Da li je brak jedini ključ za sreću?
„Slobodna je da se uda za koga hoće, samo u Gospodu. Ali je srećnija ako ostane kao što jeste“ (1. KORINĆANIMA 7:39, 40, NW).
1. Kako Pisma opisuju Jehovu, i šta je on učinio za svoja stvorenja?
JEHOVA je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11, NW). Kao Darežljivi Davalac ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘, on omogućuje svim svojim razumnim stvorenjima — ljudskim i duhovnim — upravo ono što im je potrebno da budu srećni u njegovoj službi (Jakov 1:17, NW). S obzirom na to, raspevana ptica, veseli psić ili razigrani delfin, sve svedoči da je Jehova stvorio životinje da se raduju životu, svaka u svom prebivalištu. Psalmista ide i dalje, pesnički navodeći da se ’site drveta Božja, kedri Libanski, koje on posadi‘ (Psalam 104:16).
2. (a) Šta pokazuje da Isus nalazi sreću u vršenju volje svog Oca? (b) Koje su razloge za sreću imali Isusovi učenici?
2 Isus Hrist je ’tačna slika samog Božjeg bića‘ (Hebrejima 1:3, NW). Zato ne iznenađuje što bi trebalo da Isus bude nazvan ’srećni i jedini Vladar‘ (1. Timoteju 6:15, NW). On nam pruža divan primer kako vršenje Jehovine volje može doneti više zadovoljstva od hrane, stvarajući krajnju radost. Isus nam takođe pokazuje kako se može radovati kada se postupa u strahu Božjem, to jest, sa dubokim poštovanjem i zdravim strahom da Mu se ne ugodi (Psalam 40:8; Isaija 11:3; Jovan 4:34). Kad se 70 učenika vratilo „s radošću“ nakon putovanja na kojem su propovedali Kraljevstvo, sam Isus se „veoma obradovao u svetom duhu“. Nakon izražavanja svoje radosti svom Ocu u molitvi, obratio se učenicima i rekao: „Srećne su oči koje gledaju ovo što vi gledate. Jer vam kažem, mnogi su proroci i kraljevi želeli da vide ovo što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ovo što vi slušate, ali nisu čuli“ (Luka 10:17-24, NW).
Razlozi za sreću
3. Koji su neki razlozi za sreću?
3 Zar ne bi naše oči trebale da budu srećne dok gledamo stvari u ispunjenju Jehovine Reči i njegovih namera u ovom vremenu kraja? Zar ne bi trebalo da budemo oduševljeni što razumemo proročanstva koja verni proroci i kraljevi kao što su Isaija, Daniel i David, nisu mogli razumeti? Zar nismo radosni što služimo srećnom Bogu, Jehovi, pod vođstvom srećnog Vladara, našeg Kralja Isusa Hrista? Naravno da jesmo!
4, 5. (a) Da bismo ostali srećni u Jehovinoj službi, šta moramo izbegavati? (b) Koje su neke stvari koje doprinose sreći, i koje se pitanje time nameće?
4 Međutim, ako želimo da ostanemo srećni u Božjoj službi, svoje preduslove za sreću ne smemo temeljiti na svetovnim idejama. One lako mogu pomračiti naše razmišljanje zato što uključuju materijalno bogatstvo, razmetljivi način života i slično. Svaka „sreća“ utemeljena na tim stvarima biće kratkotrajna, jer ovaj svet prolazi (1. Jovanova 2:15-17).
5 Većina Jehovinih predanih slugu uviđa da postizanje svetovnih ciljeva neće doneti pravu sreću. Samo naš nebeski Otac pruža duhovne i materijalne stvari koje doprinose istinskoj sreći njegovih slugu. Kako smo samo zahvalni za duhovnu hranu koju nam daje kroz ’vernog i razboritog roba‘! (Matej 24:45-47, NW). Takođe smo zahvalni za telesnu hranu i ostale materijalne stvari koje dobijamo iz Božje ruke pune ljubavi. Tu je i divan dar braka i s njim povezanih radosti porodičnog života. Nije nikakvo čudo što je Noemina srdačna želja za njene snahe udovice bila izražena sledećim rečima: „Neka vam Jehova udeli dar, i da svaka nađe počivalište u kući svog supruga“ (Rut 1:9, NW). Zato je brak ključ koji može otključati vrata velikoj sreći. Međutim, da li je brak jedini ključ koji otključava vrata za srećan život? Posebno mlađi treba ozbiljno da razmotre da li je to tako.
