Služimo Jehovi, Bogu koji nam daje slobodu

1, 2. (a) Zbog čega su u Pavlovo doba ropstvo i sloboda bile važne teme? (b) Za koga je Pavle rekao da može dati pravu slobodu?

PRVI hrišćani su živeli na području Rimskog carstva — među ljudima koji su bili veoma ponosni na svoje zakone, pravosuđe i slobodu. Međutim, ovo carstvo je u velikoj meri svoju moć i slavu steklo na račun robova. U jednom periodu su robovi sačinjavali čak 30 posto stanovništva. Nije čudo što su važne teme bile ropstvo i sloboda.

² Apostol Pavle je u svojim poslanicama često pisao o slobodi. Međutim, on se nije zalagao za društvene ili političke reforme, za kojima su ljudi toliko čeznuli. On se sa svojim suvernicima zalagao da drugim ljudima prenese dobru vest o Božjem Kraljevstvu i ukazivao je na neprocenjivu vrednost Hristove otkupne žrtve. Govorio je o tome ko može dati pravu slobodu, kao što se vidi u drugoj poslanici Korinćanima: „Jehova je Duh, a gde je Jehovin duh, tamo je sloboda“ (2. Kor. 3:17).

3, 4. (a) Kako je Pavle povezao slobodu s jednim događajem iz izraelske istorije? (b) Šta neko treba da radi da bi dobio slobodu koju Jehova daje?

³ Pre nego što je Pavle rekao ko je izvor prave slobode, opisao je jedan događaj iz istorije izraelskog naroda. Naime, kada se Mojsije vratio sa gore Sinaj, gde mu se Jehova obratio, njegovo lice je zračilo svetlošću. Videvši to, narod se uplašio, pa je Mojsije preko svog lica morao da stavi koprenu (Izl. 34:29, 30, 33; 2. Kor. 3:7, 13). Nakon što je Pavle opisao ovaj događaj, objasnio je: „Ali kad se neko obrati Jehovi, koprena se uklanja“ (2. Kor. 3:16). Šta znače ove njegove reči?

⁴ Kao što smo videli u prethodnom članku, samo Jehova, Stvoritelj svega, ima apsolutnu, to jest neograničenu slobodu. Zato je sasvim razumljivo što se kaže: „Gde je Jehovin duh, tamo je sloboda.“ Da bi neko dobio tu slobodu, mora da se „obrati Jehovi“, to jest da bude blizak s njim. Izraelci u pustinji nisu gledali na slobodu iz duhovnog ugla. Bilo je to kao da su im srce i um otvrdnuli i bili pokriveni koprenom, jer su na svoje oslobođenje iz Egipta gledali telesnim očima (Jevr. 3:8-10).

 5. (a) Čega nas Jehovin duh može osloboditi? (b) Koji primeri potvrđuju da nas ništa ne može lišiti slobode koju nam Jehova daje? (c) Koja pitanja ćemo sada razmotriti?

⁵ Sloboda koju Jehovin duh daje obuhvata mnogo više od fizičke slobode, i to je nešto što nam nijedan čovek ne može pružiti. Naime, Jehovin duh nas može osloboditi greha i smrti, što je najteži oblik ropstva, kao i okova lažne religije i njenih običaja (Rimlj. 6:23; 8:2). Takva sloboda je zaista neprocenjiva! U njoj mogu uživati čak i robovi i zatvorenici (Post. 39:20-23). To nam potvrđuju primeri sestre Nensi Juen i brata Harolda Kinga, koji su godinama bili zatvoreni zbog svoje vere. Njihove životne priče mogu se pronaći na našoj televiziji JW Broadcasting, u delu INTERVJUI I ŽIVOTNE PRIČE > ISTRAJNOST U KUŠNJAMA. Ali kako možemo pokazati da cenimo svoju slobodu? Kako je možemo mudro koristiti? Pogledajmo odgovore na ova pitanja.

 6. Po čemu vidimo da Izraelci nisu cenili slobodu koju im je Jehova dao?

⁶ Kada od nekoga dobijemo nešto vredno i dragoceno, želimo da mu pokažemo zahvalnost. Takvu zahvalnost trebalo je da pokažu Izraelci kada ih je Jehova oslobodio iz Egipta. Međutim, oni to nisu učinili. Samo nekoliko meseci nakon oslobođenja, počeli su da čeznu za hranom i pićem iz Egipta. Pored toga, žalili su se na manu koju im je Jehova davao i čak su želeli da se vrate u Egipat. Sećali su se „riba [...] krastavaca, lubenica, praziluka, crnog i belog luka“ i za njih je to bilo vrednije od slobode koju im je Jehova dao da bi ga obožavali. Nimalo nas ne iznenađuje što se Jehova žestoko razgnevio na njih (Br. 11:5, 6, 10; 14:3, 4). To je važno upozorenje i za nas danas.

