Nađi zadovoljstvo u Jehovinoj pravednosti

„Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu“ (PRIČE SOLOMONOVE 21:21, DK).

 1. Kakvi su putevi današnjih ljudi doveli do katastrofalnih posledica?

„PRAV se neki put čoveku čini, a svršetak mu je staza smrti“ (Poslovice 16:25). Ova biblijska poslovica zaista tačno opisuje puteve većine današnjih ljudi! Ljudi su uglavnom zainteresovani samo za to da rade ono što je ispravno u njihovim očima, ignorišući čak i najosnovnije potrebe drugih (Poslovice 21:2). Oni tvrde da poštuju zakone i standarde svoje zemlje, ali gledaju da ih zaobiđu kad god to mogu. Posledica toga je društvo koje je podeljeno, zbunjeno i smeteno (2. Timoteju 3:1-5).

 2. Šta je hitno potrebno radi opšteg dobra čovečanstva?

² Radi našeg dobra — i radi mira i sigurnosti celog čovečanstva — hitno nam je potreban pravedan zakon ili skup merila, koji će svi spremno prihvatiti i slušati. Tu potrebu očigledno ne može ispuniti nijedan zakon niti standard koji je osmislio čovek, ma koliko on inteligentan ili iskren bio (Jeremija 10:23; Rimljanima 3:10, 23). Ako bi postojao neki takav standard, gde bi se mogao naći i kako bi izgledao? Možda je još važnije ovo pitanje: Ako postoji takav standard, da li bi ti nalazio zadovoljstvo u njemu i povinovao mu se?

Pronalaženje pravednog standarda

 3. Ko je najsposobniji za pružanje standarda koji je prihvatljiv i koristan za sve ljude, i zašto?

³ Da bismo pronašli standard koji je prihvatljiv i koristan za svakoga, morali bismo da se obratimo nekome ko je prevazišao sve rasne, kulturne i političke barijere i ko nije ograničen ljudskom kratkovidošću i slabošću. Nema sumnje, za tako nešto je sposoban jedino svemoćni Stvoritelj, Jehova Bog, koji kaže: „Koliko je nebo iznad zemlje, toliko su moji putevi iznad puteva vaših, misli moje iznad misli vaših“ (Isaija 55:9). Osim toga, Biblija opisuje Jehovu kao ’vernog Boga, u kome nema nepravde; on je pravedan i istinit‘ (Ponovljeni zakoni 32:4). Izraz „Jehova je pravedan“ provlači se kroz celu Bibliju (Izlazak 9:27; 2. Letopisa 12:6; Psalam 11:7; 129:4; Jeremijine tužbalice 1:18; Otkrivenje 19:2, fusnota u NW). Da, od Jehove možemo očekivati najviši standard jer je on veran i pravedan.

 4. Šta znači reč „pravedan“?

⁴ Tačno je da reč „pravedan“ danas nije naročito popularna. U stvari, većina ljudi gleda na nju negativno, čak sa omalovažavanjem, izjednačavajući je s religioznošću, to jest licemernom pobožnošću i predanošću. Međutim, „pravedan“ prema jednom rečniku znači „pravičan, ispravan, krepostan; nevin, bezgrešan; u skladu s načelima Božjeg zakona ili opšteprihvaćenim moralnim merilima; koji postupa ispravno i pravično“. Zar ne bi nalazio zadovoljstvo u zakonu ili standardu koji obuhvata ovakve divne osobine?

 5. Opiši osobinu pravednosti onako kako je prikazana u Bibliji.

⁵ U pogledu osobine pravednosti, Encyclopaedia Judaica primećuje: „Pravednost nije neki apstraktan pojam, već se zasniva na činjenju onoga što je pravično i ispravno u svim odnosima.“ Na primer, Božja pravednost nije jednostavno neka unutrašnja ili lična osobina koju on poseduje, kao što su svetost i čistoća. Ne, to je jedan izraz njegove prirode koja se manifestuje na pravedan način. Moglo bi se reći da je, s obzirom da je Jehova svet i čist, sve što on radi i sve što potiče od njega pravedno. Kao što Biblija kaže, „Pravedan je Jehova u svim putevima svojim i milosrdan u svim delima svojim“ (Psalam 145:17).

 6. Šta je Pavle rekao o izvesnim Jevrejima iz svog vremena koji nisu verovali, i zašto?

