Knjiga od Boga
„Nije nikad proroštvo doneto voljom nekog čoveka, nego su progovorili sveti Božji ljudi pokrenuti Duhom Svetim“ (2. PETROVA 1:21).
1, 2. (a) Zašto neki dovode u pitanje to da li je Biblija od značaja za savremeni život? (b) Koje tri linije dokaza možemo upotrebiti da bismo prikazali da je Biblija od Boga?
DA LI je Biblija od značaja za ljude koji žive na pragu 21. veka? Neki misle da nije. „Niko se ne bi zalagao za upotrebu izdanja udžbenika hemije iz 1924, za korišćenje na savremenom času hemije — previše toga se saznalo o hemiji od tada“, pisao je dr Ilaj S. Česen, objašnjavajući zašto misli da je Biblija zastarela. Površno gledano, izgleda da ovaj argument ima smisla. Konačno, od biblijskih vremena čovek je naučio mnogo o nauci, mentalnom zdravlju i ljudskom ponašanju. Zato se neki pitaju: ’Kako bi jedna takva drevna knjiga mogla da bude bez naučnih netačnosti? Kako bi mogla da sadrži savet koji je praktičan za savremeni život?‘
2 Sama Biblija pruža odgovor. U 2. Petrovoj 1:21, kaže nam se da su biblijski proroci „progovorili... pokrenuti Duhom Svetim“. Biblija tako pokazuje da je knjiga od Boga. Međutim, kako u to možemo uveriti i druge? Osmotrimo tri dokaza da je Biblija Božja Reč: (1) naučno je tačna, (2) sadrži načela koja ne podležu vremenu i koja su praktična za savremeni život i (3) sadrži specifična proročanstva koja su se ispunila, kao što dokazuju istorijske činjenice.
Knjiga koja se slaže s naukom
3. Zašto naučna otkrića ne ugrožavaju Bibliju?
3 Biblija nije naučni priručnik. Međutim, ona je knjiga istine, a istina može izdržati ispit vremena (Jovan 17:17). Naučna otkrića ne ugrožavaju Bibliju. Kada se ona dotiče stvari vezanih za nauku, u njoj uopšte nema drevnih „naučnih“ teorija koje su se pokazale kao puke bajke. U stvari, ona sadrži izjave koje ne samo da su naučno tačne nego su i direktno suprotne prihvaćenim mišljenjima tog vremena. Osmotrimo, na primer, slaganje između Biblije i medicine.
4, 5. (a) Šta drevni lekari nisu razumeli o bolesti? (b) Zašto je Mojsije nesumnjivo bio upoznat s medicinskim postupcima egipatskih lekara?
4 Drevni lekari nisu u potpunosti razumeli kako se bolest širi, niti su shvatali važnost sanitarnih mera u sprečavanju bolesti. Mnogi drevni medicinski postupci po savremenim standardima bi izgledali varvarski. Jedan od najstarijih medicinskih tekstova koji je na raspolaganju jeste Papirus Ebers, kompilacija egipatskog medicinskog znanja, koji potiče iz oko 1550 pre n. e. On sadrži oko 700 lekova za razne tegobe, „koje idu od krokodilskog ujeda do bola nožnog nokta“. Većina lekova bila je čisto nedelotvorna, ali neki od njih su bili krajnje opasni. Za lečenje rane, jedan recept je preporučivao da se stavi mešavina napravljena od ljudskog izmeta kombinovanog s drugim supstancijama.
5 Ovaj tekst egipatskih medicinskih lekova bio je pisan negde u isto vreme kada i prve knjige Biblije, koje su uključivale Mojsijev zakon. Mojsije, koji je rođen 1593. pre n. e., odrastao je u Egiptu (Izlazak 2:1-10). Podizan u faraonovom domaćinstvu, Mojsije je bio ’naučen svoj nauci egipatskoj‘ (Dela apostolska 7:22). Bio je upoznat s „lekarima“ Egipta (Postanje 50:1-3). Da li su njihovi nedelotvorni ili opasni medicinski postupci uticali na njegove zapise?
