KADA se hrišćanka udaje, ona mora preduzeti mnoga prilagođavanja. Verovatno najveća od njih utiču na njenu slobodu. Kao sama odrasla osoba, možda je bila slobodna da mnoge svoje odluke donosi bez savetovanja s bilo kim. Ali, pošto sada ima supruga, ona je obavezna da se savetuje s njim i traži njegovu dozvolu da učini mnoge stvari za koje je pre obično sama odlučivala. Zašto je to tako?

Zato što je Stvoritelj čovečanstva, kada je sjedinio u braku prvog čoveka i prvu ženu, postavio čoveka za poglavara njegovoj ženi i njihovoj budućoj deci. To je bilo veoma razumno. U svakoj organizovanoj grupi ljudi, neko treba preuzeti vođstvo i donositi konačne odluke. U slučaju braka, Stvoritelj je objavio da je „muž poglavar ženi“ (Efescima 5:23).

U prilog tome, božansko uputstvo navodi: „Žene neka budu podložne svojim muževima“ (Efescima 5:22, NW). Kako će na suprugu uticati ova priprema zavisi od dve stvari: Prvo, koliko je spremna da se podloži toj pripremi? I drugo, kako će njen suprug iskazivati svoj autoritet? Zaista, kada oba bračna partnera ispravno gledaju na tu pripremu, oni uviđaju da je ona blagoslov za suprugu, supruga i njihovu decu.

Podložnost je relativna

Autoritet supruga nad svojom suprugom nije apsolutan. Na određene načine podložnost supruge može se uporediti sa hrišćanskom podložnošću svetovnom vladaru. Bog objavljuje da se hrišćani moraju ’pokoravati vlastima‘ (Rimljanima 13:1). Ipak, ta podložnost se uvek mora uravnotežiti s onim što dugujemo Bogu. Isus je rekao: „Vratite cezarevo cezaru, a Božje Bogu“ (Marko 12:17, NW). Ako cezar (svetovna vladavina) zahteva da mu damo ono što pripada Bogu, mi se prisećamo onoga što je apostol Petar rekao: „Moramo slušati Boga kao vladara pre nego ljude“ (Dela 5:29, NW).

Na donekle sličan način, ako je hrišćanka udata za čoveka koji ne razume ili propušta da poštuje hrišćanska načela, ona je ipak obavezna da mu bude podložna. Umesto da se buni protiv pripreme koju je Bog odredio, ona će učiniti dobro ako prema njemu postupa sa ljubavlju i razumevanjem, pokušavajući time da stekne njegovo poverenje. Možda će takvo lepo ponašanje navesti njenog supruga da se promeni; možda će čak biti pridobijen za istinu (1. Petrova 3:1, 2). Ako joj suprug naređuje da učini nešto što Bog zabranjuje, ona se treba prisetiti da je u prvom redu Bog njen vladar. Na primer, ako zahteva da učestvuje u nemoralnim seksualnim postupcima, kao što je izmena partnera, ona je obavezna da se ne pokori tome (1. Korinćanima 6:9, 10). Ona se u podložnosti suprugu vodi svojom savešću i u prvom redu podložnošću Bogu.

U vreme kralja Davida, Abigail je bila udata za Nabala, čoveka koji nije poštovao božanska načela i koji je postupao grubo i bez ljubavi prema Davidu i Davidovim ljudima. Oni su zaštitili hiljade ovaca i koza koje su pripadale Nabalu, ali kada je David tražio hranu, Nabal je odbio da dâ bilo šta.

Kada je čula da će škrt stav njenog muža doneti nevolju njihovom domu, Abigail je odlučila da sama odnese Davidu hranu. „Abigail uze odmah dvesta hlebova, dva meha vina, pet zgotovljevih ovaca, pet mera pržena žita, sto grozdova suhoga grožđa i dvesta gruda suhih smokava. Ona to metnu na magarce, i reče momcima svojim: Hajdete vi napred, a ja ću za vama. Ona ne reče ništa Nabalu, mužu svome“ (1. Samuelova 25:18, 19).

Da li je Abigail postupala suprotno volji svog muža? U ovom slučaju ne. Abigailina podložnost nije od nje zahtevala da bude neljubazna kao njen suprug, posebno zato što je Nabalov nemudar stav izložio opasnosti celu porodicu. Zato joj je David rekao: „Da je blagosloven Gospod, Bog Izraelov, koji te danas posla meni na susret! Nek je blagosloven razum tvoj“ (1. Samuelova 25:32, 33). Isto tako, današnje hrišćanske supruge ne treba da se raspravljaju i bune protiv poglavarstva svog supruga, ali ako on zauzme nehrišćanski stav, ona ga ne treba slediti u tome.

Istina, Pavle je u svom pismu Efescima rekao: „Kao što je skupština podložna Hristu, neka i žene budu svojim muževima u svemu“ (Efescima 5:24, NW). Apostolova upotreba reči „u svemu“ ovde ne znači da ne postoje granice podložnosti supruge. Pavlov izraz „kao što je skupština u podložnosti Hristu“, ukazuje šta je on imao u mislima. Sve što Hrist zahteva od svoje skupštine pravedno je, u skladu s Božjom voljom. Prema tome, skupština mu lako i radosno može biti podložna u svemu. Isto tako, žena hrišćanskog supruga koji iskreno nastoji da sledi Isusov primer biće srećna da mu bude podložna u svemu. Ona zna da je on veoma zainteresovan za njeno najbolje dobro, a on nikada neće svesno od nje tražiti da učini nešto što nije u skladu s Božjom voljom.

Ako supruga razvija hrišćanske osobine skromnosti i ljubazne dobrohotnosti, nije joj teško da se podloži svom suprugu.

Hrišćanke nisu praznoglave. One često mogu svojim supruzima pružiti vredne predloge, kao što je Sara pružila svom suprugu, Avrahamu (Postanje 21:12). S druge strane, hrišćanska supruga neće nerazumno zahtevati previše od svog supruga. Ona će pokazati svoju dobrohotnost i poniznost uma sleđenjem njegovog vođstva i podržavanjem njegovih odluka, iako se možda ponekad razlikuju od njenih sklonosti.

Razuman suprug, kao razumni starešina, pristupačan je i dobrohotan. A supruga puna ljubavi odgovara tako što je saosećajna i dugotrpljiva, ceneći napore koje on preduzima kako bi ispunio svoje odgovornosti uprkos nesavršenosti i životnim pritiscima. Kada takve stavove razvijaju i suprug i supruga, podložnost u braku neće biti problem. Umesto toga, ona je izvor radosti, sigurnosti i trajnog zadovoljstva.