Narod koji ide Isusovim stopama
„Zar nismo hodili u istom duhu? Zar ne istim stopama?“ (2. Korinćanima 12:18, ST).
1. Zašto nije teško prepoznati Jehovine svedoke?
„KAO grupa oni su učtivi, svesni odgovornosti i dobri đaci. Za druge grupe to ne može da se kaže.“ Tako je izjavio direktor jedne osnovne škole u Sjedinjenim Državama. O kome je on govorio? O đacima iz njegove škole, deci Jehovinih svedoka. Zaista, mnogi su primetili da su Jehovini svedoci, a i njihova deca, u izvesnom smislu slični drugim svedocima. Tokom godina pokazalo se da su oni u pogledu verovanja i vladanja ujedinjeni, što je vredno pažnje. Tako, Jehovine svedoke nije teško prepoznati.
2. Čime se odlikovala rana hrišćanska skupština, i šta je Pavle rekao o tome?
2 Jedinstvo Jehovinih svedoka, u danas razdeljenom svetu, je nešto neobično. Ipak nije neobjašnjivo, ako imamo u vidu da se svi oni trude da idu Isusovim stopama (1. Petrova 2:21). Ovako jedinstvo je bilo karakteristično i za hrišćane u prvom veku. Pavle je jednom pisao skupštini u Korintu: „Nego opominjem vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi budete jedinstveni u govoru i da ne bude razdora među vama, nego da budete čvrsto sjedinjeni u istom razumu i istom toku misli“ (1. Korinćanima 1:10, NS). Pavle je takođe dao inspirisani savet kako treba da se postupa sa osobama koje nisu voljne da čuvaju hrišćansko jedinstvo (Vidi Rimljanima 16:17; 2. Solunjanima 3:6).
3, 4. Kako je Pavle opisao postojeće jedinstvo između njega i Tita, i na čemu je ono počivalo?
3 Oko 55. godine n. e. Pavle je poslao Tita u Korint da pomogne pri skupljanju priloga za siromašnu braću u Judeji, a verovatno i da ustanovi kako je skupština reagovala na Pavlov savet. Kasnije, kada je Pavle pisao Korinćanima, postavio im je pitanja koja su se odnosila na Titovu posetu: „Zar vas je Tit iskoristio? Zar nismo hodili u istom duhu? Zar ne istim stopama?“ (2. Korinćanima 12:18, ST). Šta je Pavle s tim mislio da su oni hodili „u istom duhu“ i „istim stopama“?
4 On je govorio o jedinstvu između njega i Tita. S vremena na vreme Tit je pratio Pavla na njegovim putovanjima i na taj način nesumnjivo mnogo naučio od njega. Ali jedinstvo između njih dvojice baziralo se na nečem jačem od toga. Baziralo se na njihovom dobrom odnosu prema Jehovi i na tome što su obojica bili sledbenici Hristovih stopa. Tit je oponašao Pavla kao što je Pavle oponašao Hrista (Luka 6:40; 1. Korinćanima 11:1). Dakle, oni su hodili u Isusovom duhu i njegovim stopama.
5. Šta se danas može očekivati od osoba koje oponašaju Pavla i Tita tako što hode „u istom duhu“ i „istim stopama“?
5 Tako nije ništa neobično da i među hrišćanima, koji u 20. veku hode „u istom duhu“ i „istim stopama“ kao Pavle i Tit, vlada neuporedivo jedinstvo. U stvari nejedinstvo nominalnih hrišćana samo pokazuje da se radi o lažnim hrišćanima, koji ne hode po stopama vođe, za kog tvrde da ga slede (Luka 11:17). Ova razlika između istinitih i lažnih hrišćana može se uočiti na različitim područjima. Spomenimo četiri.
Svetost krvi
6, 7. a) Koji ispravan stav igra ulogu ako idemo Isusovim stopama? b) Po čemu se razlikuju Jehovini svedoci od drugih, koji danas takođe odbijaju transfuziju krvi?
6 Oko 49. godine n. e. Vodeće telo rane hrišćanske skupštine odgovorilo je u jednom pismu na pitanje: Da li nejevrejski hrišćani treba da drže mozaitski zakon? U pismu je stajalo: „Sveti duh i mi nađosmo za dobro da ne stavljamo na vas nikakve druge terete osim ovih potrebnih stvari: da se uzdržavate od stvari žrtvovanih idolima, i od krvi, i od udavljenoga i od bluda (Dela apostolska 15:28, 29, NS). Zapazimo da u „potrebne stvari“ spada uzdržavanje od krvi. Ići Isusovim stopama značilo bi ne unositi krv u telo, ni oralno ni na neki drugi način.
