Ne žalostite Jehovin sveti duh
„Ne žalostite Božji sveti duh, kojim ste zapečaćeni“ (EF. 4:30)
1. Šta je Jehova učinio za milione ljudi i koju odgovornost oni imaju?
JEHOVA je učinio nešto posebno za milione ljudi koji žive u ovom svetu prepunom problema. Omogućio im je da mu se približe preko njegovog jedinorođenog Sina, Isusa Hrista (Jov. 6:44). I ti si jedan od njih ako si se predao Bogu i ako živiš u skladu s tim predanjem. Kao neko ko se krstio u ime svetog duha, imaš odgovornost da se ponašaš u skladu s tim duhom (Mat. 28:19).
2. Koja ćemo pitanja osmotriti?
2 Mi koji ’sejemo u duh‘ oblačimo novu ličnost (Gal. 6:8; Ef. 4:17-24). Međutim, apostol Pavle nas savetuje i upozorava da ne žalostimo Božji sveti duh. (Pročitati Efešanima 4:25-32.) Sada ćemo malo detaljnije analizirati njegov savet. Na šta je Pavle mislio kada je govorio o žalošćenju Božjeg duha? Kako je uopšte moguće da neko ko se predao Jehovi žalosti njegov duh? I kako možemo izbeći da nam se tako nešto desi?
Na šta je Pavle mislio
3. Kako bi objasnio šta znače reči iz Efešanima 4:30?
3 Pogledajmo najpre Pavlove reči zabeležene u Efešanima 4:30. On je napisao: „Ne žalostite Božji sveti duh, kojim ste zapečaćeni za dan kad će vas otkupnina osloboditi.“ Pavle nije želeo da njegovi dragi suvernici ugroze svoj dobar odnos s Bogom. Oni su Jehovinim duhom ’zapečaćeni za dan kad će ih otkupnina osloboditi‘. Božji duh je bio i još uvek je pečat, to jest „zalog za ono što će doći“, koji je dat pomazanicima koji čuvaju svoju besprekornost (2. Kor. 1:22). Taj pečat znači da su oni Božje vlasništvo i da će dobiti život na nebu. Broj onih koji će biti konačno zapečaćeni iznosi 144 000 (Otkr. 7:2-4).
4. Zašto je važno da ne žalostimo Božji duh?
4 Ako neki hrišćanin žalosti duh to može biti prvi korak koji vodi do toga da Božji sveti duh potpuno prestane da deluje u njegovom životu. Da je to moguće vidi se iz onoga što je David rekao nakon što je počinio greh s Vitsavejom. David je pokajnički molio Jehovu: „Nemoj me odbaciti od lica svoga, i sveti duh svoj nemoj uzeti od mene“ (Ps. 51:11). Samo pomazanici koji budu ’verni sve do smrti‘ dobiće „krunu“ besmrtnog života na nebu (Otkr. 2:10, fusnota; 1. Kor. 15:53). Hrišćanima koji imaju nadu da će živeti na zemlji takođe je potreban sveti duh kako bi ostali besprekorni pred Bogom i dobili dar života na temelju vere u Hristovu otkupnu žrtvu (Jov. 3:36; Rimlj. 5:8; 6:23). Zato svi moramo paziti da ne žalostimo Jehovin sveti duh.
Kako bi hrišćanin mogao da žalosti duh?
5, 6. Kako bi hrišćanin mogao da žalosti Jehovin duh?
5 Kao Bogu predani hrišćani nećemo žalostiti sveti duh ako ’živimo po duhu‘, jer nas tada neće savladati neispravne telesne želje i nećemo se ponašati onako kako se Bogu ne bi dopalo (Gal. 5:16, 25, 26). Ali to bi moglo da se promeni. Mogli bismo u izvesnoj meri žalostiti Božji duh tako što bismo polako, možda i skoro neprimetno, počeli da se ponašamo na način koji se osuđuje u Božjoj Reči koja je nadahnuta svetim duhom.
6 Ako stalno idemo protiv vođstva svetog duha, žalostićemo ga, to jest žalostićemo Jehovu od koga i potiče taj duh. Razmatrajući Efešanima 4:25-32 videćemo kako treba da se ponašamo, što će nam pomoći da ne žalostimo Božji duh.
Šta će nam pomoći da ne žalostimo duh
7, 8. Objasni zašto moramo biti istinoljubivi.
7 Moramo biti istinoljubivi. Prema Efešanima 4:25, Pavle je napisao: „Sada kad ste odbacili laž, govorite istinu svaki svom bližnjem, jer smo udovi koji pripadaju jedni drugima.“ Pošto smo ujedinjeni kao „udovi koji pripadaju jedni drugima“, nipošto ne smemo da budemo neiskreni niti da namerno pokušavamo da svoje suvernike navedemo na neki pogrešan zaključak, jer bi to bilo isto kao i da ih lažemo. Svako ko uporno tako radi na kraju će izgubiti dobar odnos s Bogom (Posl. 3:32).
