Pronaći pravi smisao života

„Sve što diše neka hvali Jah“ (PSALAM 150:6)

 1. Kako je jedan mladić tragao za smislom života?

„STUDIRAO sam medicinu jer sam želeo da pomažem ljudima. Ujedno sam mislio da će me položaj u društvu i novac koji bih kao doktor stekao zaista usrećiti“, priseća se Seng Jin, koji je odrastao u Koreji.a „Razočarao sam se kada sam shvatio da kao doktor u suštini ne mogu mnogo pomoći ljudima. Onda sam počeo da studiram umetnost, ali moje stvaralaštvo nije mnogo koristilo drugima i zbog toga sam smatrao da je sebično to što radim. Okrenuo sam se prosvetnom radu i ubrzo shvatio da drugima mogu preneti samo činjenice ali ne i savete koji bi ih vodili do istinske sreće.“ Ovaj mladić je poput mnogih tragao za pravim smislom života.

 2. (a) Šta znači imati smisao života? (b) Na osnovu čega znamo da nam je Stvoritelj s dobrim razlogom podario život?

² Imati pravi smisao života znači znati zašto živimo, imati jasan cilj pred sobom i znati u kom pravcu prvenstveno treba da se trudimo. Mogu li ljudi zaista imati pravi smisao života? Mogu! Činjenica da smo obdareni inteligencijom, savešću i sposobnošću prosuđivanja znači da nam je Stvoritelj s dobrim razlogom podario život. Zato je logično da pravi smisao života možemo pronaći i ostvariti samo ako živimo u skladu s namerom našeg Stvoritelja.

 3. Šta sve podrazumeva Božja namera s ljudima?

³ Biblija nam otkriva da Božja namera s nama ljudima podrazumeva mnogo toga. Primera radi, Bog je pokazao zaista nesebičnu ljubav prema nama kad nas je tako divno stvorio (Psalam 40:5; 139:14). Prema tome, življenje u skladu s Božjom namerom znači da treba da nesebično volimo druge kao što ih Bog voli (1. Jovanova 4:7-11). To takođe znači da treba da slušamo Božje zapovesti, što nam pomaže da živimo u skladu s njegovom namerom koja se zasniva na ljubavi (Propovednik 12:13; 1. Jovanova 5:3).

 4. (a) Šta nam je potrebno da bismo imali pravi smisao života? (b) Koji je najuzvišeniji cilj koji neko može postići?

⁴ Bog je takođe nameravao da ljudi žive u sreći i miru jedni s drugima kao i s prirodom (Postanak 1:26; 2:15). Šta onda treba da radimo da bismo se osećali srećno i sigurno i da bismo imali mir? Kao što je jedno dete srećno i sigurno kada zna da su mu roditelji blizu, tako i mi treba da imamo dobar odnos s našim nebeskim Ocem da bismo pronašli pravi smisao i svrhu života (Jevrejima 12:9). Bog nam je omogućio da budemo u takvom odnosu s njim tako što nam je dozvolio da mu se približimo i što sluša naše molitve (Jakov 4:8; 1. Jovanova 5:14, 15). Ako ’hodimo s Bogom‘ u veri i postanemo njegovi prijatelji, donećemo mu radost i zadovoljstvo kao svom nebeskom Ocu (Postanak 6:9; Poslovice 23:15, 16; Jakov 2:23). To je najuzvišeniji cilj koji neko može postići. Psalmista je napisao: „Sve što diše neka hvali Jah!“ (Psalam 150:6).

Šta je smisao tvog života?

 5. Zašto nije mudro da nam materijalne stvari budu najbitnije?

⁵ Deo Božje namere s nama ljudima jeste da se staramo o sebi i svojoj porodici. To znači da treba da podmirimo i fizičke i duhovne potrebe. Međutim, treba da budemo uravnoteženi da se ne bi desilo da zbog svetovnih stvari zanemarimo duhovne koje su mnogo važnije (Matej 4:4; 6:33). Nažalost, život mnogih ljudi se skoro isključivo okreće oko sticanja materijalnih dobara. Ali nije realno očekivati da samo materijalne stvari mogu podmiriti sve naše potrebe. Jedna anketa sprovedena među bogatašima u Aziji otkriva da se mnogi od njih „osećaju nesigurno i uznemireno, iako im je bogatstvo donelo uspeh i ugled u društvu“ (Propovednik 5:11).

