Obilje toga za rad
1 Jehovin narod je zaposlen narod. Uvek postoji ’obilje toga da radimo u delu Gospoda‘ (1. Kor. 15:58). Tu je pripremanje za sedmične skupštinske sastanke i prisustvovanje njima. Ohrabreni smo da ne dozvolimo da sedmica prođe a da nismo imali nekog učešća u službi na terenu. Dovoljno vremena mora se redovno izdvajati za lični i porodični biblijski studij. Starešine i sluge pomoćnici imaju mnoge skupštinske zadatke. Ponekad smo zamoljeni da pomognemo dostojnima koji su u potrebi. I uz sve to, mi imamo i druge obaveze u povezanosti s našom porodicom, zaposlenjem i školom.
2 S vremena na vreme, neki od nas se mogu osećati pretovarenim svime što treba da uradimo. Ipak, najzaposleniji ljudi mogu biti među najsrećnijima ako se zadrži uravnotežena i ispravna perspektiva (Prop. 3:12, 13).
3 Apostol Pavle je bio onaj koji je imao mnogo da uradi. On je radio više od drugih apostola. Neumorno je služio kao jevanđelizator, propovedajući javno i od kuće do kuće, ujedno ne zanemarujući svoje odgovornosti kao pastir stada. Pored svih tih odgovornosti, on je brinuo i za svoje lične potrebe radeći svetski posao kao izrađivač šatora (Dela 20:20, 21, 31, 34, 35). Uprkos svom popunjenom rasporedu, Pavle je uvek bio željan da uradi više u Jehovinoj službi. (Uporedi Rimljanima 1:13-15.)
4 Pavle je zadržao uravnoteženost i radosno srce oslanjanjem na Jehovu za snagu. On je našao da je njegova služba nagradonosna i zadovoljavajuća (Fil. 4:13). Znao je da Bog ne bi zaboravio njegovo delo (Jevr. 6:10). Radost pomaganja drugima da upoznaju Jehovu davala mu je snagu (1. Sol. 2:19, 20). Uverenost u ostvarenje njegove na Bibliji temeljene nade naterala ga je da ostane marljiv (Jevr. 6:11).
5 Mi takođe treba da razmotrimo dobro koje proizlazi iz našeg rada. Naša prisutnost i učešće na sedmičnim sastancima služe da izgrade i ohrabre druge (Jevr. 10:24, 25). Dok razvijamo interes i dok nam se novi pridružuju, naši ozbiljni napori da dostignemo sve s dobrom vešću doprinose napretku skupštine (Jov. 15:8). Pomaganje drugima u potrebi unapređuje prisan, porodičan duh u skupštini (Jak. 1:27). Osim toga, poput Pavla, nikad ne treba da zaboravimo da zaposlenost korisnim delima prija Jehovi Bogu. Mi smatramo da je velika prednost služiti mu. Za nas ne postoji bolji način života!
6 Tu je još jedna dodatna korist u imanju obilja toga za rad. Kada smo zaposleni sleđenjem zdrave duhovne rutine, vreme izgleda kao da mnogo brže prolazi. Mi rado prihvatamo ispunjen život kojem se sada radujemo, shvatajući da nas prolaženje svakog dana dovodi bliže novom svetu. Takođe shvatamo mudrost ostajanja zaposlenim, pošto imamo manje vremena da budemo uvučeni u uzaludne svetske težnje (Ef. 5:15, 16).
7 Sigurno, postoji obilje toga da radimo u delu Gospoda. Ali, mi možemo ostati srećni ako nastavimo da se oslanjamo na Jehovu Boga i Isusa Hrista, koji našu službu čine osvežavajućom i vrednom (Mat. 11:28-30; 1. Jov. 5:3).