Jehova — Bog koji otkriva tajne

„Ima na nebu Bog koji otkriva tajne“ (DANILO 2:28).

1, 2. (a) Kako se Jehova razlikuje od svog velikog Protivnika? (b) Kako ljudi odražavaju tu razliku?

JEHOVA, vrhovni Bog svemira pun ljubavi, jedan jedini Stvoritelj, jeste Bog mudrosti i pravde. On nema potrebe da skriva svoj identitet, dela, niti namere. Otkriva se u svoje vreme i prema svom nahođenju. Na taj način se razlikuje od svog Protivnika, Sotone Đavola, koji pokušava da sakrije svoj pravi identitet i namere.

² Baš kao što su Jehova i Sotona suprotnosti, takav je slučaj i s njihovim obožavaocima. Oni koji slede Sotonino vođstvo obeleženi su dvoličnošću i prevarom. Pokušavaju da se predstave u dobrom svetlu, dok čine dela koja pripadaju tami. Korintskim hrišćanima je bilo rečeno da se ne iznenade ovom činjenicom. „Takvi ljudi, to su lažni apostoli, prevarni poslanici, koji se pretvaraju u apostole Hristove. I nije ni čudo, jer se i sam sotona pretvori u anđela svetlosti“ (2. Korinćanima 11:13, 14). S druge strane, hrišćani gledaju na Hrista kao svog Vođu. Dok je bio na zemlji, on je savršeno odražavao ličnost svog Oca, Jehove Boga (Jevrejima 1:1-3). Otuda, time što slede Hrista, hrišćani oponašaju Jehovu, Boga istine, iskrenosti i svetlosti. Ni oni nemaju potrebe da skrivaju svoj identitet, svoja dela, niti svoje namere (Efescima 4:1719; 5:1, 2).

 3. Kako možemo opovrći optužbu da su ljudi koji postaju Jehovini svedoci prisiljeni da se pridruže nekoj „tajnoj sekti“?

³ U vreme za koje on zna da je najbolje, Jehova obelodanjuje detalje o svojim namerama i o budućnosti koja je ljudima ranije bila nepoznata. U tom smislu on je Bog koji otkriva tajne. Stoga su ljudi koji žele da mu služe pozvani — da, podstaknuti — da saznaju te otkrivene informacije. Jedna anketa iz 1994. godine među više od 145 000 Svedoka u jednoj evropskoj zemlji, otkrila je da je svako od njih, u proseku, tri godine lično istraživao učenja Jehovinih svedoka pre nego što je odlučio da postane Svedok. Oni su doneli odluku u skladu sa svojom vlastitom slobodnom voljom, bez prisile. I dalje imaju slobodu volje i delovanja. Na primer, zato što se više nisu slagali s visokim moralnim merilima za hrišćane, neki su kasnije odlučili da više ne žele da budu Svedoci. Međutim, interesantno je da su tokom poslednjih pet godina, mnogi od tih bivših Svedoka preduzeli korake da se nanovo druže sa Svedocima i da postanu aktivni.

 4. Šta ne treba da uznemirava verne hrišćane, i zašto?

⁴ Naravno, ne vraćaju se svi bivši Svedoci, a među njima su i neki koji su nekada imali odgovoran položaj unutar hrišćanske skupštine. To ne treba da nas iznenadi, jer je čak i Isusa ostavio jedan od njegovih najbliskijih sledbenika, apostol Juda (Matej 26:14-16, 20-25). Ali, da li je to razlog da budemo uznemireni zbog samog hrišćanstva? Da li to poništava uspeh s kojim Jehovini svedoci obavljaju svoju obrazovnu aktivnost? Nipošto, kao što ni izdajnički postupak Jude Iskariotskog nije umrtvio Božje namere.

Svemoćan a ipak pun ljubavi

 5. Kako znamo da Jehova i Isus vole ljude, i kako su oni pokazali tu ljubav?

⁵ Jehova je Bog ljubavi. On brine za ljude (1. Jovanova 4:7-11). Uprkos svom uzvišenom položaju, on uživa u tome da mu ljudi budu prijatelji. O jednom njegovom drevnom slugi čitamo: „Avram verova Bogu, i to mu se primi u pravdu, i prijatelj Božji nazva se“ (Jakov 2:23; 2. Letopisa 20:7; Isaija 41:8). Kao što ljudski prijatelji pričaju jedni drugima poverljive stvari, to jest tajne, tako i Jehova radi sa svojim prijateljima. U tom pogledu Isus je oponašao svog Oca, jer je bio prijatelj svojim učenicima i pričao im je tajne. „Više vas ne nazivam slugama“, rekao im je, „jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov, nego vas nazvah prijateljima, jer sam vam objavio sve što sam od Oca svoga čuo“ (Jovan 15:15). Poverljive informacije, to jest „tajne“, koje znaju Jehova, njegov Sin i njihovi prijatelji, ujedinjuju ih u neraskidivu vezu ljubavi i odanosti (Kološanima 3:14).

