Radosna podložnost autoritetu
„[Postadoste] od srca poslušni“ (RIMLJANIMA 6:17).
1, 2. (a) Kakav je duh očigledan u današnjem svetu, i kakvi su njegov izvor i posledice? (b) Kako Jehovine predane sluge pokazuju da se razlikuju?
’DUH koji sad deluje u sinovima protivljenja‘ danas je strašno očigledan. To je duh neobuzdane nezavisnosti, koji se širi od Satane, ’kneza sile vazduha‘. Taj duh, taj ’vazduh‘, ili dominantni stav sebičnosti i neposlušnosti, ima ’silu‘, ili vlast, nad većinom čovečanstva. To je jedan razlog zbog čega svet prolazi kroz ono što je nazvano kriza autoriteta (Efescima 2:2).
2 Na sreću, Jehovine današnje predane sluge ne pune svoja duhovna pluća tim zagađenim ’vazduhom‘, ili duhom pobune. Oni znaju da „ide gnev Božji na sinove protivljenja“. Apostol Pavle dodaje: „Ne bivajte dakle zajedničari njihovi“ (Efescima 5:6, 7). Umesto toga, pravi hrišćani nastoje da budu ’ispunjeni duhom [Jehovinim]‘, i piju „mudrost odozgo“, koja je „čista, zatim mirna, umerena, pomirljiva [„spremna da posluša“, NW]“ (Efescima 5:17, 18; Jakov 3:17).
Voljno podlaganje Jehovinom suverenitetu
3. Šta je ključ za voljnu podložnost, i kakvoj nas velikoj lekciji uči istorija?
3 Ključ za voljno podlaganje jeste priznavanje zakonskog autoriteta. Istorija čovečanstva pokazuje da odbacivanje Jehovinog suvereniteta ne donosi sreću. Takvo odbacivanje nije donelo sreću Adamu i Evi, niti podstrekaču njihove pobune, Satani Đavolu (Postanje 3:16-19). U svom sadašnjem poniženom stanju, Satana ima ’srdnju veliku‘ zato što zna da mu je vreme kratko (Otkrivenje 12:12). Mir i sreća čovečanstva, da, celog svemira, zavisi od univerzalnog priznavanja Jehovinog pravednog suvereniteta (Psalam 103:19-22).
4. (a) Kakvu vrstu podložnosti i poslušnosti Jehova želi da pokazuju njegove sluge? (b) U šta treba da budemo uvereni, i kako to psalmista izražava?
4 Ipak, zbog svojih čudesno uravnoteženih osobina, Jehova nije zadovoljan hladnom poslušnošću. On je moćan, o, da! Ali on nije neki tiranin. On je Bog ljubavi, i želi da ga njegova inteligentna stvorenja slušaju voljno, iz ljubavi. On želi da se ona podlože njegovom suverenitetu zato što svesrdno izabiraju da se stave pod njegov pravedan i zakonski autoritet, uvereni da za njih ne bi moglo biti ništa bolje nego da ga zauvek slušaju. Osoba kakvu Jehova želi u svom svemiru deli osećanja psalmiste koji je napisao: „Savršen je zakon Gospodnji, - on dušu krepi. Svedočanstvo Gospodnje je verno, - daje mudrost nevinom. Pravedne su naredbe Gospodnje, - one srce vesele. Zapovest je Gospodnja svetla, - ona oči prosvetljuje. Strah od Gospoda čist je i doveka traje. Sve su presude Gospodnje istinite i pravedne“ (Psalam 19:8-10 [19:7-9, DK]). Bezuslovno pouzdanje u ispravnost i pravednost Jehovinog suvereniteta — to mora biti naš stav ako želimo da živimo u Jehovinom novom svetu.
Radosno podlaganje našem kralju
5. Kako je Isus bio nagrađen za svoju poslušnost, i šta mi voljno priznajemo?
5 Sam Hrist Isus briljantan je primer podložnosti svom nebeskom Ocu. Mi čitamo da je on ’ponizio sam sebe, ostajući poslušan do same smrti, i to do smrti na krstu‘. Pavle dodaje: „Zato Bog njega i uzvisi, i dade mu ime koje je nad svakim imenom, da se na ime Isusovo prekloni svako koleno na nebu, na zemlji i pod zemljom, i svaki jezik da prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca“ (Filipljanima 2:8-11). Da, mi radosno savijamo kolena pred našim Vođom i Kraljem koji vlada, Hristom Isusom (Matej 23:10).
6. Kako je Isus dokazao da je svedok i vođa narodima, i kako će se njegova „kneževska vlast“ nastaviti nakon velike nevolje?