 7. Kako i mi poput Pavla možemo postupati u skladu s onim što stoji u 2. Korinćanima 6:1?

⁷ Apostol Pavle je upozorio sve hrišćane da ne gledaju olako na slobodu koju im je Jehova pružio preko svog Sina, Isusa Hrista. (Pročitati 2. Korinćanima 6:1.) Pavle je mnogo patio i grizla ga je savest zbog toga što je bio rob greha i smrti. Ipak, zahvalno je izjavio: „Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ Zašto je bio zahvalan Bogu? On je objasnio: „Zakon tog duha koji daje život u jedinstvu sa Hristom Isusom oslobodio [nas] je zakona greha i smrti“ (Rimlj. 7:24, 25; 8:2). Poput Pavla, ni mi nikada ne treba da uzimamo zdravo za gotovo to što nas Jehova oslobađa okova greha i smrti. Zahvaljujući otkupnini, možemo da uživamo dok mu čiste savesti služimo (Ps. 40:8).

8, 9. (a) Na šta nas je Petar upozorio kada se radi o korišćenju naše slobode? (b) S kojim se pritiscima danas suočavamo?

⁸ Dok se trudimo da pokažemo zahvalnost Jehovi, treba da pazimo da nikada ne zloupotrebimo svoju dragocenu slobodu. Apostol Petar nas je upozorio da slobodu koju imamo nikada ne smemo koristiti kao izgovor za udovoljavanje željama tela. (Pročitati 1. Petrovu 2:16.) Zar nas to upozorenje ne podseća na ono što se desilo Izraelcima u pustinji? Ono je važno i za nas danas, možda čak i važnije. Satana i njegov svet nude sve više kada se radi o odeći, hrani i piću, rekreaciji i zabavi, kao i mnogim drugim stvarima. Nije nimalo lako odoleti svemu tome. Reklamna industrija često koristi privlačne ljude kako bi proizvode koji nam nisu potrebni predstavila kao nešto bez čega ne možemo. Kako se samo lako može desiti da postanemo žrtve takvih prevara i da zloupotrebimo svoju slobodu!

⁹ Savet koji je Petar dao odnosi se i na važnija područja života, kao što su školovanje, posao i karijera. Na primer, mladi su pod velikim pritiskom da se upišu na prestižne univerzitete. Mnogi im govore da će im takvo obrazovanje zasigurati ugledan i dobro plaćen posao i često im pokazuju podatke u kojima se vidi koliko veću platu imaju oni koji su završili fakultet od onih koji imaju samo srednju školu. Dok donose odluke koje mogu uticati na ceo njihov život, mladima takve mogućnosti deluju vrlo privlačno. Šta oni i njihovi roditelji treba da zadrže na umu?

10. Šta treba da zadržimo na umu kada donosimo odluke?

¹⁰ Neki misle da, sve dok ih savest ne uznemirava, mogu da izaberu šta žele jer je u pitanju odluka lične prirode. Možda razmišljaju: „Zašto da uzimam u obzir tuđu savest?“ Istina je da imamo slobodu da odaberemo obrazovanje ili zaposlenje koje želimo, ali naša sloboda ima granice i svaka naša odluka će imati ili dobar ili loš ishod. Zato je Pavle rekao: „Sve je dozvoljeno, ali nije sve korisno. Sve je dozvoljeno, ali nije sve izgrađujuće“ (1. Kor. 10:23). To nam pokazuje da u životu postoje mnogo važnije stvari od toga da li nam se nešto sviđa ili ne.

11. Zbog čega nas Bog oslobađa greha i smrti?

¹¹ Petar je rekao da pazimo da ne zloupotrebimo svoju slobodu, već da je mudro koristimo, kao „Božji robovi“. Dakle, Bog nas preko Isusa oslobađa greha i smrti kako bismo mu služili.

12. Kakav su nam primer pružili Noje i njegova porodica?

¹² Kada smo zaokupljeni službom Jehovi, to nam pomaže da se ne zarobimo svetskim ciljevima i postanemo robovi svojih želja, čime bismo zloupotrebili svoju slobodu (Gal. 5:16). Osmotrimo primer Noja i njegove porodice. Premda su živeli među nasilnim i nemoralnim ljudima, nisu činili isto što i oni. Šta im je pomoglo u tome? Bili su usredsređeni na zadatak koji im je Jehova dao, a to je da grade arku, sakupljaju hranu za sebe i životinje i upozoravaju ljude na predstojeći Potop. U Bibliji stoji: „Noje je učinio sve onako kako mu je Bog zapovedio. Učinio je upravo tako“ (Post. 6:22). Zahvaljujući svemu tome, Noje i njegova porodica su preživeli uništenje tadašnjeg sveta (Jevr. 11:7).

