Ceniti hrišćanske skupove
„Da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, da ne ostavljamo svoje skupštine“ (JEVREJIMA 10:24, 25, Ča).
1, 2. (a) Zašto je prednost posetiti neki skup pravih hrišćana? (b) U kom smislu je Isus prisutan na skupovima svojih sledbenika?
KAKVA je prednost posetiti neki hrišćanski skup, bilo da se sastoji od manje od deset ili od nekoliko hiljada obožavalaca Jehove, jer Isus je rekao: „Gde su dva ili tri koji su sabrani u ime moje, tu sam ja među njima“ (Matej 18:20). Istina, kada je dao to obećanje, Isus je diskutovao o pravnim stvarima koje treba ispravno da rešavaju oni koji predvode u skupštini (Matej 18:15-19). Ali, da li se Isusove reči u načelu mogu primeniti i na sve hrišćanske skupove koji počinju i završavaju molitvom u njegovo ime? Da. Seti se da je, kada je opunomoćio svoje sledbenike da vrše delo pravljenja učenika, Isus obećao: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta“ (Matej 28:20).
2 Ne može biti nikakve sumnje da je Poglavar hrišćanske skupštine, Gospod Isus Hrist, živo zainteresovan za sve skupove svojih vernih sledbenika. Štaviše, možemo biti sigurni da je on prisutan s njima posredstvom Božjeg svetog duha (Dela apostolska 2:33; Otkrivenje 5:6). Jehova Bog je takođe zainteresovan za naše sastajanje. Primarna svrha takvih sastanaka je da se Bogu daje hvala „na skupštinama“ (Psalam 26:12). Naše posećivanje skupštinskih sastanaka dokaz je naše ljubavi prema njemu.
3. Iz kojih važnih razloga cenimo hrišćanske skupove?
3 Postoje i drugi dobri razlozi zbog kojih cenimo hrišćanske skupove. Pre nego što je napustio zemlju, Isus Hrist je naimenovao svoje pomazane učenike da deluju kao „verni i razboriti rob“ u obezbeđivanju pravovremene duhovne hrane domaćinstvu vere (Matej 24:45, NW). Važan način da se takvo duhovno hranjenje sprovede jeste putem skupštinskih sastanaka kao i većih okupljanja — većih skupova i kongresa. Gospod Isus Hrist vodi tog vernog roba u obezbeđivanju bitnih informacija na takvim skupovima za sve one koji žele da prežive kraj ovog zlog sistema, i da dobiju život u Božjem pravednom novom svetu.
4. Kakav opasan „običaj“ je spomenut u Bibliji, i šta će nam pomoći da ga izbegnemo?
4 Dakle, nijedan hrišćanin ne sme sebi dozvoliti da razvije opasan običaj koji je primetio apostol Pavle, o čemu je pisao: „Pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan“ (Jevrejima 10:24, 25, Ča). Meditiranje o prednosti i koristima posećivanja hrišćanskih skupova, pomoći će nam da lojalno i svesrdno podupiremo takve skupove.
Sastanci koji izgrađuju
5. (a) Kakav efekat naš govor treba da ima na sastancima? (b) Zašto ne treba da odugovlačimo s pozivanjem zainteresovanih osoba da posećuju sastanke?
5 Pošto se hrišćani mole da Jehovin sveti duh deluje na hrišćanskim sastancima, svaki pojedini posetilac treba dati sve od sebe da postupa u skladu s tim duhom i ’da ne ožalošćava Božji sveti duh‘ (Efescima 4:30). Kad je apostol Pavle napisao te nadahnute reči, on je razmatrao ispravnu upotrebu govora. Ono što kažemo treba uvek da bude upotrebljeno ’na uzdizanje — gde je potrebno, da slušaocima bude blagotvorno‘ (Efescima 4:29, Ča). To je naročito važno na hrišćanskim skupovima. U svom pismu Korinćanima, Pavle je naglasio potrebu da sastanci budu izgrađujući, poučni i ohrabrujući (1. Korinćanima 14:5, 12, 19, 26, 31). Svi prisutni izvlače koristi iz takvih sastanaka, uključujući i nove posetioce, koji mogu s pravom da zaključe: ’Bog je s vama‘ (1. Korinćanima 14:25). Iz tog razloga, ne treba da odugovlačimo s pozivanjem novozainteresovanih da se sastaju s nama, jer će to ubrzati njihov duhovni napredak.
