„Mrtvi će uskrsnuti“

„Zatrubiće truba i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti“ (1. KORINĆANIMA 15:52).

 1, 2. (a) Koje utešno obećanje je dato preko proroka Osije? (b) Kako znamo da je Bog voljan da vrati mrtve u život?

DA LI ti je smrt ikada odnela nekog bliskog? Onda razumeš kakav bol smrt može naneti. Pa ipak, hrišćani nalaze utehu u obećanju koje je Bog dao preko proroka Osije: „Izbaviću ja njih iz Šeola, i od smrti ću ih sačuvati. Gde je, Smrti, kuga tvoja? Gde li je, Šeole, zatiranje tvoje?“ (Osija 13:14).

² Zamisao o povratku mrtvih u život skepticima izgleda apsurdna. Ali Svemoćni Bog sigurno ima moć da izvede takvo čudo! Pravi problem je da li je Jehova voljan da povrati mrtve u život. Pravedan čovek Jov je rekao: „Kad bi čovek iza smrti opet oživeti mogo.“ Zatim je ohrabrujuće dodao: „Ti bi me tad zvao i ja bih se odazvao, jer bi se ti zaželeo dela ruku svojih“ (Jov 14:14, 15). Reč „zaželeo“ označava jednu iskrenu žudnju ili želju. (Uporedi s Psalmom 84:3.) Da, Jehova željno iščekuje uskrsenje— on jedva čeka da opet vidi verne pokojne osobe, koje su žive u njegovom sećanju (Matej 22:31, 32).

Isus baca svetlo na uskrsenje

 3, 4. (a) Koje svetlo je Isus bacio na nadu uskrsenja? (b) Zašto je Isus uskrsnuo u duhu, a ne u telu?

³ Ljudi vere iz starina, kao što je bio Jov, samo su delimično shvatali uskrsenje. Isus Hrist je potpuno osvetlio ovu predivnu nadu. Pokazao je ključnu ulogu koju lično on igra, kada je rekao: „Ko veruje u Sina, ima život večni“ (Jovan 3:36). Gde će biti taj život? Za veliku većinu onih koji iskazuju veru, biće na zemlji (Psalam 37:11). Međutim, svojim učenicima Isus je rekao: „Ne boj se, maleno stado! Jer bi volja Oca vašega da vama da kraljevstvo“ (Luka 12:32). Božje Kraljevstvo je nebesko. Otuda, ovo obećanje znači da osobe iz ’malenog stada‘ treba da budu sa Isusom kao duhovna bića na nebesima (Jovan 14:2, 3; 1. Petrova 1:3, 4). Kakva slavna mogućnost! Isus je nadalje otkrio apostolu Jovanu da će ovo „maleno stado“ brojati samo 144 000 (Otkrivenje 14:1).

⁴ Međutim, kako će 144 000 ući u nebesku slavu? Isus je ’obasjao život i besmrtnost jevanđeljem‘. Svojom krvlju, on je otvorio ’novi i živi put‘ za nebesa (2. Timoteju 1:10; Jevrejima 10:19, 20). On je najpre umro, kao što je Biblija i prorekla (Isaija 53:12). Zatim, kao što je apostol Petar kasnije izjavio, „ovoga Isusa uskrsnu Bog“ (Dela apostolska 2:32). Međutim, Isus nije uskrsnuo kao čovek. Rekao je: „Hleb koji ću ja dati to je put moja, koju ću dati za život sveta“ (Jovan 6:51). Ako bi uzeo svoje telo nazad, to bi značilo da poništava tu žrtvu. Tako je Isus ’ubijen u puti, ali oživeo u Duhu‘ (1. Petrova 3:18). Isus je na taj način ’pribavio večni otkup‘ za „maleno stado“ (Jevrejima 9:12). Predstavio je Bogu vrednost svog savršenog ljudskog života kao otkupninu za grešno čovečanstvo, a 144 000 biće prvi koji će izvući korist iz toga.

 5. Koja nada je proširena i na Isusove sledbenike iz prvog veka?

⁵ Isus nije jedini koji će biti uskrsnut u nebeski život. Pavle je suhrišćanima u Rimu rekao da su pomazani svetim duhom da bi postali Božji sinovi i pridruženi naslednici s Hristom, ako potvrde svoje pomazanje time što će istrajati do kraja (Rimljanima 8:16, 17). Pavle je takođe objasnio: „Ako smo jednaki s njim jednakom smrti, bićemo i jednakim uskrsenjem“ (Rimljanima 6:5).