6 O Hristu kao našem Vođi, Jehova je prorekao: „Evo postavih ga narodima za svedoka, za vođa i vladaoca naroda“ (Isaija 55:4). Svojom zemaljskom službom i svojim vođenjem dela propovedanja s neba nakon svoje smrti i vaskrsenja, Isus je sam pokazao da je ’verni i istiniti svedok‘ svog Oca za ljude iz svih nacija (Otkrivenje 3:14; Matej 28:18-20). Takvi narodi su danas predstavljeni u sve većem broju ’velikim mnoštvom‘, koje će preživeti ’veliku nevolju‘ (DK) pod Hristovim vođstvom (Otkrivenje 7:9, 14). Ali, Isusovo vođstvo ne prestaje tu. Njegova „kneževska vlast“ (NW) trajaće hiljadu godina. Za poslušne ljude, on će živeti po svom imenu „Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira“ (Isaija 9:6, 7; Otkrivenje 20:6).
7. Ako želimo da nas Hrist Isus vodi na ’izvore žive vode‘, šta moramo bez odlaganja raditi, i šta će prouzrokovati da nas Isus i Jehova vole?
7 Ako želimo da izvučemo korist iz ’izvorâ žive vode‘ na koje Jagnje, Hrist Isus, vodi ljude pravednog srca, mi bez odlaganja moramo svojim načinom postupanja dokazati da se radosno podlažemo njegovom autoritetu kao Kralja (Otkrivenje 7:17; 22:1, 2; uporedi Psalam 2:12). Isus je izjavio: „Ako me ljubite, držite zapovesti moje. Ko ima zapovesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi, a ko mene ljubi, njega će Otac moj ljubiti, i ja ću ga ljubiti“ (Jovan 14:15, 21). Da li želiš da te Isus i njegov Otac vole? Onda budi podložan njihovom autoritetu.
Nadglednici radosno slušaju
8, 9. (a) Šta je Hrist obezbedio za izgradnju skupštine, i u kom pogledu ti muževi treba da budu primeri stadu? (b) Kako je podložnost hrišćanskih nadglednika simbolizovana u knjizi Otkrivenje, i kako oni treba da traže „poslušno srce“ kad rešavaju pravne stvari?
8 ’Skupština je u podložnosti Hristu.‘ Kao njen Nadglednik, on je obezbedio „darove u ljudima“ za „izgradnju“ skupštine (Efešanima 4:8, 11, 12, NW; 5:24, NW). Tim duhovnim starijim muževima rečeno je da ’pasu stado Božje koje im je predato‘, ne ’kao da vladaju onima koji su im u deo povereni [„koji su Božje nasleđe“, NW], nego da budu ugledi stadu‘ (1. Petrova 5:1-3). Stado je Jehovino, a Hrist je „pastir dobri“ tog stada (Jovan 10:14). Pošto nadglednici ispravno očekuju spremnu saradnju od ovaca koje su im Jehova i Hrist poverili na brigu, oni sami treba da budu divni primeri podložnosti (Dela apostola 20:28).
9 U prvom veku, pomazani nadglednici simbolično su bili predstavljeni kao da su „u“, ili „na“, Hristovoj desnoj ruci, označavajući njihovu podložnost njemu kao Poglavaru skupštine (Otkrivenje 1:16, 20; 2:1). Ništa manje danas, nadglednici unutar skupština Jehovinih svedoka treba da se podlažu Hristovom vođstvu i ’ponize se pod silnu ruku Božju‘ (1. Petrova 5:6). Kad se od njih traži da rešavaju pravne stvari, poput Solomona tokom svojih vernih godina, oni treba da mole Jehovu: „Daj dakle sluzi svome srce razumno [„poslušno“, NW], da može suditi narodu tvome i raspoznati dobro i zlo“ (1. Kraljevima 3:9). Poslušno srce će navesti starešinu da na stvari gleda kao što ih vide Jehova i Hrist Isus kako bi odluka donesena na zemlji što je moguće tesnije nalikovala odluci donesenoj na nebu (Matej 18:18-20).
10. Kako svi nadglednici treba da nastoje da oponašaju Isusa u načinu na koji je on postupao s ovcama?
10 Putujući nadglednici i skupštinske starešine na sličan će način nastojati da oponašaju Hrista u načinu na koji je on postupao prema ovcama. Za razliku od fariseja, Isus nije nametao mnoštvo pravila koja je bilo teško slediti (Matej 23:2-11). On je ovcama sličnim osobama rekao: „Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe, i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i naći ćete mir dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako“ (Matej 11:28-30). Premda je istina da svaki hrišćanin mora „svoje breme nositi“, nadglednici treba da upamte Isusov primer i da pomažu svojoj braći da osećaju da je njihov teret hrišćanske odgovornosti „blag“, ’lak‘, i radost ga je nositi (Galatima 6:5).
Teokratska podložnost
11. (a) Kako osoba može poštovati poglavarstvo a ipak ne biti zaista teokratska? Prikaži. (b) Šta znači biti zaista teokratski?