6. Koji su neki faktori koji pomažu da sastanak bude izgrađujuć?
6 Svi kojima su dodeljeni govori, intervjui, ili prikazi na nekom hrišćanskom sastanku, žele da zasiguraju da je njihov govor i izgrađujuć i u skladu s Božjom pisanom Rečju, Biblijom. Osim iznošenja tačnog govora, mi treba da izražavamo osećanja i emocije koje su u skladu s ljubaznim ličnostima Boga i Hrista. Ako svi koji iznose neki deo u programu sastanka imaju na umu odražavanje ’plodova Božjeg duha‘, kao što su radost, dugotrpljivost i vera, onda će se svi prisutni sigurno osećati izgrađeno (Galatima 5:22, 23).
7. Kako svi prisutni mogu doprineti tome da skup bude izgrađujuć?
7 Iako samo malo njih mogu imati tačke u programu skupštinskih sastanaka, svi mogu doprineti jednom izgrađujućem skupu. Često su tu prilike da publika odgovara na pitanja. To su prilike za javno objavljivanje naše vere (Rimljanima 10:9). Nikada ne treba da se koriste kao prilika da unapređujemo svoje lične ideje, da se hvalimo svojim ličnim dostignućima niti da kritikujemo nekog suvernika. Zar to ne bi žalostilo Božji duh? Nesuglasice sa suvernicima se najbolje rešavaju privatno, u duhu ljubavi. Biblija kaže: „Budite jedan drugome dobri, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je Bog u Hristu vama oprostio“ (Efescima 4:32). Kakvu nam divnu priliku hrišćanski skupovi pružaju za primenjivanje ovog finog saveta! S tim ciljem, mnogi dolaze na sastanke rano i ostaju i kad se završe. To takođe pomaže novozainteresovanima, koji imaju posebnu potrebu da osete dobrodošlicu. Na taj način svi predani hrišćani igraju ulogu u doprinošenju da sastanci budu izgrađujući tako što ’paze jedni na druge i međusobno se podstiču na ljubav i dobra dela‘.
Dobro se pripremi
8. (a) Kakve pohvalne žrtve neki prave da bi posećivali sastanke? (b) Kakav primer pruža Jehova kao pastir?
8 Dok za nekog može biti relativno lako da prisustvuje hrišćanskim sastancima, za druge to zahteva stalnu žrtvu. Na primer, hrišćanska majka koja mora da radi na svetskom poslu da bi pomogla oko osnovnih potreba svog domaćinstva, obično dolazi kući s posla umorna. Ona zatim možda mora da pripremi obrok i da pomaže deci da se spreme za sastanak. Drugi hrišćani možda moraju da prevale dug put da bi stigli na sastanke, ili su možda ograničeni bolestima ili starošću. Jehova Bog sigurno razume situaciju svakog vernog posetioca sastanka, baš kao što pastir pun ljubavi razume posebne potrebe pojedinačnih ovaca u svom stadu. „Kao pastir će“, kaže Biblija, „[Jehova] stado svoje pasti, u naručje svoje uzeće jaganjce, nosiće ih u nedrima i vodiće dojilice“ (Isaija 40:11).
9, 10. Kako možemo izvući najviše koristi iz sastanaka?
9 Oni koji moraju da prave velike žrtve kako bi bili redovni na sastancima možda su ograničeni u količini vremena koje mogu provesti u pripremanju materijala za razmatranje. Držanjem koraka s nedeljnim rasporedom čitanja Biblije, prisustvovanje Teokratskoj školi službe je nagradonosnije. Slično tome, pripremanje unapred za druge sastanke, kao što su Studij Kule stražare i Skupštinski studij knjige, čini da ti sastanci budu korisniji. Time što unapred čitaju studijski materijal i što osmatraju bar neke od navedenih biblijskih stihova, oni s porodičnim situacijama koje odnose vreme biće spremniji za smisaono učešće u tim važnim biblijskim razmatranjima.
10 Drugi, čije su okolnosti manje ograničavajuće, mogu provesti više vremena u pripremanju za sastanke. Na primer, oni mogu istraživati stihove koji su navedeni ali nisu citirani. Tako se svi mogu pripremiti da izvuku najviše iz sastanaka i da svojim govorima i komentarima imaju lepo učešće u izgradnji skupštine. Time što su dobro pripremljeni, starešine i sluge pomoćnici će pružiti izvrstan primer u davanju kratkih, sažetih odgovora. Iz poštovanja prema Jehovinim pripremama, prisutni će izbegavati svaki postupak koji odvraća pažnju dok su sastanci u toku (1. Petrova 5:3).