6. Koji sanitarni propis iz Mojsijevog zakona bi savremena medicina smatrala razumnim?
6 Naprotiv, Mojsijev zakon je uključivao sanitarne propise koje bi savremena medicina smatrala razumnima. Na primer, jedan zakon u vezi s vojnim logorima zahtevao je da se izmet zakopa izvan logora (Ponovljeni zakoni 23:13). To je bila veoma napredna preventivna mera. Pomagala je da se izvori vode sačuvaju od zagađenja i pružala je zaštitu od šigeloze, koju prenose muve, i od drugih dijareičnih oboljenja koja još uvek odnose milione života svake godine, uglavnom u zemljama u razvoju.
7. Koji sanitarni propisi iz Mojsijevog zakona su pomagali da se spreči širenje zaraznih bolesti?
7 Mojsijev zakon je sadržao i druge sanitarne propise koji su pomagali da se spreči širenje zaraznih bolesti. Osoba koja je imala ili se sumnjalo da ima neku prelaznu bolest, bila je stavljena u karantin (Levitska 13:1-5). Odeća ili posuđe koje bi došlo u kontakt sa životinjom koja je uginula sama od sebe (možda zbog bolesti) trebalo je ili oprati pre ponovne upotrebe ili uništiti (Levitska 11:27, 28, 32, 33). Svaka osoba koja bi dodirnula leš smatrana je nečistom i morala je da prođe kroz jednu proceduru čišćenja koja je uključivala pranje njene odeće i kupanje. Tokom sedmodnevnog perioda nečistoće, ona je morala izbegavati fizički kontakt s drugima (Brojevi 19:1-13).
8, 9. Zašto se može reći da je zdravstveni kodeks u Mojsijevom zakonu bio daleko ispred svog vremena?
8 Taj zdravstveni kodeks otkriva mudrost koja je bila daleko ispred svog vremena. Savremena medicina je naučila mnogo o širenju i sprečavanju bolesti. Na primer, medicinski napreci u 19. veku vodili su do uvođenja antisepse — čistoće da bi se smanjile infekcije. Rezultat je bio značajno smanjenje infekcija i prevremenih smrtnih slučajeva. Godine 1900, očekivani životni vek prilikom rođenja u mnogim evropskim zemljama i Sjedinjenim Državama bio je manji od 50 godina. Od tada, on se značajno povećao, ne samo zahvaljujući medicinskom napretku u kontrolisanju bolesti nego i zbog boljih sanitarnih mera i uslova života.
9 Pa ipak, hiljade godina pre nego što je medicina otkrila kako se bolest širi, Biblija je propisivala razumne preventivne mere kao zaštitu protiv bolesti. Nije čudo što je Mojsije o Izraelcima uopšte u njegovim danima mogao govoriti da žive 70 ili 80 godina (Psalam 90:10). Kako je Mojsije mogao da zna za takve sanitarne propise? Sama Biblija objašnjava: kodeks zakona „proglašen je preko anđela“ (Galatima 3:19). Da, Biblija nije knjiga ljudske mudrosti; ona je knjiga od Boga.
Praktična knjiga za savremeni život
10. Iako je Biblija završena gotovo pre oko 2000 godina, šta je istinito u vezi s njenim savetom?
10 Knjige koje pružaju savete lako mogu da postanu zastarele i uskoro bivaju revidirane ili zamenjene. Ali Biblija je zaista jedinstvena. „Svedočanstva su tvoja tvrda [„vrlo pouzdana“, NW]“, kaže Psalam 93:5. Iako je Biblija završena pre skoro 2000 godina, njene reči su još uvek primenjive. I one se primenjuju s jednakim efektom bez obzira na našu boju kože ili zemlju u kojoj živimo. Osmotrimo neke primere biblijskog ’vrlo pouzdanog‘ saveta koji ne podleže vremenu.
11. Šta su mnogi roditelji pre nekoliko decenija bili navedeni da veruju u pogledu disciplinovanja dece?
11 Pre nekoliko decenija mnogi roditelji — podstaknuti „inovatorskim idejama“ o vaspitanju dece — smatrali su da je „zabranjeno zabranjivati“. Postavljanje granica deci, bojali su se oni, prouzrokovaće traumu i frustraciju. Dobronamerni savetnici su insistirali na tome da se roditelji uzdržavaju od bilo čega što bi išlo više od najblaže ispravke njihove dece. Mnogi takvi stručnjaci sada „podstiču roditelje da budu malo stroži, da ponovo preuzmu kontrolu“, izveštava The New York Times.
