati da smo nepobitno stigli u ’poslednje dane‘. Dok se ljudsko društvo oko nas raspada u stanje nedostatka ljubavi, pohlepe, samozadovoljstva i bezbožnosti, zar ne shvatamo da se Jehovin dan za izvršenje njegovih presuda nad ovim zlim svetskim sistemom, brzo približava? Dok nasilje i mržnja eskaliraju, zar svuda oko nas ne vidimo ispunjenje Pavlovih daljnjih reči: „Zli ljudi i varalice napredovaće od zla na gore“? (2. Timoteju 3:1-5, 13, NW). Neki možda optimistički uzvikuju: „Mir i bezbednost“, ali svi izgledi za mir će ispariti, jer će „iznenada napasti na njih pogibao, kao bolovi porođaja na trudnu ženu, i oni neće uteći.“ Mi nismo ostavljeni u tami što se tiče značenja našeg vremena. Zato, „bdimo i budimo trezni“ (1. Solunjanima 5:1-6).
10 Nadalje, Biblija ukazuje da su poslednji dani ’kratki‘ (Otkrivenje 12:12; uporedi sa 17:10). Veći deo tog ’kratkog vremena‘ očigledno je istekao. Na primer, Danilovo proročanstvo tačno opisuje sukob između ’severnog kralja‘ i ’južnog kralja‘ koji se proširio u ovaj vek (Danilo 11:5, 6). Sve što je preostalo da se ispuni jeste poslednji napad ’severnog kralja‘, opisan u Danilu 11:44, 45. (Radi diskusije o ovom proročanstvu pogledaj Kulu stražaru od 1. decembra 1987. i od 1. novembra 1993.)
11. (a) Do koje mere se ispunjava Matej 24:14? (b) Na šta ukazuju Isusove reči zapisane u Mateju 10:23?
11 Tu je i Isusovo predskazanje da će se ’jevanđelje o kraljevstvu propovedati po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima, i onda će doći kraj‘ (Matej 24:14). Danas, Jehovini svedoci obavljaju svoje delo u 233 zemlje, ostrvske grupe i područja. Istina, još uvek postoje netaknuta područja, i možda će se u Jehovino određeno vreme vrata prilike otvoriti (1. Korinćanima 16:9). Pa ipak, otrežnjavajuće su Isusove reči zapisane u Mateju 10:23: „Nećete stići da obiđete gradove Izrailjeve, a da ne dođe Sin čovečji.“ Premda će dobra vest sigurno biti objavljivana širom zemlje, nećemo lično doći do svih delova zemlje s porukom o Kraljevstvu pre nego što Isus „dođe“ kao Izvršilac presude.
12. (a) Na koje se ’pečaćenje‘ ukazuje u Otkrivenju 7:3? (b) Kakvo je značenje smanjivanja broja pomazanika na zemlji?
12 Razmotri tekst u Otkrivenju 7:1, 3, koji kaže da su „četiri vetra“ uništenja zadržana „dokle ne udarimo pečat na čelo služiteljima [„robovima“, NW] Boga našega“. To se ne odnosi na prvobitno pečaćenje, koje se odigralo kada su oni od 144 000 dobili nebeski poziv (Efescima 1:13). Odnosi se na konačno pečaćenje, kada su oni neopozivo identifikovani kao prokušani i verni ’robovi Boga našega‘. Broj pravih pomazanih sinova Božjih koji su još živi na zemlji, u velikoj meri je smanjen. Sem toga, Biblija jasno izjavljuje da će „izabranih radi“ uvodna faza velike nevolje biti ’skraćena‘ (Matej 24:21, 22). Većina onih koji izjavljuju da su pomazanici poprilično je stara. I opet, zar to ne ukazuje da je kraj na domaku?
Verni stražar
13, 14. Kakva je odgovornost klase stražara?
13 U međuvremenu, bilo bi dobro da sledimo vođstvo koje pruža ’verni rob‘ (Matej 24:45, NW). Već više od sto godina, savremeni ’rob‘ verno služi kao ’stražar‘ (Jezekilj 3:17-21). Kula stražara od 1. maja 1984. objasnila je: „Taj stražar posmatra kako se odvijaju događaji na Zemlji u svetlu ispunjenja biblijskih proročanstava, upozorava na dolazeću ’veliku nevolju kakve nije bilo od početka sveta‘ i objavljuje ’dobru vest o nečem boljem‘“ (Matej 24:21; Isaija 52:7).
14 Upamti: stražarev posao je da javi „što vidi“ (Isaija 21:6-8). U biblijska vremena stražar bi objavio upozorenje čak i kad je potencijalna pretnja bila i suviše daleko da bi se jasno identifikovala (2. Kraljevima 9:17, 18). Tada je sigurno bilo i lažnih uzbuna. Ali dobar stražar ne bi oklevao iz straha da će se obrukati. Da ti je kuća u požaru, kako bi se osećao da se vatrogasci ne pojave zato što misle da je to možda lažna uzbuna? Ne, mi očekujemo da ti ljudi brzo reaguju na svaki znak opasnosti! Na sličan način, klasa stražara bez sustezanja govori kada izgleda da okolnosti to opravdavaju.