11. Zašto je potrebna samodisciplina da bismo se pripremali za sastanke?
11 Aktivnosti i zabave koje nisu bitne za naše duhovno zdravlje mogu nam progutati previše vremena. Ako je tako, treba da se preispitamo i da ’ne budemo nerazumni‘ u pogledu korišćenja svog vremena (Efescima 5:17). Naš cilj treba da bude da ’iskupljujemo vreme‘ od manje važnih stvari kako bismo proveli više vremena u ličnom biblijskom studiju i pripremi za sastanke, kao i u službi za Kraljevstvo (Efescima 5:16, NW). Istina, to nije uvek lako, i zahteva samodisciplinu. Mladi koji tome poklanjaju pažnju postavljaju izvrstan temelj za budući napredak. Pavle je svom mlađem pratiocu Timoteju pisao: „Bavi se tim stvarima [Pavlovim savetom Timoteju], sav se njima posveti, da napredak tvoj bude svakome jasan“ (1. Timoteju 4:15).
Primeri iz Božje Reči
12. Kakav izvanredan primer je ostavila Samuilova porodica?
12 Osmotrimo izvrstan primer koji je ostavila Samuilova porodica, koja je redovno učestvovala u pripremama za okupljanje sa suobožavaocima kada je Božji šator bio smešten u Silomu. Samo se od muškaraca zahtevalo da godišnje prisustvuju prazničnim proslavama. Ali Samuilov otac, Elkana, sa sobom je vodio celu svoju porodicu, kad „iđaše svake godine iz svog grada u Silom, da se pokloni i prinese žrtve Gospodu nad vojskama“ (1. Samuilova 1:3-5). Samuilov rodni grad, Ramatajim-Sofim, bio je verovatno smešten blizu obale u današnjem Rentisu u podnožju „gore Jefremove“ (1. Samuilova 1:1). Stoga bi to putovanje u Silom obuhvatalo put od oko 30 kilometara, što predstavlja jedno zamorno putovanje zapregom u to vreme. To je Elkanina porodica lojalno činila „svake godine, svaki put kad [oni] iđaše u dom Gospodnji“ (1. Samuilova 1:7).
13. Kakav primer su ostavili verni Jevreji tokom Isusovog vremena na zemlji?
13 Isus je takođe odrastao kao deo velike porodice. Svake godine ta porodica je putovala iz Nazareta oko 100 kilometara na jug da bi prisustvovala prazniku Pashe u Jerusalimu. Postoje dva moguća puta kojim su mogli da idu. Direktniji put je obuhvatao silazak u dolinu Megido, a zatim uspon od oko 600 metara kroz područje Samarije i dalje do Jerusalima. Drugi popularan put bio je onaj kojim je Isus išao na svom poslednjem putovanju za Jerusalim 33 n. e. Taj je obuhvatao pešačenje Jordanskom dolinom do ispod nivoa mora sve dok se ne stigne do ’krajeva Judeje s one strane Jordana‘ (Marko 10:1, Ča). S te tačke, ’put do Jerusalima‘ čini razdaljinu od oko 30 kilometara, uključujući i uspon od više od 1 100 metara (Marko 10:32). Mnoštva vernih slavljenika praznika redovno su prevaljivala taj naporan put od Galileje do Jerusalima (Luka 2:44). Kakav divan primer za Jehovine sluge u bogatim zemljama danas, od kojih mnogi mogu prisustvovati hrišćanskim skupovima s relativnom lakoćom, zahvaljujući savremenim oblicima prevoza!
14, 15. (a) Kakav primer je ostavila Ana? (b) Šta možemo naučiti iz odličnog stava koji ispoljavaju neki novi posetioci sastanaka?
14 Još jedan primer je primer 84-godišnje udovice Ane. Biblija kaže da ona „ne napuštaše hrama“ (Luka 2:37). Osim toga, Ana je pokazivala ljubazno zanimanje za druge. Videvši bebu Isusa i saznavši da je obećani Mesija, šta je ona uradila? Zahvalila je Bogu i „govoraše o Isusu svima koji čekahu izbavljenje Jerusalima“ (Luka 2:38). Kakav divan stav, primer za hrišćane danas!