7 Ovo načelo se u tzv. hrišćanstvu žestoko povređuje transfuzijom krvi. Istina u poslednjim godinama postaju sve jasnije opasnosti po zdravlje povezane sa transfuzijom krvi, i neki je odbijaju iz medicinskih razloga. To je posebno zbog toga što su se mnogi zarazili sidom preko primljene krvi. Ali ko čuva svetost krvi iz poštovanja prema Božjem zakonu, i to kao grupa gledano? Za koga lekar automatski smatra pacijenta, koji odbija transfuziju? Ne kaže li on obično: „Vi ste sigurno Jehovin svedok“?
8. Kako je nagrađena jedna Jehovi predana osoba u Italiji za svoju odlučnost da drži Božji zakon o krvi?
8 Antonieta živi u Italiji. Pre osam godina ona se teško razbolela, i njena krvna slika je bila tako loša da su lekari sa svom upornošću tvrdili da ona može da preživi samo uz transfuzije krvi. Svojim odbijanjem naišla je na otpor kod lekara i rodbine. Čak su je i njena dva mališana molila: „Mama ako nas stvarno voliš, tada primi krv.“ Ali Antonieta je bila odlučna da sačuva svoju vernost, i srećom ostala je živa. Njeno stanje je svakako još uvek bilo vrlo ozbiljno, jer je jedan lekar rekao: „Ne možemo da objasnimo da je ona još živa.“ Kada su počeli sa lečenjem protiv kog ona nije imala ništa, ona se tako brzo oporavljala da joj je jedan drugi lekar rekao: „To je prosto neverovatno. Vi se, za tako kratko vreme, ne bi mogli da oporavite čak ni onda kada bi vas ceo dan pumpali sa krvlju.“ Antonieta sada služi kao opšti pionir i oba njena sina (sada 12 i 14) dobro napreduju u istini. Ona je bila hrabra i pokazala je poštovanje prema svetosti krvi, što je jedna od „potrebnih stvari“. Svi Jehovini svedoci zauzimaju taj isti stav, jer idu Isusovim stopama.
Dobar moral
9. Koja druga od „potrebnih stvari“ igra ulogu u praćenju Isusovih stopa, i šta se dešava sa onima koji na to ne paze?
9 Jedna druga od „potrebnih stvari“, koje su bile navedene u pismu Vodećeg tela u prvom veku, bila je ’uzdržavanje od bluda’. Pavle je u svom prvom pismu Korinćanima o tome opširnije pisao: „Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni brakolomnici, ni muškarci koji se drže u neprirodne svrhe, ni muškarci koji ležu s muškarcima, neće naslediti Carstvo Božije“ (1. Korinćanima 6:9, 10, NS). Hrišćani pomažu osobama, koje žele da služe Jehovi, da odbace te nečiste postupke. Čak ako se i članovi skupštine upletu u takve postupke njima se pomaže, da se očiste, ako se obrate i pokaju (Jakov 5:13-15). Ali u slučaju da se jedan hrišćanin upusti u tako prljave postupke i ne pokaje se, tada važi nedvosmisleni biblijski propis. Pavle je od Boga bio inspirisan da napiše: „Da se ne mešate ako koji, koji se brat zove, postane kurvar, ... Izvadite zloga između sebe“ (1. Korinćanima 5:11, 13).
10, 11. Ko je kriv za niska moralna merila u tzv. hrišćanstvu, i zašto? b) Kako iskustvo jednog čoveka sa Filipina pokazuje da se Jehovini svedoci u celini drže visokih moralnih merila?
10 Uprkos ove jasne nauke u tzv. hrišćanstvu hara nemoral. Za to su krivi sveštenici, kako oni koji razblažuju Božja merila, tako i oni koji biblijskim merilima usnama odaju priznanje, ali propuštaju da ih hrabro sprovedu u svojim zajednicama. Ipak Jehovini svedoci kao grupa hode i u ovom pogledu Isusovim stopama.
11 Jedan primer je Hoze sa Filipina. Već sa 17 godina je bio poznat kao izazivač nereda i kao kockar. Bio je često pijan, vodio je nemoralan život i više puta je bio zatvaran zbog krađe. Onda je došao u kontakt sa Jehovinim svedocima. „Podrobno osmatranje Biblije potpuno je promenilo moj život“, izjavio je. „Više ne pijem i ne pušim i naučio sam da zauzdam svoj temperament. Sada imam čistu savest, jer imam samo jednu ženu. Takođe me poštuju moji susedi, koji su me ranije nazivali ’Hoze, nepopravljivi’ i ’Hoze, sablast’. Danas me nazivaju ’Hoze, Jehovin svedok’. Moj sin i bratanac su sluge pomoćnici u skupštini, u kojoj ja sada služim kao starešina i opšti pionir.“ Hoze i milioni drugih hrišćanskih Jehovinih svedoka hode Isusovim stopama kao moralno čisti hrišćani.
