Starešine — ispravljajte druge u duhu blagosti

SRCE pravog hrišćanina može se uporediti s duhovnim vrtom koji donosi dobar plod. U njemu obično uspeva ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, dobrohotnost, dobrota, vera, blagost i samosavladavanje. A zašto da ne? Napokon, to su plodovi svetog duha koji Jehova Bog daje svojim predanim slugama (Galatima 5:22, 23). Ali, svaki hrišćanin koji želi održavati taj vrt svoga srca kao mesto koje je ugodno njegovom nebeskom Ocu, mora voditi odlučnu, stalnu borbu protiv nepoželjnog ploda nasleđenog greha (Rimljanima 5:5, 12).

Povremeno počinje nešto nepoželjno da raste u nesavršenom srcu Bogu odane osobe. On ili ona možda imaju izvrsnu duhovnu prošlost. Ali, onda se pojavi neki problem, koji je možda nastao zbog nezdravog druženja ili nemudre odluke. Kako mogu skupštinske starešine duhovno da pomognu takvoj osobi?

Apostolski savet

Dok pomažu hrišćaninu koji je učinio pogrešku, starešine treba da slede savet apostola Pavla: „Braćo, ako koji čovek i učini kakav pogrešan korak pre nego što je toga svestan, vi koji imate duhovne sposobnosti pokušajte takvog čoveka ispraviti u duhu blagosti, pazeći svaki na sebe, da i ti ne budeš iskušan“ (Galatima 6:1, NW). Kad suhrišćanin učini „kakav pogrešan korak pre nego što je toga svestan“, starešine su odgovorne da mu pruže pomoć što je pre moguće.

Pavle govori o ’čoveku‘ koji čini pogrešan korak. Međutim, grčka reč (antropos) koja se ovde koristi može se odnositi i na muškarca i na ženu. A šta znači „ispraviti“ osobu? Taj grčki izraz (katartizo) znači „dovesti u ispravno stanje“. Ista reč je upotrebljena za popravljanje mreža (Matej 4:21). Takođe se primenjuje za nameštanje nečijeg slomljenog uda. Lekar to čini pažljivo kako bi sprečio da svom pacijentu nanese nepotrebnu bol. Pomagati bratu ili sestri da isprave svoje duhovno stanje isto tako zahteva obzir, taktičnost i saosećanje.

Starešine svedoče o vlastitoj duhovnosti ispoljavajući duh blagosti kad pokušavaju da isprave osobu. Nesumnjivo bi Isus, koji je blage naravi, u takvoj situaciji postupao blago (Matej 11:29). Starešine tu osobinu treba da pokazuju prema Jehovinom sluzi koji je učinio pogrešan korak, jer se i njima samima može dogoditi da upadnu u greh, suprotno namerama njihovog srca. To bi se moglo dogoditi u budućnosti ako se već nije dogodilo u prošlosti.

Ti duhovno osposobljeni muževi treba s ljubavlju da ’nose bremena‘ svojih suobožavalaca. Zaista, starešine od srca žele pomoći bratu ili sestri da se bore protiv Satane, iskušenja, slabosti tela i ukorenjenih greha. To je sigurno jedan od načina kako hrišćanski nadglednici mogu ’ispuniti zakon Hristov‘ (Galatima 6:2).

Muževi s istinski duhovnim sposobnostima su ponizni, svesni da, „ako ko misli da je nešto, a nije ništa, taj sebe obmanjuje“ (Galatima 6:3). Koliko god naporno starešine pokušavaju da čine ono što je ispravno i korisno, ipak neće moći da dostignu savršenog i ljubazno saosećajnog Sina Božjeg, Isusa Hrista. Ali, to nije razlog da ne čine sve što mogu.

Starešine znaju da bi bilo pogrešno javno prekoriti suvernika na ohol, licemeran način! Isus to sigurno ne bi učinio. Pa, on je položio svoj život ne samo za svoje prijatelje nego čak i za svoje neprijatelje! Starešine nastoje da pokazuju sličnu ljubav kad pokušavaju da pomognu braći ili sestrama koji su u teškoćama i da ih dovedu bliže svom nebeskom Ocu i njegovim pravednim merilima. Koji su neki koraci koji će pomoći starešinama da isprave svoje suobožavaoce?

