Da li ste znali?

Na šta je apostol Pavle mislio kada je rekao da na svom telu nosi ’belege koji pokazuju da je Isusov rob‘? (Galatima 6:17)

▪ Ljudi iz prvog veka kojima se Pavle obraćao mogli su razumeti njegove reči na više načina. Primera radi, u drevno doba su užarenim gvožđem bili žigosani ratni zarobljenici, pljačkaši hramova i odbegli robovi. U tim slučajevima, beleg je bio smatran sramotom.

Međutim, belezi nisu uvek ukazivali na sramotu. Mnogi drevni narodi su ih stavljali da bi istakli kom plemenu ili religiji pripadaju. Na primer, „Sirijci su pravili belege na ručnom zglobu ili vratu u znak predanosti bogu Adadu i boginji Atargatis... Obožavaoci boga Dionisa imali su žig u obliku bršljanovog lista“ (Theological Dictionary of the New Testament).

Brojni današnji izučavaoci pretpostavljaju da je Pavle ukazivao na ožiljke od rana koje su bile posledica zlostavljanja koje je doživljavao tokom svoje hrišćanske misionarske službe (2. Korinćanima 11:23-27). Osim toga, moguće je da Pavle nije mislio na doslovne belege već na svoj način života po kom se videlo da je hrišćanin.

Da li su u starom Izraelu gradovi utočišta bili skloništa za zločince?

▪ U starom paganskom svetu, begunci ili zločinci su mogli potražiti sklonište u hramovima. U srednjem veku su u tu svrhu služili manastiri i crkve. Premda su u drevnom Izraelu postojali gradovi utočišta, zakon je sprečavao da se u njima skrivaju zločinci.

Prema Mojsijevom Zakonu, u grad utočišta se mogao skloniti samo onaj ko je nenamerno ubio nekoga (Ponovljeni zakoni 19:4, 5). On je mogao da pobegne u najbliži grad utočišta da ga ne bi stigao i ubio krvni osvetnik, najbliži muški rođak ubijene osobe. Nakon što bi ispričao gradskim starešinama šta se dogodilo, begunac bi bio izveden pred sud u gradu u čijoj se blizini dogodila nesreća. Tamo je imao priliku da dokaže svoju nevinost. Starešine su proveravale u kakvom je odnosu bio sa žrtvom, posebno uzimajući u obzir da li je među njima ranije postojala mržnja (Brojevi 35:20-24; Ponovljeni zakoni 19:6, 7; Isus Navin 20:4, 5).

Ako bi se ustanovilo da je nedužan, begunac se vraćao u grad utočišta i morao je ostati u njemu ili u njegovoj neposrednoj okolini. Ti gradovi nisu bili zatvori. U njima su begunci radili i bili korisni članovi društva. Nakon smrti prvosveštenika, svi oni su mogli bezbedno napustiti grad utočišta (Brojevi 35:6, 25-28).

[Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

GRADOVI UTOČIŠTA

1 KEDES

2 GOLAN

3 RAMOT U GALADU

4 SIHEM

5 VOSOR

6 HEVRON

Jordan