 6. Kakav je savet dao Isus što se tiče sticanja bogatstva?

⁶ Isus je govorio da je bogatstvo „prevarno“ (Marko 4:19). U kom smislu je prevarno? U tom smislu što ljudi misle da ih bogatstvo može usrećiti, ali to nije tačno. ’Ko voli novac, neće se nasititi novca‘, zapazio je mudri kralj Solomon (Propovednik 5:10, DK). Da li je moguće težiti za materijalističkim ciljevima i u isto vreme služiti Bogu celom dušom? Ne, nije moguće. Isus je to objasnio sledećim rečima: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu.“ Zato je Isus savetovao svojim učenicima da ne skupljaju blago na zemlji, već da skupljaju „blago na nebu“, to jest da steknu dobro ime kod Boga koji ’zna šta nam treba i pre nego što ga zamolimo‘ (Matej 6:8, 19-25).

 7. Kako možemo osvojiti „pravi život“?

⁷ Apostol Pavle je u pismu koje je uputio svom saradniku Timoteju dao veoma konkretan savet što se toga tiče. Rekao je Timoteju: „Onima koji su u sadašnjem svetu bogati zapovedaj... da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam bogato daje sve da u tome uživamo... da budu darežljivi, spremni da s drugima dele ono što imaju. Time će skupljati ono blago koje je dobar temelj za budućnost, kako bi osvojili pravi život“ (1. Timoteju 6:17-19).

Šta je „pravi život“?

 8. (a) Zašto mnogi teže za bogatstvom i položajem u društvu? (b) Šta takvi ljudi ne uviđaju?

⁸ Izraz „pravi život“ većinu ljudi asocira na luksuz i užitke. U jednom azijskom časopisu pisalo je sledeće: „Oni koji gledaju filmove i televiziju jednostavno požele da imaju ono što vide i sanjaju o tome.“ Mnogim ljudima je sticanje bogatstva i položaja u društvu postalo smisao života. Mnogi žrtvuju svoju mladost, zdravlje, porodicu i duhovne vrednosti da bi to postigli. Malo njih će zastati i razmisliti da je to što plasiraju mediji u stvari samo odraz ’duha sveta‘, to jest dominantnog načina razmišljanja koji utiče na većinu ljudi i podstiče ih da se ponašaju potpuno drugačije od onoga što je Bog nameravao (1. Korinćanima 2:12; Efešanima 2:2). Nije čudo što je toliko mnogo ljudi danas nesrećno! (Poslovice 18:11; 23:4, 5).

 9. Šta ljudi nikada neće postići i zašto?

⁹ Šta reći o onima koji se nesebično zalažu za dobrobit drugih, i pokušavaju da reše problem gladi, bolesti i nepravde? Njihova plemenitost i samopožrtvovanost često koriste mnogim ljudima. Ali iako daju sve od sebe nikada neće uspeti da promene ovaj svet nabolje. Zašto? Zato što je ’ceo svet u vlasti Zloga‘, Satane, a on ne želi da se to menja (1. Jovanova 5:19).

10. Kada će verni ljudi imati „pravi život“?

¹⁰ Zaista je žalosno kad neko nema nikakvu nadu osim života u ovom svetu! „Ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, od svih ljudi nas treba najviše žaliti“, napisao je Pavle. „Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“ jeste stav onih koji smatraju da je ovaj život sve što imamo (1. Korinćanima 15:19, 32). Ali predstoji nam svetla budućnost, jer „po [Božjem] obećanju očekujemo nova nebesa i novu zemlju u kojima će pravednost prebivati“ (2. Petrova 3:13). Tada će hrišćani imati „pravi život“, to jest „večni život“ kao savršene osobe, bilo na nebu bilo na zemlji pod vlašću Božjeg Kraljevstva (1. Timoteju 6:12).

11. Zašto je podupiranje Božjeg Kraljevstva smisaon način života?

¹¹ Jedino će Božje Kraljevstvo potpuno rešiti probleme čovečanstva. Zato je podupiranje Božjeg Kraljevstva nešto najsmisaonije što čovek može raditi (Jovan 4:34). Dok to radimo, mi smo u dobrom odnosu s našim nebeskim Ocem. Radost nam pričinjava i to što služimo s milionima duhovne braće i sestara koji imaju isti smisao života.