 6. Zašto Jehova nije imao potrebe da skriva svoje namere?

⁶ Značenje imena Jehova, „On prouzrokuje da postaje“, ukazuje na njegovu sposobnost da postane šta god je potrebno da bi ostvario svoju nameru. Za razliku od ljudi, Jehova nema potrebe da skriva svoje namere iz straha da bi ga drugi mogli omesti u sprovođenju tih namera. On naprosto ne može podbaciti, stoga u svojoj Reči, Bibliji, otvoreno otkriva veliki deo onoga što namerava da uradi. On obećava: „Reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila“ (Isaija 55:11).

 7. (a) Šta je Jehova prorekao u Edenu, i kako je Sotona dokazao da je Bog istinit? (b) Kako se načelo iz 2. Korinćanima 13:8 uvek pokazuje istinitim?

⁷ Ubrzo posle pobune u Edenu, Jehova je u kratkim crtama otkrio konačni ishod tekućeg spora između njega i njegovog Protivnika, Sotone. Božje obećano Seme biće bolno, ali ne i trajno, zgaženo, dok će Sotona konačno pretrpeti pogubno gaženje (Postanje 3:15). Godine 33. n. e., Đavo je u stvari zgazio Seme, Hrista Isusa, prouzrokovavši njegovu smrt. Sotona je na taj način ispunio Pismo i istovremeno dokazao da je Jehova Bog istine, premda Sotona to sigurno nije nameravao. Njegova mržnja prema istini i pravednosti, kao i njegov ponos, nepokajnički stav, naveli su ga da uradi baš ono što je Bog prorekao da će uraditi. Da, za sve protivnike istine, čak i za samog Sotonu, pokazuje se istinitim sledeće načelo: „Ništa ne možemo protiv istine, nego za istinu“ (2. Korinćanima 13:8).

 8, 9. (a) Šta Sotona zna, ali da li to saznanje ugrožava ispunjenje Jehovinih namera? (b) Koje jasno upozorenje ignorišu Jehovini protivnici, i zašto?

⁸ Otkad je Božje Kraljevstvo bilo nevidljivo uspostavljeno 1914. godine, primenjuje se Otkrivenje 12:12: „Veselite se za to nebesa i vi koji živite na njima! Teško zemlji i moru! Jer đavo siđe k vama pun srdnje velike, znajući da je kratko vreme njegovo.“ Ipak, da li Sotona menja svoj put zato što zna da je njegovo vreme kratko? To bi bilo priznanje sa Sotonine strane da je Jehova Bog istine i da je kao Vrhovni Vladar jedino on dostojan obožavanja. Međutim, Đavo nije voljan da prizna poraz, čak i ako sve to zna.

⁹ Jehova otvoreno otkriva šta će se desiti kad Hrist dođe da izvrši presudu nad Sotoninim svetskim sistemom (Matej 24:29-31; 25:31-46). U tom pogledu njegova Reč objavljuje u vezi sa svetskim vladarima: „Kad reku ljudi: ’Mir i bezbednost!‘, onda će iznenada napasti na njih pogibao, kao bolovi porođaja na trudnu ženu“ (1. Solunjanima 5:3). Oni koji slede Sotonino vođstvo ignorišu ovo jasno upozorenje. Oni su zaslepljeni zbog svog zlog srca, i to ih sprečava da se pokaju za svoj zao put i da promene svoje planove i strategiju kojima pokušavaju da osujete Jehovine namere.

10. (a) Do koje se mere 1. Solunjanima 5:3 možda ispunila, ali kako Jehovin narod treba da reaguje? (b) Zašto ljudi bez vere mogu u budućnosti biti još smeliji u protivljenju Božjem narodu?

¹⁰ Naročito od 1986, kada su Ujedinjene nacije proglasile Međunarodnu godinu mira, u svetu se mnogo pričalo o miru i bezbednosti. Preduzeti su konkretni koraci u nastojanju da se obezbedi svetski mir, očigledno sa izvesnom merom uspeha. Da li je to potpuno ispunjenje tog proročanstva, ili možemo očekivati neku vrstu buduće iznenadne objave? Jehova će razjasniti tu stvar u svoje pravo vreme. U međuvremenu, ostanimo duhovno budni, „čekajući i želeći da bude što skorije pojavljenje Božjeg dana“ (2. Petrova 3:12). Dok vreme i dalje prolazi uz još više govora o miru i bezbednosti, neki pojedinci koji znaju za ovo upozorenje, ali koji odlučuju da ga ignorišu, mogu postati još prkosniji u pretpostavkama da Jehova neće, ili ne može, ispuniti svoju reč. (Uporedi s Propovednikom 8:11-13; 2. Petrova 3:3, 4.) Ali pravi hrišćani znaju da će Jehova ostvariti svoju nameru!