Neutralnost
12. Koji je stav pravih hrišćana Isus uzvisio u svojoj molitvi, koja je zapisana u Jovanu 17. poglavlju?
12 U dugoj molitvi koju je Isus izgovorio u poslednjoj noći svog zemaljskog života, u prisustvu svojih učenika, spomenuo je u kom pogledu će još njegovi sledbenici ’hodati njegovim stopama’. O svojim učenicima je rekao: „Nisu deo ovoga sveta, kao što ni ja nisam deo ovog sveta“ (Jovan 17:16, NS). To znači da su hrišćani neutralni. Umesto da se mešaju u politiku ili da učestvuju u nacionalnim sukobima, oni upozoravaju druge na Božje Carstvo, jedino rešenje svetskih problema (Matej 6:9, 10; Jovan 18:36).
13, 14. a) Kako se razlikuje tzv. hrišćanstvo od Jehovinih svedoka po pitanju neutralnosti? b) Kako je za svu braću u Japanu bilo od koristi što je jedan Svedok sačuvao svoju neutralnost u političkim stvarima?
13 Većina pripadnika tzv. hrišćanstva je zaboravila ovo načelo neutralnosti, jer je za njih nacionalno poreklo obično od većeg značaja nego što je religiozna pripadnost. Kao što je novinar Majk Rojko pisao, „hrišćani“ se nikada „nisu opirali kada se radilo o tome da idu u rat protiv drugih hrišćana“. Dodao je: „Da jesu, nikada ne bi bili vođeni najkrvaviji ratovi u Evropi.“ Da Jehovini svedoci u ratno doba čuvaju striktnu hrišćansku neutralnost vrlo dobro je poznato. Ali kao sledbenici Isusovih stopa, oni su i u socijalnim i politički spornim pitanjima neutralni. Dakle, njihovo pažnje vredno jedinstvo širom sveta neće biti nisačim poremećeno (1. Petrova 2:17).
14 Njihovo neutralno držanje ponekad vodi do neočekivanih rezultata. Na primer u oblasti Cugaru u Severnom Japanu izbori se uzimaju vrlo ozbiljno. Ali, Tošio, zamenik upravnika gradskih finansija, odbio je zbog svoje savesti da učestvuje na izbornoj kampanji za gradonačelnika. Radi toga je bio premešten na niži položaj, u odeljenje za kanalizaciju. Pa ipak godinu dana kasnije gradonačelnik je zbog korupcije skinut sa položaja i zatvoren. Izabran je novi gradonačelnik. Kada je ovaj čuo za Tošiovu degradaciju ponovo ga je postavio na visoki administrativni položaj, što se ispostavilo kao blagoslov za Tošiovu hrišćansku braću. Kako? Tošio je izjavio da je bilo veoma teško da se dobije dozvola za korišćenje sportskih hala za druge sastanke osim za sportske priredbe. Ali zbog njegovog sadašnjeg položaja, kako on sam kaže, Jehova je mogao, da se preko njega pobrine, da gimnastičke dvorane budu stavljene na raspolaganje za tri oblasna kongresa i četiri pokrajinska kongresa. Zaključujući je rekao: „Ako ostanemo verni, Jehova nam otvara neslućene mogućnosti da nas upotrebi.“
U porodici
15. Kako je Isus ostavio primer za sledbenike njegovih stopa, što se tiče porodičnih veza?
15 Daljnje područje, u kom hrišćani idu Isusovim stopama’, je u porodici. Biblija uzvisuje Isusov primer, kao model za porodične veze, kada kaže: „Budite jedno drugom podložni u strahu Hristovom. Žene da budu podložne svojim muževima kao Gospodu, jer je muž glava ženi kao što je i Hrist glava skupštini ... Ustvari, kao što je skupština podložna Hristu tako da budu i žene podložne svojim muževima u svemu. Muževi, i dalje volite svoje žene, kao što je i Hrist voleo skupštinu i sebe predao za nju“ (Efescima 5:21-25, NS).
16, 17. a) Kakvo stanje vlada u tzv. hrišćanstvu s obzirom na porodične veze? b) Kako se jedino mogu poboljšati porodične veze, kako to pokazuje primer jednog bračnog para iz Brazila?
16 Obično se u tzv. hrišćanstvu ovaj savet danas ispušta iz vida, zbog čega su se bezbrojne porodične zajednice raspale. Narušene porodice su uobičajene, i sukob između roditelja i dece često ide vrlo duboko. „Porodica se raspada“, primetio je jedan profesor psihologije pre nekoliko godina. Dečiji psiholozi, bračni savetnici i psihijatri imaju samo mali uspeh u svom trudu da održe ugrožene porodice. Ali Jehovini svedoci koji se trude da primenjuju biblijska načela su poznati po natprosečnim porodičnim zajednicama.