Žrtvovati se za prave stvari

12. Kakva je razlika između života u ovom svetu i „pravog života“?

¹² Sadašnji „svet prolazi i njegova želja“, kaže Biblija. Od toga neće biti izuzet nijedan deo Sataninog sveta, sa svom svojom slavom i bogatstvom, „ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:15-17). Za razliku od nesigurnog bogatstva, prolazne slave i površnog užitka koje pruža ovaj svet, „pravi život“ — večni život u Božjem Kraljevstvu — jeste trajan i vredan svake žrtve, pod uslovom da se žrtvujemo za prave stvari.

13. Kako se jedan bračni par žrtvovao za prave stvari?

¹³ Uzmimo kao primer Henrija i Suzanu. Oni su se potpuno uzdali u Božje obećanje da će svi koji stave Kraljevstvo na prvo mesto u svom životu imati njegovu pomoć (Matej 6:33). Zato su odlučili da stanuju u jednoj skromnoj kući tako da nisu morali oboje da rade. To im je omogućilo da više vremena posvete duhovnim aktivnostima zajedno sa svojim dvema ćerkama (Jevrejima 13:15, 16). Jedna dobronamerna prijateljica nije baš mogla da razume njihovu odluku. Rekla je Suzani: „Draga moja, ako ikada budeš želela da živiš na nekom boljem mestu, nešto ćeš jednostavno morati da žrtvuješ.“ Međutim, Henri i Suzana su znali da Jehova „obećava život — sadašnji i budući“ ukoliko im On bude na prvom mestu u životu (1. Timoteju 4:8; Titu 2:12). Njihove ćerke su odrasle i posvetile se punovremenoj službi propovedanja o Božjem Kraljevstvu. Oni smatraju da njihovoj porodici ništa nije nedostajalo. Baš naprotiv, veoma im je koristilo što su smisao svog života pronašli u težnji za ’pravim životom‘ (Filipljanima 3:8; 1. Timoteju 6:6-8).

’Ne koristiti svet u potpunosti‘

14. Do kakvih posledica može doći ako izgubimo iz vida pravi smisao života?

¹⁴ Međutim, postoji realna opasnost da izgubimo iz vida pravi smisao života i da prestanemo da težimo za ’pravim životom‘. Postoji rizik da nas ’odvuku brige, bogatstvo i užici ovog života‘ (Luka 8:14). Nekontrolisane želje za materijalnim stvarima i ’brige oko izdržavanja‘ mogu nas previše uvući u ovaj svet (Luka 21:34, fusnota). Nažalost, neki su se upustili u trku za bogatstvom pa su „odlutali od vere i naneli sebi mnoge patnje“, čak su izgubili i dobar odnos s Jehovom. Zaista su platili visoku cenu što su prestali da se trude da ’osvoje večni život‘! (1. Timoteju 6:9, 10, 12; Poslovice 28:20).

15. Kako je za jednu porodicu bilo dobro što nije ’koristila svet u potpunosti‘?

¹⁵ Pavle je savetovao one ’koji koriste svet, da ga ne koriste u potpunosti‘ (1. Korinćanima 7:31). Kit i Boni su poslušali taj savet. „Postao sam Jehovin svedok baš u vreme kad sam završavao za stomatologa“, kaže Kit. „Morao sam da donesem jednu odluku. Mogao sam imati mnogo pacijenata i zaraditi dosta novca, ali to bi poremetilo naše duhovne aktivnosti. Odlučio sam da ograničim broj pacijenata kako bih više vremena mogao posvetiti duhovnoj i emocionalnoj dobrobiti svoje porodice, u kojoj je s vremenom bilo pet ćerki. Iako smo retko kada imali višak novca, naučili smo da budemo štedljivi i uvek smo imali ono što nam je bilo potrebno. U našoj porodici je bilo bliskosti, topline i mnogo radosti. Na kraju smo svi bili u punovremenoj službi. Sada su naše ćerke srećno udate, a tri imaju i svoju decu. Njihove porodice su isto tako srećne jer im je Jehovina volja i dalje na prvom mestu.“

Staviti Božju volju na prvo mesto

16, 17. Koje primere sposobnih ljudi nalazimo u Bibliji i po čemu su ti ljudi ostali upamćeni?

