Iskazivati veru temeljenu na istini
„A bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“ (JEVREJIMA 11:6).
1, 2. Kako je Adamova vera stavljena na ispit, i s kojim rezultatom?
VERA zahteva više od verovanja da Bog postoji. Prvi čovek, Adam, nije sumnjao u postojanje Jehove Boga. Bog je komunicirao s Adamom, najverovatnije kroz svog Sina, Reč (Jovan 1:1-3; Kološanima 1:15-17). Ipak, Adam je izgubio izgled na večni život zato što je propustio da sluša Jehovu i iskazuje veru u njega.
2 Činilo se da je Adamova buduća sreća bila ugrožena kada je njegova žena, Eva, postala neposlušna Jehovi. Sama pomisao da je može izgubiti stavila je veru prvog čoveka na ispit! Da li je Bog mogao da reši taj problem na način koji bi osigurao Adamovu daljnju sreću i dobro? Pridruživši se Evi u prestupu, Adam je pokazao da on očigledno nije tako mislio. On je pokušao da reši problem na svoj način, umesto da je usrdno tražio božansko vođstvo. Propuštajući da iskaže veru u Jehovu, Adam je naneo smrt sebi i celom svom potomstvu (Rimljanima 5:12).
Šta je vera?
3. Kako se biblijska definicija vere razlikuje od definicije jednog rečnika?
3 Jedan rečnik definiše veru kao „čvrsto verovanje u nešto za što ne postoji dokaz“. Međutim, daleko od podupiranja takve zamisli, Biblija naglašava upravo suprotno. Vera se temelji na činjenicama, na realnostima, na istini. Biblija kaže: „Vera je zajamčeno očekivanje stvari kojima se nadamo, jasno dokazivanje stvarnosti, iako ih ne vidimo“ (Hebrejima 11:1, New World Translation). Osoba koja veruje ima garanciju da je sve što je Bog obećao tako sigurno kao da se već u stvari ispunilo. Uverljivi dokaz nevidljivih stvarnosti tako je jak, da se za veru kaže da je isto što i taj dokaz.
4. Kako jedan priručnik podupire biblijsku definiciju vere?
4 U New World Translation (Novi svet prevodu) se uzročni oblik hebrejskog glagola aman ponekad prevodi sa „iskazivati veru“. Prema Theological Wordbook of the Old Testament, „u srcu značenja korena je misao o sigurnosti... nasuprot modernim konceptima vere kao nečega mogućeg, nadajmo se istinitog, ali ne sigurnog“. Isto delo kaže: „Izvedenica amen ’zaista‘ prenesena je u Novi zavet u obliku reči amen, što je na engleskom jeziku reč ’amen‘. Isus je često koristio tu reč (Mt 5:18, 26, itd.) kako bi istakao sigurnost teme.“ Reč prevedena sa „vera“ u Hrišćanskim grčkim spisima takođe znači verovanje u nešto što se čvrsto temelji na činjenici ili istini.
5. Kako je grčka reč u Jevrejima 11:1 prevedena sa „zajamčeno očekivanje“ korišćena u drevnim poslovnim dokumentima, i šta to znači za hrišćane?
5 Grčka reč (hipostasis) prevedena sa „zajamčeno očekivanje“ u Jevrejima 11:1 obično je korišćena u drevnim poslovnim papirusima da bi se izrazila misao o nečem što garantuje budući dobitak. Naučnici Maulton (Moulton) i Miligan (Milligan) predlažu prevod: „Vera je isprava o stvarima kojima se nadamo“ (Vocabulary of the Greek Testament). Očigledno je da neko ko poseduje ispravu o pravu vlasništva može imati „zajamčeno očekivanje“ da će njegova nada da to dobije jednog dana biti ostvarena.
