Jehova voli vesele darovaoce
„Svaki neka priloži po volji svoga srca, a ne sa žalošću ili od nevolje, jer Bog ljubi onoga koji rado daje“ (2. KORINĆANIMA 9:7).
1. Kako su Bog i Hrist bili veseli darovaoci?
JEHOVA je bio prvi veseli darovalac. On je radosno dao život svom jedinorođenom Sinu i upotrebio ga da dovede u postojanje anđele i čovečanstvo (Poslovice 8:30, 31; Kološanima 1:13-17). Bog nam je dao život i disanje i sve stvari, uključujući kišu s neba i plodna razdoblja, puneći naša srca dobrim raspoloženjem (Dela 14:17; 17:25). Zaista, i Bog i njegov Sin, Isus Hrist, su veseli darovaoci. Oni spremno daju nesebičnim duhom. Jehova je toliko voleo svet čovečanstva da je „Sina svoga jedinorođenoga dao da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“. A Isus je voljno ’dao život svoj u otkup za mnoge‘ (Jovan 3:16; Matej 20:28).
2. Kakve darovaoce, prema Pavlovim rečima, Bog voli?
2 Prema tome, Božje i Hristove sluge treba da budu veseli darovaoci. Oni su na takvo davanje ohrabreni u Pavlovom drugom pismu hrišćanima u Korintu, napisanom oko 55. n. e. Očigledno govoreći o dobrovoljnim i ličnim novčanim poklonima koji su posebno odvojeni za pomoć siromašnim hrišćanima u Jerusalimu i Judeji, Pavle je rekao: „Svaki neka priloži po volji svoga srca, a ne sa žalošću ili od nevolje, jer Bog ljubi onoga koji rado daje“ (2. Korinćanima 9:7; Rimljanima 15:26; 1. Korinćanima 16:1, 2; Galatima 2:10). Kako je Božji narod reagovao na mogućnosti davanja? I šta možemo naučiti iz Pavlovog saveta o davanju?
Naterani spremnim srcima
3. Do koje mere su Izraelci podupirali gradnju šatora od sastanka za Jehovino obožavanje?
3 Spremna srca su naterala Božji narod da daje sebe i svoja sredstva u podupiranju božanske namere. Na primer, Izraelci Mojsijevog vremena su radosno poduprli izgradnju šatora od sastanka za Jehovino obožavanje. Srca nekih žena su ih naterala da predu kozju dlaku, dok su određeni muškarci služili kao majstori. Narod je veselo davao zlato, srebro, drvo, lan i ostale stvari kao dobrovoljni „prilog za Jehovu“ (2. Mojsijeva 35:4-35, NW). Oni su bili tako velikodušni da je poklonjenog materijala bilo „dosta da se uradi sve delo, i još preticaše“ (Izlazak 36:4-7).
4. S kakvim stavom su David i ostali prilagali za hram?
4 Vekovima kasnije, Kralj David je obilno priložio za Jehovin hram koji je trebalo da izgradi njegov sin Solomon. Pošto je David ’bio odan Domu svog Boga‘, dao je još „i svoje zlato i srebro“. Kneževi, upravitelji i ostali „predadoše tada dobrovoljne priloge“. Sa kakvim rezultatom? Pa, „narod se obradova s dobrovoljnih priloga njihovih, jer oni to činjahu iz čistog srca prema Gospodu [Jehovi]!“ (1. Letopisa 29:3-9). Oni su bili veseli darovaoci.
5. Kako su Izraelci tokom vekova podupirali pravo obožavanje?
5 Kroz vekove, Izraelci su imali prednost da podupiru šator od sastanka, kasnije hramove, i svešteničke i levitske službe u njima. Na primer, u Nehemijino vreme Jevreji su odlučili da prilože za održavanje čistog obožavanja, svesni da ne treba da zanemare Božji dom (Nehemija 10:32-39). Isto tako i danas Jehovini svedoci s veseljem i dobrovoljno poklanjaju za izgradnju i održavanje mesta sastajanja i podupiranje pravog obožavanja.