6. Prema Postanju, koja je bila osnovna svrha bračnog uređenja?
6 Izveštavajući o poreklu braka, Biblija navodi: „I Bog je stao stvarati čoveka po svojoj slici, po Božjoj slici stvorio ga je; muško i žensko stvorio ih je. Nadalje, Bog ih je blagoslovio, i Bog im je rekao: ’Budite plodni i postanite mnogobrojni i napunite zemlju i podvrgnite je‘“ (1. Mojsijeva 1:27, 28, NW). Jehovinim osnivanjem braka, Adam je bio upotrebljen da dovede u postojanje daljnja ljudska stvorenja, proširujući time ljudsku rasu. Ali, brak uključuje daleko više od toga.
„Samo u Gospodu“
7. Koji je bračni zahtev jedan patrijarh ispunio uz velike napore?
7 Pošto je Jehova Bog Utemeljitelj braka, možemo očekivati od njega da će postaviti merila za brak koji bi njegovim slugama doneo sreću. U patrijarhalno doba, snažno se odvraćalo od sklapanja braka s onima koji nisu bili obožavaoci Jehove. Avraham je svog slugu Elijezera zakleo Jehovom da patrijarhovom sinu Isaku ne uzme ženu od Kanaanaca. Elijezer je preduzeo dugo putovanje i vrlo savesno je sledio Avrahamova uputstva da pronađe ’ženu koju je Jehova odredio sinu njegovog gospodara‘ (Postanje 24:3, 44). Tako se Isak oženio Rebekom. Kada je njihov sin Esav izabrao žene između paganskih Heteja, te žene „bile su izvor gorčine duha Isaku i Rebeki“ (1. Mojsijeva 26:34, 35, NW; 27:46; 28:1, 8).
8. Koje je ograničenje za brak bilo nametnuto savezom Zakona, i zašto?
8 Pod savezom Zakona, brak sa čovekom ili ženom koja pripada određenoj kanaanskoj naciji bio je zabranjen. Jehova je uputio svoj narod: „Niti ćeš zaključivati brakove s njima; nećeš kćeri svoje udavati za sinove njihove; ni kćeri njihove uzimati za sinove svoje, jer bi one odvratile sinove tvoje od mene, i oni bi drugim bogovima služili, i gnev Gospodnji bi se raspalio na vas, i brzo bi vas potro“ (Deuteronom 7:3, 4).
9. Koji savet u vezi braka Biblija pruža hrišćanima?
9 Zato ne iznenađuje što bi trebalo da se slična ograničenja za brak s onima koji ne obožavaju Jehovu primene unutar hrišćanske skupštine. Apostol Pavle je savetovao svoje suvernike: „Nemojte se nejednako ujarmiti s nevernicima. Jer kakvo zajedništvo imaju pravednost i bezakonje? Ili, kakvo sudeoništvo ima svetlo s tamom? Nadalje, kakav sklad postoji između Hrista i Belijala? Ili, kakav deo ima verna osoba s nevernikom?“ (2. Korinćanima 6:14, 15, NW). Ovaj savet primenjuje se na različite načine i zasigurno se može primeniti na brak. Pavlova izričita pouka svim predanim slugama Jehove je da treba da uzmu u obzir sklapanje braka s nekim „samo ako je on u zajednici s Gospodom“ (1. Korinćanima 7:39, NW, fusnota).
Koji se ne mogu venčati „u Gospodu“
10. Šta čine mnogi nevenčani hrišćani, i koje se pitanje javlja?
10 Mnogi neoženjeni hrišćani izabrali su da slede primer Isusa Hrista razvijajući dar samaštva. Isto tako, zato što trenutno ne mogu naći bogobojaznog bračnog druga i tako se venčati „u Gospodu“, mnogi lojalni hrišćani su svoje pouzdanje stavili na Jehovu i ostali su sami umesto da se venčaju za nevernika. Božji duh u njima donosi plodove kao što su radost, mir, vera i samosavladavanje, omogućujući im da održe čestito samaštvo (Galatima 5:22, 23). Među onima koji uspešno udovoljavaju tom ispitu predanosti Bogu veliki je broj naših hrišćanskih sestara, prema kojima imamo najdublje cenjenje. U raznim zemljama, one brojčano premašuju braću i zato imaju više učešća u delu propovedanja. Zaista, „sam Jehova daje izjavu: žena koje govore dobru vest velika je vojska“ (Psalam 68:11, NW). Zaista, mnoge Božje nevenčane sluge oba pola ostaju besprekorne zato što se ’uzdaju u Jehovu svim svojim srcem, a on čini njihove staze pravim‘ (Poslovice 3:5, 6, NW). Ali, da li su oni koji se trenutno ne mogu venčati „u Gospodu“ neminovno nesrećni?