12. Šta grčka imenica prevedena „disciplina“ znači, i zašto je deci potrebna takva disciplina?
12 Međutim, sve to vreme, Biblija je pružala specifičan, uravnotežen savet u vezi s vaspitanjem dece. Ona savetuje: „Ocevi, ne razdražujte dece svoje, nego ih odgajite u nauci [„disciplini“, NW] i u strahu od Gospoda“ (Efescima 6:4). Grčka imenica prevedena „disciplina“ znači „vaspitanje, obučavanje, pouka“. Biblija kaže da je disciplina, ili pouka, dokaz roditeljske ljubavi (Poslovice 13:24, NW). Deca cvetaju pod jasnim moralnim smernicama koje im pomažu da razviju osećaj za ispravno i pogrešno. Ispravno primenjena disciplina pomaže im da se osećaju sigurno; ona im govori da njihovi roditelji brinu o njima i o tome kakve osobe oni postaju. (Uporedi s Poslovicama 4:10-13.)
13. (a) Kakvo upozorenje Biblija daje roditeljima kada se radi o disciplini? (b) Kakvu disciplinu Biblija preporučuje?
13 Ali Biblija upozorava roditelje kada se radi o disciplini. Roditeljski autoritet nikada ne treba da bude zlostavljački (Poslovice 22:15). Nikada nijedno dete ne treba da bude podvrgnuto okrutnom kažnjavanju. Fizičkom nasilju nema mesta u porodici koja živi po Bibliji (Psalam 11:5). Nema mesta ni emocionalnom nasilju — grubim rečima, stalnom kriticizmu i zajedljivom sarkazmu, što sve može slomiti detetov duh. (Uporedi s Poslovicama 12:18.) Biblija mudro upozorava roditelje: „Ocevi, ne razdražujte sinove svoje, da ne postanu malodušni [ili, „oduzećete im sve srce iz njih“, Phillips]“ (Kološanima 3:21). Biblija preporučuje preventivne mere. U Ponovljenim zakonima 11:9, roditelji se podstiču da koriste neformalne trenutke da u svoju decu usađuju moralne i duhovne vrednosti. Takav jasan, razuman savet o podizanju dece i danas je od istog značaja kao što je bio i u biblijska vremena.
14, 15. (a) Na koji način Biblija pruža više od samo mudrog saveta? (b) Koja biblijska učenja mogu pomoći ljudima i ženama različitih rasa i nacija da se među sobom smatraju jednakima?
14 Biblija pruža i više od samo mudrog saveta. Njena poruka privlači srce. Jevrejima 4:12 kaže: „Jer reč Božja je živa i jaka, i oštrija od svakog mača na obe strane naoštrena, i prodire čak do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi i o osećajima i o mislima srca.“ Osmotrimo jedan primer biblijske motivacione snage.
15 Ljude danas dele rasne, nacionalne i etničke barijere. Takvi veštački zidovi doprineli su ogromnom pokolju nedužnih ljudi u ratovima širom sveta. S druge strane, Biblija, sadrži učenja koja pomažu ljudima i ženama različitih rasa i nacija da se među sobom smatraju jednakima. Na primer, Dela apostolska 17:26 kažu da je Bog ’učinio da svi ljudi od jedne krvi izađu‘. To pokazuje da postoji u stvari samo jedna rasa — ljudska rasa! Biblija nas dalje ohrabruje da se ’ugledamo na Boga‘, o kome kaže: „Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu“ (Efescima 5:1; Dela apostolska 10:34, 35). Za one koji zaista nastoje da žive po biblijskim učenjima, to spoznanje ima jedan ujedinjujući efekat. Ono deluje na najdubljem nivou — u srcu — rušeći od čoveka stvorene barijere koje razdvajaju ljude. Da li to zaista deluje u današnjem svetu?