⁶ Apostol Pavle je naglasio to u svom pismu hrišćanima u Rimu. Za izvesne Jevreje koji nisu verovali rekao je: „Budući da ne poznaju Božju pravednost, nego nastoje da uspostave svoju sopstvenu, nisu se podložili Božjoj pravednosti“ (Rimljanima 10:3). Zašto je Pavle ukazao na njih kao na one koji „ne poznaju Božju pravednost“? Zar oni nisu bili poučeni Zakonu, to jest pravednim Božjim merilima? Da, bili su poučeni tome. Međutim, većina njih je na pravednost gledala samo kao na ličnu vrlinu, nešto što se treba postići savesnim, marljivim pridržavanjem verskih pravila, a ne kao na merilo koje treba da ih vodi u ophođenju prema drugim ljudima. Poput verskih vođa iz Isusovog vremena, oni su propustili pravi smisao pravde i pravednosti (Matej 23:23-28).

 7. Kako je izražena Jehovina pravednost?

⁷ U oštroj suprotnosti tome, Jehovina pravednost je jasno izražena i vidljiva u svim njegovim postupcima. Iako njegova pravednost podrazumeva da on ne ignoriše grehe namernih grešnika, on nije zbog toga hladan i zahtevan Bog od kog treba strahovati i držati se podalje. Baš naprotiv, njegova pravedna dela pružaju temelj na osnovu kog mu se ljudi mogu približiti i spasti se od strašnih posledica greha. Zato je sasvim na mestu što je Jehova opisan kao ’pravedan Bog i spasitelj‘ (Isaija 45:21, DK).

Pravednost i spasenje

 8, 9. Na koje je načine Zakon pokazivao da je Bog pravedan?

⁸ Da bi shvatio odnos između Božje pravednosti i njegovog ljubaznog čina spasenja, osmotri Zakon koji je on preko Mojsija dao naciji Izrael. Nema sumnje da je Zakon bio pravedan. U svojim zaključnim rečima, Mojsije je ovako podsetio Izraelce: „Koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas?“ (Ponovljeni zakoni 4:8). Vekovima kasnije, izraelski kralj David je izjavio: „Sve su presude Jehovine istinite i pravedne“ (Psalam 19:10).

⁹ Jehova je posredstvom Zakona objasnio svoja savršena merila o ispravnom i neispravnom. U Zakonu je do u detalje izloženo kako je trebalo da se Izraelci ponašaju, ne samo u religioznim stvarima nego i u poslovnim poduhvatima, bračnim odnosima, ishrani i higijeni i, naravno, u pravnim odlukama. Zakon je takođe propisivao stroge sankcije za prekršioce, u nekim slučajevima čak i smrtnu kaznu.a Ali, da li su Božji pravedni zahtevi, koji su izloženi u Zakonu, predstavljali za narod neko grubo i teško breme koje im je uskraćivalo slobodu i radost, kao što to mnogi tvrde?

10. Šta su oni koji su voleli Jehovu osećali prema njegovim zakonima?

¹⁰ Oni koji su voleli Jehovu nalazili su veliko zadovoljstvo u njegovim pravednim zakonima i odredbama. Na primer, kralj David ne samo što je priznao da su Jehovine sudske odluke istinite i pravedne, kao što smo videli, nego ih je takođe voleo i cenio. Što se tiče Jehovinih zakona i sudskih odluka, on je napisao: „Bolje su od zlata, od mnogoga zlata žeženoga, i slađe od meda, od meda što se iz sata cedi. I slugu su tvoga one prosvetlile. Ko ih drži, veliku nagradu ima“ (Psalam 19:8, 11, 12).

11. Kako se Zakon pokazao kao „staratelj koji vodi do Hrista“?

¹¹ Vekovima kasnije, Pavle je ukazao na još veću vrednost Zakona. U svom pismu Galatima, on je napisao: „Zakon [je] postao naš staratelj koji vodi do Hrista, da bismo bili proglašeni pravednima na osnovu vere“ (Galatima 3:24). U Pavlovo vreme je staratelj (pedagog, Kingdom Interlinear) bio sluga ili rob u nekom velikom domaćinstvu. Njegova dužnost je bila da čuva decu i da ih otprati u školu. Slično tome je i Zakon čuvao Izraelce od degradiranog morala i religioznih običaja okolnih nacija (Ponovljeni zakoni 18:9-13; Galatima 3:23). Pored toga, Zakon je učinio Izraelce svesnim njihovog grešnog stanja i potrebe za oproštenjem i spasenjem (Galatima 3:19). Žrtve su ukazivale na potrebu za otkupnom žrtvom i pružale su proročanski uzor po kom se mogao prepoznati pravi Mesija (Jevrejima 10:1, 11, 12). Tako je Jehova, iako je putem Zakona ispoljio svoju pravednost, imao na umu dobrobit i večno spasenje ljudi.