6. Koje je značenje grčke reči u Jevrejima 11:1 prevedene sa „jasno dokazivanje“?
6 Grčka reč u Jevrejima 11:1 prevedena sa „jasno dokazivanje“ (elenhos) sadrži misao o iznošenju dokaza da se prikaže nešto, posebno nešto što je u suprotnosti s onim što naizgled jeste. Pozitivan ili čvrst dokaz razjašnjava ono što je ranije bilo neopaženo, pobijajući time ono što se naizgled odvijalo. Tako vera ni u hebrejskim ni u grčkim spisima nikako nije „čvrsto verovanje u nešto za što ne postoji dokaz“. Nasuprot tome, vera se temelji na istini.
Temeljena na osnovnim istinama
7. Kako Pavle i David opisuju one koji poriču postojanje Boga?
7 Apostol Pavle je naveo osnovnu istinu kada je pisao da se Stvoriteljeva „nevidljiva svojstva jasno vide od stvaranja sveta naovamo, jer se opažaju po onome što je stvoreno, i njegova večna moć i Božanstvo, tako da [protivnici istine] nemaju izgovora“ (Rimljanima 1:20, NW). Da, „nebesa objavljuju slavu Božju“, a „zemlja je puna [njegovih] tvorevina“ (Psalam 19:1; 104:24, NW). Ali šta ako neko nije spreman da razmotri dokaze? Psalmista David je rekao: „Zli prema svojoj oholosti [„drzak kakav jeste“, New English Bible] ne istražuje; sva je njegova misao: ’Nema Boga.‘“ (Psalam 10:4, NW; 14:1). Vera se delom temelji na osnovnoj istini da Bog postoji.
8. Kakvo jamstvo i razumevanje mogu posedovati oni koji iskazuju veru?
8 Jehova ne samo da postoji; on je vredan pouzdanja i na njegova obećanja se možemo osloniti. On je rekao: „Što sam smislio to će biti, vršiće se što sam naumio“ (Isaija 14:24; 46:9, 10). To nisu beznačajne reči. Postoji jasan dokaz da se ispunilo stotine proročanstava zapisanih u Božjoj reči. Oni koji iskazuju veru, uz takvo prosvetljenje, u stanju su da razumeju današnje ispunjenje mnogih biblijskih proročanstava (Efescima 1:18). Na primer, oni vide ispunjenje ’znaka‘ Isusove prisutnosti, uključujući ubrzano propovedanje uspostavljenog Kraljevstva, kao i prorečeno širenje pravog obožavanja (Matej 24:3-14; Isaija 2:2-4; 60:8, 22). Oni znaju da će narodi uskoro uzviknuti „Mir i sigurnost!“ i da će ubrzo posle toga Bog ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘ (1. Solunjanima 5:3; Otkrivenje 11:18, NW). Kakav je samo blagoslov imati veru koja se temelji na proročanskim istinama!
Plod svetog duha
9. Koji je odnos između vere i svetog duha?
9 Istina na kojoj se temelji vera nalazi se u Bibliji, koja je proizvod Božjeg svetog duha (2. Samuelova 23:2; Zaharija 7:12; Marko 12:36). Zato je logično da vera ne može da postoji odvojeno od delovanja svetog duha. Zato je Pavle mogao pisati: „Plod je duha... vera“ (Galaćanima 5:22, NW). Ali, mnogi odbacuju božansku istinu, prljajući svoj život telesnim željama i gledištima koja žaloste Božji duh. Zato „svi nemaju veru“, jer nemaju temelja na kom bi je razvili (2. Solunjanima 3:2; Galatima 5:16-21; Efescima 4:30).