U prilog nadi uskrsenja

 6. Zašto je nada u uskrsenje napadnuta u Korintu, i kako je odreagovao apostol Pavle?

⁶ Uskrsenje je deo „osnovne nauke“ hrišćanstva (Jevrejima 6:1, 2, NW). Pa ipak, ta nauka je u Korintu bila napadnuta. Neki u skupštini su očigledno pod uticajem grčke filozofije, govorili: „Nema uskrsenja mrtvih“ (1. Korinćanima 15:12). Kada su izveštaji o tome dospeli do apostola Pavla, priskočio je u odbranu nade u uskrsenje, naročito nade pomazanih hrišćana. Hajde da osmotrimo Pavlove reči zabeležene u 15. poglavlju 1. Korinćanima. Ustanovićeš da je korisno da pročitaš celo poglavlje, kao što je savetovano u prethodnom članku.

 7. (a) Na koju ključnu stvar se Pavle usredsredio? (b) Ko je sve video uskrsnulog Isusa?

⁷ U prva dva stiha 15. poglavlja 1. Korinćanima, Pavle određuje temu svog razmatranja: „Napominjem vam, braćo, jevanđelje koje vam objavih, koje i primiste, u kome stojite, kojim se i spasavate... jer biste inače uzalud verovali.“ Ako bi Korinćani propustili da stoje čvrsto u dobroj vesti, zabadava bi prihvatili istinu. Pavle je nastavio: „Predadoh vam najpre kako i sam primih, da Hristos umre za grehe naše, po Pismu, i da bi ukopan i da uskrsnu treći dan, po Pismu, i da se pojavi Kifi, a zatim dvanaestorici. Posle se pojavi jedanput pred više od pet stotina braće, od kojih su mnogi još i sad živi, a neki pomreše. Zatim se pojavi Jakovu, pa onda svima apostolima. A posle sviju njih pojavi se i meni, kao kakvom nedonoščetu“ (1. Korinćanima 15:3-8).

 8, 9. (a) Od kolike je važnosti verovanje u uskrsenje? (b) Kojom prilikom se Isus verovatno pojavio pred „više od pet stotina braće“?

⁸ Onima koji su prihvatili dobru vest, verovanje u Isusovo uskrsenje nije bilo prepušteno izboru. Bilo je mnogo onih koji su to videli svojim očima i koji bi potvrdili da „Hristos umre za grehe naše“ i da bi uskrsnut. Jedan od njih bio je Kifa, to jest Petar, kako je poznatiji. Nakon što se odrekao Isusa u noći kad je Isus izdat i uhapšen, mora da se Petar osećao veoma mnogo utešen kada mu se Isus pojavio. ’Dvanaestoricu‘, to jest apostole kao grupu, takođe je posetio uskrsnuli Isus — što je iskustvo koje im je nesumnjivo pomoglo da prevaziđu svoj strah i postanu odvažni svedoci za Isusovo uskrsenje (Jovan 20:19-23; Dela apostolska 2:32).

⁹ Hrist se takođe pojavio i većoj grupi, od „više od pet stotina braće“. Pošto je ovako veliki broj sledbenika imao samo u Galileji, to bi mogla biti prilika opisana u Mateju 28:16-20, gde je Isus izdao zapovest da se prave učenici. Kakvo su snažno svedočanstvo ove osobe mogle dati! Neki su 55. n. e. još uvek bili živi kada je Pavle sastavio ovo prvo pismo Korinćanima. Međutim, zapazi da se o onima koji su umrli govori da su „zaspali smrtnim snom“, (NW). Oni još nisu bili uskrsnuti da prime svoju nebesku nagradu.

10. (a) Kakav je bio uticaj Isusovog poslednjeg sastanka s njegovim učenicima? (b) Kako se Isus pojavio Savlu ’kao kakvom nedonoščetu‘?

¹⁰ Još jedan istaknuti svedok Isusovog uskrsenja bio je Jakov, sin Josifa i Isusove majke Marije. Pre Isusovog uskrsenja, Jakov očigledno nije bio vernik (Jovan 7:5). Ali nakon što mu se Isus pojavio, Jakov je postao vernik i možda uticao na preobraćenje ostale svoje braće (Dela apostolska 1:13, 14). Na svom poslednjem sastanku sa učenicima, onda kad je uzašao na nebo, Isus ih je ovlastio da ’budu svedoci sve do kraja zemlje‘ (Dela apostolska 1:6-11). Kasnije se pojavio Savlu iz Tarsa, progonitelju hrišćana (Dela apostolska 22:6-8). Isus se pojavio Savlu kao ’kakvom nedonoščetu‘. To je bilo kao da je Savle već uskrsnuo u duhovni život i mogao da vidi proslavljenog Gospoda, vekovima pre nego što je trebalo da započne uskrsenje pomazanika. Ovo iskustvo je iznenada zaustavilo Savla na njegovom putu ubilačkog protivljenja hrišćanskoj skupštini i prouzrokovalo izuzetnu promenu (Dela apostolska 9:3-9, 17-19). Savle je postao apostol Pavle, jedan od najistaknutijih branitelja hrišćanske vere (1. Korinćanima 15:9, 10).