6. Iznesi primere veselog davanja hrišćana.
6 Rani hrišćani su bili veseli darovaoci. Na primer, Gaj je vršio „verno delo“ svojom gostoljubivošću prema onima koji su putovali radi interesa Kraljevstva, kao što Jehovini svedoci proširuju gostoljubivost na putujuće nadglednike koje danas šalje Biblijsko i traktatno društvo Kula stražara (3. Jovanova 5-8, NW). S tim su povezani i određeni troškovi da bi braća putovala u skupštine i da bi se na njih proširila gostoljubivost, ali kolika je to korist u duhovnom pogledu! (Rimljanima 1:11, 12).
7. Kako su Filipljani koristili svoja materijalna sredstva?
7 Skupštine kao celina su upotrebile svoja materijalna sredstva za unapređivanje interesa Kraljevstva. Na primer, Pavle je rekao vernicima u Filipima: „Jer i u Solun i prvi i drugi put poslaste mi u potrebu moju. Ne kao da tražim dara, nego tražim ploda koji se množi na vašu korist“ (Filipljanima 4:15-17). Filipljani su veselo davali, ali koji su činioci podstakli takvo veselo davanje?
Šta podstiče na veselo davanje?
8. Kako bi dokazao da Božji duh pokreće njegov narod da budu veseli darovaoci?
8 Jehovin sveti duh, ili delujuća sila, pokreće njegov narod da budu veseli darovaoci. Kada su judejski hrišćani bili u oskudici, Božji duh je pokrenuo druge vernike da im materijalno pomognu. Da bi ohrabrio hrišćane u Korintu da učine sve što mogu u takvom poklanjanju, Pavle je naveo primer skupština u Makedoniji. Iako su makedonski vernici doživljavali progonstvo i siromaštvo, pokazali su bratsku ljubav dajući više od svojih stvarnih mogućnosti. Čak su molili za prednost davanja! (2. Korinćanima 8:1-5). Božja stvar ne zavisi isključivo od poklona bogatih (Jakov 2:5). Njegove materijalno siromašne predane sluge su glavni oslonac u finansiranju dela propovedanja Kraljevstva (Matej 24:14). Ipak, oni ne trpe zbog svoje velikodušnosti, jer se Bog neprestano brine za potrebe svog naroda u tom delu, a njegov duh je sila iza njihove postojanosti i porasta.
9. Kako su vera, spoznanje i ljubav povezani sa veselim davanjem?
9 Veselo davanje podstaknuto je verom, spoznanjem i ljubavlju. Pavle je rekao: „A vi kako se u svemu ističete [Korinćani] — u veri, u reči, u poznanju, u svakom staranju i u ljubavi svojoj prema nama — ističite se i u tom dobrotvornom delu! Ne govorim to u ime zapovesti, nego da bih, predočujući vam tuđe staranje, okušao iskrenost vaše ljubavi“ (2. Korinćanima 8:7, 8). Doprinositi Jehovinoj stvari, posebno kada darovalac ima ograničena sredstva, zahteva veru u Božje buduće pripreme. Hrišćani koji obiluju u spoznanju žele da služe Jehovinoj nameri, a oni koji obiluju u ljubavi prema njemu i njegovom narodu veselo koriste svoja sredstva za unapređivanje njegove stvari.
10. Zašto se može reći da Isusov primer pokreće hrišćane da veselo daju?
10 Isusov primer pokreće hrišćane da veselo daju. Nakon podsticanja Korinćana da daju iz ljubavi, Pavle je rekao: „Jer znate milost Gospoda našega Isusa Hrista, da, bogat, radi vas osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite“ (2. Korinćanima 8:9). Bogatiji na nebu od bilo kog drugog Božjeg sina, Isus se lišio svega toga i prihvatio ljudski život (Filipljanima 2:5-8). Međutim, postajući siromašan na taj nesebičan način, Isus je doprineo posvećenju Jehovinog imena i položio je svoj život kao otkupnu žrtvu za korist ljudi koji će je prihvatiti. U skladu s Isusovim primerom, zar ne bi trebalo da i mi veselo dajemo da bi pomogli drugima i doprineli posvećenju Jehovinog imena?