11. U šta mogu biti uvereni hrišćani koji ostaju sami iz poštovanja prema biblijskim načelima?
11 Ne zaboravimo da smo mi Svedoci srećnog Boga, Jehove, i da služimo pod srećnim Vladarem, Isusom Hristom. Ako nas stoga naše poštovanje prema ograničenjima jasno iznesenim u Bibliji podstakne da ostanemo sami zato što ne možemo pronaći bračnog druga „u Gospodu“, da li je logično misliti da će nas Bog i Hrist ostaviti nesrećne? Sigurno da neće. Dakle, moramo zaključiti da je moguće biti srećan kao hrišćanin i u nevenčanom stanju. Jehova nas može učiniti istinski srećnim bilo da smo u braku ili smo sami.
Ključ za pravu sreću
12. Šta u vezi braka pokazuje slučaj neposlušnih anđela?
12 Brak nije jedini ključ za sreću za sve Božje sluge. Uzmimo kao primer anđele. Pre potopa neki anđeli su razvili želje koje su neprirodne za duhovna stvorenja, postali su nezadovoljni što ne mogu da se žene i materijalizovali su se u fizička tela kako bi uzimali žene za supruge. Zato što su ti anđeli na taj način „napustili svoja prava boravišta“, Bog ih „čuva u večnim okovima pod gustom tamom za sud velikog dana“ (Juda 6, NW; Postanje 6:1, 2). Zaista, Bog nikad nije odredio da anđeli stupaju u brak. Zato brak jednostavno nije mogao biti ključ za njihovu sreću.
13. Zašto su sveti anđeli srećni, i šta to pokazuje svim Božjim slugama?
13 Ipak, verni anđeli su srećni. Jehova je položio temelje Zemlji „uz radostan koncert jutarnjih zvezda i jednoglasno odobravanje [anđeoskih] sinova Božjih“ (Jov 38:7, The New Jerusalem Bible). Zašto su sveti anđeli srećni? Zato što su u stalnoj službi Jehovi Bogu, „slušajući glas njegove reči“ kako bi je izvršili. Oni su radosni u ’izvršenju njegove želje‘ (Psalam 103:20, 21, NW, fusnota). Da, sreća svetih anđela dolazi iz vernog služenja Jehovi. To je i za ljude ključ za pravu sreću. Što se toga tiče, venčani pomazani hrišćani koji sada radosno služe Bogu neće se venčati kad uskrsnu u nebeski život, nego će biti srećni kao duhovna stvorenja koja vrše božansku volju. Prema tome, bilo da su u braku ili su sami, sve Jehovine lojalne sluge mogu biti srećne zato što je pravi temelj za sreću verna služba Stvoritelju.
„Bolje nego sinova i kćeri“
14. Koje je proročansko obećanje bilo dato bogobojaznim evnusima u drevnom Izraelu, i zašto to može izgledati čudno?
14 Čak i ako lojalni hrišćanin nikada ne stupi u brak, Bog mu može zajamčiti sreću. Ohrabrenje se može izvući iz sledećih reči proročanski upućenih evnusima u drevnom Izraelu: „Jer ovako veli Gospod: ’Uškopljenicima, koji drže subote moje i koji to izabiraju, što je meni ugodno, i drže se zavjeta mojega: Njima dajem u kući svojoj i među zidovima svojim mjesto i ime, koje je bolje nego sinovi i kćeri. Ime vječno dajem im, koje se nikada ne zatire‘“ (Izaija 56:4, 5, Šarić). Neko je mogao očekivati da će tim pojedincima biti obećani žena i deca da njihovo ime spasu od zaborava. Ali, bilo im je obećano nešto „bolje nego sinovi i kćeri“ — večno ime u Jehovinoj kući.
15. Šta se može reći o ispunjenju Isaije 56:4, 5?
15 Ako se ti evnusi uzmu za proročansku sliku koja uključuje ’Izrael Božji‘, oni predstavljaju pomazanike koji dobijaju večno mesto u Jehovinoj duhovnoj kući, ili hramu (Galatima 6:16). To će proročanstvo nesumnjivo imati doslovno ispunjenje na bogobojaznim evnusima drevnog Izraela koji će uskrsnuti. Ako prihvate Hristovu otkupnu žrtvu i nastave da izabiraju ono čemu se Jehova raduje, dobiće ’večno ime‘ u Božjem novom svetu. To se može primeniti i na one „druge ovce“ u ovom vremenu kraja koje se odriču braka i roditeljstva kako bi se potpunije posvetili Jehovinoj službi (Jovan 10:16). Neki od njih mogu umreti nevenčani i bez dece. Međutim, ako su verni, oni će u uskrsenju dobiti nešto ’bolje nego sinove i kćeri‘ — ime koje se ’neće zatrti‘ u novom sistemu stvari.