Oni koje je Bog smatrao pravednima

12. Šta su Izraelci mogli da dobiju ako bi savesno držali Zakon?

¹² Pošto je Zakon od Jehove bio pravedan u svakom pogledu, Izraelci su mogli da steknu pravedan položaj pred Bogom time što bi ga se držali. Mojsije je podsetio Izraelce pred ulazak u Obećanu zemlju: „Mi ćemo pravdu u deo dobiti ako držimo i vršimo sve ove zapovesti pred Jehovom, Bogom svojim, kao što nam on to zapovedi“ (Ponovljeni zakoni 6:25). Osim toga i Jehova je obećao: „Držaćete zakone moje i naredbe moje; ko ih vrši živeće kroz njih. Ja sam Jehova“ (Levitska 18:5; Rimljanima 10:5).

13. Da li je Jehova bio nepravedan zato što je tražio da se njegov narod drži pravednog Zakona? Objasni.

¹³ Nažalost, Izraelci su kao nacija propustili da ’vrše sve ove zapovesti pred Jehovom‘ i tako su izgubili obećane blagoslove. Oni nisu držali sve Božje zapovesti zato što je Božji zakon savršen, a oni to nisu bili. Da li to znači da je Bog nepravedan? Naravno da ne znači. Pavle je napisao: „Šta ćemo dakle reći? Ima li kod Boga nepravde? Nipošto!“ (Rimljanima 9:14). Činjenica je da je Bog smatrao pojedince, i pre i posle Zakona, pravednima iako su bili nesavršeni i grešni. Na spisku takvih bogobojaznih ljudi nalaze se Noje, Avraham, Jov, Rava i Danilo (Postanje 7:1; 15:6; Jov 1:1; Jezekilj 14:14; Jakov 2:25). Zato se postavlja pitanje: Na osnovu čega je Bog smatrao te ljude pravednima?

14. Na šta se misli kada se u Bibliji kaže da je neki čovek „pravedan“?

¹⁴ Kada Biblija govori o nekom čoveku kao o „pravednom“, to ne znači da je on bezgrešan ili savršen. Ne, to znači da on ispunjava svoje obaveze pred Bogom i ljudima. Na primer, za Noja je rečeno da je bio „pravedan“ i „bezazlen celog svog veka“ zato što je ’izvršio sve što mu zapovedi Bog‘ (Postanje 6:9, 22; Malahija 3:18). Zaharija i Jelisaveta, roditelji Jovana Krstitelja, „bili [su] pravedni pred Bogom jer su hodili besprekorno po svim Jehovinim zapovestima i zakonskim zahtevima“ (Luka 1:6). I jedan neizraelac, italijanski oficir Kornelije, opisan je kao „pravedan čovek koji se boji Boga“ (Dela apostolska 10:22).

15. S čime je pravednost tesno povezana?

¹⁵ Nadalje, pravednost kod ljudi je u velikoj meri povezana sa onim što im je u srcu — s njihovom verom, zahvalnošću i ljubavlju prema Jehovi i njegovim obećanjima — a ne samo sa izvršavanjem onoga što Bog zahteva. Pismo kaže da Avraham „verova Jehovi, koji mu primi to u pravdu“ (Postanje 15:6). Avraham ne samo što je verovao u to da Bog postoji već je verovao i u njegovo obećanje s obzirom na ’seme‘ (1. Mojsijeva 3:15; 12:2; 15:5; 22:18, DK). Na osnovu takve vere i dela u skladu s verom, Jehova je mogao biti blizak sa Avrahamom i blagosloviti ga, kao što je to bio slučaj i s drugim vernim ljudima, iako su bili nesavršeni (Psalam 36:11; Rimljanima 4:20-22).

16. Do čega je dovela vera u otkupninu?

¹⁶ I na kraju, pravednost kod ljudi zavisi od vere u otkupnu žrtvu Isusa Hrista. Pavle je o hrišćanima iz prvog veka napisao: „Besplatan dar je to što su proglašeni pravednima po [Božjoj] nezasluženoj dobroti posredstvom oslobođenja otkupninom koju je platio Hrist Isus“ (Rimljanima 3:24). Pavle je ovde govorio o onima koji su bili izabrani da budu suvladari s Hristom u nebeskom Kraljevstvu. Ali Isusova otkupna žrtva je i milionima drugih pružila mogućnost da steknu pravedan položaj pred Bogom. Apostol Jovan je u jednoj viziji video „veliko mnoštvo, koje niko nije mogao da izbroji... kako stoji pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeno u bele duge haljine“. Te bele duge haljine su simbol toga da su oni čisti i pravedni pred Bogom zato što su ’oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi‘ (Otkrivenje 7:9, 14).