11, 12. Kako nas dobro planiranje može učiniti veselim darovaocima?
11 Dobro planiranje omogućuje veselo davanje. Pavle je rekao Korinćanima: „Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da se ne čeka na moj dolazak za zbiranje poklona“ (1. Korinćanima 16:1, 2). Na sličan lični i dobrovoljni način, oni koji žele dati poklone za unapređivanje dela Kraljevstva danas, učinili bi dobro da odvoje nešto od svojih prihoda za tu svrhu. Kao rezultat takvog dobrog planiranja, pojedini Svedoci, porodice i skupštine mogu davati poklone za unapređivanje pravog obožavanja.
12 Ostvarenje planova prilaganja učiniće nas veselim. Kao što je Isus rekao, „više je sreće u davanju nego u primanju“ (Dela 20:35, NW). Tako su Korinćani mogli povećati svoju radost sleđenjem Pavlovog saveta da izvrše svoj godinu dana star plan da pošalju sredstva u Jerusalim. „Dobra je volja... ugodna prema onome čime može da se raspolaže, a ne prema onome što nema“, rekao je on. Kada neko daje priloge u skladu s onim što ima, takve priloge treba veoma ceniti. Ako se uzdamo u Boga, on može ujednačiti stvari tako da su oni koji imaju mnogo velikodušni, ne rasipni, a oni koji imaju malo nisu u oskudicama koje im oduzimaju snagu i sposobnost da mu služe (2. Korinćanima 8:10-15).
Brižljivo upravljanje darivanja
13. Zašto su Korinćani mogli imati poverenje u Pavlovo nadgledanje poklona?
13 Iako je Pavle nadgledao poklanjanje kako bi se siromašni vernici mogli radovati materijalnoj pomoći i snažnije učestvovati u delu propovedanja, ni on ni drugi nisu ništa od sredstava uzimali za svoje potrebe (2. Korinćanima 8:16-24; 12:17, 18). Pavle je radio da udovolji svojim materijalnim potrebama, umesto da nameće finansijske terete bilo kojoj skupštini (1. Korinćanima 4:12; 2. Solunjanima 3:8). Prema tome, kada su mu Korinćani predavali poklone, poveravali su ih pouzdanom, marljivom sluzi Božjem.
14. S obzirom na upotrebu poklona, kakvu prošlost ima Društvo Kula stražara?
14 Od osnivanja Biblijskog i traktatnog društva Kula stražara 1884, oni koji su prilagali imali su dokaz da je ono pouzdani nadglednik svih poklona koji su mu povereni u korist dela Jehovinog Kraljevstva. U skladu sa svojom poveljom, Društvo nastoji da udovolji najvećoj potrebi svih ljudi, potrebi za duhovnim stvarima. To je učinjeno u obliku biblijske literature i pouke o tome kako dobiti spasenje. Danas Jehova ubrzava sakupljanje ovcama sličnih pojedinaca u svoju organizaciju koja se širi, a njegov blagoslov mudre upotrebe poklona u delu propovedanja Kraljevstva jasan je dokaz božanskog priznanja (Isaija 60:8, 22). Uvereni smo da će on nastaviti da pokreće srca veselih darovalaca.