10. Kako su neke rane sluge Jehove pokazale da iskazuju veru?
10 Međutim, između Adamovih potomaka neki pojedinci su iskazivali veru. U 11. poglavlju Jevrejima spominju se Abel, Enoh, Noje, Avraham, Sara, Isak, Jakov, Josif, Mojsije, Rahab, Gedeon, Barak, Samson, Jefta, David i Samuel, kao i mnoge neimenovane Jehovine sluge, koji su „postigli pohvalno svjedočanstvo zahvaljujući vjeri“. Zapazimo šta je učinjeno „verom“. Verom je Abel ’prineo Bogu žrtvu‘, a Noje ’sagradio lađu‘. Verom se Avraham ’pokorio kada je primio poziv da ode u zemlju koju je imao da primi kao baštinu‘. A Mojsije je verom ’ostavio Egipat‘ (Hebrejima 11:4, 7, 8, 27, 29, 39, St).
11. Na šta ukazuju Dela 5:32 s obzirom na one koji slušaju Boga?
11 Očigledno su sve te Jehovine sluge učinile više od samog verovanja u Božje postojanje. Iskazujući veru, oni su se pouzdali u njega kao Onoga koji „nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6). Učinili su ono na šta ih je Božji duh uputio, postupajući po tada dostupnom tačnom spoznanju, iako je ono bilo ograničeno. Kako se to razlikuje od Adama, koji nije postupao u veri temeljenoj na istini ili u skladu sa uputstvom svetog duha. Bog daje svoj duh samo onima koji su mu poslušni (Dela 5:32).
12. (a) U šta je Abel imao veru, i kako je to pokazao? (b) Šta prethrišćanski svedoci Jehove, uprkos svojoj veri, nisu primili?
12 Nasuprot svom ocu Adamu, bogobojazni Abel imao je veru. Verovatno je od svojih roditelja saznao za prvo ikad izgovoreno proročanstvo: „I postaviću [Jehova Bog] neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvoga i semena njena. Ono će ti glavu zgnječiti, a ti ćeš mu zgnječiti petu“ (1. Mojsijeva 3:15, NW). Time je Bog obećao da će uništiti zlo i obnoviti pravednost. Abel nije znao kako će se to proročanstvo ispuniti. Ali, njegova vera da Bog nagrađuje one koji ga iskreno traže bila je dovoljno jaka da ga podstakne da prinese žrtvu. On je verovatno mnogo razmišljao o tom proročanstvu i verovao da će biti neophodno prolivanje krvi kako bi se ispunilo obećanje i čovečanstvo podiglo do savršenstva. Dakle, Abelova životinjska žrtva bila je prikladna. Međutim, uprkos svojoj veri, Abel i Jehovini prethrišćanski svedoci „ne primiše obećanja“ (Jevrejima 11:39).
Usavršavanje vere
13. (a) Šta su Avraham i David saznali o ispunjenju obećanja? (b) Zašto se može reći da je ’istina došla od Isusa Hrista‘?
13 Bog je postepeno tokom vekova otkrivao daljnju istinu o tome kako će se ispuniti obećanje u vezi ’semena žene‘. Avrahamu je rečeno: „Posredstvom tvog semena sigurno će se svi narodi zemlje blagosloviti“ (1. Mojsijeva 22:18, NW). Kasnije je kralju Davidu rečeno da će obećano Seme doći kroz njegovu kraljevsku lozu. To Seme se 29. n. e. pojavilo u osobi Isusa Hrista (Psalam 89:3, 4; Matej 1:1; 3:16, 17). Nasuprot nevernom Adamu, „poslednji Adam“, Isus Hrist, bio je primer u ispoljavanju vere (1. Korinćanima 15:45, NW). On je vodio život predane službe Jehovi i ispunio mnoga proročanstva koja predskazuju Mesiju. Time je Isus razjasnio istinu o obećanom Semenu i učinio stvarnošću ono što je nagoveštavao Mosijev zakon (Kološanima 2:16, 17). Zato se moglo reći da je ’istina došla od Isusa Hrista‘ (Jovan 1:17).