Nađi zadovoljstvo u Jehovinoj pravednosti

17. Koji se koraci moraju preduzeti u težnji za pravednošću?

¹⁷ Iako je Jehova iz ljubavi dao svog Sina, Isusa Hrista, kao sredstvo preko koga ljudi mogu steći pravedan položaj pred njim, takav položaj ipak ne nastaje automatski. Osoba mora iskazivati veru u otkupninu, uskladiti svoj život s Božjom voljom, predati se Jehovi i simbolizovati to krštenjem u vodi. Zatim mora nastaviti da teži za pravednošću, kao i za drugim duhovnim osobinama. Pavle je ovako savetovao Timoteja, jednog krštenog hrišćanina s nebeskom nadom: „Teži za pravednošću, odanošću Bogu, verom, ljubavlju, istrajnošću, blagom naravi“ (1. Timoteju 6:11; 2. Timoteju 2:22). I Isus je naglasio potrebu za daljnjim naprezanjem kada je rekao: „Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost.“ Mi se možda puno zalažemo u nastojanju da dobijemo blagoslove Božjeg Kraljevstva, ali da li se isto toliko zalažemo u težnji za Jehovinim pravednim putevima? (Matej 6:33).

18. (a) Zašto nije lako težiti za pravednošću? (b) Šta možemo naučiti iz Lotovog primera?

¹⁸ Naravno, nije lako težiti za pravednošću. To je tako zato što smo svi nesavršeni te prirodno naginjemo ka nepravednosti (Isaija 64:6). Osim toga, okruženi smo ljudima koji ne mare puno za Jehovine pravedne puteve. Naše okolnosti su dosta slične okolnostima u kojima se nalazio Lot, koji je živeo u ozloglašenom Sodomu. Apostol Petar je objasnio zašto je Jehova smatrao da treba da sačuva Lota od predstojećeg uništenja. Petar je rekao: „Taj pravednik [je] zbog onoga što je gledao i slušao dok je živeo među njima iz dana u dan mučio svoju pravednu dušu zbog njihovih bezakonih dela“ (2. Petrova 2:7, 8). Prema tome, dobro je da se svako od nas pita: ’Da li prećutno odobravam nemoralne navike koje vidim oko sebe? Da li mi popularna ali nasilna zabava ili sport izgledaju samo neukusno? Ili se zbog takvih nepravednih dela mučim kao Lot?‘

19. Koje blagoslove možemo imati ako nalazimo zadovoljstvo u Božjoj pravednosti?

¹⁹ U ovom opasnom i neizvesnom vremenu, nalaženje zadovoljstva u Jehovinoj pravednosti predstavlja izvor sigurnosti i zaštite. Na pitanje: „Jehova, ko može sedeti u šatoru tvome? Ko li nastavati na svetoj gori tvojoj?“, kralj David je odgovorio: „Onaj koji bez mane hodi i koji pravdu tvori“ (Psalam 15:1, 2). Težeći za Božjom pravednošću i nalazeći zadovoljstvo u njoj, možemo sačuvati dobar odnos s njim i nastaviti da se radujemo njegovoj naklonosti i njegovim blagoslovima. Zato je naš život ispunjen zadovoljstvom, samopoštovanjem i spokojem. „Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu“, kaže Božja Reč (Priče Solomunove 21:21, DK). I ne samo to, nastojanje da damo sve od sebe da bismo činili ono što je pravedno u svim našim postupcima vodi do srećnih međuljudskih odnosa i kvalitetnijeg života — i u moralnom i u duhovnom smislu. Psalmista je izjavio: „Blago onima koji drže zakon i pravdu svagda čine!“ (Psalam 106:3).

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Šta je pravednost?

• Kako je spasenje povezano s Božjom pravednošću?

• Na osnovu čega Bog smatra ljude pravednima?

• Kako možemo naći zadovoljstvo u Jehovinoj pravednosti?

[Slike na 15. strani]

Kralj David je od srca izjavio da voli Božje zakone

[Slike na 16. strani]

Bog je smatrao Noja, Avrahama, Zahariju i Jelisavetu, i Kornelija pravednima. Da li znaš zašto?