15. Zašto ovaj časopis povremeno spominje poklone?
15 Društvo povremeno koristi stupce ovog časopisa da podseti čitaoce na njihovu prednost davanja dobrovoljnih poklona za svetsko delo propovedanja Kraljevstva. To nije iznuđivanje, već podsetnik svima onima koji imaju želju da podupiru ’sveto delo dobre vesti‘, a Bog im daje da napreduju (Rimljanima 15:16, NW; 3. Jovanova 2). Sav poklonjeni novac Društvo koristi na krajnje ekonomičan način kako bi obznanilo Jehovino ime i Kraljevstvo. Svi prilozi zahvalno se primaju, potvrđuje se njihov prijem i upotrebljavaju se za širenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Na primer, pomoću tih sredstava podupire se misionarska aktivnost u mnogim zemljama, i održavaju se i proširuju štamparski objekti neophodni za pružanje biblijskog spoznanja. Nadalje, prilozi za svetsko delo koriste se za pokrivanje rastućih troškova izdavanja Biblija i biblijskih publikacija, kao i audio i video kaseta. Na takve načine veseli darovaoci unapređuju interese Kraljevstva.
Ne na silu
16. Iako je malo Jehovinih svedoka koji su materijalno bogati, zašto se njihovi prilozi cene?
16 Malo je Svedoka Jehove koji su materijalno bogati. Iako oni možda daju skromne svote da unaprede interese Kraljevstva, njihovi pokloni su ipak značajni. Kada je Isus video kako siromašna udovica ubacuje dva novčića male vrednosti u hramsku blagajnu, rekao je: „Ova siromašna udovica metnu više od sviju [drugih koji su prilagali], jer svi metnuše u sanduk od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše“ (Luka 21:1-4). Iako je njen dar bio mali, ona je bila veseli darovalac — a njen se prilog cenio.
17, 18. Šta je suština Pavlovih reči u 2. Korinćanima 9:7, i na šta je ukazano grčkom reči prevedenom sa ’veseo‘?
17 S obzirom na delo pomaganja u korist judejskih hrišćana, Pavle je rekao: „Svaki neka priloži po volji svoga srca, a ne sa žalošću ili od nevolje, jer Bog ljubi onoga koji rado daje“ (2. Korinćanima 9:7). Apostol je možda ciljao na deo Poslovica 22:8 iz prevoda Septuaginta, koji glasi: „Bog blagosilja veselog darovaoca; i nadoknadiće oskudicu njegovih dela“ (The Septuagint Bible, preveo Charles Thomson). Pavle je „blagosilja“ zamenio sa „ljubi“, ali to je povezano, jer žetva blagoslova nastupa zbog Božje ljubavi.
18 Veseli darovalac je zaista srećan što daje. Grčki izraz preveden u 2. Korinćanima 9:7 sa ’veseo‘ znači i „vedar“! Nakon što je ukazao na to, naučnik R. C. H. Lenski je rekao: „Bog ljubi vedrog, radosnog, srećnog darovaoca... [čija je] vera obavijena osmesima kada mu se ukaže još jedna prilika za davanje.“ Osoba sa takvim radosnim duhom ne daje sa žalošću ili na silu, već kod svog davanja daje srcem. Da li je i tvoje srce veselo zbog davanja u podupiranju interesa Kraljevstva?
19. Kako su rani hrišćani davali priloge?
19 Rani hrišćani nisu pronosili tanjire za sakupljanje novca ili praktikovali ubiranje desetka poklanjajući desetinu svog prihoda za religiozne svrhe. Umesto toga, njihovi prilozi su bili u potpunosti dobrovoljni. Tertulijan, koji se oko 190. n. e. obratio na hrišćanstvo, pisao je: „Iako imamo svoje blagajne, u njih se ne sakuplja novac za kupovanje spasenja, kao kod neke religije koja ima svoju cenu. Na mesečni dan [očigledno jednom mesečno], ako želi, svako stavlja mali poklon; ali samo ako mu je to veselje i samo ako je u mogućnosti; jer ne postoji prisila; sve je dobrovoljno“ (Odbrana, poglavlje XXXIX).