15, 16. (a) Zašto su vršene korekcije u našem razumevanju proročanstva? (b) Šta možemo naučiti od vernih Božjih slugu koji su imali pogrešno razumevanje izvesnih proročanstava?
15 Međutim, dok se događaji odvijaju, naše razumevanje proročanstva postaje sve jasnije. Istorija pokazuje da su se retko, ako i uopšte, božanska proročanstva u potpunosti razumela pre svog ispunjenja. Bog je Avramu precizno rekao koliko će dugo njegovo potomstvo biti „stranci u tuđoj zemlji“, naime, 400 godina (Postanje 15:13). Međutim, Mojsije se prerano ponudio kao izbavitelj (Dela apostolska 7:23-30).
16 Razmotri takođe mesijanska proročanstva. Gledajući unazad izgleda kristalno jasno da su Mesijina smrt i uskrsenje bili prorečeni (Isaija 53:8-10). Pa ipak, Isusovi vlastiti učenici nisu uspeli da shvate tu činjenicu (Matej 16:21-23). Nisu uvideli da će se Danilo 7:13, 14 ispuniti za vreme Hristove buduće parusije, to jest „prisutnosti“ (Matej 24:3, NW). Tako su skoro 2 000 godina promašili u računanju kada su pitali Isusa: „Gospode, hoćeš li ti u to vreme povratiti kraljevstvo Izrailjevo?“ (Dela apostolska 1:6). Čak i kada je hrišćanska skupština bila dobro utvrđena, pogrešne ideje i lažna očekivanja i dalje su se pojavljivala (2. Solunjanima 2:1, 2). Premda su neki povremeno imali pogrešna gledišta, Jehova je nepobitno blagosiljao delo tih vernika u prvom veku!
17. Kakvo treba da bude naše gledište o korekcijama u našem razumevanju Pisma?
17 Današnja klasa stražara isto tako je s vremena na vreme morala da rasvetljuje svoja gledišta. Može li, međutim, iko sumnjati da Jehova blagosilja ’vernog roba‘? Sem toga, gledano u kontekstu, zar većina korekcija koje su izvršene nisu bile relativno male? Naše osnovno razumevanje Biblije nije se promenilo. Naše uverenje da živimo u poslednjim danima snažnije je nego ikad!
Živeti za večnu budućnost
18. Zašto treba da izbegavamo da živimo samo za danas?
18 Svet možda kaže: ’Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti‘, ali to ne sme biti naš stav. Zašto da uzaludno težiš za zadovoljstvima koja možeš dobiti u sadašnjem životu, kad možeš raditi za večnu budućnost? Ta nada, bilo za besmrtni život na nebu ili za večni život na zemlji, nije san, niti fantazija. To je stvarnost koju je obećao Bog „koji ne laže“ (Titu 1:2). Imamo obilje dokaza da je ostvarenje naše nade na domaku! „Preostalo vreme je skraćeno“ (1. Korinćanima 7:29).
19, 20. (a) Kako Jehova gleda na to što smo se žrtvovali zarad Kraljevstva? (b) Zašto moramo živeti s večnošću u izgledu?
19 Istina, ovaj sistem već traje duže nego što su mnogi mislili da će trajati. Moguće je da nekolicina ljudi sada smatra da se možda ne bi žrtvovali u nekim stvarima da su to ranije znali. Ali osoba ne treba da žali zbog onoga što je učinila. Na kraju krajeva, žrtvovanje je osnovni deo onoga što znači biti hrišćanin. Hrišćani se ’odriču sebe‘ (Matej 16:24). Nikada ne treba da smatramo da je naš trud da ugodimo Bogu uzaludan. Isus je obećao: „Nema nikoga koji je radi mene i radi jevanđelja ostavio kuću svoju, ili braću svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili decu svoju, ili njive svoje, koji neće primiti sad, u ovo vreme, sto puta onoliko... a na onome svetu [„u dolazećem sistemu stvari“, NW] život večni“ (Marko 10:29, 30). Za hiljadu godina, koliko ti se čini da će biti značajni tvoj posao, kuća ili račun u banci? Ipak, žrtve koje činiš radi Jehove imaće značaja za milion godina — za milijardu godina! „Jer Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš“ (Jevrejima 6:10).
20 Zato, živimo s izgledom na večnost, gledajući „ne na stvari, koje se vide, nego na one koje se ne vide, jer su stvari vidljive prolazne a nevidljive su večne“ (2. Korinćanima 4:18). Prorok Avakum je napisao: „Jer to je proročanstvo kome je već vreme utvrđeno, ono ide kraju svome i neće slagati; ako odocni, čekaj ga [„ostani u iščekivanju“, NW], jer će se ispuniti, zacelo će se ispuniti“ (Avakum 2:3). Kako ’iščekivanje‘ kraja utiče na način na koji izvršavamo svoje lične i porodične odgovornosti? Naš sledeći članak pozabaviće se tim pitanjem.
Tačke za ponavljanje
◻ Kako danas na nekolicinu utiče to što izgleda kao da kraj ovog sistema stvari kasni?
◻ Šta je osnova za našu nadu u večni život?
◻ Kako treba da gledamo na to što smo se žrtvovali za interese Kraljevstva?
[Slika na 15. strani]
Globalno delo propovedanja mora se završiti pre nego što dođe kraj