16. Ispričaj jedno iskustvo koje pokazuje da su Jehovini svedoci jedno pravo međunarodno bratstvo.
16 Sasvim sigurno deluje! Jehovini svedoci su dobro poznati po svom međunarodnom bratstvu, koje ujedinjuje ljude različitih pozadina koji inače ne bi bili u miru jedni s drugima. Tokom etničkih sukoba u Ruandi, na primer, Jehovini svedoci iz bilo kog plemena štitili su svoju hrišćansku braću i sestre iz drugog plemena, ugrožavajući pri tome svoj sopstveni život. U jednom slučaju, jedan Hutu Svedok sakrio je u svom domu jednu šestočlanu Tutsi porodicu iz svoje skupštine. Nažalost, ta Tutsi porodica je na kraju bila otkrivena i pobijena. Hutu brat i njegova porodica sada su se suočili s besom ubica i morali su da pobegnu u Tanzaniju. Izvešteno je o mnogim sličnim primerima. Jehovini svedoci spremno priznaju da je takvo jedinstvo moguće zbog toga što su njihova srca duboko dirnuta motivacionom snagom biblijske poruke. To što Biblija može da ujedini ljude u ovom mržnjom ispunjenom svetu jeste snažan dokaz da je ona od Boga.
Knjiga istinitog proročanstva
17. Kako se biblijska proročanstva razlikuju od ljudskih predskazanja?
17 „Ni jedno proroštvo Pisma ne može svaki po sebi kazivati“, kaže 2. Petrova 1:20. Biblijski proroci nisu analizirali trendove u postojećim svetskim zbivanjima pa onda pravili prognoze na osnovu svog ličnog tumačenja tih kretanja. Niti su izgovarali neka nejasna predskazanja koja bi se mogla oblikovati da se prilagode bilo kakvom budućem događaju. Osmotrimo, kao primer, jedno biblijsko proročanstvo koje je bilo izuzetno specifično i koje je predskazalo upravo suprotno od onog što su ljudi koji su živeli u to vreme mogli očekivati.
18. Zašto su se stanovnici drevnog Vavilona nesumnjivo osećali vrlo sigurno, pa ipak, šta je Isaija prorekao o Vavilonu?
18 U sedmom veku pre n. e., Vavilon je bio na izgled neosvojiva prestonica Vavilonskog carstva. Taj grad je opkoračivao reku Eufrat, a vode te reke korišćene su za formiranje širokog, dubokog odbrambenog jarka i mreže kanala. Grad je takođe bio zaštićen masivnim sistemom duplih zidova, uz potporu odbrambenih kula. Stanovnici Vavilona su se nesumnjivo osećali vrlo sigurno. Pa ipak, u osmom veku pre n. e., još pre nego što se Vavilon uzdigao do vrhunca svoje slave, prorok Isaija je prorekao: „Vavilon... biće kao Sodom i Gomor, koje Gospod zatra. Neće više niko živeti u njemu neće više biti u njemu naroda, niti će tu šator svoj Arapin raspeti, niti će onuda plandovat pastiri“ (Isaija 13:19, 20). Zapazi da je proročanstvo predskazalo ne samo da će Vavilon biti uništen nego i da će postati trajno nenastanjen. Kakvo smelo predskazanje! Da li je Isaija mogao da zapiše svoje proročanstvo nakon što je video opustošeni Vavilon? Istorija odgovara ne!
19. Zašto se Isaijino proročanstvo nije u potpunosti ispunilo 5. oktobra 539. pre n. e.?
19 U noći 5. oktobra 539. pre n. e., Vavilon je pao pod vojskama Medo-Persije s Kirom Velikim na čelu. Međutim, Isaijino proročanstvo se nije u potpunosti ispunilo u to vreme. Posle Kirovog osvajanja, nastanjeni Vavilon — premda unazađen — trajao je vekovima. U drugom veku pre n. e., negde u vreme kada su prepisivani Isaijini svici s Mrtvog mora, Parti su preuzeli kontrolu nad Vavilonom, što se tada smatralo premijom za koju su se borile okolne nacije. Jevrejski istoričar Josif izvestio je da je u prvom veku pre n. e. tamo živeo „veliki broj“ Jevreja. Prema delu The Cambridge Ancient History, palmirski trgovci su osnovali jednu naprednu trgovačku koloniju u Vavilonu u 24. godini n. e. Dakle, sve do prvog veka n. e., Vavilon još uvek nije bio potpuno pust; a, Isaijina knjiga je bila završena davno pre toga (1. Petrova 5:13).