17 Na primer, Aldemar, koji je služio kao poručnik u brazilskoj vojnoj policiji, imao je porodične probleme. Njegova žena ga je napustila i zakonski podnela razvod braka. On je počeo da pije, a pokušao je i samoubistvo. Nakon izvesnog vremena njegovi rođaci, koji su bili Jehovini svedoci, razgovarali su sa njim o Bibliji. To što je čuo dopalo mu se, i tako je on počeo da proučava Bibliju. Pošto je svoj život hteo da dovede u saglasnost sa neutralnim držanjem, po kom su Jehovini svedoci poznati, podneo je ostavku na vojnu službu. Aldemar i njegova žena su rešili svoje bračne probleme, tako što su primenili biblijska načela koja je on naučio. Danas oni idu Isusovim stopama i služe Jehovi kao opšti pioniri.
Poslušnost iz ljubavi
18. a) Zašto su danas Jehovini svedoci blagosloveni u duhovnom pogledu? b) Kako se sada ispunjava Isaija 2:2-4?
18 Jasno je uočljivo da Jehovini svedoci ujedinjeni u duhu Isusa Hrista hode njegovim stopama. Zato su kao pojedinci i kao grupa u duhovnom pogledu blagosloveni (Psalam 133:1-3). Očigledni dokazi božanskog blagoslova su motivisali bezbroj iskrenih ljudi da postupaju u saglasnosti sa proročanstvom iz Isaije 2:2-4. Samo u prošlih 5 godina 987 828 osoba je preduzelo potrebne korake za predanje i krstilo se u vodi. Pun ljubavi, Jehova nije ograničio broj ljudi koji se za to još mogu odlučiti, pre nego izbije „velika nevolja“ (Otkrivenje 7:9, 14).
19. a) Koje prednosti mogu da budu rezultat služenja Jehovi, i kako treba da ih smatramo? b) Koji je osnovni razlog da poštujemo Jehovine zapovesti?
19 Kao što pokazuju opisana iskustva, duhovni blagoslovi koji raduju Božje sluge često su povezani sa praktičnim prednostima. S tim što ne puše, što žive moralnim životom i što pokazuju poštovanje prema svetosti krvi, oni mogu da budu pošteđeni od određenih bolesti. I zato što žive saglasno sa istinom često imaju prednosti u privrednom, socijalnom i porodičnom pogledu. Sve ove prednosti oni smatraju kao blagoslov od Jehove i kao dokaz da se njegovi zakoni mogu praktično primeniti. Ali mogućnost da uživaju u takvim praktičnim prednostima nije glavni razlog za poslušnost prema Božjim zakonima. Pravi hrišćani su poslušni Jehovi zato što ga vole, što on zaslužuje njihovo obožavanje i što je to jedino ispravno, da vrše njegovu volju (1. Jovanova 5:2, 3; Otkrivenje 4:11). Međutim, sotona tvrdi da ljudi služe Bogu samo zbog sebičnih prednosti. (Vidi Jov 1:9-11; 2:4, 5).
20. Kako Jehovini svedoci danas hode u istom duhu kao i ona tri verna jevrejska svedoka u staro doba?
20 Jehovini svedoci danas hode u istom duhu kao i ona tri mlada jevrejska svedoka u danima Danila. Kada su im pretili da će ih baciti u užarenu peć, rekli su: „Ako treba, naš Bog kome služimo, može nas izbaviti iz užarene peći i iz tvoje ruke, o care, on će nas osloboditi. A i da ne bi (to jest, čak ako i dopusti da umremo), znaj, o care, da tvojim bogovima nećemo služiti niti ćemo obožavati zlatni lik koji si postavio“ (Danilo 3:17, 18, NS). Bez obzira na očiglednu korist ili loše posledice, Jehovini svedoci će i nadalje tačno da prate Isusove stope, jer oni znaju da je večni život u Božjem novom svetu osiguran. Kao ujedinjen narod oni će i nadalje hoditi „u istom duhu“ i „istim stopama“, pa bilo šta da dođe!
Možeš li objasniti?
◻ Zašto su Jehovini svedoci ujedinjeni?
◻ U kom pogledu se razlikuju Jehovini svedoci od nominalnih odnosno nazovi hrišćana?
◻ Koji je glavni razlog što pravi hrišćani služe Jehovi?
◻ Kako Jehovine sluge gledaju na prednosti koje proizlaze iz poslušnosti prema Jehovi?
[Slika na 19. strani]
Ako jedan pacijent odbije transfuziju krvi, obično se smatra da je on Jehovin svedok
[Slika na 20. strani]
Mnogi koji tvrde da su hrišćani nisu se opirali da idu u rat jedan protiv drugoga – i to uz blagoslov njihovog sveštenstva