I ti možeš savladati usamljenost

KO MOŽE tvrditi da nikada nije iskusio bol koju usamljenost nosi sa sobom? Mnogi činioci mogu doprineti da se osećamo usamljeno. Međutim, usamljenost može biti naročito jaka kod žena koje se nikada nisu udale ili kod onih koje su udovice ili razvedene.

Na primer, mlada hrišćanka po imenu Fransis kaže: „Kad sam napunila 23 godine činilo mi se kao da su svi moji prijatelji u braku, a da sam jedino ja ostala sama.“a Osećanje usamljenosti može bivati sve jače kako godine prolaze i kako je sve manje mogućnosti za sklapanje braka. „Nikada nisam nameravala da ostanem neudata, i sad bih se udala ako bi se pojavila prilika“, priznaje Sandra, koja sada ima blizu 50 godina. Anđela, koja ima više od 50 godina ističe: „Nisam donela svesno odluku da ostanem neudata, ali tako se desilo. Bilo je jako malo neoženjene braće na području gde sam služila kao specijalni pionir.“

Pohvalno je to što su mnoge hrišćanke odlučile da se ne udaju, jer lojalno slede Jehovin savet da se udaju „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39). Neke su se dobro prilagodile na samački život, ali druge iz godine u godinu imaju sve jaču želju za brakom i decom. „Zbog toga što nemam bračnog druga emocionalna praznina je moj stalni pratilac“, priznaje Sandra.

Drugi činioci, kao što je briga za ostarele roditelje mogu još više doprineti osećaju usamljenosti. „Pošto sam neudata, porodica očekuje od mene da se staram o našim ostarelim roditeljima“, kaže Sandra. „Nosila sam taj teret odgovornosti 20 godina, iako imam petoro braće i sestara. Život bi bio mnogo lakši uz supruga koji bi me podržavao.“

Fransis spominje još jedan faktor koji povećava njenu usamljenost. Ona kaže: „Ponekad me ljudi direktno pitaju: ’Zašto se nisi udala?‘ Takve primedbe me navode da se osećam kao da sam ja kriva što sam ostala neudata. Skoro na svakom venčanju kom prisustvujem, neko me zabrinuto pita: ’Pa, kada ćeš se ti udati?‘ Počela sam da razmišljam: ’Ako duhovno nastrojena braća nisu zainteresovana za mene, možda nemam potrebne hrišćanske osobine ili, možda jednostavno nisam privlačna.‘“

Kako se takva osećanja usamljenosti mogu pobediti? Šta drugi mogu učiniti, ako uopšte nešto mogu, da bi pomogli?

Osloni se na Jehovu

Psalmista je pevao: ’Stavi na Jehovu breme svoje, i on će te potkrepiti. Neće dati do veka pravedniku da posrne‘ (Psalam 55:22, DK). Reč „breme“ u hebrejskom tekstu doslovno znači „sudbina“ i odnosi se na brige i zebnje koje možda osećamo zbog svoje sudbine u životu. Jehova je svestan bremena koje nosimo više nego bilo ko drugi i može nam dati snagu da izađemo na kraj s tim. Oslanjanje na Jehovu Boga pomaže Anđeli da se bori sa osećanjima usamljenosti. Što se tiče njene punovremene službe, ona se priseća: „Kada sam počela da pionirim, sestra koja je bila moj partner i ja živele smo daleko od skupštine. Naučile smo da se u potpunosti oslanjamo na Jehovu i to pouzdanje mi pomaže kroz ceo život. Kada počnem negativno da razmišljam, razgovaram s Jehovom i on mi pomaže. Uvek mi je velika uteha 23. Psalam i često ga čitam.“

Apostol Pavle je imao pažnje vredno breme koje je nosio. Najmanje u tri navrata je ’molio Gospoda da trn u telu koji je imao ode od njega‘. Pavlu nije pružena pomoć na neki čudotvoran način, ali mu je obećano da će ga podržavati Božja nezaslužena dobrota (2. Korinćanima 12:7-9). Pavle je takođe otkrio tajnu toga kako biti zadovoljan. On je kasnije napisao: „U svemu i u svim okolnostima naučio sam tajnu i kako da budem sit i kako da gladujem, i kako da imam obilje i kako da trpim oskudicu. Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:12, 13).

Kako osoba može dobiti snagu od Boga kada se oseća obeshrabreno ili usamljeno? Pavle je napisao: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7). Sandra je primenila ovaj savet. Ona objašnjava: „Pošto nisam udata, provodim puno vremena sama. To mi pruža dosta mogućnosti da se molim Jehovi. Osećam da sam veoma bliska s njim i mogu slobodno da mu pričam o mojim problemima i radostima.“ I Fransis kaže: „Kad bih se sama borila s negativnim mislima to bi bila teška borba. Ali, veoma mnogo mi pomaže to što otvoreno delim svoja osećanja s Jehovom. Uverena sam da Jehovu zanima sve što može uticati na moju duhovnu i emotivnu dobrobit (1. Timoteju 5:5).