8 Ako neko obmanjuje druge rečima i postupcima, to može narušiti jedinstvo u skupštini. Zato treba da budemo poput proroka Danila, kod koga se nije moglo naći ništa nepošteno (Dan. 6:4). Treba da zadržimo na umu ono što je Pavle rekao hrišćanima s nebeskom nadom, a to je da svi članovi ’Hristovog tela‘ pripadaju jedni drugima i da treba da ostanu ujedinjeni sa Isusovim istinoljubivim pomazanim sledbenicima (Ef. 4:11, 12). I oni koji se nadaju večnom životu na rajskoj zemlji moraju govoriti istinu i time podupirati jedinstvo koje vlada među našom braćom širom sveta.
9. Zašto je veoma važno da poslušamo savete iz Efešanima 4:26, 27?
9 Moramo se suprotstavljati Đavolu, ne pružajući mu priliku da nam u duhovnom smislu naškodi (Jak. 4:7). Sveti duh nam pomaže da se odupremo Satani. Na primer, mi se odupiremo Satani tako što ne dozvoljavamo da nas obuzme bes. Pavle je napisao: „Ako se gnevite, nemojte grešiti. Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev. I ne dajte Đavolu priliku da deluje“ (Ef. 4:26, 27). Čak i ako stvarno imamo razloga da budemo ljuti, odmah se pomolimo u sebi jer će nam to pomoći da budemo ’staloženog duha‘ i da pokažemo samosavladavanje, umesto da uradimo nešto čime bismo žalostili Božji duh (Posl. 17:27). Zato nemojmo dozvoliti sebi da i dalje osećamo gnev i da tako pružimo Satani priliku da nas navede da uradimo nešto što je zlo (Ps. 37:8, 9). Jedan način na koji mu se možemo odupreti jeste da u skladu sa Isusovim savetima odmah rešavamo razmirice (Mat. 5:23, 24; 18:15-17).
10, 11. Zašto ne smemo da krademo niti da budemo nepošteni?
10 Ne smemo podleći iskušenju da krademo ili da budemo nepošteni. Što se tiče krađe, Pavle je napisao: „Ko je krao, više da ne krade, nego neka vredno radi, čineći dobro svojim rukama, da ima šta dati onome ko je u oskudici“ (Ef. 4:28). Ako bi neki Bogu predani hrišćanin krao, on bi zapravo „oskrnavio ime svog Boga“ jer bi ga osramotio (Posl. 30:7-9). Čak ni siromaštvo nije opravdanje za krađu. Oni koji vole Boga i bližnje znaju da krađa nikada nije opravdana (Mar. 12:28-31).
11 Pavle spominje ne samo šta ne smemo da radimo već i šta treba da radimo. Ako živimo i hodimo po svetom duhu, vredno ćemo raditi kako bismo podmirili potrebe svoje porodice, a i da bismo imali ’šta da damo onome ko je u oskudici‘ (1. Tim. 5:8). Isus i apostoli su izdvajali novac za siromašne, ali je izdajnik Juda Iskariotski uzimao od tog novca (Jov. 12:4-6). Njega sigurno nije vodio sveti duh. Pošto nas vodi Božji duh, mi poput Pavla ’u svemu pošteno postupamo‘ (Jevr. 13:18). Tako ne žalostimo Jehovin sveti duh.
12, 13. (a) Kakve reči ne smeju biti deo našeg govora, prema Efešanima 4:29? (b) Kakve treba da budu naše reči?
12 Moramo paziti šta pričamo. Pavle je napisao: „Nikakva ružna reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo ona koja je dobra, da prema potrebi izgrađuje druge i da bude na korist onima koji je slušaju“ (Ef. 4:29). Pavle još jednom kaže ne samo šta ne smemo da radimo već i šta treba da radimo. Pod uticajem Božjeg duha bićemo podstaknuti da govorimo ono što je ’dobro, što izrađuje druge i što je na korist onima koji slušaju‘. Takođe, ne smemo da dozvolimo da neka „ružna reč“ izađe iz naših usta. Grčka reč koja je ovde prevedena rečju „ružna“ koristila se da bi se ukazalo na pokvareno voće, ribu ili meso. Kao što nam je takva hrana odvratna, tako nam je odvratan i govor koji Jehova smatra lošim.
13 Naše reči treba da budu pristojne, ljubazne, ’solju začinjene‘ (Kol. 3:8-10; 4:6). Ljudi po našem govoru treba da zapaze da smo drugačiji. Zato uvek govorimo ono što je ’dobro i što izgrađuje druge‘ i tako ćemo se osećati poput psalmiste koji je u pesmi rekao: „Neka ti reči usta mojih i razmišljanja srca moga budu ugodni, Jehova, Steno moja i Otkupitelju moj“ (Ps. 19:14).
14. Šta moramo odbaciti, prema Efešanima 4:30, 31?