13. Šta Jehova očekuje od nas?

¹³ Jehova je Isusu poverio zadatak da propoveda i poučava druge, a Isus je kasnije taj zadatak preneo na svoje učenike. Zato Jehova očekuje da i mi to činimo. (Pročitati Luku 4:18, 19.) Danas većina ljudi robuje lažnoj religiji, materijalnim stvarima i državnom sistemu, budući da im je „bog ovog sveta zaslepio nevernički um“ (2. Kor. 4:4). S druge strane, mi smo srećni što poput Isusa možemo da pomažemo ljudima da upoznaju Jehovu, Boga koji nam daje slobodu, i da počnu da mu služe (Mat. 28:19, 20). Taj zadatak koji imamo nije nimalo lak. Na primer, u nekim zemljama su ljudi ravnodušni prema našoj poruci, a neki su čak i neprijateljski nastrojeni. Bez obzira na to, mi želimo da budemo poslušni Jehovinoj zapovesti da propovedamo. Zato je na mestu da se pitamo: „Da li slobodu koju mi Jehova daje koristim da bih mu još više služio?“

14, 15. Šta su mnogi objavitelji učinili? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁴ Mnogi su uvideli koliko je hitno da se propoveda. Zato su odlučili da žive skromnije kako bi mogli punovremeno da služe Jehovi (1. Kor. 9:19, 23). Neki od njih služe u svojim matičnim skupštinama, dok su se drugi preselili na područje na kom je potrebno više objavitelja. U prethodnih pet godina, više od 250 000 objavitelja započelo je s opštom pionirskom službom, i sada u svetu ima više od 1 100 000 opštih pionira. Za svaku je pohvalu što su odlučili da svoju slobodu koriste da bi punovremeno služili Jehovi (Ps. 110:3).

¹⁵ Sigurno su se pritom suočili s nekim poteškoćama. Pogledajmo primer Džona i Džudit, koji su u proteklih 30 godina služili u više zemalja. Oni kažu da su 1977, kada je osnovana Škola za pionire, oni koji su je pohađali bili podstaknuti da se presele na područje na kom je bilo malo objavitelja. Da bi Džon i Džudit ostvarili taj cilj, odlučili su da žive skromnije, tako da je Džon morao da promeni nekoliko poslova. Kada su se preselili u stranu zemlju, nije im bilo lako da nauče nov jezik, da se prilagode novoj kulturi i drugačijoj klimi. Šta im je pomoglo u tome? To što su se molili Jehovi i potpuno se oslanjali na njega. Kako se oni osećaju kada se osvrnu na sve te godine službe? Džon kaže: „To je bilo nešto najbolje što sam mogao da učinim. Jehova mi je postao još stvarniji, kao pravi otac pun ljubavi. Još bolje sam razumeo reči iz Jakovljeve 4:8, gde stoji: ’Približite se Bogu, i on će se približiti vama.‘ Pronašao sam ono za čime sam tragao — pravi smisao života.“

16. Kako mnogi na mudar način koriste svoju slobodu?

¹⁶ Za razliku od Džona i Džudit, neki mogu samo kraći period da služe punovremeno. Pa ipak, mnogi među njima rado učestvuju u izgradnji naših objekata širom sveta. Na primer, oko 27 000 njih došlo je da pomogne u izgradnji našeg glavnog sedišta u Vorviku. Neki su došli na dve sedmice, neki na nekoliko meseci, a neki na godinu ili više. Mnogi od njih su iz korena promenili svoj život kako bi mogli da dođu. Oni pružaju zaista izvrstan primer kako možemo koristiti slobodu koju Jehova daje da bismo ga slavili.

17. Šta je Jehova obećao onima koji sada mudro koriste svoju slobodu?

¹⁷ Veoma smo zahvalni za to što smo upoznali Jehovu i što nas istina o njemu oslobađa. Pokažimo da cenimo tu slobodu tako što ćemo donositi dobre odluke u životu. Nemojmo je zloupotrebiti, već je koristimo kako bismo u još većoj meri služili Jehovi. Ako tako budemo činili, možemo iščekivati ispunjenje onoga što je Jehova obećao, naime, da će „i samo stvarstvo biti oslobođeno robovanja raspadljivosti i dobiti slavnu slobodu Božje dece“ (Rimlj. 8:21).