„Nosite bremena jedan drugoga“

Unutar hrišćanskog bratstva ne moramo sami da nosimo svoja bremena. „Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite Hristov zakon“, podsticao je apostol Pavle (Galatima 6:2). Putem druženja sa suhrišćanima možemo dobiti ’dobru reč‘ ohrabrenja koja nam može olakšati teret usamljenosti (Poslovice 12:25).

Osmotri, takođe, šta Pismo kaže o ćerki izraelskog sudije Jeftaja. Pre nego što je pobedio neprijateljske Amonove snage, Jeftaj se zavetovao da će posvetiti Jehovi prvu osobu iz svog domaćinstva koja izađe da mu čestita. Desilo se da je to bila njegova ćerka (Sudije 11:30, 31, 34-36). Iako je to značilo da će ostati neudata i da će se odreći normalne želje da ima porodicu, Jeftajeva ćerka se spremno podložila tom zavetu i do kraja svog života služila je u svetilištu u Silomu. Da li je njena žrtva prošla nezapaženo? Naprotiv, izveštaj kaže: „Svake godine kćeri Izraelove čine pomen [„idu da pohvale“, NW] kćeri Jeftajevoj od Galada četiri dana u godini“ (Sudije 11:40). Da, pohvala može ohrabriti one kojima je upućena. Stoga, ne propustimo da pohvalimo one koji to zaslužuju.

Takođe bi bilo dobro da razmotrimo i Isusov primer. Iako kod Jevreja nije bio običaj da muškarci razgovaraju sa ženama, Isus je provodio vreme s Marijom i Martom. One su verovatno bile ili udovice ili neudate. Isus je želeo da obe imaju duhovnu korist od prijateljstva s njim (Luka 10:38-42). Mi možemo oponašati Isusov primer tako što ćemo naše neudate duhovne sestre pozivati na društvene skupove i dogovoriti se da s njima idemo u službu propovedanja (Rimljanima 12:13). Da li one cene takvu obzirnost? Jedna sestra je rekla: „Znam da me braća vole i cene, ali zahvalna sam kada se više lično zanimaju za mene.“

„Pošto nemamo sopstvenu porodicu“, objašnjava Sandra, „imamo veću potrebu da budemo voljeni, da osećamo da smo deo porodice duhovne braće i sestara.“ Očigledno Jehova brine za ove osobe i mi sarađujemo s njim kada doprinosimo da se one osećaju poželjno i voljeno (1. Petrova 5:6, 7). Takva brižnost neće proći nezapaženo, jer „ko se siroti smiluje Jehovi pozajma, koji će mu vratiti po delu njegovu“ (Poslovice 19:17).

„Svako će nositi svoj sopstveni teret“

Iako drugi mogu pomoći i njihova podrška može biti veoma ohrabrujuća, ipak će ’svako nositi svoj sopstveni teret‘ (Galatima 6:5). Međutim, prilikom nošenja tereta usamljenosti treba da budemo svesni izvesnih opasnosti. Na primer, usamljenost nas može savladati ukoliko se emotivno povučemo u sebe. S druge strane, ljubavlju možemo savladati usamljenost (1. Korinćanima 13:7, 8). Davanje i deljenje s drugima je najbolji način za pronalaženje sreće — bez obzira na naše okolnosti (Dela apostolska 20:35). „Nemam mnogo vremena da razmišljam o svojoj usamljenosti“, kaže jedna sestra koja je marljivi pionir. „Kada se osećam korisnom i kada sam zaposlena, ne osećam se usamljeno.“

Takođe treba da pazimo da nas usamljenost ne navede da se upustimo u neku nemudru vezu. Na primer, kako bi bilo žalosno da zbog želje za bračnim drugom previdimo mnoge probleme koji proističu iz sklapanja braka s nevernikom, i naročito da previdimo koliko je mudar savet iz Pisma da izbegavamo takav jaram! (2. Korinćanima 6:14). Jedna razvedena hrišćanka je rekla: „Ima nešto mnogo gore od samoće. To je kad si u braku s pogrešnom osobom!“

Problem koji se ne može rešiti možda mora da se podnosi, bar neko vreme. Uz Božju pomoć, osećanje usamljenosti se može podnositi. Dok i dalje služimo Jehovi, imajmo poverenja da će jednoga dana sve naše potrebe biti zadovoljene na najbolji mogući način (Psalam 145:16).

[Fusnota]

[Slike na 28. strani]

Davanjem i deljenjem možemo savladati usamljenost