14 Moramo odbaciti gorčinu, gnev, pogrdan govor i svu zloću. Nakon što je spomenuo da ne treba da žalostimo Božji duh, Pavle je napisao: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas zajedno sa svom zloćom“ (Ef. 4:30, 31). Pošto smo nesavršeni, svi se moramo mnogo truditi da bismo kontrolisali svoje misli i postupke. Ako bismo dozvolili da „zlobna gorčina i gnev i srdžba“ ovladaju nama, onda bismo žalostili Božji duh. Isto bi bilo ako bismo bili zlopamtila, ako bismo gajili ozlojeđenost i ako ne bismo hteli da se pomirimo sa onim ko nas je povredio. Čak i ako bismo samo počeli da ignorišemo savete iz Biblije kod nas bi se mogle razviti crte koje mogu voditi do greha protiv svetog duha, što bi moglo imati katastrofalne posledice.
15. Šta treba da uradimo ako nam je učinjena neka nepravda?
15 Treba da budemo ljubazni, saosećajni i spremni da opraštamo. Pavle je napisao: „Budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio vama“ (Ef. 4:32). Čak i ako nas je jako povredila neka nepravda koja nam je učinjena, opraštajmo, kao što i Bog nama oprašta (Luka 11:4). Pretpostavimo da je neki suvernik rekao nešto loše o nama. U želji da to rešimo, mi mu prilazimo. On pokazuje da mu je stvarno žao i moli nas da mu oprostimo. Mi mu opraštamo, ali potrebno je još nešto. U Levitskoj 19:18 piše: „Ne osvećuj se i ne budi kivan na sinove svog naroda. Voli svog bližnjeg kao samog sebe. Ja sam Jehova.“
Budimo oprezni
16. Navedi primer koji pokazuje da neke stvari u svom životu treba da menjamo kako ne bismo žalostili Jehovin duh.
16 Čak i kad smo sami, mogli bismo doći u iskušenje da uradimo nešto što se ne dopada Bogu. Na primer, možda neki brat sluša muziku koja nije za hrišćane. Na kraju ga muči savest jer ignoriše biblijske savete koji su izneti u publikacijama ’vernog i razboritog roba‘ (Mat. 24:45). On se možda moli u vezi s tim problemom i možda se priseća Pavlovih reči iz Efešanima 4:30. Čvrsto rešen da ne čini ništa čime bi žalostio Božji duh, odlučuje da ubuduće ne sluša takvu muziku. Jehova će blagosloviti ispravan stav koji taj brat pokazuje. Zato uvek pazimo da ne žalostimo Božji duh.
17. Šta se može desiti ako nismo oprezni i ako se ne molimo?
17 Ako nismo oprezni i ako se ne molimo, moglo bi se desiti da podlegnemo nekoj nečistoj ili neispravnoj navici kojom bismo žalostili duh. Pošto je sveti duh sila koju Jehova koristi da bi izvršio svoju volju, taj duh uvek deluje u skladu s Jehovinom ličnošću. Dakle, kada radimo nešto što je loše, moglo bi se desiti da žalostimo sveti duh, a to sigurno nikada ne bismo želeli (Ef. 4:30). Pismoznalci u prvom veku su tvrdili da je Isus činio čuda uz pomoć Satane, i to im je bio greh. (Pročitati Marka 3:22-30.) Ti Hristovi neprijatelji su ’hulili na sveti duh‘ i tako su počinili neoprostiv greh. Nemojmo nikada dozvoliti da nam se to desi!
18. Kako možemo znati da nismo počinili neoprostiv greh?
18 Budući da nipošto ne želimo da počinimo neoprostiv greh, trebalo bi da imamo na umu ono što je Pavle rekao o žalošćenju duha. Ali šta ako smo počinili neki ozbiljan greh? Ako smo se pokajali i ako smo dobili pomoć od starešina, možemo smatrati da nam je Bog oprostio i da nismo počinili greh protiv svetog duha. Bog nam može pomoći da ni na koji način više ne žalostimo njegov duh.
19, 20. (a) Šta ne bismo smeli da radimo? (b) Šta treba čvrsto da rešimo?
19 Zahvaljujući delovanju Božjeg svetog duha, među Božjim narodom vlada ljubav, radost i jedinstvo (Ps. 133:1-3). Zato treba da pazimo da ne žalostimo duh time što bismo ogovarali nekoga ili govorili nešto čime bismo umanjivali poštovanje prema duhom naimenovanim pastirima (Dela 20:28; Juda 8). Treba da podupiremo jedinstvo i međusobno poštovanje unutar skupštine. Sigurno ne bi trebalo da stvaramo grupe među Božjim narodom. Pavle je napisao: „Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospoda Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da među vama ne bude podela, nego da budete potpuno ujedinjeni istim umom i istim načinom razmišljanja“ (1. Kor. 1:10).
20 Jehova želi i može da nam pomogne da ne činimo ništa čime bismo žalostili njegov duh. Nastavimo da se molimo za sveti duh i budimo čvrsti u odluci da ga ne žalostimo. Nastavimo da ’sejemo u duh‘ i iskreno tražimo njegovo vođstvo, sada i u svu večnost.
Kako bi odgovorio?
• Šta znači žalostiti Božji duh?
• Kako bi neko ko je predan Jehovi mogao da žalosti njegov duh?
• Šta će nam pomoći da ne žalostimo sveti duh?
[Slika na 30. strani]
Odmah rešavaj nesuglasice
[Slika na 31. strani]
S kakvim bi se plodovima mogle uporediti tvoje reči?