Ispravno poštovanje prema zastupništvima koja Jehova koristi

11. Šta su Danilo i Josif saznali o Jehovi?

¹¹ Kada je kralj Navuhodonosor, vladar neovavilonskog carstva, imao jedan uznemiravajući san kog se nije mogao setiti, tražio je pomoć. Njegovi sveštenici, mađioničari i vračari, nisu mogli ni da mu kažu šta je sanjao niti da objasne šta to znači. Međutim, Božji sluga Danilo mogao je to da uradi, premda je spremno priznao da otkrivanje sna i njegovog značenja nije bilo rezultat njegove vlastite mudrosti. Danilo je rekao: „Ima na nebu Bog koji otkriva tajne, i koji je dao poznati kralju Navuhodonosoru ono što će biti u toku vremena“ (Danilo 2:1-30). Nekoliko vekova pre toga, Josif, još jedan Božji prorok, na sličan način je doživeo da Jehova otkriva tajne (Postanje 40:8-22; Amos 3:7, 8).

12, 13. (a) Ko je bio Božji najveći prorok, i zašto tako odgovaraš? (b) Ko su oni koji danas služe kao ’nastojnici tajni Božjih‘, i kako treba da gledamo na njih?

¹² Jehovin najveći prorok koji je služio na zemlji bio je Isus (Dela apostolska 3:19-24). Pavle je objasnio: „Pošto je negde više puta i na razne načine govorio ocevima našim preko proroka, progovori nama Bog ovih poslednjih dana preko Sina, koga postavi za naslednika svih stvari, preko koga je i vekove stvorio“ (Jevrejima 1:1, 2).

¹³ Jehova je govorio ranim hrišćanima posredstvom svog Sina, Isusa, koji im je obznanio božanske tajne. Isus im je rekao: „Vama [je] dano da poznate tajne kraljevstva Božjega“ (Luka 8:10). Pavle je kasnije govorio o pomazanim hrišćanima kao o ’slugama Hristovim i nastojnicima tajni Božjih‘ (1. Korinćanima 4:1). Danas pomazani hrišćani i dalje služe kao takvi, sačinjavajući klasu vernog i razboritog roba koja preko svog Vodećeg tela obezbeđuje duhovnu hranu u pravo vreme (Matej 24:45-47, NW). Ako veoma poštujemo Božje nadahnute proroke iz prošlih dana, a naročito Božjeg Sina, zar ne bi trebalo da poštujemo i ljudsko zastupništvo koje Jehova danas koristi da bi, na tako čudesan način, otkrio biblijske informacije koje su neophodne njegovom narodu u ovim kritičnim vremenima? (2. Timoteju 3:1-5, 13)

Otvorenost ili tajnovitost?

14. Kada hrišćani izvršavaju aktivnosti u tajnosti, i čiji primer time slede?

¹⁴ Da li Jehovina otvorenost u otkrivanju stvari znači da hrišćani treba uvek i pod svim okolnostima da otkriju sve što znaju? Pa, hrišćani slede Isusov savet koji je uputio svojim apostolima da budu ’oprezni kao zmije a ipak bezazleni kao golubovi‘ (Matej 10:16, NW). Ako im se kaže da ne mogu obožavati Boga kao što im nalaže njihova savest, hrišćani će i dalje ’slušati Boga‘, jer shvataju da ni jedno ljudsko zastupništvo nema prava da ograniči obožavanje Jehove (Dela apostolska 5:29). Sam Isus je pokazao ispravnost toga. Čitamo: „Posle toga obilažaše Isus Galileju, jer po Judeji nije hteo da ide, jer Judeji gledahu da mu smrt spremaju. Blizu beše Judejski praznik Senica. Reče njima [svojoj telesnoj braći koja nisu verovala] Isus: ... Iziđite vi na ovaj praznik; ja neću ići, jer se moje vreme nije još navršilo. Rekavši im to osta u Galileji. Pošto braća njegova iziđoše na praznik, iziđe i on sam, ne javno, nego kao tajno“ (Jovan 7:1, 2, 6, 8-10).

Reći ili ne reći?