14. Kako je Pavle pokazao Galaćanima da je vera dobila nova obeležja?
14 Pošto je sada istina došla kroz Isusa Hrista, postojao je veći temelj na kome se mogla zasnivati vera u „obećanje“. Vera je bila ojačana, dobila je, takoreći, nova obeležja. S obzirom na to, apostol Pavle je rekao pomazanim suhrišćanima: „Ali Pismo zatvori sve pod greh, da se ono što je obećano dade po veri u Isusa Hrista onima koji veruju. Pre no što vera dođe bejasmo zatvoreni pod stražom zakona za veru koja je trebala da se objavi. Tako nam zakon bi kao neki vaspitač da nas vodi Hristu, da bismo se verom opravdali. Ali čim dođe vera, nismo više pod tim vaspitačem, jer ste vi svi sinovi Božji verom u Isusa Hrista“ (Galatima 3:22-26).
15. Koji je bio jedini način da se vera usavrši?
15 Izraelci su iskazivali veru u Božje postupanje s njima preko saveza Zakona. Ali, sada je trebalo da se vera poveća. Kako? Iskazivanjem vere u duhom pomazanog Isusa, jer je Zakon bio tako oblikovan da ih vodi ka njemu. Samo na taj način mogla je biti usavršena prethrišćanska vera. Kako je samo neophodno bilo za te rane hrišćane da ’pažljivo gledaju na Isusa, Glavnog Posrednika i Usavršioca njihove vere‘! (Hebrejima 12:2, NW). Zaista, to treba da čine svi hrišćani.
16. Kako je sveti duh došao na pojačani način, i zašto?
16 S obzirom na povećano spoznanje božanske istine i usled toga usavršene vere, da li je trebalo da i sveti duh dođe na pojačani način? Da. Na Pentekost 33. n. e., Božji duh, obećani pomoćnik o kome je Isus govorio, bio je izliven na njegove učenike (Jovan 14:26; Dela 2:1-4). Sveti duh je tada na njima, kao na Hristovoj pomazanoj braći, delovao na potpuno novi način. Njihova vera, plod svetog duha, bila je ojačana. To ih je opremilo za veliko delo stvaranja učenika koje je ležalo pred njima (Matej 28:19, 20).
17. (a) Kako je došla istina i kako je vera bila usavršena od 1914? (b) Koji dokaz imamo da sveti duh deluje od 1919?
17 Vera je stigla kada se Isus pre više od 1 900 godina predstavio kao imenovani Kralj. Ali, sada, kada je on vladajući nebeski Kralj, naš temelj za veru — otkrivena istina — ogromno je porastao, usavršujući time našu veru. Isto tako, bilo je pojačano i delovanje svetog duha. Godine 1919. pojavio se jasan dokaz toga, kada je sveti duh ponovo oživeo Božje predane sluge iz stanja u kome su bili skoro neaktivni (Ezekjel 37:1-14; Otkrivenje 11:7-12). Zatim je položen temelj za duhovni raj, koji je u sledećim decenijama postajao očigledniji i slavniji iz godine u godinu. Može li postojati bilo koji veći dokaz za delovanje Božjeg svetog duha?
Zašto ispitati svoju veru?
18. Kako su se izraelske uhode međusobno razlikovale u pogledu vere?
18 Ubrzo nakon što su Izraelci bili oslobođeni iz egipatskog ropstva, bilo je poslato 12 ljudi da potajno istraže zemlju Kanaan. Međutim, desetorici od njih nedostajalo je vere, jer su sumnjali u Jehovinu sposobnost da ispuni svoje obećanje da Izraelcima preda zemlju. Bili su podstaknuti onim što su videli, fizičkim stvarima. Od njih dvanaestorice, samo su Jošua i Kaleb hodali po veri, a ne po viđenju. (Uporedi 2. Korinćanima 5:7.) Zbog iskazivanja vere, samo su oni od svih tih ljudi preživeli i ušli u Obećanu zemlju (Brojevi 13:1-33; 14:35-38).