Brak nije jedini ključ za sreću
16. Zašto se može reći da brak ne donosi uvek sreću?
16 Neki ljudi smatraju da je sreća nerazdvojivo povezana s brakom. Međutim, mora se priznati da čak ni među Jehovinim slugama danas brak ne donosi uvek sreću. On rešava neke probleme, ali često prouzrokuje druge s kojima se teže izlazi na kraj od onih koje doživljavaju oni koji nisu u braku. Pavle je rekao da brak donosi ’nevolju u telu‘ (1. Korinćanima 7:28, NW). Postoji vreme kada je osoba u braku ’zabrinuta‘ i ’razdeljena‘. On ili ona često nalazi da je teško biti ’u postojanoj službi Gospodu bez smetnje‘ (1. Korinćanima 7:33-35, NW).
17, 18. (a) Šta su izvestili neki putujući nadglednici? (b) Koji savet je pružio Pavle, i zašto ga je korisno primeniti?
17 I brak i samaštvo su darovi od Boga (Rut 1:9; Matej 19:10-12). Međutim, da bi se uspelo i u jednom i u drugom, važno je razmišljanje u molitvi. Putujući nadglednici izveštavaju da mnogi Svedoci prerano ulaze u brak, često postajući roditelji pre nego što su spremni da nose odgovornosti koje proizilaze iz toga. Neki od takvih brakova se raspadaju. Drugi parovi se bore sa svojim problemima, ali njihov im brak nije doneo sreću. Kao što je pisao engleski dramatičar Vilijam Kongriv (William Congreve), oni koji se venčaju na brzinu „mogu se kajati natenane“.
18 Pokrajinski nadglednici takođe izveštavaju da se neka mlada braća ustručavaju od prihvatanja betelske službe ili dobrovoljnog javljanja za Školu za osposobljavanje slugu zbog zahteva da za neko vreme ostanu neoženjeni. Ali, Pavle pruža savet da se neko ne venča pre nego što ’prođe cvet mladosti‘, to jest, da čeka dok se početna bujica seksualnog nagona ne stiša (1. Korinćanima 7:36-38, NW). Godine koje neko proživi kao odrasla sama osoba pružaju joj dragoceno iskustvo i uvid, stavljajući njega ili nju u bolji položaj da izabere bračnog partnera ili da donese pažljivo razmotrenu odluku da ostane sam ili sama.
19. Kako možemo gledati na stvari ako nemamo stvarnu potrebu za brakom?
19 Neki od nas su prošli cvet mladosti, sa njenim jakim nagonom za polnom intimnošću. Možda povremeno razmišljamo o blagoslovima braka, ali u stvari posedujemo dar samaštva. Jehova se može pobrinuti da mu delotvorno služimo u samaštvu i da nemamo stvarnu potrebu za brakom, koji može zahtevati da napustimo neke prednosti u njegovoj službi. Ako brak nije lična potreba i ako nismo blagoslovljeni bračnim drugom, Bog možda za nas sprema nešto drugo. Zato iskazujmo veru da će nam on pružiti ono što nam je potrebno. Najveća sreća nastupa iz poniznog prihvatanja onoga što se pokazuje kao Božja volja za nas, kao što su se jevrejska braća ’umirila i hvalila Boga‘ nakon što su uvideli da je neznabošcima dodelio pokajanje kako bi mogli imati život (Dela apostola 11:1-18).
20. (a) Koji je savet u vezi samaštva pružen mladim hrišćanima? (b) Koja temeljna misao s obzirom na sreću ostaje istinita?
20 Prema tome, brak može biti ključ za sreću, iako može otvoriti vrata i za probleme. Jedno je sigurno: Brak nije jedini način da se pronađe sreća. S obzirom na sve što smo razmotrili, bilo bi mudro, posebno za mlade hrišćane, da pokušaju da naprave mesto za nekoliko godina samaštva. Te godine mogu biti dobro iskorišćene za službu Jehovi i duhovni napredak. Međutim, bez obzira na starost ili duhovni napredak, sledeća temeljna misao ostaje istinita za sve one koji su bezrezervno predani Bogu: Prava sreća nalazi se u vernoj službi Jehovi.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto su Jehovine sluge srećne?
◻ Zašto brak nije ključ za najveću sreću?
◻ Šta se zahteva od Jehovinog naroda u izboru bračnog druga?
◻ Zašto je logično verovati da hrišćani koji ostaju sami mogu biti srećni?
◻ Šta se mora priznati u vezi braka i sreće?