15. Kako je Josif pokazao da je čuvanje tajne ponekad stvar koja se radi iz ljubavi?

¹⁵ U nekim slučajevima, držanje neke stvari u tajnosti nije samo mudro već i puno ljubavi. Na primer, kako je Josif, Isusov poočim, reagovao kada je saznao da je njegova verenica, Marija, trudna? Čitamo: „Josif, muž njezin, koji je bio pravednik, ne hoteći je razglasiti, namisli da je tajno napusti“ (Matej 1:18, 19, kurziv naš). Koliko bi samo bilo neljubazno da je izloži javnom podsmehu!

16. Koju odgovornost imaju starešine, kao i svi drugi članovi skupštine, što se tiče poverljivih stvari?

¹⁶ Poverljive stvari koje bi mogle uzrokovati nevolju ili bol, ne treba otkrivati neovlašćenim ljudima. Hrišćanske starešine imaju to na umu kada moraju pružiti lični savet ili utehu suhrišćanima ili kada ih možda čak moraju disciplinovati zbog ozbiljnog grešenja protiv Jehove. Neophodno je voditi te stvari na biblijski način; otkrivanje poverljivih detalja onima koji nisu u to uključeni nije neophodno i bezosećajno je. Sigurno, članovi hrišćanske skupštine neće pokušavati da izmame poverljive informacije od starešina, nego će poštovati odgovornost starešina da poverljive stvari drže u tajnosti. Poslovice 25:9 zapažaju: „Brani parbu svoju od bližnjega svoga, ali nemoj drugog da otkrivaš tajne.“

17. Zašto hrišćani u većini slučajeva poverljive stvari drže u tajnosti, ali zašto to ne rade uvek?

¹⁷ Ovo načelo se takođe pokazuje istinitim unutar porodičnog kruga ili među bliskim prijateljima. Preko je potrebno sačuvati poverljivost izvesnih stvari da bi se izbegli nesporazumi i zategnuti odnosi. „Kišu nosi vetar sa severa, a potajni jezik uzrujano lice“ (Poslovice 25:23). Naravno, lojalnost Jehovi i njegovim pravednim načelima, kao i ljubav prema pojedincima koji greše, povremeno može zahtevati da čak i poverljive stvari kažemo roditeljima, hrišćanskim starešinama ili drugim ovlašćenim osobama.a Ali u većini slučajeva, hrišćani drže lične tajne drugih u poverenju, čuvajući ih kao svoje vlastite.

18. Koje tri hrišćanske osobine nam mogu pomoći da odredimo šta treba a šta ne treba da kažemo?

¹⁸ U sažetku, hrišćanin oponaša Jehovu time što izvesne stvari drži u poverljivosti kada je to neophodno, otkrivajući ih samo kada je prikladno. Prilikom odlučivanja šta treba a šta ne treba da kaže, vođen je poniznošću, verom i ljubavlju. Poniznost ga sprečava da preuveličava svoju važnost, pokušavajući da impresionira druge bilo time što im priča sve što zna, ili tako što ih mori tajnama koje ne može reći. Vera u Jehovinu Reč i hrišćansku skupštinu motiviše ga da propoveda božanski obezbeđene biblijske informacije, dok pazi da izbegava da priča ono što bi u početku moglo uvrediti druge. Da, ljubav ga motiviše da otvoreno priča o onome što veliča Boga i što ljudi treba da znaju da bi dobili život. S druge strane, poverljive privatne stvari čuva, shvatajući da bi u većini slučajeva otkrivanje istih ukazalo na nedostatak ljubavi.

19. Koji način postupanja pomaže da se prepoznaju pravi hrišćani, i do čega to dovodi?

¹⁹ Ovaj uravnoteženi pristup pomaže da se identifikuju pravi hrišćani. Oni ne kriju Božji identitet iza maske anonimnosti ili iza misteriozne, neobjašnjive doktrine o Trojstvu. Nepoznati bogovi su obeležje krive religije, a ne prave. (Vidi Dela apostolska 17:22, 23.) Jehovini pomazani Svedoci uistinu cene prednost što su ’nastojnici tajna Božjih‘. Otvorenim otkrivanjem tih tajni drugima, oni pomažu osobama iskrena srca da traže Jehovino prijateljstvo (1. Korinćanima 4:1; 14:22-25; Zaharija 8:23; Malahija 3:18).

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto Jehova nema potrebe da skriva svoje namere?

◻ Kome Jehova otkriva svoje tajne?

◻ Koju odgovornost imaju hrišćani što se tiče poverljivih stvari?

◻ Koje će tri osobine pomoći hrišćanima da znaju šta da kažu a šta da ne kažu?

[Slike na 8. i 9. strani]

Jehova otkriva tajne posredstvom svoje Reči