19. Kako je temelj na kome se gradi vera danas dublji nego ikad pre, i šta ipak treba da učinimo?
19 Danas stojimo na granicama Božjeg novog sveta pravednosti. Ako želimo ući u njega, neophodna je vera. Srećom, temelj istine na kojoj se zasniva vera nikada nije bio dublji. Imamo celu Reč Božju, primer Isusa Hrista i njegovih pomazanih sledbenika, podršku miliona duhovne braće i sestara i pomoć Božjeg svetog duha u neprocenjivoj meri. Ipak, činimo dobro ako ispitamo svoju veru i preduzmemo korake da je ojačamo dok još možemo.
20. Koja pitanja sebi možemo odgovarajuće postaviti?
20 ’Ah, ja verujem da je to istina‘, možda kažeš. Ali, koliko je jaka tvoja vera? Pitaj se: ’Da li je Jehovino nebesko Kraljevstvo za mene jednako stvarno kao i ljudska vladavina? Priznajem li i podržavam li u potpunosti Jehovinu vidljivu organizaciju i njeno Vodeće telo? Mogu li očima vere videti da su narodi sada upravljeni u konačno stanje za Harmagedon? Može li se moja vera povoljno uporediti sa verom velikog ’oblaka svedoka‘, spomenutog u 11. poglavlju Jevrejima?‘ (Jevrejima 12:1; Otkrivenje 16:14-16).
21. Na šta vera podstiče one koji je imaju, i kako su oni blagoslovljeni? (Uključi komentare iz okvira na 13. strani.)
21 Oni koji poseduju veru koja se temelji na istini podstaknuti su na delovanje. Kao prihvatljiva žrtva koju je prineo Abel, njihove žrtve hvale ugodne su Bogu (Jevrejima 13:15, 16). Kao Noje, propovednik pravde koji je slušao Boga, oni teže za pravednim načinom života kao propovednici Kraljevstva (Jevrejima 11:7; 2. Petrova 2:5). Kao Avraham, oni koji poseduju veru temeljenu na istini slušaju Jehovu uprkos neprilikama, čak pod okolnostima koje ih mogu krajnje iskušati (Jevrejima 11:17-19). Kao Jehovine verne sluge drevnog vremena, oni koji danas poseduju veru bogato su blagoslovljeni i zbrinuti od svog ljubaznog nebeskog Oca (Matej 6:25-34; 1. Timoteju 6:6-10).
22. Kako vera može biti ojačana?
22 Ako si Jehovin sluga ali uviđaš da je tvoja vera na neki način slaba, šta možeš da učiniš? Ojačaj svoju veru marljivim proučavanjem Božje reči i dopuštanjem da se tvoja usta prelivaju vodama istine koje pune tvoje srce (Poslovice 18:4). Ako tvoju veru redovno ne jačaš, ona može postati slaba, neaktivna, čak mrtva (1. Timoteju 1:19; Jakov 2:20, 26). Budi odlučan da se to nikad ne dogodi tvojoj veri. Usrdno moli za Jehovinu pomoć rečima: „Pomozi mi gde mi treba vere!“ (Marko 9:24, NW).
Kakvi su tvoji odgovori?
◻ Šta je vera?
◻ Zašto vera ne može postojati odvojeno od istine i svetog duha?
◻ Kako je Isus Hrist postao Usavršilac naše vere?
◻ Zašto treba da ispitamo koliko je jaka naša vera?
[Okvir na 13. strani]
ONI KOJI IMAJU VERU . . .
◻ Govore o Jehovi (2. Korinćanima 4:13).
◻ Vrše dela slična Isusovim (Jovan 14:12).
◻ Izvori su ohrabrenja za druge (Rimljanima 1:8, 11, 12).
◻ Pobeđuju svet (1. Jovanova 5:5).
◻ Nemaju razloga da se boje (Isaija 28:16).
◻ U prilici su da prime večni život (Jovan 3:16).