Neki korisni koraci

Oslonite se u molitvi na Jehovu dok govorite i postupate na blag način. Isus je bio blage naravi, intenzivno se molio svom nebeskom Ocu za vođstvo i uvek je činio ono što je Njemu bilo ugodno (Matej 21:5; Jovan 8:29). Starešine treba da čine to isto dok pokušavaju da isprave osobu koja je učinila neki pogrešan korak. Kao potpastir blage naravi, starešina će svojim govorom hrabriti i izgrađivati, ne zastrašivati. Za vreme razgovora pokušaće da stvori atmosferu u kojoj će se hrišćanin kojemu je potrebna pomoć osećati što je moguće slobodnije u izražavanju svojih misli. Iskrena početna molitva biće u tu svrhu od velike pomoći. Osoba koja dobija savet dat u blagosti spremnije će otvoriti svoje srce ako zna da savetnik, poput Isusa, želi činiti ono što je ugodno Bogu. Zaključna molitva je odgovarajuća da bi u pojedinca utisnula potrebu da primeni savet koji je dat na takav blagi način pun ljubavi.

Nakon molitve izrecite iskrenu pohvalu. Ona se može odnositi na dobre osobine pojedinca kao što je dobrohotnost, pouzdanost ili marljivost. Može se spomenuti njegova ili njena verna služba Jehovi u prošlosti, možda višegodišnjeg perioda. Na taj način pokazujemo da se zanimamo za osobu i da smo obzirni poput Hrista. Isus je svoju poruku skupštini u Tijatiri započeo pohvalom, rekavši: „Znam dela tvoja, i ljubav, i veru, i službu tvoju vernu, i istrajnost tvoju, i poslednja dela tvoja, mnogobrojnija od prvih“ (Otkrivenje 2:19). Te su reči uverile članove skupštine da je Isus bio svestan dobrog posla koji čine. Iako je skupština imala svoje mane — dopuštala je uticaj ’Jezabele‘ — u drugim je pogledima činila dobro, a Isus je želeo da ta braća i sestre znaju da njihova revna aktivnost nije ostala nezapažena (Otkrivenje 2:20). Na sličan način starešine treba da pohvale tamo gde je to na mestu.

Nemojte pogrešan korak smatrati ozbiljnijim nego što to okolnosti zahtevaju. Starešine moraju štititi Božje stado i držati njegovu organizaciju čistom. Međutim, neke pogrešne duhovne korake koji zahtevaju odlučan savet mogu diskretno rešavati jedan ili dvojica starešina bez pravnog saslušanja. U mnogim je slučajevima ljudska slabost a ne zloća razlog za pogrešan korak hrišćanina. Starešine treba samilosno da postupaju sa stadom i da misle na sledeće: „Jer će onome biti sud bez milosrđa koji nije bio milosrdan. Milosrđe ima veću slavu od suđenja“ (Jakov 2:13; Dela apostola 20:28-30). Umesto da preuveličavaju stvari, starešine treba s pokajničkim suvernicima da postupaju na blag način, kao što to čini naš saosećajan i milosrdan Bog, Jehova (Efescima 4:32).

Pokažite razumevanje za faktore koji su možda doveli do pogrešnog koraka. Starešine treba pažljivo da slušaju dok njihov suvernik slobodno izražava što mu je u srcu. Budući da ’Bog ne odbacuje skrušena i smerna srca‘, ne treba to da čine ni oni (Psalam 51:19). Možda je uzrok problema nedostatak emocionalne podrške od strane bračnog druga. Teška i dugotrajna duševna depresija možda je potkopala nečiju uobičajenu emocionalnu snagu ili je izuzetno otežala donošenje mudrih odluka. Starešine puni ljubavi uzeće takve činioce u obzir, jer je Pavle, iako je opomenuo svoju braću da ’opominju neuredne‘, takođe naglasio: „Utešavajte malodušne, podržavajte slabe, budite prema svakome ustrpljivi“ (1. Solunjanima 5:14). Premda starešine ne smeju da oslabe snagu Božjih pravednih merila, treba da uzmu u obzir olakšavajuće okolnosti, baš kao što to čini i Bog (Psalam 103:10-14; 130:3).

Izbegavajte da potkopavate samopoštovanje suhrišćana. Nikad ne želimo bilo kog brata ili sestru da lišimo dostojanstva ili da ostavimo utisak da su bezvredni. Umesto toga, uveravanje da imamo poverenja u njihove hrišćanske osobine i njihovu ljubav prema Bogu ohrabriće dotične da isprave pogrešku. Verovatno su Korinćani bili podstaknuti na velikodušnost kada im je Pavle pričao da se pred drugima dičio s obzirom na njihovu „dobru volju“ i „revnost“ (2. Korinćanima 9:1-3).