¹⁶ U Bibliji nalazimo primere onih koji su svoj život posvetili vršenju Božje volje i onih koji to nisu činili. Pouke koje izvlačimo iz tih primera mogu se primeniti na ljude svih životnih doba, svih kultura i različitih životnih okolnosti (Rimljanima 15:4; 1. Korinćanima 10:6, 11). Nevrod je gradio veliki grad, ali je to radio jer se protivio Jehovi (Postanak 10:8, 9). Međutim, mnogi drugi su dali dobar primer. Recimo, Mojsije nije želeo da smisao njegovog života bude u tome da sačuva položaj egipatskog plemića, već je zadatak koji mu je dao Bog smatrao „bogatstvom većim od egipatskog blaga“ (Jevrejima 11:26). Lekar Luka je verovatno pomagao Pavlu i drugima u njihovim bolestima. Ali Luka je najviše dobra učinio kao propovednik dobre vesti i pisac Biblije. Što se tiče Pavla, bio je poznat kao misionar i „apostol poslat drugim narodima“, a ne kao vrstan poznavalac Zakona (Rimljanima 11:13).

¹⁷ David je prvenstveno upamćen kao ’čovek po Jehovinom srcu‘, a ne kao vojskovođa, muzičar ili kompozitor (1. Samuilova 13:14). Danila pamtimo po tome što je bio Jehovin verni prorok, a ne po tome što je bio državni službenik u Vavilonu. Jestiru pamtimo kao primer hrabrosti i vere, a ne kao kraljicu Persije. Petra, Andrije, Jakova i Jovana sećamo se kao Isusovih apostola, a ne kao dobrih ribara. I na kraju, Isusa pamtimo kao ’Hrista‘, a ne kao ’tesara‘ (Marko 6:3; Matej 16:16). Svi oni su dobro razumeli da kakve god talente, posede ili položaj u društvu imaju, njihov život treba da se okreće oko službe Bogu, a ne oko svetovne karijere. Oni su znali da je najuzvišeniji smisao njihovog života, koji ujedno donosi i najviše blagoslova, da budu ljudi koji se Bogu dopadaju.

18. Čemu je jedan mladić posvetio svoj život i šta je uvideo?

¹⁸ Seng Jin koga smo spomenuli na početku i sam je to shvatio. On kaže: „Nisam želeo da svu svoju snagu usmerim na medicinu, umetnost ili prosvetni rad, već sam rešio da svoj život koristim u skladu sa svojim predanjem Bogu. Sada služim tamo gde je veća potreba za onima koji će poučavati ljude o Bibliji, i pomažem im da dođu na put koji vodi do večnog života. Ranije sam smatrao da punovremena služba ne predstavlja dovoljno veliki izazov za mene. Sada u mom životu ima više izazova nego ikada ranije, jer se trudim da poboljšam svoje osobine i sposobnost da sarađujem sa ljudima drugačijeg porekla. Uvideo sam da je vršenje Jehovine volje jedini smisaon način života.“

19. Kako možemo pronaći pravi smisao života?

¹⁹ Mi smo kao hrišćani blagoslovljeni znanjem koje nam može spasti život i nadom u spasenje (Jovan 17:3). Zato onda nemojmo ’propustiti da ispunimo svrhu Božje nezaslužene dobrote koju smo primili‘ (2. Korinćanima 6:1). Iskoristimo dragocene dane i godine našeg života da hvalimo Jehovu. Prenosimo drugima znanje koje sada donosi pravu sreću i vodi do večnog života. Tada ćemo i sami osetiti koliko su tačne Isusove reči: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35).Tako ćemo pronaći pravi smisao života.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Koji je najuzvišeniji cilj koji možemo postići u životu?

• Zašto nije mudro posvetiti se sticanju materijalnih stvari?

• Šta je „pravi život“ koji Bog obećava?

• Kako možemo koristiti svoj život u skladu s Božjom voljom?

[Slike na 18. strani]

Hrišćani treba da se žrtvuju za prave stvari