15 Da, prisustvovanje i učestvovanje na našim sastancima treba da bude takvo uživanje da, poput Ane, nikada ne želimo da izostanemo. Mnogi novi se osećaju baš tako. Izašavši iz tame u Božje divno svetlo, oni žele da saznaju sve što mogu, i mnogi izražavaju veliko oduševljenje za hrišćanske sastanke. S druge strane, oni koji su duže u istini moraju da se čuvaju od ’napuštanja svoje prve ljubavi‘ (Otkrivenje 2:4). Ozbiljni zdravstveni problemi ili drugi faktori koji su van čovekove kontrole, mogu povremeno ograničiti prisustvovanje sastancima. Ali nikada ne treba da dozvolimo materijalizmu, rekreaciji ili nedostatku zanimanja da nas navedu da budemo nepripremljeni, pasivni ili neredovni posetioci sastanaka (Luka 8:14).
Najbolji primer
16, 17. (a) Kakav je bio Isusov stav prema duhovnim okupljanjima? (b) Koji dobar običaj svi hrišćani treba da nastoje slediti?
16 Isus je ostavio izvanredan primer u pokazivanju cenjenja za duhovna okupljanja. U mladosti, sa 12 godina, on je ispoljio svoju ljubav prema Božjem domu u Jerusalimu. Njegovi roditelji su mu izgubili trag, ali su ga na kraju pronašli kako diskutuje o Božjoj Reči s učiteljima u hramu. U odgovoru na zabrinutost svojih roditelja, Isus je s poštovanjem pitao: „Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca?“ (Luka 2:49, Ča). U podložnosti, mladi Isus se vratio sa svojim roditeljima u Nazaret. Tamo je nastavio da pokazuje svoju ljubav prema sastancima za obožavanje tako što je redovno bio prisutan u sinagogi. Tako, kad je započeo svoju službu, Biblija izveštava: „I dođe u Nazaret, gde beše odgojen, i po običaju svome uđe u dan subotni u sinagogu. On ustade da čita.“ Kad je Isus pročitao i objasnio Isaiju 61:1, 2, prisutni ’se divljahu rečima milosti koje izlažahu iz usta njegovih‘ (Luka 4:16, 22, kurziv naš).
17 Hrišćanski sastanci danas slede taj isti osnovni obrazac. Kad se sastanak otvori s pesmom hvale i molitvom, čitaju se i objašnjavaju stihovi iz Biblije (ili stihovi citirani u biblijskom studijskom materijalu). Pravi hrišćani su pod obavezom da oponašaju taj dobar običaj Isusa Hrista. Koliko im god okolnosti to dozvoljavaju, oni uživaju u redovnom prisustvovanju hrišćanskim skupovima.
Primeri iz savremenog doba
18, 19. Koje sjajne primere u pogledu sastanaka, većih skupova i kongresa postavljaju braća u manje bogatim zemljama?
18 U manje bogatim delovima sveta, mnoga naša braća i sestre pružaju dobar primer cenjenja za hrišćanske skupove. U Mozambiku, jednom oblasnom nadgledniku, Orlandu, i njegovoj ženi Ameliji, trebalo je 45 sati da pešače oko 90 kilometara preko jedne visoke planine da bi služili na jednom većem skupu. Zatim su u povratku morali da prevale taj isti put da bi služili na sledećem većem skupu. Orlando je skromno izvestio: „Imali smo osećaj da nismo učinili ništa kada smo sreli braću iz skupštine Bava. Da bi prisustvovali tom većem skupu i vratili se svojim kućama, braći je bilo potrebno šest dana da pešače oko 400 kilometara, a među njima je bio i jedan brat koji ima 60 godina!“
19 Kako je s cenjenjem nedeljnih skupštinskih sastanaka? Kašvašva Ndžamba je jedna krhka sestra u svojim 70-im. Ona živi u Kaisososiju, jednom seocetu oko 5 kilometara od Dvorane Kraljevstva u Runduu, u Namibiji. Da bi posećivala sastanke, ona do tamo i nazad pešači ukupno 10 kilometara kroz grmlje. Drugi su bili opljačkani duž tog puta, ali Kašvašva i dalje dolazi. Većina sastanaka se vodi na jezicima koje ona ne razume. Kako onda izvlači koristi iz prisustvovanja? „Tako što pratim stihove“, kaže Kašvašva, „nastojim da shvatim o čemu se govori.“ Ali ona je nepismena, pa kako onda prati stihove? „Slušam stihove koje znam napamet“, odgovara ona. A tokom godina, zapamtila je priličan broj stihova. Da bi poboljšala svoju sposobnost da koristi Bibliju, ona posećuje kurs za opismenjavanje koji je organizovala skupština. „Volim da posećujem sastanke“, kaže ona. „Uvek ima novih stvari za učenje. Volim da se družim s braćom i sestrama. Iako ne mogu da razgovaram sa svima njima, oni uvek dolaze da me pozdrave. I što je najvažnije, znam da posećivanjem sastanaka radujem Jehovino srce.“