20, 21. (a) Šta je jedno rano izdanje ovog časopisa reklo o prednosti finansijskog podupiranja Božje stvari, i kako se to primenjuje još i danas? (b) Šta se događa kada Jehovi iskazujemo čast svojim vrednim stvarima?
20 Dobrovoljno davanje uvek je bilo uobičajeno među današnjim Jehovinim slugama. Međutim, neki ponekad nisu u potpunosti iskoristili svoju prednost podupiranja Božje stvari dajući poklone. Na primer, u februaru 1883. u ovom časopisu je stajalo: „Neki nose tako teški finansijski teret u korist drugih da njihove mogućnosti da pružaju finansijsku pomoć slabe zbog prekomernog rada i iscrpljenosti, a time je oslabljena njihova upotrebljivost; i ne samo to, već su oni koji... nisu u potpunosti razumeli situaciju izgubili mogućnost primanja blagoslova zbog nedostatka iskazivanja velikodušnosti u tom pravcu.“
21 Dok se veliko mnoštvo danas sliva u Jehovinu organizaciju i dok se Božje delo širi u Istočnoj Evropi i drugim područjima u kojima su ranije postojala ograničenja, postoji rastuća potreba za proširenjem štamparija i ostalih objekata. Potrebno je štampati više Biblija i drugih publikacija. U toku su mnogi teokratski poduhvati; međutim, neki bi mogli brže napredovati kada bi bilo dovoljno odgovarajućih sredstava. Naravno, mi imamo veru u to da će Bog omogućiti ono što je potrebno i da će oni koji ’iskazuju čast Jehovi svojim vrednim stvarima‘ biti blagoslovljeni (Poslovice 3:9, 10, NW). Zaista, „ko obilno seje, obilno će i požeti“. Jehova će učiniti da ’postanemo bogati u svemu za svaku darežljivost‘ (St), a naše veselo davanje navešće mnoge da mu zahvaljuju i slave ga (2. Korinćanima 9:6-14).
Pokaži svoju zahvalnost za Božje darove
22, 23. (a) Koji je Božji neiskaziv besplatni dar? (b) Pošto cenimo Jehovine darove, šta treba da činimo?
22 Podstaknut dubokom zahvalnošću, Pavle je i sam rekao: „Hvala nek je Bogu na njegovom neiskazivom daru!“ (2. Korinćanima 9:15). Kao „žrtva okajanja“ za grehe pomazanih hrišćana i one iz sveta, Isus je temelj i kanal za Jehovin neiskaziv besplatni dar (1. Jovanova 2:1, 2). Taj dar je ’nenadmašiva Božja nezaslužena dobrohotnost‘ koju je kroz Isusa Hrista pokazao prema svom narodu na Zemlji, a ona obiluje na njihovo spasenje i na slavu i opravdanje Jehove (2. Korinćanima 9:14, NW).
23 Naša duboka zahvalnost upućena je Jehovi za njegov neiskaziv besplatni dar i mnoge druge duhovne i materijalne darove svom narodu. Zaista, dobrota našeg nebeskog Oca prema nama tako je divna da nadmašuje ljudske moći izražavanja i zaista bi trebalo da nas podstakne da budemo radosni darovaoci. Zato sa srdačnim cenjenjem učinimo sve što možemo na unapređivanju stvari našeg darežljivog Boga, Jehove, prvog i najistaknutijeg veselog Darovaoca!
Da li se sećaš?
◻ Na šta su spremna srca naterala Jehovin narod?
◻ Šta podstiče veselo davanje?
◻ Kako Društvo Kula stražara upotrebljava sve poklone koje dobije?
◻ Kakve darovaoce Bog voli, i kako možemo pokazati zahvalnost za mnoge njegove darove?
[Slika na 15. strani]
Kada se gradio šator od sastanka, Izraelci su marljivo radili i velikodušno prilagali za Jehovu
[Slika na 18. strani]
Pokloni slični onom siromašne udovice cenjeni su i značajni