Pokažite da se problem može savladati pouzdanjem u Jehovu. Da, iskreno pokušajte pomoći osobi da uvidi da će joj pouzdanje u Boga i primenjivanje saveta iz Njegove reči pomoći da postigne potrebno ispravljanje. Da bi se to postiglo, naše se izjave moraju temeljiti na Pismima i publikacijama koje se temelje na Bibliji. Naš cilj je dvostruki: (1) da pomognemo onome kome je potrebna pomoć da shvati i razume Jehovino gledište i (2) da pokažemo osobi kako je u izvesnoj meri previdela ili propustila da sledi ta božanska uputstva.

Povežite savet iz Pisma s dobrohotnim ali ipak umesnim pitanjima. To može biti vrlo efikasno u dostizanju srca. Jehova se preko svog proroka Malahije poslužio pitanjem kako bi svom narodu pokazao da su skrenuli s puta. „Može li čovek Boga prevariti?“ pitao je, dodajući: „Jer vi mene varate“ (Malahija 3:8). Propust Izraela da doprinosi deseti deo svog uroda, kao što je to zahtevao Mojsijev zakon, bio je poput varanja Jehove. Da bi popravili situaciju, trebalo je da Izraelci izvrše svoje dužnosti prema čistom obožavanju s verom da će ih Bog bogato blagosloviti. Pomoću promišljenih pitanja koja podstiču na razmišljanje, i starešine mogu naglasiti važnost toga da činjenje onoga što je danas ispravno uključuje da se uzdamo u Jehovu i da mu budemo poslušni (Malahija 3:10). Prenošenje te misli u srce uveliko će pomoći pri pomaganju našoj braći da ’pravim stazama idu nogama svojim‘ (Jevrejima 12:13).

Naglasite koristi prihvatanja saveta. Efikasan savet uključuje i skretanje pažnje na posledice sleđenja neispravnog puta i podsećanje na koristi koje proizilaze iz ispravljanja stvari. Isus je, nakon pravovremenog upozorenja, uverio one u duhovno ravnodušnoj skupštini u Laodikeji da će se, ako se pokaju zbog svog pređašnjeg načina života i postanu revni učenici, radovati izvanrednim prednostima, uključujući izgled vladanja s njim na nebesima (Otkrivenje 3:14-21).

Interesujte se za to da li je savet primenjen. Kao što dobar lekar povremeno proverava da li je kost koju je namestio još uvek na svom mestu, tako i starešine treba da pokušaju ustanoviti primenjuje li se biblijski savet. Mogu se pitati: Da li je potrebna daljnja pomoć? Treba li se savet ponoviti, možda na drugačiji način? Isus je morao uvek iznova savetovati svoje učenike s obzirom na potrebu za poniznošću. Kroz prilično dug vremenski period pokušavao je strpljivo da ispravi njihovo razmišljanje pomoću saveta, ilustracija i zornog poučavanja (Matej 20:20-28; Marko 9:33-37; Luka 22:24-27; Jovan 13:5-17). Na sličan način mogu starešine pomoći da se obezbedi potpuno ispravljanje brata ili sestre tako što brinu da se nastave biblijski razgovori namenjeni za napredovanje osobe ka potpunom duhovnom zdravlju.

Pohvalite za svako popravljanje. Ako onaj koji je učinio pogrešan korak iskreno nastoji da primeni biblijski savet, srdačno ga pohvali. To će pojačati prvobitni savet i verovatno će ga ohrabriti na daljnje popravljanje. Pavle je u svom prvom pismu Korinćanima morao dati strog savet u vezi s nekoliko stvari. Ubrzo nakon što je Tit obavestio apostola o izvrsnom odazivu na njegovo pismo, Pavle im je pisao da ih pohvali. „Sad se radujem“, rekao je, „ne zato što ste bili žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete“ (2. Korinćanima 7:9).

Razlog za radovanje

Da, Pavle se radovao kad je čuo da je njegov savet pomogao Korinćanima. Slično tome, današnje starešine jako se raduju kad se suobožavalac oporavi od pogrešnog koraka zato što je povoljno reagovao na njihovu pomoć punu ljubavi. Zaista, mogu imati zadovoljstvo u pomaganju pokajničkom hrišćaninu da iskoreni trnovit korov greha iz svog srca kako bi u njemu mogao u izobilju uspevati božanski plod.

Ako starešinama pođe za rukom da isprave osobu koja je učinila neki pogrešan korak, on ili ona mogu se vratiti s puta koji bi duhovno bio potpuno poguban. (Uporedi Jakov 5:19, 20.) Osoba koja prima takvu pomoć treba da izrazi zahvalnost Jehovi Bogu. Reči istinskog cenjenja za pomoć punu ljubavi, saosećanje i razumevanje starešina bile bi takođe na mestu. I kad je duhovno oporavljanje završeno, svi koji su u tome imali učešća mogu se radovati da je ispravljanje usledilo u duhu blagosti.