11 Teokratija je vladavina od Boga. To uključuje načelo poglavarstva izraženo u 1. Korinćanima 11:3. Ali, to znači više od toga. Osoba može izgledati da pokazuje poštovanje prema poglavarstvu a ipak ne biti teokratska u punom smislu te reči. Kako bi to moglo biti? Da to prikažemo, demokratija je vladavina naroda, a demokrata se definiše kao „osoba koja veruje u ideale demokratije“. Čovek može tvrditi da je demokratski, imati učešća u izborima, i čak biti aktivan političar. Ali ako se, u svom opštem ponašanju, ruga duhu demokratije i svim načelima koja to uključuje, da li može da se kaže da je on zaista demokratski? Slično tome, da bi bila zaista teokratska, osoba mora činiti više od podlaganja poglavarstvu na neki nominalan način. Ona mora oponašati Jehovine puteve i osobine. Ona mora zaista biti vođena od Jehove na svaki način. A pošto je Jehova svom Sinu dodelio puni autoritet, biti teokratski takođe znači kopirati Isusa.
12, 13. (a) Šta naročito uključuje biti teokratski? (b) Da li teokratska podložnost uključuje slušanje mnoštva pravila? Prikaži.
12 Upamti, Jehova želi voljnu podložnost motivisanu ljubavlju. To je njegov način upravljanja svemirom. On je sama personifikacija ljubavi (1. Jovanova 4:8). Hrist Isus je „odsjaj slave njegove i slika obličja njegova“ (Jevrejima 1:3). On zahteva da njegovi pravi učenici vole jedni druge (Jovan 15:17). Zato biti teokratski uključuje ne samo biti podložan već i biti pun ljubavi. Ta stvar može da se sažme na sledeći način: Teokratija je vladavina od Boga; Bog je ljubav; zato je teokratija vladavina ljubavi.
13 Starešina bi mogao misliti da braća, da bi bila teokratska, treba da slušaju svakakva pravila. Neke starešine prave pravila od predloga koje s vremena na vreme pruža „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45, NW). Na primer, jednom je predloženo da zbog lakšeg upoznavanja braće u skupštini, može biti dobro da se ne sedi uvek na istom mestu u Dvorani Kraljevstva. To je trebalo da bude praktičan predlog, a ne neko kruto pravilo. Ali, neke starešine su možda sklone da to pretvore u pravilo i smatraju da oni koji ga ne slede nisu teokratski. Ipak, može biti mnogo dobrih razloga zbog kojih neki brat ili sestra možda voli da sedi u izvesnom području. Ako starešina s ljubavlju ne uzima takve stvari u obzir, da li je on sam zaista teokratski? Da bi bio teokratski, ’sve što radiš, neka bude u ljubavi‘ (1. Korinćanima 16:14).
Služiti s radošću
14, 15. (a) Kako starešina može izvesnu braću ili sestre lišiti njihove radosti u služenju Jehovi, i zašto to ne bi bilo teokratski? (b) Kako je Isus pokazao da ceni ljubav koju izražavamo svojom službom, pre nego količinu? (v) Šta starešine treba da uzmu u obzir?
14 Biti teokratski takođe znači služiti Jehovi s radošću. Jehova je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11, NW). On želi da mu njegovi obožavaoci služe radosno. Oni koji su pristalice pravila treba da upamte da je među uredbama koje je Izrael morao da ’izvršava‘ bilo sledeće: „Veselićeš se pred Gospodom, Bogom svojim, svačim što budeš imao [„za što se prihvatiš rukom“, DK]“ (Deuteronom 12:1, 18). Ma čega da se prihvatimo u Jehovinoj službi treba da bude radost, a ne teret. Nadglednici mogu mnogo doprineti da braća budu srećna da urade ono što mogu u služenju Jehovi. Nasuprot tome, ako starešine nisu pažljive, oni neku braću mogu lišiti njihove radosti. Ako, na primer, prave poređenja, pohvaljujući one koji su dostigli ili premašili skupštinski prosek sati provedenih u svedočenju i indirektno kritikujući one koji to nisu postigli, kako će se osećati oni koji su možda imali neki opravdani razlog za izveštavanje mnogo manjeg vremena? Zar to ne bi moglo učiniti da se osećaju bespotrebno krivi i lišiti ih njihove radosti?