Vera u uskrsenje preko potrebna

11. Kako je Pavle razotkrio neispravnost izjave: „Nema uskrsenja“?

¹¹ Isusovo uskrsenje je prema tome bilo dobro potvrđena činjenica. „A ako se propoveda da Hristos uskrsnu iz mrtvih“, dokazivao je Pavle, „kako govore neki među vama da nema uskrsenja mrtvih?“ (1. Korinćanima 15:12). Ne samo da su takvi imali lične sumnje ili pitanja u vezi sa uskrsenjem već su i otvoreno izražavali neverovanje u njega. Zato Pavle razotkriva neispravnost njihovog rezonovanja. On kaže da ako Hrist nije uskrsnuo, hrišćanska poruka je bila laž i oni koji su posvedočili za Hristovo uskrsenje bili su ’lažni svedoci pred Bogom‘. Ako Hrist nije uskrsnut, Bogu nije plaćena nikakva otkupnina; hrišćani su i dalje „u gresima svojim“ (1. Korinćanima 15:13-19; Rimljanima 3:23, 24; Jevrejima 9:11-14). I hrišćani koji su „zaspali smrtnim snom“ (NW), u nekim slučajevima kao mučenici, umrli su bez neke istinske nade. U kakvom bi jadnom stanju hrišćani bili ako bi ovaj život bio sve što su mogli očekivati! Njihove patnje bile bi uzaludne.

12. (a) Šta se podrazumeva pod tim što je Isus nazvan ’prvenac od onih koji umreše‘? (b) Kako je Isus omogućio uskrsenje?

¹² Međutim, to nije bilo tako. Pavle nastavlja: ’Hristos uskrsnu iz mrtvih.‘ Povrh toga, on bi „prvenac od onih koji umreše“ (1. Korinćanima 15:20). Kada su Izraelci poslušno davali Jehovi prvine svojih proizvoda, on ih je blagosiljao velikom žetvom (Izlazak 22:29, 30; 23:19; Poslovice 3:9, 10). Time što Hrista naziva ’prvencem‘, Pavle ukazuje da će uslediti daljnja žetva osoba koje će biti podignute iz smrti u nebeski život. „Kao što po čoveku dođe smrt“, kaže Pavle, „po čoveku dođe i uskrsenje mrtvih. I kako po Adamu svi umiru, tako će po Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:21, 22). Isus je omogućio uskrsenje time što je dao svoj savršeni ljudski život kao otkupninu, otvarajući tako čovečanstvu put za oslobođenje od ropstva greha i smrti (Galatima 1:4; 1. Petrova 1:18, 19).a

13. (a) Kada se odigrava nebesko uskrsavanje? (b) Kako to da neki pomazanici nisu ’zaspali smrtnim snom‘?

¹³ Pavle nastavlja: „Ali svaki u svome redu: prvenac Hristos, a zatim oni koji pripadaju Hristu, o njegovu dolasku“ (1. Korinćanima 15:23). Hrist je uskrsnuo 33. n. e. Međutim, njegovi pomazani sledbenici — „oni koji pripadaju Hristu“ — morali su sačekati kratko posle početka Isusove kraljevske prisutnosti, koja je po biblijskom proročanstvu započela 1914. (1. Solunjanima 4:14-16; Otkrivenje 11:18). Šta je sa onima koji će biti živi tokom te prisutnosti? Pavle kaže: „Evo vam kazujem tajnu: Nećemo celi umreti, ali ćemo se celi pretvoriti, u jedanput, u trenuću oka, na poslednji znak trube. Zatrubiće truba i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti“ (1. Korinćanima 15:51, 52). Jasno, neće svi pomazani koji spavaju u grobovima čekati uskrsenje. Oni koji umru tokom Hristove prisutnosti, istog časa se preobrazuju (Otkrivenje 14:13).

14. Kako se pomazanici ’krštavaju da bi bili mrtvi‘?

¹⁴ „Šta bi inače“, pita Pavle, „činili oni koji se krste radi mrtvih [„da bi bili mrtvi“, NW]? Ako mrtvi nikako ne uskrsavaju, što se krštavaju radi njih? I mi zašto smo svaki čas u opasnosti?“ (1. Korinćanima 15:29, 30). Pavle nije mislio da se žive osobe krštavaju u korist mrtvih, kao što ispada po nekim biblijskim prevodima. Na kraju krajeva, krštenje je povezano s tim da budemo hrišćanski učenici, a mrtve duše ne mogu biti učenici (Jovan 4:1). Umesto toga, Pavle je diskutovao o živim hrišćanima, od kojih su mnogi, poput njega, bili „svaki čas u opasnosti“. Pomazani hrišćani se ’krste u Hristovu smrt‘ (Rimljanima 6:3). Od svog pomazanja, oni se „krštavaju“, na životni put koji će, da tako kažemo, voditi do smrti nalik Hristovoj (Marko 10:35-40). Oni će umreti s nadom u slavno nebesko uskrsenje (1. Korinćanima 6:14; Filipljanima 3:10, 11).