20. Zašto ne smemo zaboravljati naše hrišćanske skupove?
20 Poput Kašvašve, milioni obožavalaca Jehove širom sveta pokazuju pohvale vredno cenjenje za hrišćanske sastanke. Dok Sotonin svet srlja ka uništenju, mi sebi ne možemo dozvoliti da zaboravljamo na naše sastajanje. Umesto toga, ostanimo duhovno budni i pokažimo duboko cenjenje za sastanke, veće skupove i kongrese. To neće samo obradovati Jehovino srce nego ćemo i mi izvući bogate koristi dok učestvujemo u božanskoj pouci koja vodi do večnog života (Poslovice 27:11; Isaija 48:17, 18; Marko 13:35-37).
Pitanja za ponavljanje
◻ Zašto je prednost prisustvovati hrišćanskim skupovima?
◻ Kako svi prisutni mogu doprineti tome da sastanak bude izgrađujuć?
◻ Koji istaknuti primer je ostavio Isus Hrist?
◻ Koja se pouka može izvući od braće u manje bogatim zemljama?
[Okvir na 17. strani]
Oni cene sedmične sastanke
Milioni ljudi žive u gradovima koji su pogođeni siromaštvom i kriminalom. Uprkos takvim okolnostima, pravi hrišćani među njima pokazuju pohvale vredno cenjenje za hrišćanske skupove. Jedan starešina koji služi u jednoj od skupština u Sovetu, u Kautengu u Južnoj Africi, izveštava: „U jednoj skupštini od 60 Svedoka i nekrštenih objavitelja, na našim sastancima imamo između 70 i 80 prisutnih, a nekad i više. Iako braća i sestre ne putuju daleko da bi prisustvovali, situacija u tom delu Soveta je oštra. Jednom bratu su zabili nož u leđa dok je išao na sastanak. Najmanje dve sestre su bile napadnute u pokušaju pljačke. Ali to ih ne sprečava da dolaze. Nedeljom, nakon što se sastanak završi pesmom i molitvom, malo ostanemo da vežbamo pevanje pesama. Najmanje 95 posto redovno ostaje i peva sve pesme koje će se koristiti na sastancima sledeće nedelje. To pomaže novozainteresovanima da nauče pesme i da pevaju zajedno s nama.“
Stanovnici seoskih područja imaju druge prepreke, kao što su velike udaljenosti koje moraju da pređu kako bi tri puta nedeljno prisustvovali sastancima. Jedan zainteresovani par živi 15 kilometara od Dvorane Kraljevstva u Lobaciju, u Bocvani. Prošle godine, oni su redovno posećivali sastanke sa svoje dvoje dece. Da bi izdržavao porodicu muž popravlja obuću. Žena prodaje neke stvarčice kako bi doprinela porodičnom budžetu, tako da mogu da plate prevoz na sastanke i nazad.
Nedavne letnje večeri, posle sastanka s pokrajinskim nadglednikom, ta porodica se našla na cedilu, na autobuskoj stanici u 21.00. Autobusi su zbog lošeg vremena rano prestali da voze. Jedan policijski službenik se zaustavio sa svojim kombijem i pitao ih šta rade. Čuvši za njihovu nevolju, sažalio se i odvezao ih 15 kilometara do njihove kuće. Žena, koja je nekršteni objavitelj, rekla je svom mužu: „Vidiš, ako sastanke stavimo na prvo mesto, Jehova se uvek pobrine.“ Sada je muž izrazio želju da i on postane propovednik dobre vesti.
[Slika na 18. strani]
Svedoci kao što su ovi iz Rumunije pružaju izvrstan primer cenjenja za hrišćanske skupove