15 Nekoliko sati koje neko može posvetiti javnom svedočenju može predstavljati veći napor nego mnogo sati koje drugi provedu propovedajući, s obzirom na mlađe godine, bolje zdravlje, i druge okolnosti. U tom pogledu, starešine ne smeju da im sude. Zaista, Isusu je Otac dao ’vlast da sudi‘ (Jovan 5:27). Da li je Isus kritikovao siromašnu udovicu zato što je njen prinos bio manji od proseka? Ne, on je bio u stanju da oseti ono čega su je zaista koštala ta dva mala novčića. Oni su bili ’sve što je imala, sva njena hrana‘. Kakvu su duboku ljubav prema Jehovi oni predstavljali! (Marko 12:41-44). Da li starešine treba da budu išta manje osetljive na ljubazne napore onih čije je sve brojno ispod „proseka“? Što se tiče ljubavi prema Jehovi, takvi napori mogu biti dosta iznad proseka!
16. (a) Ako nadglednici koriste brojeve u svojim govorima, zašto im je potrebna razboritost i dobra ravnoteža? (b) Kako se braći najbolje može pomoći da povećaju svoju službu?
16 Da li ove primedbe sada treba pretvoriti u neko novo „pravilo“ da brojeve — čak i proseke — nikada ne treba spominjati? Ni u kom slučaju! Radi se o tome da nadglednici treba da nađu ravnotežu između ohrabrivanja braće da prošire svoju službu i pomaganja da čine ono što mogu s radošću (Galatima 6:4). U Isusovoj ilustraciji o talentima, gospodar je poverio svoj posed svojim robovima „svakome prema njegovoj moći“ (Matej 25:14, 15). Starešine na sličan način treba da uzmu u obzir mogućnosti svakog objavitelja Kraljevstva. To zahteva razboritost. Sasvim je moguće da je nekima stvarno potrebno ohrabrenje da učine više. Oni mogu ceniti pomoć da bolje organizuju svoju aktivnost. U svakom slučaju, ako može da im se pomogne da ono što mogu rade s radošću, ta radost će ih verovatno ojačati da prošire svoju hrišćansku aktivnost tamo gde je to moguće (Nehemija 8:10; Psalam 59:17 [59:16, DK]; Jeremija 20:9).
Mir koji dolazi od radosne podložnosti
17, 18. (a) Kako nam radosna podložnost može doneti mir i pravednost? (b) Šta može biti naše ako zaista poklanjamo pažnju Božjim zapovestima?
17 Radosno podlaganje Jehovinom zakonskom suverenitetu donosi nam veliki mir. Psalmista je rekao u molitvi Jehovi: „Veliki mir imaju koji tvoj zakon ljube; u njih nema spoticanja“ (Psalam 119:165). Slušajući Božji zakon, mi donosimo korist sebi. Jehova je rekao Izraelu: „Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev: Ja, Gospod, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići. Oh da si ti zapovesti moje slušao! Mir bi tvoj kao reka bio, sreća tvoja kao valovi morski“ (Isaija 48:17, 18).
18 Hristova otkupna žrtva donosi nam mir s Bogom (2. Korinćanima 5:18, 19). Ako imamo veru u Hristovu otkupljujuću krv i savesno nastojimo da se borimo protiv naših slabosti i vršimo Božju volju, mi nalazimo olakšanje od osećanja krivice (1. Jovanova 3:19-23). Takva vera, poduprta delima, pruža nam pravedan položaj pred Jehovom i divnu nadu preživljavanja ’velike nevolje‘ i večnog življenja u Jehovinom novom svetu (Otkrivenje 7:14-17, DK; Jovan 3:36; Jakov 2:22, 23). Sve to može biti naše ako zaista budemo ’slušali njegove zapovesti‘.
19. Od čega zavisi naša sreća sada i naša nada u večni život, i kako je David izrazio naše srdačno uverenje?
19 Da, naša sreća sada i naša nada u večni život na rajskoj zemlji okreće se oko naše radosne podložnosti Jehovinom autoritetu kao Suverenog Gospoda svemira. Delimo uvek osećanja Davida, koji je rekao: „Tebi, Gospode, pripada veličanstvo, moć i čast, večnost i slava, jer je tvoje sve što je na nebu i na zemlji; tebi pripada, Gospode, kraljevstvo, jer si ti svrh svega veličanstveno uzvišen! A sad te mi, Bože naš, slavimo i hvalimo ime tvoje slavno“ (1. Letopisa 29:11, 13).
Tačke koje treba upamtiti
◻ Kakvu vrstu podložnosti i poslušnosti Jehova želi da pokazuju njegove sluge?
◻ Kako je Isus bio nagrađen za svoju poslušnost, i šta moramo dokazati našim načinom postupanja?
◻ Kako svi nadglednici treba da oponašaju Isusa u načinu na koji je on postupao s ovcama?
◻ Šta je uključeno u to da se bude teokratski?
◻ Kakve nam blagoslove donosi radosna podložnost?
[Slika na 24. strani]
Starešine ohrabruju stado da radosno urade ono što mogu
[Slika na 26. strani]
Jehova je zadovoljan onima koji ga slušaju od srca