15. Koje opasnosti je Pavle izgleda doživljavao, i koju je ulogu imala vera u uskrsenje da ih je pretrpeo?

¹⁵ Pavle sada objašnjava da se on suočavao sa opasnošću do te mere da je mogao reći: „Svaki dan umirem.“ Da ga neki ne bi osudili za preterivanje, Pavle dodaje: „To je istina, braćo, kao što ste vi slava moja, koju imam u Hristu Isusu, Gospodu našem.“ The Jerusalem Bible ovako prevodi taj stih: „Svakodnevno se suočavam sa smrću, braćo, i mogu da se zakunem da je tako svojim ponosom na vas u Isusu Hristu našem Gospodu.“ Kao primer opasnosti s kojima se suočavao, Pavle u 32. stihu govori o ’borbi sa zverima u Efesu‘. Rimljani su kriminalce često ubijali tako što su ih bacali u arenu zverima. Ako je Pavle pretrpeo borbu s doslovnim zverima, mogao je preživeti samo uz Jehovinu pomoć. Bez nade u uskrsenje, izabrati životni put koji bi ga izložio takvoj opasnosti bilo bi zaista suludo. Bez nade u budući život, trpeti nevolje i žrtvovati se u služenju Bogu, imalo bi malo smisla. „Ako mrtvi ne uskrsavaju“, kaže Pavle, „’jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!‘“ (1. Korinćanima 15:31, 32; vidi 2. Korinćanima 1:8, 9; 11:23-27).

16. (a) Odakle možda potiče izraz ’jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti‘? (b) Koja je bila opasnost od prihvatanja takvog mišljenja?

¹⁶ Pavle je možda citirao Isaiju 22:13, koji opisuje fatalistički stav neposlušnih jerusalimskih stanovnika. Ili je možda u mislima imao verovanja Epikurejaca, koji su prezirali svaku nadu u život nakon smrti i verovali da su telesna zadovoljstva najvažnija stvar u životu. Šta god da je slučaj, filozofija ’jedi i pij‘ bila je bezbožna. Zato Pavle upozorava: „Ne varajte se! zla društva kvare dobre običaje“ (1. Korinćanima 15:33). Mešati se sa onima koji odbacuju uskrsenje moglo bi biti otrovno. Takvo društvo je možda imalo udela u problemima kojima je Pavle morao da se bavi u korintskoj skupštini, kao što su seksualni nemoral, podele, sudska parničenja i nepoštovanje prema Gospodovoj večeri (1. Korinćanima 1:11; 5:1; 6:1; 11:20-22).

17. (a) Koju je opomenu Pavle dao Korinćanima? (b) Na koja još pitanja treba odgovoriti?

¹⁷ Zato Pavle Korinćanima daje sledeću pozitivnu opomenu: „Otreznite se kao što treba, i ne grešite, jer neki ne znaju za Boga. Na sramotu vašu vam to kažem!“ (1. Korinćanima 15:34). Negativno gledište o uskrsenju dovelo je neke do duhovne omamljenosti, kao da su pijani. Trebalo je da se probude, otrezne. Pomazani hrišćani danas na sličan način treba da budu duhovno budni, da na njih ne utiču svetski skeptični stavovi. Moraju čvrsto da se drže svoje nade u nebesko uskrsenje. Ali ostaju neka pitanja — kako onda za Korinćane, tako i za nas danas. Na primer, u kakvom obliku uskrsavaju na nebo 144 000? šta je s milionima drugih koji su još uvek u grobu, a nemaju nebesku nadu? šta će uskrsenje značiti za takve? U našem narednom članku, ispitaćemo ostatak Pavlovog razmatranja uskrsenja.

[Fusnote]

Da li si zapamtio?

◻ Kakvo svetlo je Isus bacio na uskrsenje?

◻ Ko su bili neki od svedoka Hristovog uskrsenja?

◻ Zašto je nauka o uskrsenju osporavana, i kakav je bio Pavlov odgovor?

◻ Zašto je pomazanicima preko potrebna vera u uskrsenje?

[Slika na 15. strani]

Jairova kćerka je postala dokaz da je uskrsenje moguće

[Slika na stranama 16, 17]

Bez nade u uskrsenje, mučeništvo vernih hrišćana bilo bi besmisleno