20. Kakav dokaz postoji da je Vavilon na kraju postao samo „gomila ruševina“?
20 Isaija uopšte nije doživeo da vidi kako Vavilon postaje nenastanjen. Ali tačno po proročanstvu, Vavilon je na kraju postao samo „gomila ruševina“ (Jeremija 51:37). Prema hebrejskom izučavaocu Jeronimu (rođenom u 4. veku n. e.), u njegovo vreme Vavilon je bio lovište po kome su tumarale „svakojake zveri“, i on ostaje pust do dan-danas. Bilo kakvo restauriranje Vavilona kao turističke atrakcije može privlačiti posetioce, ali vavilonski ’narod i potomci njegovi‘ nestali su zauvek, kao što je Isaija prorekao (Isaija 14:22).
21. Zašto su verni proroci mogli da proreknu budućnost s nepogrešivom tačnošću?
21 Prorok Isaija nije nagađao. Niti je prepisivao istoriju da bi to izgledalo kao da je proročanstvo. Isaija je bio pravi prorok. Takvi su bili i svi drugi verni biblijski proroci. Zašto su ti ljudi mogli da urade ono što nijedan drugi čovek nije mogao — da proreknu budućnost s nepogrešivom tačnošću? Odgovor je jasan. Ta proročanstva su poticala od Boga proročanstva, Jehove, ’onoga koji od početka javlja što će biti‘ (Isaija 46:10).
22. Zašto treba da damo sve od sebe da bismo podstakli osobe iskrena srca da same ispitaju Bibliju?
22 Onda, da li je Biblija vredna ispitivanja? Mi znamo da jeste! Ali mnogi ljudi nisu uvereni. Oni su formirali mišljenja o Bibliji iako je možda nikada nisu čitali. Seti se profesora spomenutog na početku prethodnog članka. On je pristao na biblijski studij, i posle pažljivog ispitivanja Biblije, došao do zaključka da je ona knjiga od Boga. Na kraju se krstio kao Jehovin svedok, i danas služi kao starešina! Dajmo i mi sve od sebe kako bismo podstakli osobe iskrena srca da same ispitaju Bibliju i da zatim formiraju mišljenje o njoj. Uvereni smo da ako je pošteno ispitaju iz prve ruke, oni će shvatiti da je ta jedinstvena knjiga, Biblija, zaista knjiga za sve ljude!
Možeš li objasniti?
◻ Kako bi mogao upotrebiti Mojsijev zakon da bi pokazao da Biblija nije ljudskog porekla?
◻ Koja su načela iz Biblije koja ne podležu vremenu praktična za savremeni život?
◻ Zašto proročanstvo iz Isaije 13:19, 20 nije moglo biti napisano posle tog događaja?
◻ Na šta treba da ohrabrujemo osobe iskrena srca i zašto?
[Okvir na 19. strani]
A šta s onim što se ne može dokazati?
Biblija sadrži razne izjave za koje nedostaje nezavisan fizički dokaz. Na primer, ono što ona kaže o nevidljivom području nastanjenom duhovnim stvorenjima ne može se naučno dokazati — niti opovrgnuti. Da li takva ukazivanja koja se ne mogu dokazati bezuslovno dovode Bibliju u sukob s naukom?
To je bilo pitanje s kojim se suočio jedan planetarni geolog koji je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima pre nekoliko godina. „Moram priznati da mi je u početku bilo teško da prihvatim Bibliju, jer nisam mogao naučno da dokažem neke biblijske izjave“, seća se on. Ovaj iskreni čovek je nastavio da proučava Bibliju i konačno se uverio da dostupni dokazi jasno pokazuju da je ona Božja Reč. „To je smanjilo moju težnju da se svaka biblijska činjenica dokaže nezavisno“, objašnjava on. „Osoba koja je naklonjena nauci mora biti spremna da ispita Bibliju s duhovnog stanovišta, inače nikada neće prihvatiti istinu. Od nauke se ne može očekivati da potvrdi svaku izjavu iz Biblije. Ali samo zato što su neke izjave nedokazive ne znači da su neistinite. Važna stvar je da gde god je to dokazivo Biblija je opravdana.“
[Slika na 17. strani]
Mojsije je zabeležio sanitarne propise koji su bili daleko ispred svog vremena